Raspust je detetov odmor. Potreban je svakom detetu školskog uzrasta, bez obzira koji je razred, koliko voli školu i kakve su mu ocene.

Koje će igračke biti omiljene vašem detetu uveliko zavisi od njegovog vršnjačkog okruženja. Međutim, to nikako ne znači da vi na izbor igračaka nemate uticaj.

Uskoro počinje upis u srednje škole. Verovatno ste o mogućim izborima već odavno počeli da razmišljate. Izbor srednje škole mnogi shvataju kao konačan odgovor na pitanje: Šta ćeš biti kad porasteš?

Šta mislite o rečenicama: “Dečaci nikad ne plaču”, ili :“Ona je devojčica, šta će joj škola, ionako će se jednom udati”?Očekivanja koja »usađujemo« u decu, nisu samo naša lična, pojedinačna, već i deo sredine, običaja, kulturnog nasleđa. Očekivanja i norme ponašanja iz neposrednog okruženja, utiču na formiranje i naših ličnih stavova.

Roditeljima se podrazumeva da svoju decu vole najviše na svetu. Ali, da li to znaju i deca? Kada kažete: “Ti si dobar mamin dečak!” Ili :”Baš ti je lep ovaj crtež” – rekli ste nešto ohrabrujuće ali niste mu rekli da ga volite.

Počelo je ovogodišnje testiranje budućih prvaka. Posle obavljenih zdravstvenih pregleda, zakazuje se testiranje kod psihologa ili pedagoga odabrane škole. Tada mnogi roditelji postavljaju isto pitanje: “Da li je moje dete spremno za prvi razred?”

Roditeljima je sve što deca čine “na svoju ruku”, tj. što nije učenje za školu – gubljenje vremena. Retko kada pomisle da je gledanje sporstkih događaja ili čitanje novina, možda njihov lični gubitak vremena. Sa druge strane, kao što imate kriterijume za dobre i loše filmove ili knjige, tako ni sve kompjuterske igre nisu iste.

Ova osamnaesta godina je inspirišuća i zanimljiva. Bolje je imati osamnaest jer onda čovek može da bira a u šesnaestoj još uvek odlučuju roditelji, kaže gimnazijalka Aleksandra.

“Moj sin je kao dvoglavo čudovište i svaki put kada razgovaramo moram odmah da otkrijem sa kojom glavom imam posla. Jedna glava zahteva da se prema njoj ponašam kao prema odraslom čoveku, a druga kao prema malom detetu…” kaže mama jednog tinejdžera.

Kada u vašoj kući zazvoni telefon, a vi kažete detetu: „Ako je to N.N. reci da nisam tu“ – i dete vas posluša, šta ste zapravo, učinili? Pokazali ste sopstvenim primerom da je laganje u vašoj kući dozvoljeno ponašanje. Dalje, u svoju laž ste uvukli dete a sami prošli neotkriveno i nekažnjeno. Ostvarili ste svoj cilj, jer ste izbegli razgovor sa N.N. Kako bi vaše dete uopšte moglo odoleti da ponekad ne slaže, tj. da ne primeni vaš sistem u svom životu?

Dobar lekar je, pre svega, dobar čovek, a dobar čovek je onaj koji voli ljude i tu ljubav nekako čudesno osete oni kojima je upućena, kaže Dr Ljiljana Milijana Savić Abramović.

Kada jednom pristanete da platite nerealno visoku cenu rekreativne nastave, još uvek vam ostaje zadatak da dobro pripremite i dete i sebe na vaše višednevno odvajanje.

Većina rekreativnih nastava događa se početkom proleća. Ukoliko će za vaše dete ovo biti prvo odvajanje od vas, počnite već sada da razgovarate sa njim o tome.

Do nedavno se verovalo da na neku decu veći efekat ima nagrada a na neku kazna, već u zavisnosti od njihovog karaktera. Danas znamo da to nije tačno.

Čitanje je veoma važan segment života. Čitanje podstiče inteligenciju, kreativnost, jezički razvoj, obogaćuje rečnik, produbljuje maštu i razvija mnoge druge sposobnosti.

Postoji mnogo načina da se deca kazne, baš kao što postoji mnogo načina da se nagrade ili pohvale. Poverenje, ljubav, razumevanje i, pre svega, razgovor trebalo bi da budu osnovni načini vaspitavanja dece. Ipak, stiče se utisak da su u našoj sredini različiti oblici telesnog kažnjavanja još uvek jedan od najpopularnijih načina vaspitavanja.