Za izučavanje praistorijskog feriliteta 1,7 mil. evra

Projekat o praistorijskom fertilitetu (broj rođene dece po jednoj ženi ili po jednoj čitavoj populaciji) bavi se porođajima, majkama i bebama i za sada je prvi iz Beograda koji je dobio podršku EIS, rekla je profesorka Stefanović, iz Laboratorije za bioarheologiju pri Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta.

U fokusu istraživanja, nazvanog BIRTH, biće još bolje razumevanje neolita, jednog od najvažnijih perioda naše evolucije, period od 10.000 do 5.000 godine pre nove ere kada je prvi put došlo do demografskog uvećanja populacije na Zemlji, rekla je Tanjugu prof. Stefanović. Tokom trajanja projekta, za narednih pet godina, naučnica i njeni saradnici pokušaće da razumeju šta je u čovekovoj biologiji moglo da doprinese porastu fertiliteta u neolitu, kada se dogodila demografska ekspanzija, rast populacije.

Istraživaće, na primer, da li su se menjale fizičke osobine ženskih karlica ili dimenzije beba, da li je ishrana uticala na promenu hormona rađanja ili drugih hormona, pa je to doprinelo mogućnosti da žene prvi put u našoj evoluciji imaju više dece.

"Ono što je važno, prvi put u istoriji nauke, daćemo direktne podatke o broju trudnoća jedne praistorijske žene", rekla je profesorka. Do sada se fertilitet proučavao samo na osnovu indirektnih pokazatelja. Gustina populacije razmatrala se na osnovu intenziteta prisustva arheoloških ostataka ali do sada naučnici nisu znali, na primer, koliko su žene iz tog perioda imale dece, što će biti zadatak na projektu. Profesorka ističe da će pregledati skelete žena iz neolita ali i ranijeg perioda, iz mezolita, i prvi put će pokušati da saznaju o kom broju dece se radi, kada su žene ulazile u repoduktivnu fazu, kada je trudnoća počinjala, kada se završavala i koliki je bio razmak između trudnoće.

"Mi ćemo raditi na individualnom nivou, za svaku pojedinacnu ženu, ali budući da ćemo pregledati veliki broj skeleta dobićemo statistiku porođaja i na populacionom nivou praistorije", istakla je ona i navela da u Laboratoriji imaju oko 500 skeleta iz tog perioda, veoma dragocen materijal.

Ova uspešna mlada naučnica navodi da će tokom projekta raditi i na analizi praistorijskih zuba. Pokazalo se, kaže, da su zubi veoma dragocen izvor informacija o čitavom ljudskom životu, kao i sam skelet koji čuva sve informacije o genetskom poreklu, bolestima. Takođe, u zubima je zauvek sačuvana informacija o broju trudnoća žene. Svako od nas svake godine života dobija jednu novu (inkrementnu) liniju zubnog cementa i kad se preseče koren zuba, kao kod godova na drvetu, može da se prebroji koliko osoba ima godina.

Međutim, kako kaže, kolege iz Frajburga utvrdile su kod savremenih žena da tokom svake trudnoće ta inkrementna linija postaje drugačija nego inače, šira, dublja, zbog problema najverovatnije sa kalcijumom.

Utvrđeno je da svaka ta drugačija linija (nazvana linija krize) odgovara jednoj trudnoći i upravo je to omogućilo, prebrojavanjem linija na drevnim skeletima, da možemo na individualnom nivou izbrojati porođaje ali i da saznamo u kojoj godini života je praistorijska majka bila trudna i kada je bila u periodu reprodukcije, objašnjava naučnica.

Inače, EIS će ovaj projekat podržati i opremom, između ostalog i vrednim mikroskopom koji radi ogromna uvećanja pa će naš tim moći da uđe u dublju strukturu kosti i da istraži tragove elemenata važnih za ishranu. Na projektu, koji ima podršku u Ministarstvu prosvete, biće zaposleno još pet mladih istrazivača, pa prof. Stefanović ističe da bi bilo dobro da imaju mogućnost da rade u većem prostoru.

Saradnica na projektu, doktorant Jelena Jovanović kaže da će njen zadatak bi da istraži da li je u skeletnoj biologiji praistorijskih majki i beba došlo do promena u telesnoj građi, do promena u ishrani, zdravstvenom stanju, pokazateljima koji su mogli pozitivno uticati da fertilitet. Ona je Tanjugu pokazala, između ostalog, i skelet bebe sa lokaliteta Lepenski vir iz 6.000 godine pre nove ere, koji će biti predmet njenog istraživanja.

Pozdravljajući ogroman uspeh profesorke Stefanović, pomoćnik ministra prosvete Viktor Nedović, podsetio je da je ova naučnica prva iz Srbije uspela da pobedi na najkonkurentnijem evropskom takmičenju najboljih naučnih ideja/projekata, ma iz koje oblasti dolazili.

Na čelu EIS je Naučni savet, telo sa 22 člana, među njima su i nobelovci, a izvrsnost predloženog istraživanja je osnovni i jedini kriterijum pri donošenju odluke. Podrška se, kako kaže, daje istraživanju koje pomera granice i dovodi do formiranja novih naučnih oblasti i disciplina. “S obzirom da smo ovako lepo i hrabro zakoračili u aktuelni projekat EU 'Horizont 2020', naročito u njegov deo koji se odnosi na izvrsnost u nauci, naše dalje ambicije će biti usmerene ka stvaranju uslova da imamo više Sofija“, rekao je Nedović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.