Ne sviram pank zbog Srbije, već zbog ekipe
Nervoza je gadna stvar, a tog jutra sam se probudio s učvorenim stomakom iz nekoliko razloga.
Izvor: B92Foto: Taro Taylor/Flickr.com
Prvo, članak koji je već trebalo da predam nije gotov jer sagovornici kasne s odgovorima. Nisam se bio ni razbudio, a već sam otvorio laptop da bih video jesu li mi poslali nešto, bilo šta. Nisu. Drugo, kasnio sam na posao. Ne mnogo, ali dovoljno da se primeti. Treće, nisam bio siguran koliko će ljudi uveče doći na koncert, budući da je sreda, radni dan, a svirka je u Zemunu. Iako je na 15 minuta udaljenosti od centra, većina Zemun kapira kao drugi kontinent.
Pa opet, tešio sam se – bendovi su dobri, privući će neku pažnju. Bend s kojim sam te večeri svirao, Muerto Rico – drugi u kojem sviram se zove Young Husbands – nastao je skoro, ali relativno brzo nalazi publiku. Biće očekivanja. Tako stižem do četvrtog razloga učvorenog stomaka – nadao sam se da ćemo biti dovoljno dobri.
Pričao sam sebi onu staru i ne potpuno tačnu frazu da nervozu osećaš ako ti je do nečega stalo. „Dan kad mi bude svejedno pred koncert je dan kad ću prestati da sviram", ponavljao sam sebi. „Dobro je što se ne osećaš dobro", ponavljao sam sebi. „Sad požuri na šljaku."
Međutim, iza svake ovakve racionalizacije podmuklo stoji niz novih pitanja o kojima se trudim da ne razmišljam. Glavno je svakako do kad mislim da izdvajam i vreme i novac za nešto što može da pukne za doslovno dan. Dok ostali kvalitetno gube vreme, ja brojim novce za nove činele i snimanja i sate koje nedeljno utrošim na sviranje. Uhvatim sebe ponekad kako im zavidim. I ne znam da li bi mi lakše ili teže bilo kad bih bio jedini koji tako razmišlja.
Jedan od najboljih ovdašnjih frontmena i pevač benda Technicolor Lies Srđan, sluša me pred zemunskim klubom, prebira po limenci piva i klima glavom.
- I ja često razmišljam tako. Kad ću da krenem da živim kao što je živeo moj đed, prađed i ko već. Kad ću da prestanem da se zajebavam. Onda kažem sebi: pa, čekaj, ovo nije zajebavanje, zajebavanje je kad radim svoj posao, uvođenje informacionih sistema u državne ustanove, zaradim, kao, neke pare, a zapravo se vrtim kao neki hrčak u krug. Eto, s te strane sam izdajnik pank sistema, ali svoju prljavu savest operem kad izađem tih pola sata na scenu. Tad živim nešto više od svog života. Možeš ti i sebi da se izvrištiš u facu, pred ogledalom, ali ovako to podelim s drugima. Vidim šta jesam i šta bih voleo da budem i bez čega ne mogu. A to je deljenje energije i emocija, priča on.
Ostatak teksta pročitajte na Vice Srbija
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
