Vodič kroz Moskvu

Reč dana u Moskvi glasi 'ekskluzivno'. U najpoznatijim klubovima služi se najskuplje piće, ali u takve klubove se i najteže ulazi. Moskovljani se danas goste sušijem, a ne haringom kao nekada, i piju francuski šampanjac, a ne Sovietskoe shampanskoe. Pojavio se čak i novi brend čaja, Elitny Chai, koji pokušava da zaradi upravo na toj preokupiranosti prestižom.Moskva danas Reč dana u Moskvi glasi 'ekskluzivno'. U najpoznatijim klubovima služi se najskuplje piće, ali u takve klubove se i najteže ulazi. U Moskvi je mnogo više cool uveče izaći privatnim autom - i to najpre velikom, crnom limuzinom - nego metroom. Dizajnirana, firmirana garderoba samo se smenjuje sa polica skupocenih butika. Moskovljani se danas goste sušijem, a ne haringom kao nekada, i piju francuski šampanjac, a ne Sovietskoe shampanskoe. Pojavio se čak i novi brend čaja, Elitny Chai, koji pokušava da zaradi upravo na toj preokupiranosti prestižom. Ipak, tu privilegiju da vozi džipove Hummer i da se oblači u Armani odela ima samo mala, ali vrlo vidljiva elita. Ipak, većina Moskovljana danas uživa u većim platama nego ikada ranije. Tokom 2005. godine, moskovskim ulicama prolazilo je tri miliona automobila, a taj broj se svake godine povećava za 200,000. Ima bezbroj Mercedesa, ali i automobila marke Honda, Citroen, kao i starih dobrih Lada. Među novim kafanama ima i ušuškanih i prijatnih kafea i boemskih barova, ne samo preskupih restorana. Mnogi noćni klubovi su 'ekskluzivni' i rezervisani samo za određenu klijentelu, ali ostali se mogu pohvaliti da su 'demokratski' i da su otvoreni za sve. No i u popularnim &quot;demokratskim&quot; klubovima postoji tzv. &quot;face control&quot; kako bi se smanjio rizik od terorističkih napada ili napada već pijanih gostiju. I presna riba je postala populističko iskustvo, jer jeftini suši barovi niču kao pečurke. Proteklih godina suši je postao toliko popularan da se može naći u većini restorana bez obzira da li je njihova osnovna kuhinja francuska, italijanska, ili eklektička. I možda baš ovaj prosperitet objašnjava apolitičnost Moskovljana. Dok se Ružičasta i Narandžasta revolucija odigravaju u neposrednom komšiluku, Rusi mirno stoje i gledaju kako predsednik Putin cenzuriše njihovu štampu i oduzima im pravo da neposredno biraju guvernere; čini se da Moskovljani više paze da ne propuste otvaranje novog restorana, nego poslednju debatu u parlamentu. Izuzetak postoji samo kada je njihov komfor direktno ugrožen, kao što je bio slučaj 2005. kada je nakon predloga monetizacije penzionog osiguranja hiljade penzionera izašlo na ulice da protestuje. Jedna od stvari koju niko nije mogao da ignoriše je rat u Čečeniji. Moskovljani su bili prinuđeni da se suoče sa sumornom realnošću tog rata, jer su bombe počele da eksplodiraju na njihovim sopstvenim ulicama. Teroristički napadi tokom prethodnih godina doveli su dotle da se prestonica nacije u mnogo čemu promeni. Neke promene su spolja nevidljive, dok su druge očigledne, kao što su metalni detektori na ulasku u Boljšoj teatar, ili sveprisutna policija koja na ulasku u metro legitimiše svakog drugog prolaznika. Međutim, kako su za vreme drugog mandata Putina, posle terorističkog napada na pozorište Nord Ost i metro stanice u Moskvi, i Školu u Beslanu, uhvaćeni i ubijeni čečenski treoristi sa vrha ruske liste, a za predsednika postavljen jedan od mladih vođa Pvog čečenskog rata Ramzan Kadirov, situacija na Kavkazu se smirila. Iz tog perioda ostala je formulacija &quot;lice kavkaske nacionalnosti&quot;, dakle crnomanjasta osoba evropskog tipa koja označava sumnjivo lice. Moskva je, ukratko, grad kontrasta. S jedne strane puna je pozitivnog naboja. To se vidi i u tome što na sve strane niču oblakoderi, šoping centri, tematski parkovi i pozorišta. 'Svetske premijere' i 'velika otvaranja' odigravaju se baš ovde. A to se vidi i na licima kupaca, prolaznika, mušterija u restoranima i kafeima, i prepunim moskovskim ulicama u centru. S druge strane, malo dalje od ekskluzivnih mesta i skupih prodavnica, oko stanica metroa mogu se videti prosjaci i alkoholičari. Sa veselim turistima u metrou se meša srednja klasa Moskovljana izmučenih lica. Gradski kalendar Najbolji period za posetu Moskvi je krajem proleća (maj ili jun) i početkom jeseni (septembar ili oktobar), kada su gradski parkovi puni raznobojnog procvetalog drveća. Grad je naročito doteran za majske praznike, kao i za Dan Moskve u septembru. Centar grada tada je zatvoren za saobraćaj. Na svim ulicama oko Kremlja održavaju se koncerti i predstave i &quot;protesti&quot; Komunističke partije sa svim pratećim parafernalijama. Ljudi plešu do kasno u noć na ulici. Slično je i u svim parkovima u Moskvi. Nova Godina je takođe važan trenutak, jer tada Moskovljani masovno izlaze iz svojih toplih kuća i odlaze na besplatne koncerte i vatromet.KULTURA Identitet Iako Moskva ostavlja utisak kosmopolitske evropske prestonice, to je izrazito homogen grad. Preko 80% stanovnika su Rusi - bledoliki, tipični Sloveni. Ima nešto Jevreja, Ukrajinaca, Belorusa, i Tatara, ali te etničke grupe predstavljaju samo 3% celokupnog stanovništva grada. Po 1% stanovnika čine ljudi iz Gruzije, Kazahstana, i Jermenije. Među ruskim stanovništvom dominantna religija je naravno rusko pravoslavlje. Nakon nekoliko decenija represija, zatvaranja crkvi, konfiskacije imovine, i maltretiranja vernika od strane sovjetskog režima, Ruska pravoslavna crkva (Ruskaja pravoslavnaja cerkov) doživljava veliki preporod. Do 1991. stekla je oko 50 miliona članova, a taj broj nastavlja da raste. Restauracija zatvorenih i zapuštenih crkava danas je sveprisutna po čitavoj zemlji, a naročito u Moskvi. U zemlji postoji oko 23,000 aktivnih crkvi, za razliku od 1988. kada ih je bilo samo 7,000. To deluje kao impresivan comeback, ali i pored toga godine 1917. u Rusiji je bilo dvostruko više crkava nego danas. U novije vreme 90% Rusa se izjašnjavaju kao ruski pravoslavci, iako mnogi nisu aktivni vernici. Povećanje broja nominalnih vernika vezuje se za jačanje ruskog nacionalizma, s obzirom da se pravoslavlje često smatra neodvojivim delom ruskog bića. I dok obnova crkava može da deluje kao pozitivan razvoj, ruski nacionalizam ima i svoju mračnu stranu. Neo-Nazi pokreti i nasilje nad manjinama sve su češći na ulicama velikih gradova, pre svega Moskve, a počinioci neretko ostaju nekažnjeni. Još je češće nemilosrdno maltretiranje pripadnika manjina od strane policije, koja je uvek tu negde, spremna da legitimiše prolaznike, pogotovo one koji imaju tamniju kožu. Hiljade ljudi, pogotovo etničke manjine, žive u Moskvi bez regularnih papira. To je osnovni razlog zbog kojeg su zvanične cifre o broju i strukturi stanovnika Moskve prilično sumnjive, a nezvanične procene govore da u gradu praktično živi preko 12 miliona stanovnika. Moskovske vlasti pokušavaju da neverovatnom birokratijom ograniče migraciju ka glavnom gradu. Dobri uslovi života u prestonici razlog su zbog kojeg Moskovljani tolerišu sveprisutno policijsko legitimisanje i rasprostranjeno plaćanje mita. Za turistu je važno da zna da mora da sa sobom nosi pasoš sa regularnom prijavom boravka (ko odseda u hotelu biće automatski prijavljen; one u privatnom smeštaju treba da prijavi vlasnik stana) kako bi izbegli maltretiranje i gubljenje vremena. Način života Među sovjetskim radnicima nekada je kružio vic: 'Mi se pravimo da radimo, a oni se prave da nas plaćaju'. Taj vic je bio smešan upravo zbog toga što je bio sasvim istinit. Nova Rusija ima novu radnu etiku, a ona nigde nije očiglednija nego u Moskvi. Ambiciozni mladi Moskovljani rade prekovremeno kako bi mogli da budu deo dobrog života koji se odvija oko njih. Probijaju se kroz saobraćaj, rade vikendom, ne skidaju se s mobilnih telefona, i odlaze na 'poslovne ručkove', baš kao i njihove kolege u Londonu ili Njujorku. Ali, isplati im se: moskovski restorani puni su veselog društva, čarter letovi do Turske i Grčke puni su ruskih turista, a moskovski supermarketi su puni mušterija. Moskovljani rade mnogo, i uživaju u plodovima svoga rada. Ipak, kako su nekretnine neverovatno skupe, ni visoka plata nije dovoljan za samostalnu kupovinu stana. U Moskvi u jednom stanu često živi nekoliko generacija. Stariji ljudi obično direktno zavise od mlađih članova porodice, jer su njihove penzije postale maltene bezvredne. Ruske bake (koje u proseku žive 14 godina duže od svojih muževa) često žive sa svojim sinovima i ćerkama, što se ispostavlja kao efikasan sistem brige o deci u ovoj zemlji u kojoj 90% žena radi izvan kuće. Mlade bračne parove, koji još studiraju izdržavaju roditelji sa kojima žive. U ruskim gradovima, a pre svega u Moskvi, ljudi zbog često imaju male stanove. Većina porodica ima po jedno dete (ruske porodice 2001. imale su u proseku 1.25 dece), ali i pored toga, živi se skučeno. Lični prostor često se preklapa sa zajedničkim: dnevne sobe se svake večeri pretvaraju u trpezarije, a tokom noći u spavaće sobe. To je i razlog zbog kojeg se toliko mnogo mladih parova ljubi po parkovima - kod kuće verovatno imaju vrlo malo privatnosti. Nije retko ni videti starije muškarce koji u autu ispred zgrade u kojoj žive čitaju novine i knjige. Rusi se tradicionalno venčavaju mladi i vrlo često razvode. Rusija ima jednu od najvećih stopa razvoda u svetu - oko 65%. Hrana Sedamdeset godina tiranije od strane Sovjeta zadalo je ruskoj kuhinji težak udarac. Danas se u mnogim restoranima u Moskvi može okusiti prava ruska hrana, onako kako je nekada izgledala - ekskluzivne ruske đakonije koje su se u carsko doba služile na balovima i banketima. Tokom sovjetskog perioda je bilo toliko malo restorana da su Rusi retko kad jeli napolju. Poneki bi jeli u lokalnoj kafeteriji (stolovaya), ali uglavnom se jelo i kuvalo kod kuće. Hrana spremljena kod kuće bila je daleko ukusnija nego klasični restoranski meni - kriška mesa i kutlača pire krompira. Ono što je bilo karakteristično za sovjetski period i što je delimično ostalo jeste da se pije na ulici &ndash; iz jednog bureta i iz jedne čaše &ndash; bilo pivo bilo kvas. Danas se mogu videti ljudi različitih godina, pola i socijalnog statusa kako piju pivo dok šetaju parkom, ispred kioska, prodavnice, metroa. U malim kioscima na ulici mogu se kupiti piroške i razna peciva, međutim ona su retko ili skoro nikad sveža. Tokom prethodne decenije, restoranski život u Moskvi je prosto procvetao. Danas je izbor maltene neograničen, ne samo kada je reč o tradicionalnim ruskim specijalitetima, već i za suši, pastu, kafu. I Moskovljani sada menjaju svoje restoranske navike. Izlazi se na poslovne ručkove, na piće po završetku posla, ili jednostavno na klopu uveče. I dalje mnogi odlaze u stolovaje, ali današnje stolovaje izgledaju modernije, sa fanki dekoracijom, i često sa salad-barom i švedskim stolom. Lanci restorana Mu-Mu i Jolki Palki (&#1025;&#1083;&#1082;&#1080; &#1055;&#1072;&#1083;&#1082;&#1080;) su moderne stolovaje u kojima se služi uglavnom odlična, a ne tako skupa hrana. Njihovi česti posetioci su niži i srednji menadžeri, turisti, i uopšte svi zaposleni u okolini na pauzi za ručak. To ne znači da se Moskovljani više ne zabavljaju u svojim kućama. Ruska gostoprimljivost ima duboke korene - ako posetite neku rusku kuću, očekujte da će vas domaćini obasuti pričama i da ćete se utopiti u votki. Očekujte i ogromne količine hrane koja se služi u malecnim tanjirima. Kada veselje jednom počne, teško je odupreti se hrani i piću, koje stiže u ogromnim količinama - kući ćete otići punog stomaka, naliveni pićem, i veoma zadovoljni. Ako budete te sreće da vas Moskovljani pozovu u svoj dom, nemojte dolaziti praznih ruku. Vino ili slatkiši su uvek dobrodošli. Imajte u vidu da je hrana deo nacionalnog ponosa, i osim ukoliko ne donosite nešto zaista egzotično (npr. nešto kupljeno baš u vašoj dalekoj zemlji), donesite ruski brend, jer će domaćini to svakako više ceniti. I cveće je ok, ali pazite da kupite neparan broj, jer se parni buketi nose samo na groblje. Piće 'Piće je radost Rusa. Bez pića nema života.' Prema legendi, tim rečima je Vladimir Kijevski, otac ruske nacije, u 10. veku odbacio apstinentski Islam. Reč 'votka' je ruski deminutiv za reč voda, 'vodica'. Rusi votku ponekad piju umereno, ali najčešće je slivaju u brzim i velikim gutljajima, nakon čega sledi zalogaj turšije. Vodka se služi u polupunim čašama od 2 deci i pije naiskap (osim ako ne smislite neki dobar izgovor zašto ne pijete) ali tek nakon što neko ustane i izgovori elaboriranu zdravicu. Zatim se jede zakuska i pije obično sok od paradajza. Između dve zdravice obično niko ne pije. Za najbolju destileriju votke važi Kristall. Ubedljivo najkvalitetnija votka je Yuri Dolgoruki, a votke vrlo dobrog kvaliteta su i Zolotoe Koltso (Zlatni prsten), Moskovskaya i Ruskii standard. Još jedan favorit Kluba 'Votkofila' je Klassik, koja se pakuje u unikatnoj boci, autentičnoj replici flaša od pre 300 godina. Na ceni je i Smirnovskaya votka, koja se proizvodi u gradiću Černogolovska nedaleko od Moskve. Pivo je nedavno preteklo votku i postalo najpopularnije alkoholno piće u Rusiji. Lider na tržištu je Baltika, skandinavska kompanija sa sedištem u Sankt Petersburgu, kojom rukovode ruski menadžeri. Baltika proizvodi ni manje ni više nego devet odličnih vrsta piva, koje su prikladno nazvane brojevima od 1 do 9. Nedavno su na tržište izbacili i bezalkoholno pivo Baltika 0, a Baltika 3 sadrži približno isti procenat alkohola koliko i pils piva u Srbiji. Sve ostale Baltike su jače. Tinkoff je nacionalni lanac mikro-pivnica koji je počeo da distribuira i flaširano pivo. Godine 2005. belgijska kompanija InBev kupila je Tinkoff i zadržala brend. Od vina, Rusi najčešće piju penušava vina, ili Sovietskoe shampanskoe, kojim se nazdravlja u posebnim okazionima, i koje se pijucka u pauzi pozorišnih predstava i opere. To vino je najčešće nehumano slatko, tako da obavezno zatražite suvi šampanjac - sukhoe (suvo). Kvas je blago alkoholno, fermentisano piće od raži. Pije se najčešće leti, i to ohlađeno, a ukus donekle podseća na pivo od đumbira (ginger beer). Osim u prodavnicama kvas je moguće piti i na ulici tokom letnjih meseci.Moda Na prvi pogled, ključna karakteristika ruske mode je besomučna kupovina. Međutim, poznavaoci tvrde da moda u Moskvi postaje sofisticiranija, i da se zapadni brendovi kreativno mešaju sa proizvodima lokalnih modnih kreatora. Ruski modeli su kao oluja ušli u svet mode, a lepotice kao što su Natalya Vodianova i Evgenia Volodina dominiraju stranicama magazina Vogue i Elle. Osim toga, moskovski kreatori privlače sve veću pažnju, i kod kuće i u inostranstvu. Među poznatim imenima je pre svega Jegor Zaitsev, sin takođe čuvenog dizajnera Slave Zaitseva. Međunarodno priznanje stekao je i Igor Čapurin, koji je 2005. dobio nagradu kao najbolji kreator ženske garderobe. Od 2002. u Moskvi se održavaju dve velike modne revije: Ruski Fashion Week, i manji Moskovski Fashion Week. Ali, velika moda nije zanimljiva za prosečnog Ivana ili Tatjanu. Danas većina Rusa kupuje u istim prodavnicama i nosi iste stvari kao i ljudi na Zapadu: džins, poslovna odela, i sve ono što postoji između ta dva. Mnogobrojni tržni centri u Moskvi imaju iste prodavnice koje ćete naći svuda u Evropi. Ali zimi se ruski modni stil razlikuje od ostatka Evrope. Krzno je najefikasniji i najpoželjniji način da se ugrejete. Savet lokalnih poznavalaca mode glasi: 'vaše primedbe da je okrutno nositi krzno najverovatnije će naići na začuđen pogled i neprijatnost. Ako vam to smeta, nemojte dolaziti zimi.' MEDIJI Novine Iako su daleko od nekadašnjih šturih izvora vesti kada su se jednom rečenicom opisivali politički tokovi za vreme Sovjetske ere, većina velikih novina u Rusiji su donekle glasnogovornici različitih moćnih tela u čijem su vlasništvu - biznismena ili političkih partija. Javnost je odavno naučila da čita između redova, pa tako i danas zna da uz pomoć različitih izvora konstruiše istinu koja je negde na sredini. Najpopularniji ruski dnevnici su Izvestia, Kommersant, i Komsomolskaya Pravda. Zvanično glasilo vlade je Rossiyskaya Gazeta, a glavni tabloidi su Moskovsky Komsomolets Versiya, i Sovershenno Sekretno. Nedeljnik Argumenty i Fakty je jedan od najpopularnijih listova u zemlji, s tiražom od 30 miliona primeraka nedeljno. Važi za novinu koja je relativno slobodna od spoljnih uticaja, a pokriva političku, ekonomsku, i društvenu scenu, Novaya Gazeta je liberalno glasilo. Svoju kolumnu u ovim novinama imala je jedna od najpoznatijih ruskih novinarki Ana Politkovska koja je oktobra 2006. godine ubijena u ulazu zgrade u kojoj je stanovala. Televizija Onaj ko kontroliše TV, kontroliše zemlju - a to niko ne razume bolje od Vladimira Putina. Godine 2000. njegova administracija je organizovala atak na vlasnike NTV, kanala koji je više nego ostali uspeo da proizvede profesionalno i nepristrasno novinarstvo blisko Zapadu. Nakon tog obračuna sa NTV, ova televizija se više ne razlikuje mnogo od državnih kanala. Ali, ne može se reći da TV kanalima rukovode neke aveti sovjetskog stila. Urednici glavnih državnih kanala - Kanal I i Rossiya - bili su među onim mladim novinarima koji su ruskom gledalištu omogućili da okuse uredničku slobodu tokom 1990ih. Mnoga tadašnja TV lica se i danas mogu videti na televiziji, ali vesti i analize se sve više transformišu u ideološko ispiranje mozga. Samo RenTV, koja je u vlasništvu državne energetske mreže, delimično odstupa od partijske linije. Jezik Pre Oktobarske revolucije, Francuska se u Rusiji smatrala simbolom visoke kulture, a to se ogledalo u kuhinji, muzici, i jeziku. Odista, obrazovani pripadnici više klase češće su govorili francuski nego ruski. U 20. veku stvari su se iz korena promenile. Jezik naroda, ruski kojim je govorila radnička klasa postao je jezik države. Zapadni uticaji su sistematski gušeni, a to je naročito bio slučaj sa francuskim jer je odslikavao klasne pretenzije. U Rusiji se govori ruski. Ali ne samo to - i u Ukrajini, Belorusiji, i Gruziji se takođe govori ruski. Moskovljani mogu putovati hiljadama kilometara od svog grada, i opet će ostati u granicama ruskog govornog područja. Posledica svega ovoga je da u Moskvi danas svi govore ruski. Engleski se u glavnom govori samo u najskupljim hotelima i restoranima, u ponekom hostelu, i u agencijama kojima su ciljna grupa strani bekpekeri. U poslednje vreme grad postaje nešto jednostavniji za snalaženje i pojedini turistički natpisi su napisani latinicom i na engleskom jeziku. Ipak, savet svima je da nauče makar osnove ćirilice i osnovne fraze na ruskom jeziku, i da nabave neki frazeološki rečnik. Ekononomija i troškovi Prema procenama prosečan Moskovljanin zarađuje oko 16,800 rubalja mesečno ili 450 eura (1 euro - 37 rubalja), što je znatno iznad proseka od 6,000 rubalja koji važi za ostatak zemlje. Međutim ove cifre ne pokazuju realno stanje, jer oko 70% stanovništva zarađuje manje od proseka. Veliki broj ljudi je na fiksnim platama i penzijama koje često ne prelaze 5,000 rubalja mesečno. Moskva je jedan od najskupljih gradova na svetu, u klasi sa Londonom i Hong Kongom. Očekujte da ćete u popularnom i skupom restoranu platiti najmanje 6,000 rubalja po čoveku. Ako sami pripremate hranu, ili jedete u kafeterijama, možete proći sa oko 500 rubalja dnevno. Cene smeštaja su takođe visoke, jer grad oskudeva u komfornim i jeftinim hotelima. Uz nekoliko izuzetaka, najjeftiniji smeštaj je najmanje 1,200 rubalja dnevno. Iako danas važe iste cene i za strance i za Ruse, tu i tamo strancima se naplaćuje više, ponekad i desetostruko. Supermarketi poput Stokmana u centru koji su namenjeni strancima imaju cene i po deset puta više za istu robu nego obični supermarketi. Istovremeno, jedino se tamo mogu naći neki luksuzniji artikli. Klima Moskovska kontinentalna klima može se pohvaliti sa pet sezona: proleće, leto, jesen, zima - i ruska zima. Tokom najgoreg dela zime definitivno se može reći da je ekstremno hladno, ali ako se dobro pripremite to može da postane zanimljiva avantura. Ljudi se greju krznom i votkom, a snegom pokriveni pejzaži deluju blago i umirujuće. Votka se ipak ne preporučuje zato što, kao i svaki alkohol, daje lažni osećaj toplote koji u slučaju prve ruske zime može da se završi fatalno. Ukoliko je zima snežna relativno debeo snežni pokrivač ostaće od novembra do marta, a najniža zabeležena temperatura je -42, iako je najčešće oko -10, što može da traje nedeljama. Povremeni južni vetar često podigne temperaturu na prijatnih 0 stepeni. Tokom proletnjeg otopljavanja krajem marta i početkom aprila sve se pretvara u bljuzgu i blato. Maj je vrlo prijatan, a leto stiže u junu, i to brzo. Temperatura je prijatna sve do sredine septembra. Jul i avgust su najtopliji i najvlažniji meseci. Zelena Moskva 'Zelena Moskva' je izraz koji se u ruskoj prestonici shvata vrlo bukvalno, jer parkovi, bašte, i šume pokrivaju maltene jednu trećinu površine grada. To iznosi čitavih 18 m2 po stanovniku, što je veoma impresivno u poređenju sa drugim glavnim gradovima gde prosek iznosi 7 m2. Najveći ekološki problem u Moskvi je zagađenje vazduha i velika buka, čemu doprinosi velika industrija, kao i drastičan porast broja vozila na ulicama. Veliki broj vozila niske cene benzina čine da su u gradu skoro neprestano gužve. Dakle, ako treba da budete negde na vreme najpametnije je ući u metro. Ipak, u Moskvi se 2012. održavaju olimpijske igre, i grad je rešen da zagađenje drastično smanji. Koliko će u tome uspeti, ostaje da se vidi. Urbano planiranje i razvoj Post-sovjetska Moskva je etalon grada koji se ubrzano razvija. Oblakoderi niču kao pečurke i menjaju pejzaž grada; metro se širi na sve strane, a poslovne zgrade, luksuzni hoteli, i tržni centri se po celom gradu šire velikom brzinom. Celokupni kvartovi, koji su nekada bili sivi, bezlični sovjetski blokovi zgrada, danas su živopisni urbani centri, sa sopstvenim tržnicama, prodavnicama, i sopstvenim karakterom. Ipak, već na putu sa aerodroma Šeremetjevo videćete i klasičnu sovjetsku arhitekturu istovetne zgrade i blokove moguće je videti u svakom sovjetskom gradu. ATRAKCIJE Moskva je ogromna, i to ne samo u smislu površine grada. Široki trotoari i ulice puni su užurbanih ljudi i automobila, okruženi ogromnim oblakoderima. U gradu postoji hiljade muzeja, parkova, restorana, i klubova. Odakle početi? Najbolje je da grad počnete da obilazite iz samog centra, Kremlja - mesta gde je Moskva rođena. U okviru zidina Kremlja nalaze se crkve i riznice od kojih nećete moći da se odvojite danima. U muzeju Kremlja čuvaju se pokloni koje su dobijali imperatori, odeća Petra Velikog, impresivna kolekcija kočija Katarine Velike koje su joj poklanjali ljubavnici i neverovatna zbirka imperatorskih dijamanata. Odmah pored zidina Kremlja su najpoznatije atrakcije Moskve - od Crkve Svetog Vasilija Blaženog do Boljšoj Teatra i Zatvora Lubjanka. Tu je i Aleksandrovski sad sa Večnim plamenom posvećenim palim u Drugom svetskom ratu. Istočno od Crvenog Trga je Kitaj Gorod - prva naseobina izvan zidina Kremlja, koja potiče iz 13-14 veka. Ostatak grada je najbolje posmatrati i obilaziti u koncentričnim krugovima. Severoistočno od centra su Čistije prudi sa jezerom pored glavnog bulevara i haotičnim trgom Komsomolskaja ploščad. Direktno severno od Kremlja je Petrovski distrikt, glamurozni šoping distrikt koji je ime dobio po glavnoj ulici i čuvenom manastiru Svetog Petra. Zapadno od Petrovski distrikta je Tverski distrikt, glavni komercijalni deo Moskve. Zapadno od Tverskog je Barikadnaja, koja je tako nazvana po barikadama i uličnim borbama tokom revolucije 1905.Centar grada Kremlj - sinonim za politiku i moć Rusije - jeste geografski centar i političko srce glavnog grada. Godine 1147, Juri Dolgoruki je svoje saveznike okupio baš na ovom mestu, i odatle počinje nastanak i razvoj Moskve. Kremlj je od tada kontinuirano bio simbol države. Odatle je Ivan Grozni započeo svoju diktaturu, Napoleon posmatrao kako Moskva gori, Lenjin krojio diktaturu proleterijata, Gorbačev orkestrirao Perestrojku, a Jeljcin napravio Novu Rusiju. U prvim godinama Moskve svi stanovnici su živeli u okviru Kremlja koji je bio opasan niskim zidinama. Danas niko ne živi u centru grada, a ulicama se nižu vladine zgrade, istorijski muzeji, grandiozni teatri, luksuzni hoteli, i šoping centri. Široki bulevari i ceremonijalni trgovi najbolje dolaze do izražaja prilikom parada, masovnih okupljanja, koncerata, i drugih pompeznih događaja. Crveni trg Odmah izvan severoistočnog zida Kremlja je Crveni trg, ili Krasnaja ploščad. Na južnom delu trga je zgrada koja se više nego bilo koja druga povezuje sa Rusijom &ndash; Crkva Svetog Vasilija Blaženog. Crveni trg je nekada bio tržnica i bio je komercijalno povezan sa trgovačkim kvartom Kitajski Gorod. Trg je oduvek bio mesto gde su se vlastodršci u Kremlju okupljali, slavili, i kudili. Ovde je Ivan Grozni 1547. javno priznao svoja nedela, podigao Crkvu Svetog Vasilija Blaženog 1550ih da bi obeležio svoje pobede i odao počast jurodivom Svetom Vasiliju koji je, kako kaže predanje, jedini mogao da se suprotstavi caru. Crveni trg bio je i gubilište i to ne samo za vreme Ivana Groznog. Na Crvenom trgu je 1671. rastrgnut kozački pobunjenik Stepan Razin. Za sovjetske lidere Crveni trg je bio glavno mesto gde su se održavale vojne parade, od kojih je najpoznatija ona iz 1941. kada su tenkovi sa trga krenuli pravo na borbenu liniju. Tokom Hladnog rata, ovuda su paradirali nosači interkontinentalnih balističkih projektila kako bi Zapad bio svestan snage sovjetske vojne sile. Najbolji način da se priđe Crvenom trgu je kroz Kapiju uskrsnuća. Rekonstruisana je 1995, i danas izgleda identično originalnoj kapiji koja je na ovom mestu podignuta 1680, i koju je porušio Staljin, jer je smatrao da nije zgodna za demonstracije i parade koje se održavaju na Crvenom trgu. Naime, artiljerija nije mogla da prođe kroz kapiju prilikom ulaska na Crveni trg. Obiđite: - GUM - severoistočno od Crvenog trga je Državna robna kuća, koja simbolizuje ekskluzivni šoping iz sovjetskih vremena, a pre svega duge redove i prazne police. U njoj su mogli da kupuju diplomate, stranci, i retko kada Rusi. Fasada je iz 19. veka. - Kazanska crkva tj Crkva Borogodice kazanske- nalazi se preko puta severnog krila GUM-a, rekonstruisana je 1993. Originalna građevina podignuta je 1636. u znak zahvalnosti za proterivanje poljskih napadača. Tokom dva veka u katedrali se nalazila ikona Kazanske device, za koju se veruje da pomaže Rusima u borbi protiv Poljaka. - Lenjinov mauzolej - Lenjinov granitni mauzolej jedna je od atrakcija koja se ne sme zaobići prilikom posete Crvenom trgu, pogotovo od kako postoji mogućnost da nekadašnji lider završi na mestu gde je sahranjena i njegova majka u Sankt Petersburgu. Za sada, balsamovani lider se nalazi gde je i bio od 1924. - Crkva Svetog Vasilija Blaženog- Nikakve fotografije ne mogu vas pripremiti na sumanutu konfuziju boja i oblika koja karakteriše Crkvu Svetog Vasilija - Baziliku. Ovaj ultimativni simbol Rusije sagrađen je između 1555. i 1561. kao simbol bitke tokom koje je Ivan Grozni osvojio tatarsko uporište Kazan. Prema legendi, Ivan Grozni je oslepeo arhitekte ove crkve kako nikada više ne bi projektovali sličnu građevinu. Prividna anarhija oblika katedrale krije sveobuhvatan sistem od devet glavnih kapela: visoke kapele u sredini; četiri velike kapele osmougaonog oblika; i četiri manje u sredini. Kupole su popločane tek oko 1670. i tada su dobile ovaj patern boja. - Muzej državne istorije - Na severnom kraju trga nalazi se Muzej državne istorije koji ima enormno veliku kolekciju i pokriva celokupan period ruske imperije, od kamenog doba do danas. Zgrada je podignuta krajem 19. veka i sama po sebi je atrakcija. Svaka prostorija je uređena u stilu perioda koji predstavlja. Manežnaja ploščad &ndash; Trg Manjež Na severnom kraju Crvenog trga nalazi se trg Manežnaja ploščad, nazvan po kremljinskim štalama koje su nekada stajale na ovom mestu. Na trgu se nalazi statua najuspešnijeg sovjetskog komandanta Maršala Žukova na konju. Teatralnaja ploščad &ndash; Trg Teatra Pozorišni trg situiran je 200 metara severoistočno od Maneža. Nekada je na ovom mestu tekla rečica Neglinaja koja je okretala mlinove postavljene na mestu današnjeg hotela Metropol. Trg je tek početkom 19. veka dobio pozorišta i grandiozni izgled. Na trgu se nalaze Boljšoj teatar i Hotel Metropol. Tu su i nekadašnje zidine koje su u 16. veku okruživale Kitaj Gorod. Muzej KGB Muzej KGB-a ima četiri prostorije i posvećen je istoriji, propagandi, i parafernalijama sovjetske obaveštajne službe. Lubjanskaja ploščad &ndash; Trg Lubjanka Trg Lubjanka je decenijama bio simbol KGB-a. Od 1926. do 1990. zvao se Ploščad Deržinskogo, po Feliksu Deržinskom, osnivaču Če-Ka, prve u nizu sovjetske organizacije državne bezbednosti, a njegova statua dominirala je trgom. Narodne mase su tokom protesta 1991. srušile statuu, koja se danas može videti u Parku skulptura (Krimski val 10). Zatvor Lubjanka Tokom 1930ih godina, zatvor Lubjanka bio je mesto gde su poslate hiljade nevinih žrtava Staljinovih čistki. Danas ova sumorna siva zgrada nije više zatvor, već sedište FSB-a, Savezne državne bezbednosti. Zgrada nije otvorena za turističke posete. Muzej Majakovskog U zgradi ovog muzeja nalazio se državni stan u kojem je poslednje godine svog života proveo revolucionar i futuristički pesnik Vladimir Majakovski. Sačuvana je soba u kojoj je živeo i u kojoj je 1930. godine izvršio samoubistvo. Muzejom danas upravlja njegova unuka.KITAJ GOROD Uske ulice istočno od Crvenog trga su najstarije u Moskvi, a ceo kvart je uobličen u 13. veku kao rani trgovački i finansijski centar. Kitaj Gorod u bukvalnom prevodu znači 'kineski grad', ali u suštini nema nikakve veze sa Kinom. Ime potiče od reči 'kita' što znači taraba - po palisadima kojima je učvršćena zemljana kosina podignuta oko prvobitnog kremaljskog kvarta. Drevne uličice pune ljudi i minijaturne crkve idealno su mesto da započnete pešačenje po centru Moskve. Kitaj Gorod je sa zapadne strane okružen Crvenim trgom, a sa južne strane rekom Moskvom. Severna granica je ulica Pokrovka, čiji se deo bliži Kremlju zove ulica Maroseika. Ulice u ovom delu su uske i krivudave, sa crkvama i manastirima na svakom koraku. Glavne atrakcije Kitaj Goroda su Sinagoga, Crkva Svetog trojstva, Engleska kuća, Manastir bogojavljanja, Muzej porodice Romanov, Štamparija Sinoda, Muzej Saharova, i Manastir Zaikonospaski. Sinagoga u Kitaj Gorodu je najstarija u Moskvi, a podigao ju je 1891. biznismen Poljakov koji je bogatstvo stekao u industriji šećera. To je jedina Sinagoga koja je kontinuirano funkcionisala i tokom sovjetskog perioda, iako je bilo pokušaja da se transformiše u radnički klub. Crkva Svetog trojstva je pravi dragulj - sagrađena je 1630ih, i predstavlja dragocen primer ruskog baroka. Freske su takođe iz 17. veka, a glavni majstor bio je Simon Ušakov. Engleska kuća je prvo veleposlanstvo Engleske uspostavljeno za vreme vladavine Elizabete I i Ivana Groznog. Engleska kuća je služila i kao baza za engleske trgovce kojima je bilo dozvoljeno da trguju duty free, pod uslovom da Ivana Groznog snabdevaju oružjem. Ironično, ovaj muzej nema nijedan znak ili opis na engleskom jeziku. Manastir Bogojavljanje je drugi najstariji u Moskvi. Osnovao ga je 1296. Princ Danil, sin Aleksandra Nevskog. Jedan od prvih igumana ovog manastira bio je Stefan, brat Sergeja Radonežskog, koji je svetac zaštitnik Rusije. Muzej Romanova je mali, ali veoma interesantan, i u njemu je prikazan život porodice Romanov u periodu dok još nisu postali carevi. Ovu kuću je podigao Nikita Romanov, čiji je unuk Mihail kasnije postao prvi car dinastije Romanov koja je na vlasti bila 300 godina. U štampariji Sinoda je Ivan Fjodorov 1563. godine proizveo prvu štampanu knjigu u Rusiji - Apostol. U ovoj štampariji je 1703. proizvedena i prva ruska novina Vedomosti. Do početka 19. veka Kitaj Gorod je u neku ruku bio štamparski centar, jer su tu bile smeštene 26 od 31 moskovske knjižare. Južno od Kurski Vokzal, pored reke Jauza, nalazi se dvospratna kuća u malom parku koja je danas muzej Andreja Saharova. Tu je prikazan život ovog nuklearnog fizičara koji je vremenom postao borac za ljudska prava. Manastir Zaikonospaski je 1600. osnovao Boris Godunov, iako je sama crkva podignuta tek 1660. Manastir je ime dobio po trgovini ikonama koja je ovde bila vrlo razvijena. Po naredbi Cara Alekseja, braća Likhud, učenjaci iz Grčke, otvorili su u prostorijama manastira 1886. godine 'Slovensku, grčku i latinsku akademiju', a tu je studirao i Mihail Lomonosov. Akademija je kasnije postala bogoslovija, i 1814. pretvorena u Manastir Trojstva Svetog Sergeja.ČISTJE PRUDI Čistje Prudi ili 'Čista jezera' odnosi se na simpatično jezerce koje krasi Bulevar Kolco na raskrsnici sa ulicom Pokrovka. Leti se tu puštaju jedrilice, a zimi se jezero pretvara u klizalište. Izaberite kafić, naručite pivo ili kafu, i posmatrajte okolinu. Ovaj kvart nekada nije bio ovako prijatan. U 17. veku tu su se nalazile brojne moskovske kasapnice. Petar Veliki je ovaj deo zemlje poklonio trgovcu Aleksandru Menšikovu, koji je raščistio kvart i nazvao ga Čistje Prudi. Severozapadno od ovog mesta atmosfera se radikalno menja kod Komsomolska ploščad. Oko trga nalaze se tri glavne železničke stanice, uvek je velika gužva, i često ima dosta sumnjivih likova, tako da je ovo jedan od najopasnijih delova Moskve. Na ovom trgu primećuje se ne samo društvena, već i arhitektonska raznolikost Moskve. Kazanski vokzal (Kazanska stanica) na južnom delu trga građena je između 1912. i 1926. i predstavlja retrospektivu sedam građevinskih stilova koji sežu do 16. veka. Leningradski vokzal (Lenjingradska stanica), sa visokom sahat kulom na severnom delu trga je najstarija u Moskvi, sagrađena 1851. Po izgledu je veoma slična železničkoj stanici na drugom kraju pruge, Moskovskoj stanici u Sankt Petersburgu. Jaroslavski vokzal (Jaroslavska stanica) podignuta je 1902-1904 i predstavlja Art Nouveaux fantaziju Fjodora Šekhtela. Zapadno od Komsomolskaja ploščad nalazi se zgrada koja podseća na tortu za mladence - Hotel Lenjingradski. Ovo je jedna od sedam Staljinovih sestara, a danas je tu smešteno Ministarstvo poljoprivrede. Toranj Menšikov Sakriven iza pošte, ovaj čuveni toranj sagrađen je po naredbi Menšikova između 1704. i 1706. Toranj je jedna od prvih baroknih građevina u Moskvi i provobitno je bio 3 metra viši od Zvonika Ivana Groznog. U oluji 1723. godine toranj je ozbiljno oštećen nakon što ga je pogodio grom koji je izazvao požar. I njegov vlasnik je pao u nemilost. Posle smrti Petra Velikog, Menšikov je proteran u Sibir, a toranj je nekoliko decenija bio zapušten. Kada je konačno popravljen 1780. izgubio je dobar deo svoje visine i elegancije. Danas se u njemu nalazi Crkva Arhangela Gabrijela. PETROVSKI DISTRIKT Danas Petrovski distrikt ponovo ima sjaj koji je imao pre Oktobarske revolucije, i predstavlja mesto najglamuroznijeg šopinga. Pasaž Petrovski je jedan od prvih simbola potrošačke kulture u Moskvi - šljašteći tržni centar sa najskupljim radnjama u gradu. Glavne atrakcije su - Kuća Dostojevskog, Moskovski muzej moderne umetnosti, Muzej dekorativne i profane umetnosti, i Gornji manastir Svetog Petra. TVERSKI DISTRIKT Glavna moskovska ulica je Tverska ulica - trotoari su puni kupaca, a izbor prodavnica je veliki. Ipak, ovoj živopisnoj ulici nedostaje identitet koji imaju drugi kvartovi u Moskvi, a razlog tome je i bezlična rekonstrukcija ovog dela grada koja je obavljena tokom 1930ih. Osim toga, lokalci koji ovde žive tvrde da su nedavnim razvojem bukvalno isterane prodavnice u kojima se lokalna zajednica snabdevala. Danas se Tverskom ulicom nižu restorani, barovi, pozorišta, i prodavnice, a atmosfera je kao u svakom pravom velegradu. BARIKADNA Boljšaja Nikitskaja ulica seče Garden Ring kod Kudrinske ploščadi, a okolni kraj zove se Barikadnaja, koji je dobio ime po žestokim uličnim borbama i barikadama tokom pobune 1905. i 1917. Južno odatle, niz reku Moskvu, nalazi se najveći urbani projekat u nastajanju, poznat kao Moskva City. Planira se izgradnja i mini metro linije, a gradske vlasti se spremaju da veliki deo administracije presele u ovaj novi urbani centar. ARBAT DISTRIKT Najpoznatija ulica u Moskvi je ulica Stari Arbat, koja vrvi od prodavaca umetnina, slikara portreta, uličnih pesnika, žonglera, i baskera - ali i džeparoša. U ovoj maloj i, za moskovske uslove, uskoj ulici &ndash; pešačkoj zoni nalazi se i jedini zid u Moskvi na kome je dozvoljeno pisati grafite. Neki od najpoznatijih ruskih boema su se tu potpisali za istoriju. Ulica je odlična i za kupovinu suvenira &ndash; ako želite da budete sigurni da ste kupili original učinite to u prodavnici. Inače, otvorite četvoro očiju ako kupujete na ulici. Za kupovinu suvenira najbolje je otići u Izmailovski park i pažljivo izabrati. To je i jedno od retkih mesta gde je moguće kupiti originalne propagandne postere iz sovjetskog perioda. Izvor: Lonely Planet