Što je planeta toplija, to je hrana nekvalitetnija

Klimatske promene sve više osećamo na svojoj koži, ali naučnici smatraju da će one tek doneti velike promene i to i u našim tanjirima.

Live Science Izvor:
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

„Promene klime dovešće do promena količine, kvaliteta, ali i mesta gde se određena vrsta hrane proizvodi“, smatra doktor Sem Majers, koji se bavi naučno-istraživačkim radom u oblasti medicine životne sredine, na Harvardu. „Nikada nije bilo potrebe da tako brzo kao danas povećavamo proizvodnju hrane da bismo zadovoljili globalne potrebe, rekao je Majers za „Lajv sajens“.

On je naveo da su stručnjaci u početku mislili da će porast nivoa ugljen-dioksida delovati kao đubrivo i povećati prinose hrane, međutim novija istraživanja su pokazala da su ta očekivanja bila neosnovana. Nasuprot tome, dokazano je da kombinacija povećanog nivoa ugljen-dioksida, povišenih temperatura vazduha i promene u količini padavina mogu znatno umanjiti prinose kukuruza i pšenice, posebno u područjima gde su normalno visoki.

„U oblastima gde će se povećati temperature, pojaviće se i više štetočina. Trenutno štetočine unište između 25 i 40 odsto svetskih useva. Insekti će se sa promenama temperature premeštati u područja gde ih ranije nije bilo i napadati biljke koje vremenom nisu stvorile prirodnu odbranu. Promene u temperaturama mogu da zbune i ptice selice, koje takođe prirodno drže pod kontrolom određene populacije štetočina“, naveo je naučnik svoje pesimistične prognoze.

Doktor Majers je naglasio bi lokacija uzgoja hrane takođe mogla da pretrpi ozbiljne promene. „Sve veće temperature vazduha mogle bi da budu otežavajuća okolnost farmerima za rad u polju, što bi opet za rezultat imalo smanjenje uzgoja hrane“, tvrdi on i dodaje da očekuje da če se ribe zbog porasta temperature okeana pomerati prema polovima.

„Međutim, iako će klimatske promene doneti više temperature u regionima bliže polovima, to neće biti dovoljno da se nadoknadi gubitak proizvodnje hrane u tropskim predelima, tvrdi dr Majers, koji očekuje da će veliki problem u budućnosti predstavljati i gubitak hranljivih vrednosti namirnica. U istraživanju koje je on sa kolegama sproveo 2014. godine, usevi pšenice i kukuruza uzgajani su u uslovima povišenog nivoa ugljen-dioksida, za koji se procenjuje da će se dostići u atmosferi za 50 godina, kao i u normalnim uslovima. Tada su utvrdili da usevi uzgajani u povećanom zagađenju imaju niži nivo proteina, cinka i gvožđa.

„To može samo da poveća već postojeći problem sa nedostatkom određenih nutritijenata, poput gvožđa i cinka. Oko milijardu ljudi širom sveta već sada pati od nedostatka cinka, a u budućnosti bi posledice nedostatka tog minerala moglo da razvije još 200 miliona ljudi. Slična je situacija i sa gvožđem i proteinima“, zaključuje on.

Nauka

Koliko prave nauke ima u naučnim časopisima?

Grupa istraživača poslala je lažne radne biografije na adrese 360 naučnih časopisa u ime izmišljenog poljskog doktora, čije je ime prevedeno s poljskog jezika glasilo Dr Prevara (engl. Dr. Fraud). Čak 48 časopisa sa velikim zadovoljstvom je imenovalo lažnog doktora u svoj uređivački odbor.

Nauka petak 24.03. 17:55 Komentara: 3

Neverovatni snimci najmanjih živih bića

Mikroskopi nam omogućavaju da posmatramo čak i najsitnije postojeće predmete i bića, ali se ograničenja javljaju kod uočavanja pokreta. Nekada je potrebno da prođu sati, pa čak i dani da bi se neki pokret uočio.

Nauka četvrtak 23.03. 11:27 Komentara: 4

One pomeraju granice nauke

Povodom obeležavanja deset godina osnivanja Evropskog istraživačkog saveta (European Research Council, ERC), koji dodeljuje jedan od najprestižnijih grantova u okviru programa Horizont 2020. Evropske komisije, Institut BioSens, Institut za fiziku u Beogradu i Univerzitet u Novom Sadu priključili su se institucijama širom Evrope u organizovanju niza događaja kojim obeležavaju dosadašnje uspehe.

Nauka utorak 14.03. 08:16 Komentara: 0

Sedam planeta: Otkriće i posledice

Tri od sedam planeta koje su nedavno otkrivene imaju uslove u kojima se može zamisliti život, rečeno je na skupu "Sedam planeta, otkriće i posledice" u organizaciji Centra za promociju nauke.

Nauka sreda 8.03. 08:47 Komentara: 10

"Nauku finansiraju poreski obveznici"

Prošle nedelje Srbiju je prvi put posetio Robert-Jan Smits, generalni direktor Glavne uprave za istraživanje i inovacije Evropske komisije. Mada njegova poseta nije privukla veliku medijsku pažnju, ona je bila gotovo istorijska za naučnu zajednicu u Srbiji.

Nauka utorak 7.03. 08:15 Komentara: 7

Krvavi minerali

Konfliktni minerali nalaze se u džepovima, torbama i rančevima skoro svakog od nas. Vaš mobilni telefon i laptop rade zahvaljujući ovakvim materijalima. Nadimak „konfliktni“ duguju svom poreklu, zbog toga što su najveća nalazišta na svetu smeštena duboko u ratnim zonama država Centralne Afrike, najviše u DR Kongo.

Nauka ponedeljak 27.02. 17:50 Komentara: 1

Kako je slučajnost usporila evoluciju živih bića

Grupa istraživača sa Univerziteta u Ekseteru objavila je članak u časopisu Nature Communications u kojem su objasnili kako je jedna neobična i slučajna prirodna pojava sprečila porast količine kiseonika u atmosferi, a time i razvoj višećelijskih organizama za čitave dve milijarde godina.

Nauka četvrtak 9.02. 15:10 Komentara: 12
strana 1 od 132 idi na stranu