Naučnice koje su menjale svet
Žene su u nauci igrale veliku ulogu – od starog Egipta pre više od 4.600 godina, sve do današnjih dana.
Izvor: Deutsche Welle
Prva žena u istoriji nauke je Egipćanka Pesašet. Radila je u medicini pre 4.600 godina i obučila više od stotinu babica.
Vavilonka Taputi Belatekalin živela je pre 3.200 godina i važi za prvi hemičarku. Ona je proizvodila parfeme i razvila laboratorijske procese među kojima je i destilacija, koja se koristi i danas.
Pre oko 1.600 godina Hipatija iz Aleksandrije je bila prva žena koja je javno držala predavanja o astronomiji i matematici. To se nije dopalo kleru - Hipatija je ubijena. Njeno ubistvo je ušlo u istoriju, ali njen naučni rad ne.
Međutim, mnoge žene posle nje postigle su mnogo na polju nauke.
Jedna od njih je Nemica Karolina Heršel. koja se bavila astronomijom. Godine 1786. postala je prva žena koja je otkrila jednu kometu.
Uprkos tome, rad žena u nauci nije imao mnogo poštovalaca.
Tako je bilo sve do 19. veka, pa i kasnije. Naučno dostignuće britanske matematičarke Ejde Lavlejs, koja se smatra prvom programerkom u istoriji, zamalo je palo u zaborav. Lavlejs je 1843. razvila matematički program za računar koji je tada postojao samo u vidu teorije. Reč je o preteči modernog kompjutera.
Poljakinja Marija Kiri je 1903. dobila Nobelovu nagradu za fiziku, a 1911. Nobelovu nagradu za hemiju.
Austijanka Lize Mejtner objasnila je nuklearnu fisiju – cepanje atoma, britanska biohemičarka Rozalind Frenklin sprovela je 1953. prvu rendgensku analizu analizu gena, odnosno DNK.
Hemija, i takozvane životne nauke među kojima su biologija, poljoprivreda i farmacija spadaju u akademske discipline u kojima su žene najviše mogle da se profilišu.
Kristijana Nislajn-Folhard dobila je 1995. godine Nobelovu nagradu za medicinu. Ona je jedina Nemica u istoriji kojoj je odato takvo priznanje na polju prirodnih nauka.
Izvor: dw.com
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
