1. @Dragan
    "I verovatno ce se tada prodavati samo shkoljka automobila a motor ce se uzimati kao deo koji se menja. Jer ce te bukvalo vaditi iz jednog vozila i stavljati u sledece. Sto bi ste kupovali nov motor kada ce raditi 100 godina."

    Nece moci da traje 100 godina, izbusice ga nasi policajci stalnim ukucavanjem broja motora !
    (Rdja i u buducnosti, 4. mart 2020 17:54)

    # Link komentara

  2. Primer: na mom imanju imam potok ciji protok u letnjoj sezoni zadovoljava potrebe za proizvodjnu stuje snage 2 kw. Turbina radi gotovo non-stop sto godisnje proizvede oko 17,500 kw.

    Struja proizvedena ovom turbinom se korisi iskljucivo za razdvajanje vodonika i kiseonika iz vode.

    Sekundarni sistem za proizvodnju vodonika koristi oko 55 kwh/kg (vodonik - 1kg je equivalent to 40 kwh) tako da je gubitak znacajan - 27%.

    Godisnja proizvodnja je oko 305-310 kg vodonika.

    Cela aparatura je oko 5,500 americkih dolara.

    1 kg vodonkika prozvede 142 MJ dok jedan kilogram dizela proizvede 44 MJ.

    Proizvodnja na godisnjem nivou je 310*3.22 = 998 litara dizela. Sto je vrednost od oko 500 dolara (sa dopremom, plus cisterna, itd...)

    Dobijeni kiseonik i vodonik se uglavnom koristi za grejanje kuce, radionice, i pomocnih zgrada. Do ove godine je u potpunosti obezbedjivao potrebe grejanja (21 stepen u kuci kroz centralni sistem, 19 stepeni u radionici kroz pec na vodonik, 12 - 15 stepeni u pomocnim zgradama takodje kroz individualne peci).

    Trenutno, cena kostanja dizela i vodonika je otprilike ista.

    Sa dodatkom druge turbine na istom vodotoku (2,500 dolara) isplativost vodonika bi bila znacajno uvecana.
    (Bogdan, 24. februar 2020 22:47)

    # Link komentara

  3. @Karakondžula, nećeš dočekati vodonik, to je promašena tema, suviše neefikasna i prljava tehnologija tokom proizvodnje. Proizvodnja struje vetrenjačama i solarnim panelima nije prljava. U stvarnosti potpuno je čista i plus najjeftinija je.
    (Da, 22. februar 2020 08:36)

    # Link komentara

  4. ... produkcija toplote bi u masovnom korišćenju mogl biti štetna... ali svakako manje štetnija od proizvodnje el. energije za akumulatore i kasnije recikliranje istih... jedva čekam vodonik
    (Karakondžula, 21. februar 2020 18:38)

    # Link komentara

  5. (Joca, 21. februar 2020 14:03)

    Ratovi se vode zbog toga "ko će prodavati energiju".

    Nisam toliko pametan da shvatim vaš komentar i uporedim ga sa istorijskim činjenicama.
    (Radovan, 21. februar 2020 16:04)

    # Link komentara

  6. Godine 1808. jedan Francuz je patentirao SUS motor na smešu vodonika i vazduha, a smeša se palila sa električnom varnicom.
    Godinu dana kasnije, 1809. patentirao je auto u kojem je bio ugrađen ovaj motor.
    (Radovan, 20. februar 2020 15:21)
    François Isaac de Rivaz. To što je patentirao ne znači apsolutno ništa. Ni njegov automobil nije trajao ništa duže (samo kraće) nego drugi kasniji pokušaji da se SUS motor adaptira na vodonik. Mazda je (u skladu sa svojim opsesijama wankel motorom) pokušala i wankel motor da adaptira na vodonik. Jednako neuspešno. Pokušalo se sa keramiziranjem kritičnih komponenti motora, opet ništa, ni keramika nije dovoljno otporna. Kao što sam ranije napisao, NI JEDAN automobil sa SUS vodoničnim motorom nikada nije prošao ni fazu testiranja, pritom uopšte ne govorimo o rutinkom "problemu vodonika" smeštanje u rezervoar i distribucija samog vodonika, bezbednosti...
    (Joca, 21. februar 2020 14:03)

    # Link komentara

  7. To je tkz ,, perpetuum mobile,,. Motori na vodonik su već izmišljeni. Oni koji su ih napravili navodno su nestajali preko noći. Vodonični motori kao nus proizvod oslobađaju vodu koja se tako vraća u prirodu, navodno su pretnja sadašnjoj automobilskoj industriji. Nema veze sa nuklearnim procesima kako neki misle već je u pitanju čista obnovljiva energija.
    Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Željko, 21. februar 2020 08:08

    Перпетуум мобиле не постоји. Да би се добио водоник, као и да би се добила струја за батерије, или бензин за класичне моторе са унутрашњим сагоревањем, троши се нека енергија. Тај утрошак при пуњењу је увек већи од енергије која се добија пражњењем.
    Код дизел мотора степен искоришћења топлотне енергије је 40-50% а ни не говоримо о енергији уложеној у прераду.

    Горивне ћелије раде нешто слично. Сагоревају водоник, праве топлотну енергију која прави струју и ако сам добро разумео текст, степен искоришћености је 25%.
    То значи да кад би сва енергија била уложена у прављење новог водоника из воде, без додатних губитака у преносу, утрошили бисмо 1кг водоника да добијемо 250 грама водоника, затим 250 грама да добијемо 62.5 грама, итд, а да уопште ни део енергије нисмо искористили за кретање.

    Нафтна индустрија би се прва ухватила производње струје из водоника, да је водоник ПМ. Продавали би струју за динар правили је за 0 динара и зарађивали мнооооооогооо....Нафта је најјефтинији медијум енергије...нажалост
    (Алекса, 21. februar 2020 13:48)

    # Link komentara

  8. A glavno pitanje je: Odakle nam tolika energija?
    (GajaG, 21. februar 2020 09:20)
    Da li ste vi koji postavljate to "glavno pitanje" uopšte normalni, to je glavno pitanje?
    Odakle sada? Odakle ti nafta, debilu? Čak i da se "nedostajuća" energija dobija i dalje iz nafte, sa električnim i automobilima na vodonik vazduh u gradovima bi bio značajno čistiji, a u gradovima već živi ogromna većina ljudi.
    Vi takvi ste na inteligenciji onoga iz vica koji se "dvoumi" da li tek rođenu bebu da peru ili da prave novu? Ono je vic, a vi ste istinski takve budale.
    (Aga, 21. februar 2020 13:47)

    # Link komentara

  9. Ko je gledao Top Gear u kojem Džejms Mej vozi Hondu na vodonik može da shvati šta je ovde problem. Da, vodonik je ubedljivo najrasprostranjeniji element na planeti. Ali vodonika, kao vodonika, nema samostalno, već je uvek u jedinjenju sa nečim. A problem dobijanja tečnog vodonika je u tome što je to prilično skup proces, za sad.
    Ono što mene lično zanima je to što je Mercedes napravio električni auto čijim baterijama je potrebno maksimalno 30 minuta za punjenje do 100%. Ne znam koja je tehnologija, ali to je nešto što će strašno pogurati industriju električnih automobila, jer je dužina punjenja uvek bilo najveći problem-
    (Lajavi krelac, 21. februar 2020 13:40)

    # Link komentara

  10. Da li je iko pročitao nešto o pogonu katamarana koji plovi svetom uz pomoć gorivnih ćelija koje rade na vodonik dobijen iz morske vode?
    (Dijalektika Materijalizma)

    Ako si mislio na ovo [link]/ ja bio i pročitao, ali nisam pao na teme jer je sajt samo neka vrsta reklmane brošure s vrlo oskudnim informacijama.

    Koliko sam mogao da vidim, glavni pogon su i dalje jedra, a brod ima litijumske baterije u kojima skladišti struju dobijenu iz gorivnih ćelija koje troše vodonik dobijen elektrolizom morske vode. (Na prvom renderu ima i dve male vetroturbine, ali njih nema na drugom renderu.)

    Meni izgleda da je ovo obična (i vrlo lepa) jedrilica čiji pomoćni pogon nije dizel kao što je uobičajeno, nego elektromotor. Ali to ipak nije bitno drugačije od sadašnjih električnih automobila, jedino što sami prave svoj vodonik.

    Novo je ipak to da je isti električni pogon kao u autu prvi put primenjen kao brodski pogon. Biće zanimljivo videti kako će se to pokazati u uslovima eksploatacije gde ima mnogo više problema s vlagom i slanom vodom, pa je problem korizije mnogo ozbiljniji nego u autu.

    Inače, električni pogon nije ništa novo na velikim brodovima. Tu je na parnu turbinu ili dizel motor prikačen generator koji napaja električne motore u tzv.azipodovima, koji vrte propelere broda. To je kao princip slično dizel-električnim lokomotivama i nekim hibridnim automobilima.
    (Papageno, 21. februar 2020 11:50)

    # Link komentara

  11. @Ivan, da, primetio sam da je Toyota najviše od svih u hibridima, ali to je na dugi rok promašena tema, više da zadovolje svoje odeljenje za SUS motore nego što ima budućnost. Odlična je vest da će biti električnih Toyota. Samo što pre da se načini otklon od zastarelih i prljavih tehnologija.
    (Keke, 21. februar 2020 10:47)

    # Link komentara

  12. @keke ... Vidis danas je toyota najbolji i najpouzdaniji proizvodjac hibrida i sa Panasonikom su napravili novu kompaniju ciji cilj su samo baterije za nova toyota elektricna vozila tako da ne brini vrlo brzo ce mnogi kupovati toyota ev ali nece biti skupi.
    (Ivan, 21. februar 2020 10:08)

    # Link komentara

  13. Moram priznati, gorivne ćelije su jako zanimljiva tehnologija. Međutim, isplativost je veliki problem.
    Međutim, pročitao sam dosta ovde komentara i čudi me da niko nije pomenuo kapacititivne baterije. Uz razvoj novih tehnologija materijala, vrlo je moguće da će te baterije postati budućnost. Brzo se pune, prozizvodnja je mnogostruko jeftinija i čistija od sadašnjih litijumskih vrsta baterija, duže traju (praktično se ne troše) i odlaganje odnosno recikliranje starih takođe ide u korist kapacitivnih baterija u odnosu na litijumske baterije jer nama nikakvih teških hemija u njima.
    (NN, 21. februar 2020 09:47)

    # Link komentara

  14. Svi se prepiru oko vodonika i baterija. A glavno pitanje je: Odakle nam tolika energija? Pa jedva podmirujemo i trenutne potrebe, i to mahom iz prljavih izvora kao sto je ugalj. Jedino rješenje su nuklearne elektrane.
    (GajaG, 21. februar 2020 09:20)

    # Link komentara

  15. U Austriji se vozila na vodonik baš prodaju. Moj gazda je prošle godine kupio Hyundai. Jeste da je to sve u test fazi ali ide prema napred. To sa sudarom i eksplozijom ne pije vode, sve je dobro zaštićeno i rezervoar je jako mali. Vozio sam ga i mogu vam reći da je odlično vozilo. Sa jednim rezervoarom može preći od 550 do 580 Km zavisi kako voziš. Sve u svemu sigurno jedan od vidova budućnosti...
    (Stanko, 21. februar 2020 09:00)

    # Link komentara

  16. onoliko koliko i elektricni.
    (Zappex, 21. februar 2020 08:39)

    # Link komentara

  17. Nema problema sa recikliranjem litijumskih baterija, recikliraju se 100%. Sve drugo su bajke koje širi naftna industrija.
    (Lee, 21. februar 2020 08:31)

    # Link komentara

  18. vodonik je zapaljiv i to mu je.minus dok sa druge strane benzin je sta ???
    (milan, 21. februar 2020 08:29)

    # Link komentara

  19. To je tkz ,, perpetuum mobile,,. Motori na vodonik su već izmišljeni. Oni koji su ih napravili navodno su nestajali preko noći. Vodonični motori kao nus proizvod oslobađaju vodu koja se tako vraća u prirodu, navodno su pretnja sadašnjoj automobilskoj industriji. Nema veze sa nuklearnim procesima kako neki misle već je u pitanju čista obnovljiva energija.
    (Željko, 21. februar 2020 08:08)

    # Link komentara

  20. Биће како нафташи кажу, без бриге...
    (т, 21. februar 2020 07:43)

    # Link komentara

  21. Istina je da je Toyota prodala par stotina automobila na vodonik, ali to više pokazuje da je u pitanju promašaj. Oni nemaju ni jedan električni model, samo hibride, dakle i dalje su duboko u SUS vodama, što je gubitnička strategija. Za njihovo dobro trebalo bi da konačno pređu na čisto električna vozila. Tesla je opasno daleko tehnološki ispred i udvostručava prodaju svakih 18 meseci.
    (Keke, 21. februar 2020 07:09)

    # Link komentara

  22. Bice kao i sa beta i vhs sistemima pobedice gori
    (trt, 21. februar 2020 06:32)

    # Link komentara

  23. razlog zbog cega je on skrajnut kao alternativa nafti i benzinu?
    (sajber kurajber, 20. februar 2020 18:23)

    užasno explozivan/zapaliv, preteška boca, skupa instalacija. ne može u mala kola sa slabim motorima.
    imaš tng koji nema takve probleme. metan će samo odumirati.
    (jaretina, 20. februar 2020 23:47)

    # Link komentara

  24. Električni automobili bolje koriste energiju i dozvoljavaju izvesnu autonomiju u pogledu punjenja., mada ne toliku koliko ljudi misle. Problemi su brzina punjenja i odlaganje istrošenih baterija. Potebna su i unapređenja električne mreže. Vodonik omogućava brže punjenje i nema odlaganja baterija. Potrebna je mreža pumpnih stanica koje bi morale da budu sigurnije od postojećih benzinskih pumpi, jer je vodonik eksplozivan. Potrebna je veća količlina goriva. Ipak budućnost vidim u električnim automobilima, zato što su problemi baterija i njihovog punjenja univerzalne prirode i moraće da se reše radi drugih uređaja. Neke probleme kod električnih automobila biće moguće rešiti i standardizacijom baterija, nema razloga da se u budućnosti baterije na automobilu menjaju drugačije od onih u baterijskoj lampi. Robot na stanici za punjenje će biti u stanju da zameni bateriju za 30 sekundi.
    (Zoki, 20. februar 2020 23:22)

    # Link komentara

  25. Ne razumem se bas u hemiju i nacin dobijanja vodonika, al ako su Toyota kladila na vodonik umesto na električne baterije onda im verujem,da su zaista na pragu necega jos boljeg. Treba se setititi da je Toyota prva uvela koncept elektro motora i baterija u masovnu upotrebu, a sad ih se odricu pitam se zasto...
    (Marko, 20. februar 2020 22:51)

    # Link komentara

  26. Pogon vozila na vodonik ima jako puno mana i samo jednu (za sada) prednost: brzina punjenja: 5 min naspram trenutnih 40-60min.

    Sve ostalo, a toga je dosta, je na strani pogona na baterije.

    Vodonik se dobija prakticno iz dva izvora:
    - elektrolizom, dakle koristi se vec stvorena el. energija kao pogon hemijske reakcije
    - iz prirodnog gasa, znači ista stara prljava tehnologija

    Pošto se i električna energija za baterije može dobijati 'prljavim' putem, hajde da
    uzmemo za primer da se pocetna el. enrgija dobija 100% od Sunca (dakle izvor je 100% čist i obnovljiv).
    Sledeći faktor je (ne)efikasnost pri prenosu iz jednog oblika u drugi (i treći i četvrti kod vodonika) pa sve do krajnjeg potrošača tj. našeg vozila.
    Ti gubici su u slučaju vodnika od 77% pa sve i do 81%. Kod baterijskog pogona je to oko 30%.
    Zaključak je da je baterijski pogon 3 x efikasniji i shodno tome mora biti toliko i jevtiniji. To su zakoni fizike i ekonomije.

    Specijanih interesa će uvek biti, ali ostaje činjenica da je izbor vodoničnih ćelija naspram baterija rasipnički i prosto - glup.

    Poz!


    Problem, mozda najveci je gubljenje energije
    (Don Quixote, 20. februar 2020 22:21)

    # Link komentara

  27. Nije tačno da je vodonik lako zapaljiv. Vodonik je eksplozivan.
    (Mikica, 20. februar 2020 22:00)

    # Link komentara

  28. Hidrogenska bomba, hihi. Jos da ga uparimo sa malo uranijuma pa kad zvizne da poravna pola Srbije. U tom slucaju da finansiramo amerikancima da se oni voze na tome pa da gledamo kako ameri lete u nebo.
    (Vatra, 20. februar 2020 21:52)

    # Link komentara

  29. Da li je iko pročitao nešto o pogonu katamarana koji plovi svetom uz pomoć gorivnih ćelija koje rade na vodonik dobijen iz morske vode?
    (Dijalektika Materijalizma, 20. februar 2020 21:51)

    # Link komentara

  30. SAD, Nemačka i Francuska nisu spremne za to. Vodonik jeste gorivo sadašnjosti i budućnosti, ali sadašnjost mu ne dozvoljavaju a budućnost pokušavaju da onemoguće.
    (Dijalektika Materijalizma, 20. februar 2020 21:41)

    # Link komentara

  31. "Imaju, oduvek su imali, ali je njihova proizvodnja skrajnuta, prvo od strane naftnog lobija, a sada i od strane ovih koji bi da elektrifikuju sve i svašta!
    (Smuleco, 20. februar 2020 10:36)"

    Energetski gubici i efikasnost, a ne sportsko navijanje ko je bolji.

    Kada budeš to izračunao, koristeći čak i elektrolizu uz pomoć obnovljivih izvora energije, onda će ti biti malo jasnije.

    Dobio si gomilu pluseva gde dođe čoveku da se zapita da li ovde iko razmišlja malo više i da li se ljudi zapitaju da li je to stvarno tako kada neko nešto napiše, ili se samo slepo veruje.
    (Pulsar, 20. februar 2020 18:31)

    Hmmm, čini nise da ti je krivo..zbog pluseva koje sam dobio. Vidi, mene bole uši, koliko sam pluseva, ili minusa dobio. Ako tebi to više znači, onda ok. Jednostavno, komentarišem, da bih izneo svoj stav, po nekom pitanju koje me zanima. Veliki pozdrav!
    p. s. Elektroliza vode je samo jedan od načina dobijanja vodonika. Vrlo velike količine vodonika se npr. dobijaju kao sporedni proizvod, pri industrijskoj proizvodnji natrijum hidroksida.
    (Smuleco, 20. februar 2020 21:13)

    # Link komentara

  32. Naravno da ima perspektivu, s tim da ce proci godine dok se ne usavrsi tehnologija. Za to vreme ni elektro lobi ne miruje pa eksperimenise sa (ssb) solid state battery. Na srecu nas kupaca za par godina cemo moci sebi da priustimo neko od navedena dva pravca. Sa druge strane, a na zalost nas sa ovih prostora moracemo sacekati paaberm 2040 da bi mogli pristiti ovakve polovnjake.
    (google translate, 20. februar 2020 10:25)

    Moj izbor bi bio vodonicni motor. Kada bi sve ljudi vozili elektricni auto problem odlaganja baterija bi bio slican problemu odlaganja nuklearnog goriva. Ta stvar uopste nije ekoloska, elektricni automobili imaju smisla samo sa ogranicenim brojem korisnika, do tada je odlaganje baterija moguce kontrolisati. Pri tome koja energija se koristi danas za punjenje baterija, cista i prljava?
    (vodonicni, 20. februar 2020 20:57)

    # Link komentara

  33. Nekako sve sto nas okruzuje nastalo je iz "vodonika"... Ako se bude tehnoloski napredovalo prema fuzionim reaktorima vodonk ce opet biti glavnu sastojak.
    (hojhoj, 20. februar 2020 20:42)

    # Link komentara

  34. Sa sakom goriva, podmornica na atomski pogon se voza po celom svetu 30 godina. Eto gde je buducnost.
    (mika, 20. februar 2020 19:48)

    # Link komentara

  35. Naravno da ima perspektivu, s tim da ce proci godine dok se ne usavrsi tehnologija. Za to vreme ni elektro lobi ne miruje pa eksperimenise sa (ssb) solid state battery. Na srecu nas kupaca za par godina cemo moci sebi da priustimo neko od navedena dva pravca. Sa druge strane, a na zalost nas sa ovih prostora moracemo sacekati paaberm 2040 da bi mogli pristiti ovakve polovnjake.
    (google translate, 20. februar 2020 10:25)

    pa neces moci ni tad jer zivotni vek baterije se procenjuje na max 15g tako kad ga mi kupimo njemu bat gotova.
    (ne nadaj se, 20. februar 2020 13:04)

    E tada će se u Srbiju vratiti konji i bicikle za putnički prevoz a zaprege za robni i bog da nas vidi. Ima da budemo naj-eko zemlja na svetu.
    (Yova, 20. februar 2020 19:30)

    # Link komentara

  36. Samo kompresovani vazduh. Da trosi se elektricna energija za punjenje, ali nema baterije koje isto zagadjuju okolinu.
    (ime, 20. februar 2020 19:24)

    # Link komentara

  37. @“Da i šta ćemo onda da pijemo.
    (brat Putin, 20. februar 2020 15:03)”.
    Не брине мене шта ћу да пијем када превладају аутомобили на водоник. Страх ме је да ће смислити мотор који иде на клековачу.
    (А. Петров, 20. februar 2020 18:36)

    # Link komentara

  38. "Imaju, oduvek su imali, ali je njihova proizvodnja skrajnuta, prvo od strane naftnog lobija, a sada i od strane ovih koji bi da elektrifikuju sve i svašta!
    (Smuleco, 20. februar 2020 10:36)"

    Energetski gubici i efikasnost, a ne sportsko navijanje ko je bolji.

    Kada budeš to izračunao, koristeći čak i elektrolizu uz pomoć obnovljivih izvora energije, onda će ti biti malo jasnije.

    Dobio si gomilu pluseva gde dođe čoveku da se zapita da li ovde iko razmišlja malo više i da li se ljudi zapitaju da li je to stvarno tako kada neko nešto napiše, ili se samo slepo veruje.
    (Pulsar, 20. februar 2020 18:31)

    # Link komentara

  39. ja ne znam zasto metan nije vise zastupljen kao gorivo. poznata tehnologija ugradnje u vozila,ima ga u ogromnim kolicinama,a i ne zagadjuje kao nafta ili benzin. koji je konkretan razlog zbog cega je on skrajnut kao alternativa nafti i benzinu?
    (sajber kurajber, 20. februar 2020 18:23)

    # Link komentara

  40. Problem kod vodonika u ovom slucaju sto je potrebno drzati ga na 750+ bara da bi bio u obliku koji je najpogodniji za eksploataciju. Pumpe sa takvim skladistem kostala bi vise desetina miliona evra. Iskoristivost je 1 prema 7. Odnosno 1 kg vodonika jednako je radu motora kao sa 1l benzina.
    Btw u Japanu imate vozila i imate pumoe (malo).
    El vozila su buducnost zbog fuzionog reaktora koji ce imati svoje konercijalne primene do 2045 godine. A do 2100 trebalo bi da imamo vozila sa fuzionim reaktorima u sebi. I verovatno ce se tada prodavati samo shkoljka automobila a motor ce se uzimati kao deo koji se menja. Jer ce te bukvalo vaditi iz jednog vozila i stavljati u sledece. Sto bi ste kupovali nov motor kada ce raditi 100 godina.
    (Dragan, 20. februar 2020 17:36)

    # Link komentara

  41. Godine 1808. jedan Francuz je patentirao SUS motor na smešu vodonika i vazduha, a smeša se palila sa električnom varnicom.
    Godinu dana kasnije, 1809. patentirao je auto u kojem je bio ugrađen ovaj motor.

    Ima sve izmišljeno, samo je problem naplaćivati.
    Ratovi se vode zbog toga, "ko će naplaćivati".
    (Radovan, 20. februar 2020 15:21)

    # Link komentara

  42. Dizel je jedina buducnost. I bliska i daleka...
    (Ihtiostega, 20. februar 2020 15:07)

    # Link komentara

  43. @statuskan: "A plin nije?"

    Atom vodonika je veličine 0,53 Angstrema, a molekul butana na primer je veličine 4150 Angstrema. Znači, atom vodonika je 7830 puta manji od molekula butana.

    Sad razmisli o tome koliko ozbiljniji materijali i izrada delova mora da bude da vodonik ne bi "iscurio" bilo gde iz sistema.
    (Dragan, 20. februar 2020 15:05)

    # Link komentara

  44. Vodonik i baterije su zapravo dva različita načina za skladištenje energije. Prednost EV je cena i efikasnost, mana je ogromno zagađenje tokom proizvodnje baterija. Prednost vodonika je i brže punjenje.
    Ako striktno gledamo na zaštitu prirode onda vozila na vodonik moraju dobiti prednost
    (Milan , 20. februar 2020 15:03)

    # Link komentara

  45. Da i šta ćemo onda da pijemo.
    (brat Putin, 20. februar 2020 15:03)

    # Link komentara

  46. Automobili na vodonik su gubljenje vremena, mlaćenje prazne slame, i skretanje pažnje sa pravog rešenja, a to je razvoj boljih baterija. Proizvodnja vodonika je super neefikasna, čuvanje je problematično, i na kraju upotreba takodje neefikasna.
    (Keke, 20. februar 2020 14:46)

    # Link komentara

  47. Verovatno će vodonik biti isplativ za teške mašine poput dampera i slično kojima se gorivo (ovde vodonik) dovozi. Skladištenje vodonika na pumpama za automobile kao sada benzina je apsolutno preveliki rizik bez potrebe. Takvih pumpi neće biti u gradovima, samo izvan. Sadašnje pumpe za vodonik (i tamo gde ih ima) imaju kapacitet za sadašnje potrebe, u najboljem slučaju za nekoliko automobila. Vodonik je farsa naftnih (i gasnih) kompanija i ta kampanja polako jenjava koliko se više proizvođača opredeljuje samo za baterijsku alternativu. Ni jedan jedini vodonični automobil nije bio ni ekonomski isplativ za ovih par proizvođača, a o izgradnji skupe infrastrukture da i ne govorimo, to je uvek išlo na račun poreskih obveznika.
    Eksperimentiše se sa zamenom plemenitih metala za gorive ćelije čime bi postale jeftinije, ali dok to i ako bude komercijalno, i baterije će bar jednako uvećati kapacitet i trajnost tako da će gorive ćelije opet biti manje efikasne i skuplje. Isto kao i sada, samo na višem nivou.

    Vodonik bi mogao da postane interesantan ako bi ikada bio napravljen vodonični SUS motor. Za sada, to je i dalje utopija jer ne postoje materijali od kojih bi se takav motor napravio i da radi trajno, makar i toliko dok se završe testovi.
    Tehnologije sa vodonikom ima smisla razvijati jer će postojati segmenti mašina gde će jedino vodonik moći da zameni naftu. Ali u automobilima verovatno nikada, kao što ni dosad nije iako je tehnologija "fuel cell" starija od LiIon baterija.
    (Joca, 20. februar 2020 14:45)

    # Link komentara

  48. jeftina proizvodnja sunčevom elektrolizom u pustinjama gde ono tuče skoro svaki dan svom žestinom. ili vetrenjačama.
    pravi proboj će biti kad se nađe dovoljno lak a jak i otporan materijal da se napravi 'lift' do orbite.
    (dr nick riviera, 20. februar 2020 14:41)

    # Link komentara

  49. Imaju ako smislite hladnu fuziju.
    (Ja, 20. februar 2020 14:40)

    # Link komentara

  50. A auto na metanol ili etanol ??
    (Zoki, 20. februar 2020 14:37)

    # Link komentara

  51. nemaju perspektivu jer verovatno donose manji profit a i lošiji im je lobi od ovih gretenista. A i ne treba im litijum koji deca kopaju.

    Iz objektivnog ugla - vodonik tj gorivne ćelije su verovatno najčistije funkcionalno postojeće rešenje za automobile.
    (kaboom, 20. februar 2020 14:35)

    # Link komentara

  52. Cccc @nowave7 nije baš tako. Ako ostaneš npr. bez benzina ili dizela i da kreneš pešaka nekih 30km pa naletiš na neku benzinsku pumpu e TU kupiš i kanister i benzin ili dizel, vratiš se do svog vozila, natočiš i to je to. Čak ćeš i tu radnju da obaviš pre nego li se za 12h napunila baterija u EV. Da ne kažemo ako stopiraš pa te neko poveze. Tad je to još kraće vreme. Pozz prijatelju ...
    (XXL, 20. februar 2020 14:11)

    # Link komentara

  53. Preskupo i krajno neisplatljivo za sada plin je najisplatljiviji i ekoloski od dizela i benzinca ali profitirace Rusija i Iran,EV su samo za kulturne drzave.Zemlje treceg sveta i Balkan ima da gura dizel i benzin.Kad Brisel kaze stop SUS motora e onda mozemo razmislati o EV.
    (Goran, 20. februar 2020 13:56)

    # Link komentara

  54. Решење треба тражити у магнетној индукцији, нешто као код Маглева. Биће потребно само у постојећу путну инфраструктуру уградити проводнике - шине или какво већ буде техничко решење. А батерије ће се користити само од пута до гараже. Уз то избациће се возачи из саобраћаја и то прве замене ће бити у камионском транспорту, а затим и у путничком. Човек је превише непоуздан.
    (Зозон, 20. februar 2020 13:38)

    # Link komentara

  55. Prvo, to je bilo nekada dok nisu razvijene legure čelika koji ne sadrže ugljenik, jer je vodonik bio korozivan prema ugljeničnim čelicima, upravo zbog njegove velike reaktivnosti prema ugljenikom. Zato vodonik više ne može i neće da "beži" iz tankova izrađenih od specijalnih legiranih čelika, a koji ne sadrže ugljenik. Što se tiče zapaljivosti, to nije problem, jer je zapaljiv i eksplozivan samo u kontaktu sa kiseonikom, a to se lako rešava specijalnim dvostrukim sistemom osiguranja dotoka kiseonika, za kontrolisano sagorevanje vodonika.
    (Smuleco, 20. februar 2020 11:35)

    a kad se desi udes pa pukne rezervoar ode sve u...

    zbog toga ovo nece nikad zavladati jer bi svaki auto bio potencijalna bomba
    (s4, 20. februar 2020 12:49)

    Ako gledaš iz tog ugla, svaki auto (autobus, kamion) koji sadrži motor sa unutrašnjim sagorevanjem, a korist benzin/gas (metan, butan, "tečni gas"), predstavlja takođe svojevrsnu napalm bombu, pri sudaru. Ako se dogodi eksplozija pri sudaru, ni u jednom od ovih slučajeva nećeš preživeti, pa prema tome vodonik kao gorivo nije ništa manje ni više opasan, od ostalih navedenih.
    (Smuleco, 20. februar 2020 13:36)

    # Link komentara

  56. Ja se sećam kad su myth busters uradili emisiju i dokazali da je to nemoguće
    (Pera, 20. februar 2020 13:31)

    # Link komentara

  57. Naravno da ima perspektivu, s tim da ce proci godine dok se ne usavrsi tehnologija. Za to vreme ni elektro lobi ne miruje pa eksperimenise sa (ssb) solid state battery. Na srecu nas kupaca za par godina cemo moci sebi da priustimo neko od navedena dva pravca. Sa druge strane, a na zalost nas sa ovih prostora moracemo sacekati paaberm 2040 da bi mogli pristiti ovakve polovnjake.
    (google translate, 20. februar 2020 10:25)

    pa neces moci ni tad jer zivotni vek baterije se procenjuje na max 15g tako kad ga mi kupimo njemu bat gotova.
    (ne nadaj se, 20. februar 2020 13:04)

    # Link komentara

  58. @XXL

    Jel ti to ozbiljno? Tvoj argument mozes primeniti na apsolutno svaki vid goriva danas, bilo to gorivo dizel, benzin, baterija, plin, vodonik, svejedno.
    (nowave7, 20. februar 2020 13:01)

    # Link komentara

  59. jes i onda imas milijarde cepelina po putu. znate li kako se to zavrsilo?
    pa da vam kazem da se ne mucite snaznom exploziom. cuknes se negde malo i onda bummm.
    (jos uvek smo daleko od pravog resenja, 20. februar 2020 13:00)

    # Link komentara

  60. Mozda je resenje hibrid na vodonik i el. struju u nekoj varijnati.
    Ali za to je potrebno jos dosta istrazivanja i razvoja da se postigne pristupacna tehnologija.
    (ns posmatrac, 20. februar 2020 13:00)

    # Link komentara

  61. Mozda je resenje hibrid na vodonik i el. struju u nekoj varijnati.
    Ali za to je potrebno jos dosta istrazivanja i razvoja da se postigne pristupacna tehnologija.
    (ns posmatrac, 20. februar 2020 13:00)

    # Link komentara

  62. Vodonik H2 je u prirodnom stanju toliko sitan da prolazi kroz sve živo i do sada poznato, “curi” iz rezervoara.
    (braka, 20. februar 2020 12:54)

    # Link komentara

  63. Vodonik je strahovito zapaljiv i lako "bezi" iz rezervoara i to je razlog zasto nikad nece biti u masovnoj upotrebi...
    (Jovan, 20. februar 2020 10:30)

    A plin nije?
    (statuskan, 20. februar 2020 11:28)

    plin ne reaguje sa kiseonikom. a vodonik reaguje sa kiseonikom i pritom oslobodi veliku toplotu
    (s4, 20. februar 2020 12:52)

    # Link komentara

  64. (Poaro, 20. februar 2020 10:45)

    Po toj logici ne isplati se ni proizvodnja elektrana (hidro-, termo- ili nuklearnih) jer kad jednom nekome prodaš elektranu, tu za tebe prestaje zarada. Tačno je da ćeš od te elektrane ponovo videti pare samo kad i ako te pozovu za remont postrojenja, ali zato ćeš nekom drugom prodati drugo postrojenje.

    Kao što znamo, tako (odavno i lepo) žive proizvođači kao Siemens, Alsthom i mnogi drugi po svetu. Nema razloga da bude išta drugačije sa postrojenjima za proizvodnju vodonika, sve je to samo energija u jednom ili drugom obliku.

    Glavni problem s vodonikom je to što upros tome što ga ima svuda oko nas u praktično neograničenim količinama, nažalost nije u slobodnom obliku koji bi bio direktno upotrebljiv, nego mora da se izdvaja iz drugih jedinjenja. Mi (još) nemamo način da jeftino dobijamo industrijske količine vodonika. Eksperimentiše se sa raznim rešenjima, ali se dosad nijedno nije nametnulo kao univerzalno i najbolje u poređenju sa ostalim.

    Zato vodonika zasad još nema u masovnoj upotrebi, ne zbog nekakvih zavera, nego samo zato što još preskup za masovnu upotrebu. Postoje i tehnički problemi sa prevozom i skladištenjem velikih količina vodonika, ali to je rešivo.
    (Papageno, 20. februar 2020 12:52)

    # Link komentara

  65. Prvo, to je bilo nekada dok nisu razvijene legure čelika koji ne sadrže ugljenik, jer je vodonik bio korozivan prema ugljeničnim čelicima, upravo zbog njegove velike reaktivnosti prema ugljenikom. Zato vodonik više ne može i neće da "beži" iz tankova izrađenih od specijalnih legiranih čelika, a koji ne sadrže ugljenik. Što se tiče zapaljivosti, to nije problem, jer je zapaljiv i eksplozivan samo u kontaktu sa kiseonikom, a to se lako rešava specijalnim dvostrukim sistemom osiguranja dotoka kiseonika, za kontrolisano sagorevanje vodonika.
    (Smuleco, 20. februar 2020 11:35)

    a kad se desi udes pa pukne rezervoar ode sve u...

    zbog toga ovo nece nikad zavladati jer bi svaki auto bio potencijalna bomba
    (s4, 20. februar 2020 12:49)

    # Link komentara

  66. "Ono što koči uspeh ovakvih automobila jeste i trenutna tehnologija kojom se stvara vodonik, a koja koristi tri puta više energije pri proizvodnji, nego što je pruža tako dobijeni vodonik."

    Ovo je glavna stvar, efikasnost je 1:3, što znači da treba da se potroši tri puta više drugog goriva da bi se stvorio vodonik, što je mnogo mnogo gore od proizvodnje struje u elektranama. Pored lošije ekonomske isplativosti, to utiče i na zagađenje.
    (Brdo, 20. februar 2020 12:48)

    # Link komentara

  67. Da li je neko, pre nego sto pisete "gorivo buducnosti" i slicno, proeverio koliko elektrike se potrosi na vodonik do momenta, kad ga ubacite u avto? Ova tehnologija je bukvalno neupotrebljiva.
    (Slovenac, 20. februar 2020 12:28)

    # Link komentara

  68. Nazalost poslednja recenica u tekstu je kljucna...
    (Čestitam, 20. februar 2020 12:24)

    # Link komentara

  69. Dakle vi predlazete da napravimo elektricnu energiju u vetroparku ili solarnom celijom onda uradimo elektrolizu vode (ne znate da je energetski efikasnije da se vodonik dobija iz ugljovodonika, al zanemaricu to) koja nije ni blizu 1:1 sto se tice potrosene i dobijene energije i onda taj vodonik vozimo cisternama ili cime vec do pumpi. Pitam vas kako to moze da bude efikasnije od direktonog povezivanja na mrezu ovih vetroparkova i solarnih ploca i prenos preko vec postojece infrastrukture do korisnika elektricnih automobila? Baterije skupe? I rezervoari za H2 su skupi. Da je to isplativo sa trenutnim tehnologijama to bi vec uveliko bilo korisceno. Naravno problem i kod jednih i kod drugih je taj sto moramo da proizvedemo energiju, a vetroparkovi i solarni paneli nisu ni blizu najjeftiniji proizvodjaci energije. Prednost fosilnih goriva je sto je energija sadrzana u njima porizvedena, odnosno uhvacena od sunca milionima godina unazad od strane mnogo efikasnijih solanirh panela-biljaka, a mi je sad koristimo. Ni H2 ni elektricni automobili ne resavaju taj, rekao bih, sustinski problem koji mi imamo.
    (mahat, 20. februar 2020 11:59)

    # Link komentara

  70. Prvo ce kamioni da budu opremljeni gorivnim celijama. Vec vise firmi ima kamione u razvoju (Nikola, Volvo). Potom ce gorivne celije poceti da se koriste za proizvodnju el. energije (mini elektrane). Tek onda ce da pocnu u vecoj meri putnicki automobili.
    (Ex Student, 20. februar 2020 11:55)

    # Link komentara

  71. Naftni lobi jeste jak, ali nije svemocan. Ne moze naftni lobi kupca da natera da ne kupi automobil na vodonik, moze da utice u nekim okvirima na proizvodjace, ali se i to ocigledno otima. Da je taj lobi toliko jak kao sto ljudi misle, auto na vodonik ne bi ni postojao. Taj pogon jeste los, nema rasprave tu. Problem je "end-to-end" efikasnost, totalna efikasnost. Postoje 3 nacina proizvodnje: 1) metan + vodena para + toplota = vodonik + ugljen monoksid (CO nije cist, tako da ova metoda otpada); 2) elektroliza (gubitak od 30% na proizvodnju); 3) PEM (proton exchange membrane) (gubitak od 20% na proizvodnju). Cuvanje vodonika je isto problematicno i postoje 2 nacina: 1) Pod visokim pritiskom (gubitak od 15% na ulozeno kompresovanje); 2) Kriogenizacija (gubitak od 40% na hladjenje). Trece je transport: u najvecoj meri, to bi islo cevovodima ili cisternama, sto je dodatni gubitak. Cetvrto je tzv tank-to-wheel konverzija i efikasnost: To se radi obrnutom metodom od PEM elektrolize i dobija se elektricna energija. Gubitak od 10% se oseti kada se konvertuje jednosmerna struja koju generise gorivna celija u naizmenicnu koju koriste elektro motori. Tako da eto, u najboljem slucaju, gubitak za celu ovu vodonicnu skalameriju je minimum 50%. Za baterije, to je 75%. Ako cemo da gledamo u buducnost, to nisu ni baterije, ni vodonik, to je nuklearna fuzija ili antimaterija ili neka druga naprednija tehnologija.
    (Dar, 20. februar 2020 11:51)

    # Link komentara

  72. Jos pre 10tak godina sam naleteo na podatak da prosecna cena adaptacije pumpe da toci vodonik iznosi 250.000 evra. Mnogo....
    U SSSR bi Centralni komitet doneo uredbu - prelazimo na vodonik, ovako...
    (Posmatrac, 20. februar 2020 11:37)

    # Link komentara

  73. Vodonik je strahovito zapaljiv i lako "bezi" iz rezervoara i to je razlog zasto nikad nece biti u masovnoj upotrebi...
    (Jovan, 20. februar 2020 10:30)

    Prvo, to je bilo nekada dok nisu razvijene legure čelika koji ne sadrže ugljenik, jer je vodonik bio korozivan prema ugljeničnim čelicima, upravo zbog njegove velike reaktivnosti prema ugljenikom. Zato vodonik više ne može i neće da "beži" iz tankova izrađenih od specijalnih legiranih čelika, a koji ne sadrže ugljenik. Što se tiče zapaljivosti, to nije problem, jer je zapaljiv i eksplozivan samo u kontaktu sa kiseonikom, a to se lako rešava specijalnim dvostrukim sistemom osiguranja dotoka kiseonika, za kontrolisano sagorevanje vodonika.
    (Smuleco, 20. februar 2020 11:35)

    # Link komentara

  74. Vodonik je strahovito zapaljiv i lako "bezi" iz rezervoara i to je razlog zasto nikad nece biti u masovnoj upotrebi...
    (Jovan, 20. februar 2020 10:30)

    A plin nije?
    (statuskan, 20. februar 2020 11:28)

    # Link komentara

  75. Nisam baš neki fizičar al' pođimo ovako na Google maps pronađemo neku državu npr. evropsku i nek' to bude Srbija ... ups ovaj kud baš Srbija no nema veze može da posluži kao primer i krenemo vozilom na vodonik na određenu destinaciju. I tako zateknemo se u nekoj vukojebini između tačke A i tačke B kad ono na 180km cvrc. Nestane vodonika. I? Šta sad? Ako nije prenosivi agregat za proizvodnju struje i kanister uz njega šta ćemo sad? Nemam taj problem sa mojim 'turčinom' sipam u njega gorivo iz flaše, kanistera, kante ili pojila. Samo nemoj da mi se nakači neki filozof Googlenjak da mi objasni šta je činiti to ću i sam pročitati na Google nego nek' dopuni takvo vozilo za praktično kratko vreme jer npr. sa EV ko bi sedeo na vetrometini i čekao 12h da ga motorna testera napuni. Što znači ko krene u neku vazdušnu banju treba da pođe nedelju dana ranije što je ekvivalent konjskoj zaprezi i čezama. Nisam protiv inovacija baš naprotiv ...
    (XXL, 20. februar 2020 11:22)

    # Link komentara

  76. Vodonik se proizvodi tako sto se metan mesa sa vodom na 800C a uz to je potrebno oko MW/h energije za tipa 2000km.

    Neko je spomenuo vetrenjace kao izvor za proizvodnju ove ogromne kolicine potrebne energije. Mislim da je cena previsoka ali uz to treba imati na umu da vetrenjaca ima vece CO2 zagadjenje (cela prica se vodi zapravo oko CO2 i ljudi koji veruju da se klima menja ZBOG CO2) nego NE, koja je i dalje najcistiji izvor el. energije.

    Dakle na zalost ne, vodnik nije dobra zamena a nije ni el. pogon. Zapravo mozda je jeste elektro pogon ali ne da izvor budu litijumske baterije...
    (alcale, 20. februar 2020 11:18)

    # Link komentara

  77. To je broj 1 nacin prevoza za sva vremena. Sve drugo je besmisleno
    (Aleksandar, 20. februar 2020 11:17)

    # Link komentara

  78. Nije problem stvaranje vodonika, već njegovo skladištenje. Vodonik je najmanji atom, u gasovitom stanju, i jako je teško napraviti jeftine i efikasne kontejnere i rezeroare za njega, jer vrlo lako "curi". Kada se reši taj problem, ti autommobili imaju budućnosti. I električni automobili imaju budućnost ako električna energije počne efikanije da se proizvodi, i kada svet shvati da je nuklearn enerija najefikanija, najjeftinija i najbezbednija.
    (brm, 20. februar 2020 11:17)

    # Link komentara

  79. Mini nuklearke su buducnost prwvoza.
    (Oliver Nedeljković, zapamtite to ime, 20. februar 2020 10:58)

    # Link komentara

  80. Ili kraće rečeno ne postoji dobra volja da se masovnije krene sa automobilima na vodonik. već postoje rešenja, a i postrojenja, koja za elekrolizu koriste sunčevu energiju.
    Priča je udarila u zid poput Nikole Tesle kada je prezentovao bežični prenos energije: kako će se to naplaćivati.
    Studija slučaja pokazuje neisplativost onima koji bi od ovoga da naprave biznis, jer jednom kada prodaju postrojenje za proizvodnju vodonika, tu za njih prestaje zarada
    (Poaro, 20. februar 2020 10:45)

    # Link komentara

  81. Imaju, oduvek su imali, ali je njihova proizvodnja skrajnuta, prvo od strane naftnog lobija, a sada i od strane ovih koji bi da elektrifikuju sve i svašta!
    (Smuleco, 20. februar 2020 10:36)

    # Link komentara

  82. Stvaranje jeftinog vodonika, je moguće , koriŠćenjem vetro generatora,kojih već ima u dovoljnoj meri, a biće ih, jos vise..
    (Jarić T Živadin, 20. februar 2020 10:34)

    # Link komentara

  83. Vodonik je strahovito zapaljiv i lako "bezi" iz rezervoara i to je razlog zasto nikad nece biti u masovnoj upotrebi...
    (Jovan, 20. februar 2020 10:30)

    # Link komentara

  84. Naravno da ima perspektivu, s tim da ce proci godine dok se ne usavrsi tehnologija. Za to vreme ni elektro lobi ne miruje pa eksperimenise sa (ssb) solid state battery. Na srecu nas kupaca za par godina cemo moci sebi da priustimo neko od navedena dva pravca. Sa druge strane, a na zalost nas sa ovih prostora moracemo sacekati paaberm 2040 da bi mogli pristiti ovakve polovnjake.
    (google translate, 20. februar 2020 10:25)

    # Link komentara

  85. Fali im još jedan Ilon Mask, ne može čovek sve i e-auta i rakete i hiper loop!!!
    (autosovinista, 20. februar 2020 10:21)

    # Link komentara

✕