Ko se zasitio čokolade, taj se zasitio života

Na pitanje „Gde želiš da radiš kada porasteš?”mnogi mališani širom sveta odgovaraju – u fabrici čokolade. Zvjezdana Kovačević, menadžerka „Milenij čoko sveta”, jedna je od retkih kojoj se ispunila ova želja, a pod njenim budnim okom u fabrici čokolade u opatijskom hotelu „Kontinental” svakodnevno nastaju slatke kreacije od kojih zastaje dah i deci i odraslima, piše specijalni izveštač "Politike" iz Opatije Katarina Đorđević.

Dok sa zadovoljstvom posmatra najnovije remek-delo – ogromnu čokoladnu flašu šampanjca punjenu šarenim bombonicama koji imitiraju mehuriće, Zvjezdana ne sakriva ponos što je nedavno jedna opatijska devojka rekla „da” kada je na čokoladi pročitala poruku „Udaj se za mene”.

– Osim što pravimo „personalizovane” čokolade željenog oblika na kojima mogu da se ispišu izjave ljubavi i čestitke za rođendan, venčanja, rođenja i druge važne događaje, mi proizvodimo čokolade sa željenim procentom kakaa i mleka. Da bi se napravila čokolada od 100 grama koju prosečni zaljubljenik pojede za nekoliko minuta, potrebno je čak sat i po vremena, a kompanije koje proizvode čokoladu ulažu milione dolara u opremu i mašineriju koja pretvara gorko zrnevlje kakaoa u ukusnu čokoladu – kaže Zvjezdana.

Iako je čokolada jedno od najomiljenijih poslastica ljudi širom sveta, malo njih zna da slatka poslastica nastaje iz gorkog zrna kakaoa. To je plod veličine ragbi lopte koji raste na drvetu veličine dva-tri metra i bere se mačetom. Kada se ubere, rastavi se na dva dela, a lepljive i vlažne semenke postave se na lišće banane da se osuše. Proces sušenja, odnosno fermentacije, u proseku traje četiri do pet dana, a semenke se potom melju kako bi se dobio kakao-prah i kakao-puter – od praha se pravi crna, a od putera bela čokolada. Mlečna čokolada je mešavina crne i bele čokolade, objašnjava naša sagovornica i dodaje da, iako je crna čokolada najkvalitetnija, veliki broj ljudi voli belu, jer se u njoj najviše oseća ukus mleka.

– Temperatura prostorije u kojoj se pravi čokolada mora da bude između 15 i 18 stepeni, a da bi se napravila čokolada željenog oblika, masa prvo mora da se zagreje na 40 stepeni, a potom ohladi na 30 stepeni. Dok je u fazi praha, čokoladi se dodaje šećer, soja lecitin i mleko u prahu da bi dobila finalni ukus. Iako se u našoj fabrici proizvodi čokoladne bombone u više od 60 ukusa, najpopularnije su ipak one sa lešnikom, a potom sa ukusom narandže. Za razliku od Foresta Gampa, koji je tvrdio da je život kao bombonjera, jer nikad ne znaš šta ćeš da dobiješ, mi tačno znamo koju ćemo čokoladu dobiti – sa osmehom ističe naša sagovornica, koja samouvereno tvrdi: „Ako se neko zasitio čokolade, on se zasitio života”.

Ova šarmantna devojka argumentovano razbija predrasude u vezi sa slatkim zadovoljstvom, a na „optužbu” da čokolada izaziva karijes, ona odgovara da je loša higijena, a ne čokolada, prvooptužena za propadanje zuba.

– Čokolada nije kriva ni za pomeranje skazaljke na vagi u neželjenom pravcu, jer ona deblja kao i bilo koja druga hrana sa kojom se preteruje. Ako jedete čokoladu u umerenim količinama, ne postoji razlog zbog koga biste strepili od debljanja – smatra Zvjezdana.

Na konstataciju da sadrži mnogo kofeina, naša sagovornica odgovara da čokolada sadrži kofein, ali ne u preterano velikim količinama. Naime, jedna kockica čokolade sadrži manje kofeina nego šoljica kafe, čaja ili gaziranog pića.

– Uprkos visokozasićenim masnoćama kakao maslac ne povećava holesterol. Čokolada može da smanji nivo holesterola u krvi i to zahvaljujući stearinskoj kiselini, jednoj od glavnih masnih kiselina u kakao maslacu. Naučno je dokazano da je uzimanje čokolade najbrži put do zadovoljstva, jer ona utiče na povećanu proizvodnju endorfina, poznatijeg kao hormona sreće – zaključuje Zvjezdana Kovačević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.