Fizičar odgovara na jedno od najvećih pitanja: Zašto postojimo?
Robert Dajgraf, teorijski fizičar i direktor Institituta za napredne studije u Prinstonu, objasnio je u intervjuu za magazin Biznis insajder kako bi male razlike u fizičkim teorijama o svemiru i vremenu mogle da objasne zašto smo ovde.
"Da bismo razumeli univerzum, potrebno je da obratimo pažnju na dve ključne ideje kojima se vodi moderna fizika. S jedne strane imamo Ajnštajnovu teoriju relativnosti, koja opisuje najveće strukture u svemiru u smislu zakrivljenosti prostora i vremena. S druge strane imamo kvantnu teoriju, koja uspešno opisuje elementarne čestice, ali postoje neki problemi u vezi sa njom", objašnjava Dajgraf.
Pročitajte još: Tragičan kraj svemira: Šta kada se ugasi i poslednja zvezda?
Fizičar ističe da u kvantnoj mehanici nikad ne znate šta će se tačno dogoditi. Najbolje što možete da uradite jeste da izračunate verovatnoću da se nešto desi.
"Ako zavirite u davnu prošlost univerzuma, odnosno u same njegove početke, videćete male tačke. Iz njih su se vremenom rodile galaksije, u galaksijama zvezde, a oko zvezda se formirale planete", objašnjava naučnik.
Pročitajte još: “Veliki prasak nije početak univerzuma, već kraj nečeg drugog”
Moguće je, dakle, da stvari nisu uniformne, da uvek fluktuiraju, poput površine bazena na kojoj se pojavljuju mali talasi. Upravo te male fluktuacije dovode do svega što nas okružuje. I do fundamentalne osobine kvantne teorije - činjenice da postoji šansa.
"Poznata je Ajnštajnova izjava da ne veruje da Bog baca kockice, ali upravo bacanje kockice i postojanje verovatnoće stvaraju strukture koje vidimo u univerzumu. Verujem da je to poetski način da se odgovori na jedno od fundamentalnih pitanja koja okupiraju čoveka", zaključuje Dajgraf.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
