Vesti 6

Vice: Šta da radiš kada te napadnu u Srbiji jer si gej

Kada bi se svi političari, članovi vlade Srbije, pevačice, sportisti, glumci, pisci, novinari, intelektualna elita, narodni heroji i heroine, zvezde i zvezdice Granda i druge javne ličnosti uhvatili za ručice i gromko zapevali "Nasilje je sramota, nasilje je zlo, za nasilje nikada nema opravdanja, nasilje osuđujemo, nasilje kažnjavamo zakonom, nasilnike edukujemo, a žrtve štitimo" možda bi se, ali samo možda, u svesti pojedinih ljudskih bića vratio davno izgubljeni trag razuma koji nalaže da jednostavno nije dopustivo pisati i izgovarati otvorene pretnje smrću poput "ubi pedera" ili "smrt ciganima".

Lazara Marinković četvrtak, 30.07.2015. | 15:30

Aha, i bez obzira na to koliko im se cigani ili gejevi "ne sviđaju" i "bodu oči" pukim postojanjem van svojih četiri zida.

Ne sećam se da sam igde videla ili čula da recimo gejevi, lezbejke i trans ljudi ispisuju "smrt strejtašima", "ubi heteroa" ili idu ulicom i tuku nehomoseksualne i cis* rodne ljude. Uprkos tome što ove potonje zapravo niko nikada ne dira osim njih samih, neki od njih se, jadničci, toliko osećaju ugroženim sopstvenim izmaštanim perverzijama koje uništavaju tradicionalne vrednosti, da imaju neodoljivu potrebu da se nasiljem "brane" od vlastitih deluzija. Jebiga, teško je biti civilizovan i dostojanstven u 21. veku. Teško je ne prebiti usamljenog geja koji mirno hoda ulicom u sred noći. Teško je ne silovati lezbejku kako bi se vratila na pravi put.

Svesni smo da se moja isfantazirana Oda Nenasilju neće nikada desiti. U razloge da ne zalazim previše, ali svega tu ima: od toga da nekome odgovara da vlada opšte osećanje straha, potlačenosti i jadnosti u narodu da ne bi previše "talasali", preko generalne kurcobolje, straha od eksponiranja, stavova poput "to se uvek dešava nekom drugom", pa do nedostatka materijalnog interesa (a očigledno i ljudskosti) da se oko nečega javno angažuje. Zaboga zašto bi bili solidarni, kad je lakše i bolje okretati glave, gledati svoja posla i mlatiti pare? Zato nam, kao društvu i kao ljudskim jedinkama, jedino ostaje da grebemo gde god možemo, hvatajući se za svaku preostalu slamku čovečnosti i mogućeg ozdravljenja.

Nastavak teksta pročitajte na vice.com/rs.