i jedan i drugi smo sami sebi dali nadimke saponja dule njasvi, cavic duca bojler unistili smo se, vise bojler mada je saponja radio i na pivu bili smo u kosicama, u slovackoj na medjunarodnom festivalu lokalnih tv stanica kao izaslanici tv b92 zapravo nas je kuca tamo poslala posto smo pre 7 godina zaboli dve nagrade sa ciklotronima tamo, sa pipacima i zikom. i posto je sada b92 nacionalni emiter prerastao je ovaj festival a mi smo drzali prezentaciju koja se zvala from small to big – b92 napravili kratak dokumentarac o istoriji i narastanju kuce i pustili ga tamo i pricali i odgovarali na pitanja pa smo rekli da sada kada smo veliki da se po zgradi vrata otvaraju elektronskim karticama da ima jedna prostorija gde se pusi da smo drustevno odgovorni da smo se nekad svi znali a da sada stalno stizu novi da narastamo da tajkuni povlace reklame ako prikazes prilog koji im ne ide u program da se program mnogo vise bazira na externim produkcijama da smo korporativni i dalje angazovani da je rejting imperativ a najslikovitije to objasnili na primeru nas samih kako smo nekada radili polucasovne dokumentarce a kako smo danas televiziji korisniji na dnevnom nivou nego da deset meseci snimamo sezonu ciklotrona koja se izemituje u 3 meseca pitali su nas ko kupuje akcije b92 i da li mi u kosicama valjamo neke akcije najvise padaju na podatak da je b92 4x zatvaran i da mu je 2x sve oduzimano to ih raspatetise i onda saucestvuju sa nama i gledaju nas sa postovanjem no, da se manemo corava posla a coravi vladaju planetom stvarno. na festivalu je zlatnog prosjaka, prvu nagradu festivala zasluzeno maznula rumunska tv etalon s dokumentarcem the humoresque koji govori o baka mariji koja se udaje u 94. godini da bi dobila 200 evra od drzave koja time casti svaki novi bracni par ali baki mariji su pare potrebne da bi platila 60 evra koje joj pop iste za opelo kad joj kucne cas nije mogla drugacije da ih nadje nego da se uda... inace u takmicarskom programu novinari iz srbije tradicionalno zabadaju nagrade. pored kolega iz slovacke, spanije, holandije i mnogih drugih zemalja nasa delegacija u kojoj je bilo tridesetak medijskih trudbenika je bila najbrojnija evo sta onoga sto smo mi zabelezili u kosicama nego, da se latimo krkanluka u slovackoj dali su nam da jedemo bele kobajekoje su sa pirincem pa su zato bele a inace nikakve bile su i tecne pihtijenjih niko nije hteo sem sto ih probala nasa koleginica iz sapca gucnula malo jao jeli smo svasta u proslih nedelju dana: stiljro razne suhomesnate perverzije jednom prilikom dva lososa u komadu pohovane skampe piletinu u hrskavom kariju vocne salate sitno seckani ananas zavijem u snitu dimljenog sira pa na njemu malo slaga i jagoda pariske i druge snicle rebarca one torte od sunke i sira razne pizdarije jos neke jednom prilikom odlicne princes krofne i jos mnogo mnogo toga ona nam je pravila stiljro. . . . . nema slika spreda, posto nosi brkove a pravi bicek je zapravo on bicek ko bicek, negosvirao nam je jednom, na izletu i sportskom popodnevu neki budjavi orkestar naravno, pod satrom pa sloveni smo mi, znamo kako se radi posao. . . . . . . oformili smo i vozic. . dobra su ta novinarska druzenja bilo je i sportsko popodne dule je pikao tenis. . . . ima u slovackoj i rc kola. . a u kaficima se ne sluzi toceno pivo sa manje od 10% alkohola u sebi (ima i od 12)kosice su drugi po velicini grad u slovackoj kao nis i vidi se da su slovaci bili mnooooogo veci socijalizam od nas a sada su u eu i farbaju soc zgrade u sareno, kao u tiranibili smo u hotelu koji se zove akademija demija demija svaki dan smo isli na zenba i plivali po 20 duzinazenba je jeftiniji nego kod nas i manje hlorisan a slovaci vole da se smeste na klupea evo i ovaja diskriminisu ganove kao i mi evo jedan mali sa opasnom kajlom pitali smo ga kako se zove, on kaze 50 centsto se nasih roma tice, muha je najjaci domaci crni crnac on kaze: i ako crna boja nevolje mi stvara ja nisam majkl dzekson nemam tolko para pa i da imam para nikad ne bih hteo da izdam crnu bracu da postanem brate beo... dusan saponja & dusan cavic
