Šta se zaista dogodilo sa letelicom Skijapareli?
Prema najnovijim podacima koje je objavila Evropska svemirska agencija (ESA), sletanje letelice Skijapareli na površinu Marsa se nije odvijalo prema planu, a telemetrija je pokazala da postoje indikacije da je padobran odbačen prerano.
Izvor: klix.ba
Rakete koje je trebalo da se aktiviraju neposredno pre sletanja su takođe funkcionisale prekratko.
ESA još nije zaključila da se letelica srušila, ali ne očekuju ništa pozitivno. Eksperti nastavljaju da analiziraju podatke i pokušavaju da "dozovu" letelicu u nadi da je netaknuta sletela na površinu Crvene planete. Osim toga, Amerikanci će koristiti jedan od svojih Marsovih satelita kako bi pokušali da analiziraju zonu sletanja letelice i eventualno otkriju Esin lender. Međutim, šanse da satelit otkrije Skijapareli su male, jer je sonda premala.
Naučnici trenutno rade na velikoj količini podataka koje je letelica Skijapareli poslala na orbiter Trejs gas, koji ju je ispustio na Mars. Ovi podaci pokazuju da je bilo sve u redu kada je lender ušao u atmosferu. Njegov toplotni štit je obavio dobar posao, a padobran se otvorio kako bi usporio sletanje. Međutim, u završnoj fazi sletanja zabeleženo je neočekivano ponašanje.
"Još ne možemo da ustanovimo po kojoj logici je letelica odlučila da odbaci padobran. Međutim, on je definitivno odbačen prerano u odnosu na naša očekivanja", izjavio je za BBC Andrea Akomazo, šef operacija za Esine planetarne misije.
Ne samo da je padobran odbačen prerano, nego su i tetro-rakete bile aktivne samo tri ili četiri sekunde u odnosu na planiranih 30 sekundi. Letelica je potom slala signal još 19 sekundi nakon gašenja raketa, a gubitak signala je zabeležen 50 sekundi pre nego što je trebalo da bude na površini Marsa.
Mnogi naučnici u kontroli misije smatraju da je letelica pala na površinu pri velikoj brzini, odnosno da je bila u slobodnom padu kilometar ili dva iznad površine.
Međutim, zvanično, eksperti kažu da u ovoj fazi ne mogu da tvrde šta se zaista dogodilo dok se ne rekonstruiše profil brzine. Kada to bude obavljeno, podaci će se uporediti sa poznatim događajima i predviđenim visinama. Tada će biti definitivno poznato da li je letelica pala na površinu pri brzini koja je dovela do katastrofe, odnosno uništenja.
Za sletanje na Mars je potrebna određena brzina kako bi se izbegao rizik od pada i uništenja letelice. Ako je letelica zaista uništena, to će biti težak udarac za ESA, koja je 2003. godine doživela neuspeh s lenderom Bigl-2, takođe na Marsu.
Međutim, ovaj projekat donosi iskustvo potrebno za sletanje rovera na Mars, koje je planirano za 2021. godinu. Budžet još nije osiguran, a nedostaje još 300 miliona evra. Ako je letelica zaista uništena, zvaničnicima ESA-e će biti teško da objasne zašto je projekat i vredan dodatnog ulaganja.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
