Svetovid: Slovensko božanstvo kom je Vidovdan nekad bio posvećen
Svetovid je jedno od najvažnijih božanstava u slovenskoj mitologiji, po kom su Srbi na Balkanu i preimenovali svetog Vitusa, hišćanskog svetitelja kog danas poznajemo kao svetog Vida.
Wikipedia
Svetovid je naročito poštovan u Arkoni, na ostrvu Rujnu u Baltičkom moru i kod Srba na Balkanu (Vidovdan), ali je nemoguće izneti tezu o njegovoj ulozi ili mestu u slovenskom panteonu. Pripisuje mu se i najpoznatiji slovenski kumir, odnosno kip sa likovima božanstava, takozvani Zbručki stub.
Ime Svetovida (Svetovita) još uvek nije dobilo adekvatno tumačenje. Naučnici se slažu da ga treba razdvojiti na Svet(o) i nastavak -vid(vit). Varijante imena su: Sventevit, Suvid, Svantevit, Svantovit, Suantovit, Sventovit, Zvantevit, Svijetovit, Svjatovid, Sutvit i Vid.
Središte njegovog kulta bio je grad Arkona u čijem centru se nalazio drveni hram posvećen tom božanstvu. Spoljna ograda bila je pokrivena drvenim krovom, dok se unutrašnja sastojala iz zastora i četiri stožera. U hramu je bio postavljen idol natprirodne veličine sa četiri vrata i četiri glave. U desnoj ruci držao je rog izrađen od raznih vrsta metala, koji je svake godine sveštenik punio pićem i na osnovu isparenja predskazivao rodnu ili nerodnu godinu. U levoj ruci, spuštenoj niz telo, nalazio se luk. Pokraj idola postavljena je uzda, sedlo i drugi atributi, posebno džinovski mač, sa kanijom i balčakom od srebra.
Jedanput godišnje, u vreme žetve, prinošene su žrtve ispred hrama i svetkovan je veliki praznik, koji se završavao velikom gozbom. Sveštenik je tada pred narodom proricao obilje ili oskudicu u narednoj godini i prizivao Svetovida da otadžbini podari slavu, a podanicima bogatstvo. Zatim je ispred idola stavljan visok kolač premazan medom, iza koga je stajao sveštenik i pitao narod da li ga vidi. Prisutni su odgovarali da ga vide, a on je tada izražavao želju da ga dogodine ne vide, kako bi naredne godine žetva bila obilnija. Svi su bili obavezni da daruju svetilište, koje je bilo čuveno proročište. Sve što se dobije kradom ili oružjem pripadalo je svetilištu, kao i darovi koji su stizali iz celog slovenskog sveta i iz susednih krajeva.
U svetilištu je čuvan beli konj, za koga se verovalo da pripada Svetovidu. Niko nije smeo da ga dodirne, a jedino je sveštenik mogao da ga napasa i oprema. Verovalo se da sam bog, jašući na njemu, predvodi svoj narod u borbama sa neprijateljima. Taj konj je korišćen i za gatanje: pred polazak u rat, sveštenici su ispred hrama postavljali koplja, a zatim je izvođen osedlan konj da preko njih pređe. Ako bi pri preskakanju pošao desnom nogom, smatralo se da će ishod biti povoljan, a ako bi krenuo levom, to je značilo da se rat mora odložiti. Svetovidovo svetilište u Arkoni razoreno je 1168. godine.
Primanjem hrišćanstva kult Svetovida je zamenjen Svetim Vidom. Međutim ime hrišćanskog sveca je Sveti Vit (Vitus), tako da Sloveni nisu u potpunosti prihvatili sveca, već su zadržali svoje ime. Vidovdan je dan koji je bio posvećen Svetovidu.
Vasilije I Makedonac, rodonačelnik jedne od najznačajnijih dinastija Vizantije, 873. je prilikom pokrštavanja Srba u Neretljanskoj oblasti porušio sva svetilišta i kumire osim najvećeg posvećenog Svetovidu. Svetovidovo svetilište je „pročišćeno“ (pretvoreno u crkvu) i posvećeno svetom Vidu.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
