Gde je granica između "belih" i opasnih laži?
Kada je svesno izgovaranje neistine opravdano, a kada nije? Verujemo da to činimo da bismo zaštitili drugog, ali zapravo štitimo sebe od osude, ljutnje. Istinu uglavnom prećutkujemo kada pričamo o vernosti i novcu.
Izvor: Novosti
Piše: Marija Dedić
Izvor: novosti.rs
"Telefon mi je bio u drugoj sobi, zato nisam odgovorila na poruku." "Naravno da si mi privlačan." "Kupila sam cipele na rasprodaji." "Ti si mi treći." "Sve je u redu, nisam ljuta."
"Ne izgledaš debelo u toj haljini." "Jeziva je gužva u saobraćaju, zato kasnim." "Popio sam samo dva piva." "Nisam ni primetio tu devojku, ne znam da li je zgodna."
U periodu od prvog sastanka do braka mnogo toga se menja - strast iščili, leptirići se povuku, trud se smanjuje. Jedna stvar u ljubavi, ipak je konstantna. Laž.
Ako je osnova veze poverenje, laž je crv koji polako jede njene temelje. Ali, crv kog ne želimo da ubijemo. Jer bismo onda morali da kažemo sa koliko smo partnera bili i koliko smo tačno platili haljinu.
Ne iznenađuje podatak da najčešće lažemo one koje najviše volimo. Razlog je jednostavan - nismo sposobni da odgovorimo na njihova (visoka) očekivanja, a ne želimo da ih razočaramo. A mada verujemo da lažemo kako bismo zaštitili drugog, zapravo mnogo više štitimo sebe - od osude, ljutnje, pa i odbacivanja osobe koju volimo.
Najčešći uzrok laganja jeste pretpostavka da će partner reagovati nepovoljno, ističe Sanja Stanković, sociolog, trener ličnog rasta i razvoja iz Centra za razvoj veština "Od ljubavi se raste". Prema njenim rečima, strahujemo da ćemo povrediti osobu koja nam je važna ili procenjujemo da bi naši postupci mogli da budu osuđeni.
"Pojedini autori se pozivaju na evolucijski pristup i tvrde kako su ovakva ponašanja izazvana obrascima koji su služili našim precima kao strategija opstanka. Psiholozi ukazuju da je potpuna iskrenost u vezama nemoguća, a brojni istraživači otkrivaju kako su u mnogim vezama prisutne tzv. "bele" laži. Odluka da budemo iskreni u dobroj meri je uslovljena partnerovom ranijom reakcijom na neku neprijatnu istinu. Što je ovo iskustvo bilo neprijatnije, veća je verovatnoća da ćemo istinu sledeći put prećutati", objašnjava Stankovićeva.
|
"U nekim brakovima, muškarci insistiraju da ih žena konsultuje prilikom kupovine skupljih stavki. Ona se složi sa tim, ali ga ne konsultuje iako svaki put ulaže napor da prikrije da je donela odluku bez njega. On je toga svestan, ali je ne suočava sa tim, jer mu odgovara da održavaju igru u kojoj je "muškarac taj koji se pita". Nekome sa strane ovo može i ne mora da bude u redu, ali je činjenica da je u pitanju laž na koju oboje pristaju. Teško je izvlačiti univerzalan sud kad je opravdano lagati. Moglo bi se reći da je opravdano lagati u situacijama kada su se dvoje na otvoren ili prećutan način dogovorili oko toga koje će se laži tolerisati", kaže Stankovićeva.
Nedozvoljene laži, pak, imaju razornu moć. Ali, iako smo mnogo puta čuli upozorenje "Jednom lažov, uvek lažov", ne mora da znači da će nam partner redovno prećutkivati istinu ako je to jednom učinio.
"Otkrivanje da nas je partner slagao može biti produktivno ukoliko pokrene konstruktivnu raspravu o motivima prikrivanja istine. Da bi se ovakva rasprava povela, važno je distancirati nečije ponašanje od njegove ličnosti. Ukoliko nas je neka osoba slagala, ne treba da joj pridamo etiketu lažova. Osobi koju etiketiramo tako, otpisujemo sposobnost da u budućnosti to ispravi. Ako smo mi na optuženičkom mestu, na optužbu da smo "lažov" možemo odgovoriti "Tačno je da sam te jednom slagao/la i time te verovatno povredio/la, ali nisam lažov". Tako preuzimamo odgovornost za ono što smo učinili, ali ne dozvoljavamo etikete. Naravno, ovo je moguće samo ako je naša laž izolovani incident, a ne i ponavljajući obrazac ponašanja", upozorava Sanja.
|
S druge strane, laž na duže staze ne donosi ništa dobro vezi. Narušava poverenje, a ono je u direktnoj vezi sa bliskošću, opominje naša sagovornica. Zatim se javlja sumnja koja nas štiti jer nas priprema na mogućnost da se stvari neće odvijati kako očekujemo. Ali, kad sumnja prevlada u odnosu na poverenje, emotivni odnos je ugrožen.
- Prema jednoj psihološkoj studiji iz 2014. godine na uzorku od 255 učesnika u populaciji 18-71 godina, ispitanici su preferirali da oni lažu u odnosu na to da budu slagani. Takođe, ljudi koji su izjavljivali da koriste laži u vezi, imali su i veću toleranciju prema tome da budu slagani. Muškarci su se više nego žene izjašnjavali da koriste "bele laži". Možda najznačajniji zaključak jeste taj da je sklonost ka laži i prevari bila u pozitivnoj korelaciji sa manjim zadovoljstvom u vezi. Dakle, iako osobe veruju da štite partnera ili vezu, laži dugoročno ugrožavaju odnos poverenja i utiču na nezadovoljstvo - ističe Sanja.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
