"Mace" sa topola ne izazivaju alergije

Topola je drvo čije vrste posle dvadesetak godina ulaze u reproduktivnu fazu, a tada sa ženskih stabala počinju da se oslobađaju "mace" koje vetar može da nosi i do desetak kilometara.

"Mace" ovih dana zadaju velike probleme građanima i u Beogradu jer lete kroz vazduh i često upadaju u oči, usta, kosu i nos, iritirajući tako nervne završetke u nosnoj duplji i izazivaju kijanje, objasnila je ona u izjavi Tanjugu.

"Među građanima, uglavnom, vlada pogrešno mišljenje da im 'mace' izazivaju alergiju, što je zabluda, jer one samo iritiraju sluzokožu nosa i ne izazivaju hemijske reakcije", rekla je Mitrovićeva.

Ona je podsetila da se "mace" stvaraju prilikom pucanja ploda topole i istakla da u Beogradu postoje 24 biljne vrste, a posebno trave koje mogu izazivati alergiju u ovo doba godine.

Najveći alergeni su polen breze, trave, korovi ambrozije, jove, hrasta, oraha, ukazala je Mitrovićeva i podsetila da bi osobe kod kojih se pojavi neka alergijska reakcija trebalo da se jave lekaru, kako bi se utvrdilo na šta su tačno alergični, a ukoliko jesu, odredi adekvatna terapija.

Alergolog Zorica Plavšić iz Odeljenja za alergologiju i kliničku imunologiju pri Gradskom zavodu za plućne bolesti i tuberkolozu, takođe, tvrdi da "mace" koje padaju sa topola nisu alergenti, već da samo stvaraju mehaničke nadražaje u nosu.

"Mace” topole mogu izazvati svrab u nosu ili kijanje, ali alergija se može javiti ukoliko na njoj ostane polen nekog drugog drveta koje izaziva alergije, što građani bez lekarske provere ne mogu da znaju", objasnila je ona.

Naglasivši da se dosta građana žali i javlja za savet zbog kijavice, Plavšićeva je ukazala na važnost vakcinisanja osoba koje su sklone alergiji tokom jeseni, odnosno upotrebe specijalne imuno terepije na određeni alergen.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.