- Komentari -
B92

Bračni partneri na popravnom

Kada mladi bračni par na početku svoje priče pred matičarem izgovara ushićeno da, ni u jednom momentu se ne zapita kakve su šanse da se njihov brak ne završi rastankom: statistički podaci pokazuju da je razvoda sve više, ali i institucija koje pomažu da se prevaziđu nesporazumi.

Autor: Lidija Vasiljević
Izvor: Magazin "Grazia"

Pošaljite komentar
  1. Kao sveze razveden 36-togodisnjak ne bih imao sta da dodam tekstu. U mom slucaju, kada nismo mogli vise sami i kada je konflit vec odavno eskalirao, posle samo dve godine braka, potrazili smo strucnu pomoc(na moju inicijativu) bracnog savetovalista ali nazalost nije pomoglo. Ostao sam bez porodice, bez deteta koje je ostalo kod nje, iako to nisam hteo. Trazim po ovakvim tekstovima i svugde drugde odgovore. Ali ih ne nalazim. Ne zelim sebi da priznam da sam pogresio i da sam izabrao pogresnu osobu za saputnika. Zasto ne mogu da popravim tu razbijenu sliku i razbijene zivote? Zar je moguce da ima nesto vaznije od zivota i to u ovom slucaju od tri zivota? Sta ce nam sva pomoc ovog sveta kada smo toliko sebicni i razmazeni.
    (Dejan, 9. jun 2008 16:39)

    # Link komentara

  2. Nema tu popravnog. Moramo ziveti do kraja zivota sa saznanjem da smo pogresili. Kada, kako, zasto je krenuilo sve naopako...cesto se pitam.
    (Biljana, 10. jun 2008 08:14)

    # Link komentara

  3. Pa, nemojte tako da me bacate sad u depresiju..Ovi podaci su sokantni! Jooj, a mene teraju da se udam jos ove godine..Sta cu?Volem ga;-)A mlada sam samo 24!Da,daa..dvadeset i cetiri godinice..Ma, dokle traje trajace..Ko ima neki savet neka mi posalje..Da ne ponavljamo greske!
    (Kejt, 10. jun 2008 10:45)

    # Link komentara

  4. Nema tu sta mnogo da se kaze i ne bi ni trebalo. Pogotovo ne tako mladim i poletnim osobama pred tako vaznim i lepim odlukama. Ako ima ljubavi onda je to, to. Kada kazem ljubav mislim na ono sto se u tekstu pominje kao barem slicno poimanje ljubavnih prica odn. da je ideja zajednistva iznad egoistickih ideja o sebi. Trebalo bi da se podrazumeva da ce ljubav da evoluira sa godinama i decenijama u sve one opste poznate floskule o toleranciji i razumevanju. Sto je opet normalno zbog obaveza koje idu uz svo zadovoljstvo zajednickog zivota. Samo sto da bi se doslo do toga da mozes da kazes da su to floskule treba mnogo rada i truda. Ali bas mnogo! Ono sto ja zelim iz mog bednog iskustva da kazem jeste da su posledice neuspehe uzasno teske....Sve je individualno i zavisi od licnosti, ali meni je trenutno jos uvek nezamislivo da moj 2-godisnji sin raste bez mene. Prosto mi je neverovatno da neko moze da stavi sebe ispred naseg deteta i da kaze ja necu vise. Jer, hvala Bogu, to dete je plod neke veze i zajednickog zivota pre razvoda da ne kazem ljubavi, a trebalo bi da je bilo ljubavi. Pa ako smo dotle dosli zar nije normalno da popravimo ono sto ne valja i da nastavimo dalje...Prosto neka druga pitanja posle deteta, tipa "da li se volimo", "da li je to-to", vise lice na razmazena derista i cist sebicluk nego na ponasanje dvoje odgovornih ljudi. Mislim da su sva ona misljenja da je bolje i dobar razvod nego los brak samo izgovori za necinjenje.
    (Dejan, 10. jun 2008 14:28)

    # Link komentara

  5. @Dejan
    Dejane, ne ocajavaj, razvod definitivno nije kraj sveta. Kad to budes prihvatio, sve ostalo ce doci na svoje. Tako je moralo biti i ako tako prihvatis mocices da nastavis zivot dalje a da ti ne bude strasno sto sin nije svakodnevno kod tebe. Kad je razvod u pitanju nema pravih saveta sem jednog, najbitnijeg a to je da vas dvoje "bivsih" ostanete u dobrim odnosima zbog deteta. Vas dvoje cete verovatno za par godina nastaviti normalno zivote, osnovati mozda i nove porodice, ali vase dete ce uvek biti dete razvedenih roditelja. Tako da, zbog deteta, ne krivi ni nju a ni sebe. Potrudi se da imas dobar kontakt sa njom jer najbitnije je da svog sina mozes da vidis kad god za to imas mogucnost....
    (single mom, 10. jun 2008 16:05)

    # Link komentara

  6. Posle 13 godina braka i dvoje dece evo i mog misljenja. Po meni je brak jako neprirodna institucija, socioloska a nikako bioloska. Mnogo je normalnije jos neki put se zaljubiti u zivitu posle tridesete nego ceo zivot imati samo jednog partnera. Zato je po meni brak bez dece potpuno nepotreban, narocito sada kada i muz i zena rade. Sa decom je druga prica. Kada dodju deca onda nas zivot vise ne pripada nama dok ih ne izvedemo na put i brak treba odrzavatio sve dok za to ima ikakvih osnova. E, ko ima srece da je jos u normalnom stanju kada se deca odvoje moze se nadati jos nekom uzbudjenju u zivotu. I to nije nista tragicno, to je samo realnost, dobijemo nesto ali zato nesto moramo i da izgubimo. Dva dobra retko idu jedno sa drugim...
    (nale, 10. jun 2008 21:25)

    # Link komentara

  7. Teska tema.
    Strashno mi je sto znam mnogo prijateljica koje su prosle kroz razvod. I ostale "same na ledini" sa malom decom.
    Razvod kada su u igri i deca je narocito uzasan.
    Nekako uvek zena izvuce deblji kraj, jer naravno zeli da bude uz dete i stara se o njemu, a otac moze da "landara okolo" i trazi novu luku, dolazi vikendom (ako i to) i retko placa ili uopste ne placa alimentaciju. Retko ko ce prihvatiti "zenu sa paketom".... Vecina mojih prijetljica koja je prosla kroz tu pricu sada je uzasno ocajna jer ne moze da podize dete kao jedini roditelj, pa se tu onda uplicu i babe i dede i komsije i svi zivi.. A one.. retko koja da ima vremena za bilo sta a kamoli za neku vezu i ozbiljniju pricu.... Ispadaju najvece zrtve propale porodice. Dete ce odrasti i oticice dalje svojim putem a one istroshene, ceo zivot ce im proci u radu i trudu oko deteta, i ostace same. To im je najveci strah i razumem ih.
    Tuzno, pretuzno.
    (Anastasija, 10. jun 2008 21:55)

    # Link komentara

  8. @Anastasija
    Ako pogledas gore komentare razvedenih muskaraca, videces da svaki od njih zali sto se veza nije odrzala...tako da samohrane majke nisu nista veca zrtva od oceva. Imam tri prijateljice koje su se razvele, evo njihovih razloga:
    -"dva meseca sam ga molila da kupi posudu za hleb, mrzi ga dupetom da mrdne" (on radi u tom trenutku u jednom KBC kao medicinski brat, a ona se zevzeci po Novom Sadu sa prijateljicom i kao zavrsava fakultet-ali ne u NS, pored dvoje male dece)
    -"Dobar je, ali nema posao" (gde se dede emancipacija i prevazilazenje polnih razlika?)
    -"Al sam se napila, veceras ni ne idem kuci..." (samohrana majka vrlo malog deteta)
    Jednostavno, dete uvale babi, nocu izlaze, posao lakse dobijaju jer su samohrane majke, a alimentacija kaplje onako sa strane. I eto-deca, sloboda i novac, plus status "mucenika", divota...
    Muskarac kad se razvede ima samo prividnu slobodu-dece nema, novca jos manje.
    Prokleto je vreme, svako misli samo na sebe...
    (Nindza, 11. jun 2008 04:08)

    # Link komentara

  9. Zaista ne razumem komentar Anastasije, bice da joj ipak nedostaje licno iskustvo. Za zenu koja rodi dete, sama Priroda je namestila da dete postane najvaznije, sve dok se ne izvede na put. Sa muskarcem to verovatno nije slucaj i to im ne treba zamerati. Ako se usput desi da se rastavimo od partnera, kao sto se meni desilo, prioritet ostaje podizanje deteta i sve sto uz to ide (dobri odnosi sa ocem deteta, omogucavanje prisustva oca koje je vazno za dete), kao i da ne bude onog sto uz to ne ide.U vreme pre nego sto sam rodila moje dete, i ja sam se lozila na teme emancipacije, ravnopravnosti polova. Sad nema teorije da me neki muskarac odvoji od moga deteta. Strah od samoce u starosti? Neko je lepo napisao: kad dete izvedem na put, a ne mislim da cu tada biti istrosena, jer me ove godine podizanja deteta ispunjavaju neizmernom radoscu, verovatno ce doci trenutak kada cu biti spremna za novo druzenje sa nekim muskarcem.
    (nadej, 11. jun 2008 08:51)

    # Link komentara

  10. Dejane,potpuno te razumem,u istoj sam situaciji,birati izmedju losega braka i deteta je uzas.Nekada mi prevagne jedno nekada drugo,vidim ne ide a opet kako bez deteta.
    (marko, 11. jun 2008 09:26)

    # Link komentara

  11. Razvod nije kraj sveta, vec samo kraj jedne veze.
    Najteze je sebi priznati da je kraj, da veza ne opstaje i da je neophodan razvod, sve posle donosenja odluke je manje vazno.
    Sigurno da je mnogo lakse kad nema dece, kao sto je bilo u mom slucaju, ali i sa decom, sasvim sam sigurna da bih donelaistu odluku, jer je moj zivot moja odgovornost, a ukoliko majka nije zadovoljna ni dete nece biti zadovoljeno.
    (Yasmine, 11. jun 2008 09:56)

    # Link komentara

  12. Upravo ovo sve prethodno receno mene muci strasno i sve je apsolutno tacno i onako kako i ja mislim. Da ce moje dete "uvek biti dete razvedenih roditelja", "da posle dece zivot vise ne pripada nama" i "ko ce moju bivsu zenu hteti u paketu sa mojim detetom". Mi smo se rastali iz banalnih razloga. Posle samo dve godine braka kada smo prolazili kroz fazu prilagodjavanja licnosti odn. eskalacije nasih egoa ona je rekla da je nesrecna i da mora da vidi sta hoce u zivotu i da je shvatila da moze da prihvati pola moje licnosti a pola ne. Ja sam bio spreman da prihvatim celu nju sa svim njenim ogromnim manama ukljucujuci i to da ona ne zeli da se menja ni za milimetar. Sve ovo zbog svega onoga citiranog na pocetku. Shvatam ja da cu morati dalje ali mi se sada sve cini kao imitacija zivota. Prosto ne mogu da razumem. Meni je ta porodica bila san a neko mi je to sve uzeo jer nije siguran sta bi sa sobom! S tim ne mogu da se pomirim. I sta ce ona sada sama sa detetom, sta ce biti sa njenim zivotom, sta ce biti sa detetom....Prosto ako volis nesto da radis, recimo da trcis, pa padnes jer je to normalno da se desi, ustanes, obrises se, naucis nesto (sledeci put cu preskociti rupu), i neces stati vec ces nastaviti da trcis, jer to volis. Ali moja bivsa zena izgleda ni ne zna da li uopste voli da trci. Pa je umesto da barem gleda sa strane dok ne vidi sta bi volela resila da nama zabrani da trcimo.
    (Dejan, 11. jun 2008 10:22)

    # Link komentara

  13. dejan@
    Dobro je pitati se da li si ti bio prava osoba za nju? Zasto uvek ici u obrnutom smeru? Sta ako si ti bio pogresna osoba?
    Naravno, ni jedno ni drugo nije tacno. Ako ste se spojili kao muz i zena znaci da ste bili prave osobe jedno za drugo. Problem je samo sto ljudi ne uzimaju ozbiljno zavete koje daju prilikom vencanja. Ako bi ih uzeli ozbiljno, onda ne bi tako lako razmisljali o razvodu posle svake beznacajne svadje, nego bi gledali da se promene i vole uprkos svemu losem. Ljubav nisu samo osecanja, to je odluka da se bude uz izabranu osobu u dobru i zlu, zdravlju i bolesti, bogatstvu i siromastvu. Sama sloboda koju ljudi pripisuju sebi da uopste razmisljaju o razvodu onemogucuje ih da vole uprkos poteskocama, nego idu linijom manjeg otopra - zasto se menjati i truditi kad moze lakse.
    Medjutim, da li je lakse? Kako se razdvojiti od osobe s kojom si se spojio - emotivno, fizicki, dusevno, duhovno, svakojako? To je kao da zalepite papir jedan za drugi pa pokusate da ga odlepite. To je nemoguce bez posledica po same supruznike, a o deci da i ne govorimo.
    Razvedene osobe su shvatile da ni s drugim ni trecim nije lako. Zapravo, ni sa kim nije lako i nema savrsene osobe ni savrsene ljubavi (osim u filmovima i romanima). Mora da postoji pozrtvovanost, ljubav, odanost, odlucnost da se stoji iza reci i zaveta (obecanja), upornost da se istraje do kraja - tada ce se otkriti nova dimenzija ljubavi. Tada se prelazi na drugi nivo, i sve dalje. Nazalost, mnogi ne dozive vise nivoe ljubavi zato sto samo razmisljaju o sebi i o emotivnoj ljubavi, strasti.
    Pitanje jeste slozeno, ali sve bi bilo drugacije kad bi bracni parovi izbacili alternativu razvoda; tada bi bili "prinudjeni" da nadju resenje. Neka alternativa bude prastanje, ljubav, pronalazenje resenja, obavezivanje na promenu ponasanja radi zajednickog zivota i dece.
    "Ono sto je Bog sastavio covek neka ne rastavlja."
    (Djura, 11. jun 2008 10:39)

    # Link komentara

  14. Dragi Dejane,

    Hvala na savetima "iskusnijeg".To puno znaci. Sve u zivotu , nazalost, ima i dobru i losu stranu..pa i brak!Molim te ne ocajavaj!Ti imas 36godina i uzivaj, covece u zivotu! Pre svega u tom malom slatkom klincu koje ti je ostao od ljubavi..Nemoj da ti dani prolaze u patnji, pronalazenju odgovora..Jer posle svake kise dolazi sunce..A tebi ovo jesu kisni dani i evo duga samo sto nije dosla..Veruj u sebe.Veruj u srecu..i sve ce doci na svoje pre ili kasnije. I prestani da lupas glavu..da li je ovo bilo ovako, da li ja bilo ispravno..Kazem ti..Ode zivot!Kad me je ostavio bivsi decko posle dve godine preko telefona..Mislila sam:"Gotovo,ja umirem."Al ovaj sad...Sto me voli..Uf..Uzivam maksimalno, i nisam zahtevna jer je lep, pametan , vredan ,pazljiv, i znas sta? Ne moze ni u kom smislu da se poredi sa onim od pre..I da sto se tice one teze: Bolje i dobar razvod nego los brak..Slazem se.Ja sam dete jednog loseg braka..Zato toliko trazim LJUBAV!
    (Kejt, 11. jun 2008 11:46)

    # Link komentara

  15. @Kejt: Po meni 24 godine nisu uopste neke male godinice...to sto se sada zene udaju iz koje kakvih razloga sve kasnije nebi trebalo da utice na tvoju licnu odluku. Po meni je najvaznije da li si ti spremna na brak ili jos uvek zelis da "prozivis". Ako nisi spremna, nemoj ulaziti u brak cer ce ti to doci glave u bliskoj buducnosti. Iskreno porazgovaraj sa dragim a ako te on zaista nesebicno voli onda bi trebao da razume i da te nepozuruje. U suprotnom, ako si spremna onda ti zelim puno srece i verujem da cak i mladi brakovi mogu da opstanu uz puno ljubavi, postovanja i naravno rada. Ljudi ajmo protiv negativnih statistika!
    (Kaja, 11. jun 2008 12:01)

    # Link komentara

  16. @Dejan

    da li zaista misliš da bi bilo bolje za dete da ste ostali u braku bez ljubavi, razumevanja i želje za zajedničkim rešavanjem problema? mislim da ne. jer, kasnije takav odnos bi doveo do svađa i razmirica mnogih, što (opet moje skromno mišljenje) bi detetu više škodilo nego da ste -sada već bivša- supruga i ti odvojeni. ko zna, možda ćete sada početi mnogo bolje da komunicirate i više da se slažete kada je odgoj zajedničkog deteta u pitanju-što je i najbitnija stvar sada, zar ne?
    da ponovim- animozitet među supružnicima i konstantan negativni naboj u kući koji iz toga proizilazi mnogo više štete nanosi detetu nego razdvojenost roditelja.
    uostalom, ti ne prestaješ da budeš tata kad prestaneš da budeš nečiji muž :) tako da, posveti se svom detetu i uživaj u njemu koliko god možeš, a sve će ionako doći na svoje mesto...
    (ljubičica, 11. jun 2008 12:38)

    # Link komentara

  17. I ja imam 36 godina i razvedena sam. Posle 10 godina veze i godinu dana braka,(bez dece), vise nisam sa svojim bivsim muzem. Bilo bi uzasno komplikovano, a i mislim da nemam dovoljno prostora ovde, da opisem zbog cega i zasto. Ja sam htela da se razvedem, a moj bivsi muz se tome protivio.Na sve moguce nacine. Podseca me po mnogo cemu na Dejana. Bitno mu je sto ja necu vise da trcim s njim, a dok sam ga molila da razmisli kako trcimo, gde trcimo, nije hteo da o tome razgovara. Na kraju, ja sam ispala "rasturacica" braka, a on "zrtva" (njegov opis). Uz njega i zbog njega pristala sam na milione kompromisa,uradila sve ono sto sam mislila da treba radi ocuvanja ljubavi, veze, braka da se uradi,u skladu sa svojim vaspitanjem, jer sam ucena da je veza nesto sto nije lako, sto treba da se gradi, cuva, odrzava, ulaze u nju. Progutala sve i svasta - niti mi je bilo bitno sto nema novac(a sad ga ima), ..sve mi je to bilo uzasno nebitno i periferno. Ziveli smo kao podstanari, kako smo umeli i znali. Mnoge svoje ciljeve sam svesno zrtvovala, ostvarivanje sebe i mnogih svojih ideja, jer sam zelela da svoje egoisticne ciljeve stavim ispod zajednickih. Na zalost, na kraju sam shvatila da nije bilo i obrnuto. Iskreno, nisam zelela da vise tako zivim, nisam mogla. Kad bih pomislila da zivim tako do kraja zivota, bilo mi je fizicki muka. Rastanak, je, svejedno, bio bolan, i jezivo tezak, za oboje. Ni moja porodica to nije najbolje razumela, nisam imala podrsku, i samim tim je bilo jos teze.Ali, ne ocajavam,zelim da se radujem, da zivim, ne zelim da me moja proslost zauvek obelezi, pre svega psiholoski.
    (BB, 11. jun 2008 12:57)

    # Link komentara

  18. Draga Kejt,tebi se obracam,jer si tek na pragu neceg jako vaznog i ozbiljnog u zivotu.
    Ja sam u 24-oj dobila prvo dete,u 26-oj drugo i sve sam sama obavljala oko njih i oko kuce,nije bilo mame i tate ni sa jedne strane,morala sam sama da prodjem kroz sve njihove faze u odrastanju-nije bilo lako,ali sam uvek bila svoja i imala dogovore oko svega samo sa svojim suprugom,koji je bio strpljiv i pazljiv muz i otac.
    Posmatrala sam godinama mljadje bracne parove koji su i pored dece vodili svoje zivote,izlazili svako sa svojim drustvom,ostavljali decu kod svojih roditelja i usput bili jos i nezadovoljni.Ispada da sam zrtvovala svoju mladost zbog dece,ali nije mi zao,sada su oni veliki 15 i 17 god.(i jos sam im potrebna),a vec par godina unazad imam i svoj zivot,pravi,vremena za sebe,za izlaske,za drustvo,za koncetr,bioskop...i sve to zajedno sa suprugom.Zajedno smo prosli sami taj period i zajedno smo sazrevali i ucili jedno od drugog na svojim greskama.Nisam nikad mogla da se spakujem i odem kod roditelja i ostavim sve kad mi je tesko,a danasnje mlade mame uglavnom tako resavaju probleme.Sa svakojakim problemima moras sama da se izboris,naravno sa svojim voljenim.
    Zelim ti puno srece i mudrosti i puno uzajamnog razumevanja.Budi jaka i strpljiva,ima vremena za sve.
    (mama, 11. jun 2008 13:14)

    # Link komentara

  19. Citat "Ono sto je Bog sastavio covek neka ne rastavlja." se ne moze tretirati bukvalno, jer koliko je ljudi uslo u brak iz cisto ljudskih razloga (zato sto je vreme, zato da se ne ostane sam, zato sto te teraju roditelji, zato sto ces imati vise para, priznala ili ne, itd itd, a ne iz ljubavi. Dakle, ovo se moze odnositi na vezu koja je iskrena i cista. Koliko je ljudi uslo u brak iz ljubavi, pitanje je. Kada je ljubav u ljudima, uz koju idu otvorenost, saosecajnost, strpljenje itd, onda se teski trenuci lako prevazilaze, a kada je nema, svaki i mali problem je nepopravljiv. Da li je nestalo ljubavi u ljudima?
    (vegetarijanac, 11. jun 2008 14:03)

    # Link komentara

  20. Ja sam već 17 godina u srećnom braku, a oženio sam se sa 19. Imam divnog sina u poodmaklom pubertetu i divnu suprugu.
    Mogu samo da dam savet: ljubav i međusobno poštovanje.
    (QQ, 11. jun 2008 14:17)

    # Link komentara

  21. Ako se dvoje ljudi voli,nema tih problema i prepreka koje se ne mogu prevazici,sa druge strane ako se ne vole bolje se rastajati na vreme.Brak je stvar kompromisa i nisu Amerikanci budale,a i ostali sa zapada,oni prvo zive zajedno,na "probi" su jedno kod drugog,pa tek kada upoznaju(mislim na zajednicki zivot)dobro jedno drugo odlucuju se za brak,a kod nas to ide ovako
    1.matori mi nisu tu za vikend,doji spavaces kod mene.(bilo nm je super)
    2.zajedno smo vec 5-6 meseci,super se slazemo.
    3.kasni mi :(
    4.udajem se
    5.dete
    6.PROBLEMI
    7.ja nju/njega izgleda ne poznajem dovoljno.
    8.mesaju se roditelji
    9.RAZVOD


    p.s. srecno sam ozenjen 8 god,imamo dve devojcice,i trenutno uzivamo u njima...,problema koliko volis ali se drzimo. P
    (milos, 11. jun 2008 14:32)

    # Link komentara

  22. Prvo da se jos jednom pridruzim svim cestitkama i ohrabrenjima za Kejt! I naravno da se zahvalim za veliku podrsku za uspesan nastavak ove moje imitacije zivota! Salim se Kejt! Dacu sve od sebe...Djura je lepo rekao i apsolutno se svim njegovim slazem, ljubav nisu samo osecanja vec svesna odluka. Mogao sam ja, a i dalje mogu sam, ali sam bio resio i odabrao jednu zenu da budemo zajedno i u dobru i u zlu. Nisam imao iluzija da ce biti lako, naprotiv, ali sam mislio da ce biti divno jer cemo zajedno sve moci. Sve nase svadje i konflikti su mi bili dragi jos dok smo bili u braku jer su bili nasi. I ne mislim Ljubicice da bi bilo bolje za dete da smo ostali u braku da bi se mrzeli. Ali dete i jeste bilo plod ljubavi i bilo bi mnogo bolje da smo ostali i nastavili da rastemo zajedno. Da dajemo i primamo i da naucimo da budemo bolje osobe. I apsolutno se pronalazim u celoj situaciji koju je BB opisala samo sto sam upravo ja hteo da pricamo kako, gde, u kom pravcu trcimo a ona nije ni znali da li hoce da trci ili da plete. Pa je lakse bilo da mi kaze da odem. S tim ne mogu da se pomirim. Bio sam joj podrska u svemu i nema stvari za koju sam joj rekao da necu ili ne mogu za raliku od nje ali je valja mnogo lakse unistiti nesto nego stvoriti. Ljudi se bave pitanjem slobode izbora umesto da se posvete necemu i budu odgovorni. Sigurno je da je mnogo stvari bilo i do mene i ja od toga nikad nisam ni bezao, ali mi o tome nismo ni pricali, nego su samo uvrede na moj racun iskrsavale prilikom svadja kao kontra-argumenti pravom uzroku svadje. Poenta je valjda da sam mnogo dao i zrtvovao pa mi je sada tesko da prihvatim da smo odvojeni. Kao sto Djura rece, nedostaje mi moja polovina, kao da sam podeljen. Ja tu zenu ne mogu da mrzim. Voleo sam je i mogu opet da je volim. Ona je majka mog deteta i posle svega ja bih sa njom nastavio dalje ali ona prosto ne podnosi promene niti zeli da resava stvari. Necu vise da lamentiram....bezveze....
    (Dejan, 11. jun 2008 14:56)

    # Link komentara

  23. U braku sam sest godina, imam cerkicu i bebu na putu. Tokom braka bilo je naravno razmirica ali i par ozbiljnih svadja kad obicno ja pocnem sa predlaganjem razvoda. Kad se oluja stisa uopste ne umem da prepricam ni samoj sebi sta je zapravo bio razlog tolikog besa, sve sto smo izgovorili dodje mi sitnica a ne neki ozbiljan razlog za raskid. Pretpostavljam da ja previse trazim, volim da sve bude na svom mestu, ali isto tako nisam bolesna cistunica niti glumim nadzornika zatvora - volim i umem da se igram ali kad treba da se dete istusira i stavi na spavanje jer je radni dan a ja pokusavam da nametnem neki kucni red (u devet u krevet) on tad bas nadje da stane na njenu stranu i sakuplja poene. Pa zasto uvek ja baba roga??? Mislim da je moja najveca greska sto ne umem da iskuliram nego padam na prvu loptu. Ne verujem da je ovaj primer dovoljan uzorak da bi neko dao svoj komentar, ali mozda se nadje neko ko me razume i ko bi umeo da mi da neutralni savet.
    (Mari, 11. jun 2008 15:42)

    # Link komentara

  24. Mislim da je jedan od najvecih ako ne i najveca gresaka kao sto je neko vec pomenuo - zajednicki zivot. Cesto ljudi pocnu da zive zajedno mesec-dva pre ili odmah po sklapanju braka i onda sve ode vrlo brzo dodjavola.
    Tesko je ziveti sa nekim (narocito ako si dotle ziveo sam), treba se naviknuti na nekog, shvatiti koliko si sam sposoban da se prilagodish. Ljudi su danas dosta sebicniji od recimo generacije nasih baba i deda, manje spremni na kompromis, na suzivot. Manje spremni da se prilagode nekom drugom, makar to bio njihov bracni partner...
    A i vec poznata situacija - ups kasni mi, pa stomak do zuba na brze bolje organizovanoj svadbi... danas postoji planiranje porodice i msilim da bi svaki par trebao o tome da razmislja...

    Mislim da bi mnogo manje nerazumevanja i razvoda bilo kada bi ljudi malo vise vremena posvetili zajednickom zivotu pre stupanja u brak/imanja dece.
    Sitnice zivot znace.
    (Smorock, 11. jun 2008 15:52)

    # Link komentara

  25. Ovo je tema koja pogadja sve one koji su se izvukli iz bracnog brodoloma, tesko povredjeni, dezorjentisani i sami sa mucnim osecajem da se nisu dovoljno potrudili, da su mogli jos nesto da urade. Taj mucni osecaj neuspeha u jednom od najvaznijih segmenata svacijeg zivota je najbolniji. Pogledati sebe i reci, sve sam uradio/la da bih spasila brak znaci i tacku na jedan period zivota. Ali koliko ljudi uspe u tome?
    Moj brak je trajao sedam puta duze nego Dejanov i imam duplo vise dece, koja su pri tom jos relativno mala, nisu bebe ali ni tinejdzeri (sto je mozda i bolja varijanta) i brak jos nije zvanicno razveden, ali se svakoga dana pitam da li sam uradila bas sve da taj brak opstane i ...ne znam odgovor. Prijatelji kazu da jesam, ja sebi povremeno kazem da je tako, pogovtovu kada se setim svih onih cutanja ili rasprava. Ne znam sta je bilo gore. Ucestvovala sam i u jednom i u drugom i to priznajem ali ne znam da li mogu da prihvatim.
    Deca su sa mnom i tatu vidjaju skoro svakog dana i provode s njim nekoliko sati. Tata je tu za zabavu i zezanje, igru i provod. Trudim se i ja da im to pruzim, ali insistiram na obavezama i zaduzenjima. Brinem o njima kompletno. Shvatila sam da sve ono sto nije funkcionisalo u braku tesko da moze da profunkcionise van braka. Moj brak je prestao da zivi onda kada smo prestali da komuniciramo i da budemo jedno drugom na prvom mestu (to mesto su zauzela prvo deca a onda i druge stvari. I taj prestanak komunikacije nije dosao odjednom. To se isto gradi, stvara, taj jaz, provalija, izmedju ljudi. Svakog dana po milimetar. Onda se jednog dana vise ne prepoznajemo. Dok sam bila devojka, secam se, da sam od takvog neceg imala najveci strah. Od toga da se jednog jutra probudim i da ne prepoznajem coveka koji je pored mene. Ili da lezem u postelju sa mukom u grudima i da znam da je i njemu isto tako lose. Eto to mi se desilo. I resili smo da prekinemo tu agoniju. Trudim se da deci pokazem da smo i dalje porodica ali malo razudjena, iako mi svaki put zastane knedla u grlu kada moja devojcica kaze: mama znas sta je tata kupio ili sta je uradio ili slicno. On zivi nekim zivotom koji i ne pokusavam da zamislim. Mi smo se preselili u stan koji je trebao da bude zajednicki. Sada kada smo trebali da uzivamo u stecenom mi pocinjemo iz minusa. Tesim se da imam makar onaj divan osecaj slobode kada legnem u postelju. Sama sam, ali ne sa onom mukom. Ne mislim da su osobe pogresne ili da su prave. Stvar je u tome da jedana drugu prate, da su na paralelnim pravama i dok mogu da se drze za ruke i niko ne prednjaci mnogo i idu napred, sve je u redu. Kada jedan odmakne suvise i ruke se puste ,tesko je ponovo postici tu vezu.
    (vedra, 11. jun 2008 16:03)

    # Link komentara

  26. @dejan
    Da li si pokusao da se pomiris s njom? Mozda nije kasno? Ipak vas osim (nekadasnje) ljubavi spaja dete. Iznesi joj razumne argumente i pazljivo saslusaj njene razloge. Ne nudi joj laka resenja, samo je saslusaj u pocetku, ako uopste zeli da razgovara.
    Ovo su samo dobronamerni saveti, nemam prava da se mesam u bilo ciji zivot. Ali ljudi nisu svesni kolike oziljke ostavljaju nekadasnje veze. Cujemo savete raznih komentatora (ponajvise zena i devojaka) - uzmi sve sto ti zivot pruza, iskoristi zivot do maksimuma, i slicno, a malo cujemo o posledicama takvog zivota i takvih izbora. Razvod moze biti posledica jednog upravo takvog, sebicnog zivota osobe koja je navikla da zivi samo za sebe, bez odgovornosti. "Moj zivot je moja odgovornost", neko rece u komentarima. To prosto nije tacno. Od trenutka rodjenja mi zavisimo od drugih i odgovorni smo drugima, i to traje kroz ceo zivot; odgovorni smo roditeljima, uciteljima, vlastima, kasnije poslodavcima, supruznicima, (Bogu!?!). Nema potpune slobode kako mnogi prizeljkuju. Jednom ce se sve obiti o glavu. (Lopovi i ubice bi voleli da nema policajaca i zakona, deca da nema skole, nesavesni vozaci da nema ogranicenja brzine, itd; sloboda je relativan pojam, i nema slobode bez ogranicenja.)
    Dakle, to sto je neko imao seksualne veze pre braka i duboku emotivnu povezanost s nekom osobom umnogome moze doprineti razvodu; ona (on) ne oseca se dobro, seti se kako je bilo lepo s drugom osobom, lakse, bez sveza, ogranicenja, bez odgovornosti, napetosti - i pozeli ponovo isto. Tu je gomila filmova da je podstakne na tako nesto, prijateljice, i ona umesto da se suoci s odgovornoscu i preuzme na sebe ulogu majke i zrele zene, odlucuje da se vrati nazad i isproba novu (staru) vezu bez odgovornosti. Cemu onda uopste sluze zaveti prilikom vencanja? "Volecu te dok nas smrt ne rastavi", bolje bi zvucalo: "Volecu te dok budem htela i dok se budem dobro osecala."
    Svako od nas cezne za ljubavlju, ali budimo iskreni prema sebi i drugima pa definisimo tu rec malo tacnije i pazljivije, imajuci u vidu i interese drugoga a ne samo sebe.
    Danas do razvoda dolazi zaista iz banalnih razloga, ali i iz pravih (preljube); u korenu svih tih problema nalazi se sebicnost ljudska i nepokornost. Necu se pokoriti drugome jer je zivot moja odgovornost. To je laz na koju mnogi nasedaju i koja unistava mnoge zivote. To je filozofija koja u centar sveta stavlja sebe a gazi sve druge, pa i sopstvenu decu. To je filozofija koja opravdava ubijanje hiljade nerodjene dece, nipodastavanje drugih radi mojih interesa, pa zasto ne bi opravdala i razvod braka da bi se tamo negde nasao neki bolji zivot.
    Bezanje od odgovornosti nikada nije resenje.
    "Voli bliznjega kao samoga sebe."
    (Djura, 11. jun 2008 16:44)

    # Link komentara

  27. Bas sam ovih dana razmisljaja kako mi je moja porodica najvaznija na svetu i kako uzivam u svakom trenutku koji provodimo zajedno. Kad se osvrnem u nazad ne izgleda mi kao da je proslo vec 11 godina od naseg prvog poljupca :-) Najvaznija je ljubav, ako nje nema uzalud je sve...
    (sneyka, 11. jun 2008 17:09)

    # Link komentara

  28. Pre svega..Jedno veliko HVALA Kaji,Mami i Dejanu..S obzirom da sam jedna veoma emotivna osoba moram vam priznati da ste me rasplakali..Ovo su bili pravi znaci da dobri ljudi jos uvek postoje..Samo gde se denula ta pozitivna energija..Hmm:-)) Dejane, Dejane.. Ali ovo su bile sto bi moja drugarica rekla "kvalitetne suze". Razmisljala sam i to puno i jos uvek razmisljam o braku..Nekad me hvata trema a nekad leptirici sareni i veseli..Gledam svoje drugarice,i cesto uvidjam da su neke njihove teme postale za mene nesto nezanimljivo..Kao npr.jurenje za frajerima(mislim na one koje su single),i sl.A ono sto me sve vise raznezuje su bebe, deca..Ne znam sta se dogadja ali uzivam u nekim drugacijim stvarima..Citam drugacije knjige, tragam za drugacijim sajtovima. I moj decko je stariji od mene citavih 5 godina, i evo tek sad kad sam ovo napisala..Setila sam se. Moj zivot je prosto isao drugacijim tokom..Ostala sam bez oca pre pet godina..i ostala sam sama s mamom..Trebalo je dosta da se guli da se neke parice zarade..a o fakultetskim obavezama da i ne govorim..Sve to nekako je ucinilo da zelim ozbiljniji zivot..Moje sazrevanje je krenulo ranije..i onda naidje taj "on".. Zelimo da imamo kucicu negde van centra u mirnom kraju i dvoje, troje dece, ostvarene karijere i lep penzionerski zivot;-)I znate sta kupujemo vec plac na kome cemo graditi ove snove..Ajde ne smejte mi se:-))Nadam se da ce se makar delic ostvariti..I necu da razmisljam..Sta mi zivot donese..Znam da sam jaka imala sam puno prilika da proverim. Necu da se bojim nicega pa ni braka!Svima vam zelim ostvarene planove i ciljeve! Dragoi mi je ako sam barem malo podigla raspolozenje u ovoj temi..Pozdrav!!
    (Kejt, 11. jun 2008 17:49)

    # Link komentara

  29. Za Dejana

    Ej, Dejane, razvod izgleda strasno, al evo mog iskustva (i to dvostrukog)... Prvi put je bilo zaista strasno, brak se raspao samo posle par meseci, a ja sam kao i svaka 19-godisjakinja (al sam mlada bila...) mastala o tome da je brak jednom za ceo zivot.I onda shvatis da nije. I onda patis. A onda, kada ti dosadi da sebe posmatras ocima maloradjanina/ke, odlucis da je tvoj zivot samo jedan, i da ga nije vredno trositi na stalno preispitivanje tipa "a sta sam ja pogresio/la...". Onda dodje drugi brak. Pokusas da sve posmatras drugim ocima, jer, pobogu, imas iskustvo za sobom, i zelis da das sve od sebe... E... Onda shvatis, kao ja, posle jedno 15 godina braka (tog drugog, a sad mi je 35), da se zivoti bracnih saputnika/ca jednostavno razidju, ne zato sto to oni zele, nego sto je tako bolje za oboje. Prebacivati krivicu s jedne osobe na drugu nicemu ne vodi. Treba ostati covek/zena i gledati da deca ne pate, ili vas dvoje, ako ste bez dece. Zvuci lako, ali je tesko, no vredi pokusati. Iovako nam je zivot suvise kratak da bismo ga trosili na negativne stvari... Mali savet: gledaj da vase dete ne oseti ni jednog trenutka da ste u svadji... Jer, deca optuzuju sebe za to sto im roditelji nisu zajedno...Kada to shvatite, onda dodjete do jednostavnog recepta... svadja, da, al samo dok ste u braku, i to da deca nikako ne ostete... posle razvoda, ostanite prijatelji, zarad vase dece... Probaj, Dejane, uspeva... I zaboravi ko je kriv... To vise nije ni bitno, zar ne? A sliku popraviti ne mozete, niti ti, niti ona... I tim putem nemoj ni koracati...Pozdrav..
    (Mirjana T, 11. jun 2008 20:38)

    # Link komentara

  30. Draga Mari,
    jednostavno ti tako reaguješ na stres. Ja regujem na sličan način: zbog banalnosti eksplodiram u sekundi a deset minuta kasnije se i ne sećam zašto je to bilo. Moja supruga mi to jako zamera, ali ima i ona svojih momenata: ona jako retko eksplodira, ali kada se to desi to je strašno. To je bujica teških reči, uvreda, svega i svačega, a kada se završi onda se ona izvinjava što je bila takva iako ja smatram da nema potrebe za izvinjenjem.
    A zašto? Jer je prihvatam takvu kakva jeste, sa svim njenim vrlinama i manama. Probaj za trenutak da ostaviš decu po strani i da se zapitaš: kako se ponašate jedno prema drugom? Šta jedno drugom zamerate, da li razumete potrebe onog drugog? Ako on ne pravi problem oko tvog praskanja na prvu loptu, zašto bi ti pravila?
    Mi se zakačimo svakog dana, pa opet svake večeri ležemo u krevet zagrljeni. Bitno je da su dvoje prijatelji, da supružnik bude osoba kojoj se uvek može reći sve i od koje prvo treba tražiti savet. Nisam romantična osoba, supruga mi je drugarica iz srednje škole i zajedno smo od kraja gimnazije. Imamo iza sebe 13 godina ljubavi, od toga 6 godina zajedničkog života. Svašta smo prošli zajedno i oko svega smo se dogovarali. Nisam je čak ni zaprosio nego smo zajedno dogovorili svadbu kada nama odgovara, kao kada dvoje planiraju godišnji odmor! Isto tako smo i dogovorili kada nam najviše odgovara da imamo dete i tada smo i napravili našeg sina.
    Iz svog iskustva mogu da kažem da je rođenje deteta najveći ispit za brak. Jednostavno odjednom dvoje se otuđe: majka se okrene detetu, tom bespomoćnom smotuljku kome zaista treba sva njena pažnja, a otac ostane nekako zapušten i po strani. Sa druge strane majka odjednom postaje prenatrpana novim obavezama u kojima je bez obzira na svu pomoć sa strane, ipak sama. A potrebno je pronaći balans između tolike navale potreba. Svako mora da ima prostora i sa sebe i za ostale. Samo tada se može doći do onoga što ja smatram idealnim brakom: deca jednog dana odu svojim putem, a vas dvoje ostanete ponovo sami kao na početku da uživate jedno u drugom i u svemu što ste postigli ZAJEDNO.
    (bugzy, 11. jun 2008 22:02)

    # Link komentara

  31. Moja baka je imala obicaj da kaze da nekoga upoznas tak posto zajedno pojedete kilo soli. E pa, kupila sam 1 kg soli (3 x 330 g) kad sam se uselila kod svog sadasnjeg muza, obelezili kartone i razgovarali o vencanju tek posto smo ispraznili treci karton. Pametna baka!
    (Zlata, 11. jun 2008 22:35)

    # Link komentara

  32. Pored svega navedenog, mislim da ljudi imaju josh jedan veliki problem, a to je ostvarivanje slobode. Zivot sa dragom osobom nije uopste lak.Mnogi ulaze u vezu vezujuci se za nju kao krpelj, zapostavljaju svoje prijatelje a neki cak i karijere.Ne umeju da balansiraju, da se organizuju. Brzo radjaju decu ne razmisljajuci da se protokom vremena u vezi mnogo stvari menjaju. Ona prosto ima faze. A ljudi neshvataju da te faze treba prokljuviti i ne ocekivati ushicenost zaljubljenosti da ce trajati ceo zivot. Ljubav mora da se gradi. E sad u tome je najbitnije da covek bude samostalan a da ima svu podrsku voljene osobe i naravno obratno.Josh jedna stvar je veoma bitna a to su interesovanja, moraju biti ista jer ako nisu, ljudi se itekako udalje. Ali kad pogledamo splet faktora koji uslovljavaju raspad veza. To su stopostotno ocekivanje vecite zaljubljenosti, srljanje u vezu bez razmisljanja o buducnosti, losha komunikacija, stare patrijarhalne drustvene norme koje teraju ljude da zure, pa oni pri tom prave lose izbore,zanemarivanje sebe (svojih prijatelja,karijere)pa onda dolazi do nezadovoljstva jer muz zaradjuje a vi sedite u kuci .Ima tu josh gomila uzroka koji mogu da se nabrajaju u nedogled.Vidimo da ljudi prave itekakve greske. Nije mi jasno zar ne mogu da usklade sve, supruga i prijatelje i decu i karijere, da stalno uce i napreduju. Zasto se veza uvek zasniva na tom plitkom nivou, zaljubili smo se, vencavamo se pravimo decu i ocekujemo da cemo sami zaljubljeni opstati do kraja zivota,mnogo mi je to plitko.Upravo ta nespremnost ljudi da grade sebe i samostalno i sa drugim dovodi do raspadanja. Takodje imamo sa jedne strane one koji se razvode bez nekog veoma bitnog razloga a sa druge strane one (patrijarhalne varijante) kao sve je u redu a brak odavno truo.I vecito pitanje kako balansirati?
    (Anne-bg, 12. jun 2008 09:47)

    # Link komentara

  33. @ Mari
    Kao da slusam sebe pre par godina. I mene je izluđivalo što nema reda, što se deca i tata zabavljaju a ja samo radim i nešto naređujem. Sa rođenjem drugog dete sam spustila loptu, na tatu prebacujem kupanje i spavanje ali zato ceo ritual počne 2h ranije i završi se 1h kasnije nego kod mene. Manje se nerviram, više ostavljam lom, sednem i pričam ili gledamo zajedno crtaće. Znam da za jednu zaposlenu, preopterećenu majku je ovakvo provođenje vremena science fiction, ali nema drugog načina da se ne poludi. Ja sam osvajala tu sposobnost vrlo sporo (jer sam i ja preopterećena i umorna), ali je situacija već bolja po moje psihičko zdravlje.
    (Nataša, 12. jun 2008 10:02)

    # Link komentara

  34. Uzasno me je potresla i rastuzila Vedrina prica! Kakva steta i kakva grehota. Zasto nam se takve stvari desavaju...Neverovatno je i to koliko se i sam pronalazim u svim ovim raznim iskustvima i uvek se strecnem kad god se pronadjem. Vedrino gledanje na stvari o pracenju partnera mi je pogotovo intrigantno...to mi otvara jedan sasvim drugaciji pogled na moju vezu. Mi smo uzasno razliciti i to je mozda bio problem od samog starta ali sam ja nju uvek dozivaljavao kao ravnopravnu sebi. Mi smo kao nebo i zemlja ali imamo relativno iste zelje i ciljeve. S tim sto ja sam mnogo aktivniji i znam sta mogu i koliko mogu. A moja bivsa zna sta bi volela ali ne i kako to da ostvari. Uglavnom je pasivna. Ali nas je ta ogramna razlika u karakterima nekako neverovatno i privukla i postoji cini mi se ogromna strasta koja se nikad ne bi ugasila. Kao dvoje od kojih jedan vodi a drugi zeli da bude vodjen ili voli da udovoljava drugima a drugi samo da prima. Tako je i bilo. Ja sam na sebe preuzeo sve, da ne ulazim u detalje, od pokucstva do svog moguceg planiranja. Znaci preuzeo sam za dvoje. Ja sam imao karijeru i pre nje i sada imam dobar posao a njoj sam pomogao da nadje posao koji je htela. Znao sam sve sta voli, da joj spremim, da joj kupim, da joj udovoljim, koje kreme koristi, ma bukvalno sve. Ona se nije toliko trudila. Tek kada bih joj tacno rekao kada evetualno ide u prodavnicu da mi recimo kupi cokoladu iako zna da je obovazam ona bi to uradila. Nikada sama se to ne bi setila. To mi u pocetktu nije bio problem jer sam uglavnom navikao da dajem ali je bilo momenata kada sam pravio svadje iz nekih banalnih razloga valjda nesvesno jer ja od nje nisam dobijao mnogo. Sebe sam zapostavio i potisnuo. Problem je eskalirao kada je doslo dete i kada su se obaveze nagomilale da ja vise nisam mogao da postignem jer sam preuzeo ravnopravno i brigu o detetu. Svadje su bivale ucestalije i zustrije i to je eskaliralo i zavrsilo se kako se zavrsilo. Krivim sebe jer nisam bio iskren da priznam i sebi i njoj da i ja imam potrebe. Ona je sve moje napade da pogleda da sam i ja ziv shvatala kao uvredu i umesto da se aktivira ona je zauzela odbrambeni stav da sve sto je dobijala joj po defaultu i pripada i nije joj bilo jasno zasto ja dizem frku. Od tada je pocela da govori da moze da prihvati samo moju dobru polovinu a onu losu ne. Provalija koja je vec postojala od starta izmedju nas a bila ispunjenja izgleda samo strascu se otvorila i nicim nije mogla da bude popunjena jer sam ja sam mogao da dobacim do pola a ona je odustala. Ja sam nju, neverovatno ali istinito, stavarno i zavoleo. Ona kaze da me je u pocetku volela ali je posle prestala. Ja sam hteo dalje jer mislim da mozemo dalje ali je ona presekla da nece vise. Ona bi i sada volela da sam ja tu u blizini i da sto cesce vidjam dete, ako moze svaki dan, iako sam joj ostavio i kola kako je trazila a ja zivim tri autobusa od nje. Ja bih hteo da se pomirimo ali ona nicim ne pokazuje da joj je stalo do mene. Krivim sebe sto nisam bio iskren i sto sam je ugusio sa previse paznje. Sada bih drugacije. Pustio bih je da ide svojim tempom i da joj pomognem samo onda kada mi zatrazi pomoc a ja bih malo usporio. Meni je porodica svetinja i mislim da sam mnogo dobrineo rasturanju i sada to ne mogu da prihvatim. Pogresio sto sam je gurao kao da trcimo na sto metara a ne kao da nemamo ceo zivot pred sobom. Ona jedino kaze da joj je ljubav najvaznija. Opet bezveze...
    (Dejan, 12. jun 2008 10:25)

    # Link komentara

  35. Dejane samo hrabro,ja sam jos gore preziveo i problem jos traje...zavoleli smo se,bili iskreni,vencali se posle 6 meseci zabavljanja i 5 meseci zajednickog zivota,ali...od prvog dana je tasta bila za emancipaciju zena, i protiv mene koji sam zeleo porodicu, decu i stabilan brak,i na pocetku polako, a zatim sve vise i vise je pritiskala moju zenu uz pomoc poznanika i raznih prijatelja i uspela je da povecanjem pritiska,posle 6 godina braka napravi da moja zena pocne da cuje glasove u glavi, kao da se podelila u dve licnosti, jedna ona stara dobra moja nesebicna zena i druga koja samo misli na sebe, vice na mene i decu i kupuje ogromnu kolicinu garderobe za sebe. tad su pocele moje muke.stalno mi je prebacivala kako je vise ocekivala od zivota, trazila je neka svoja prava iako sam ja uvek pokusavao da joj pomognem i omogucim sve sto pozeli. doziveo sam da me ocrni i u socijalnom i u opstini i na sudu i u IMZ gde smo isli na pregled radi dodele starateljstva, jako puno je lagala, a ja sam uvek isao istinom u koju niko nije verovao.6 puta je samovoljno odlazila od mene, sa decom ili bez dece, 3 puta podnosila zahtev za razvod,secala se svojih avantura i zabave kao devojka i otvoreno patila za tim momcima. uvek je gledala samo sta joj se lose desavalo u vezi sa mnom, sve lepo je zaboravljala.i sada zivimo u mom stanu,sa decom, i jako sam uplasen za decu, nemam gde da se zalim, jer je u svim institucijama stvorila laznu sliku o nama, deca su svaki dan sa njom dok sam ja na poslu (ona nikad nije radila za 12 godina braka) i dovoljno su veliki da vide ko je problem,ali sta meni preostaje, ja jos uvek volim onu njenu dobru stranu koja se retko pojavljuje, i zao mi je jer mi se cini da se u sebi bori sa samom sobom i sa majcinim zeljama, zbog toga ludi.nece da ide kod doktora jer misli da cu je zatvoriti u ludnicu, ne veruje mi da hocu da joj pomognem da stanemo na noge.moja je greska sto nisam bio zreo da primetim da nisam za nju. verujem da kad trcis normalno je da padnes kako neko rece,i da posle toga ustanes, ali danasnje zene bi htele da iskoriste vreme i da se sto pre obogate, a u njima nema mrva postenja i duhovnosti.mislim da smo mi kao narod jako nisko pali.dakle Dejane kako god ti izgledao tvoj problem uvek ima tezih,neka te to utesi,pokusavam sebe da ubedim da me to Bog iskusava, ali bas nikako mi nije jasno zasto.
    (Goran, 12. jun 2008 10:52)

    # Link komentara

  36. Uglavnom poenta je da je brak jedan sablon i da u njemu nema prave srece.
    (sax, 13. jun 2008 01:45)

    # Link komentara

  37. @Dejane
    ti si u ovom pisanju evoluirao!!! Poslednje javljanje (no 34) ti je sustinsko,prethodna su bila ili kukanje ili prebacivanje krivice na nju.Ako tako nastavis eto tebe,zdarvog,pravog i veselog vrlo brzo...
    A ja?Eto,godina 36.Nisam se udavala jer sam se smatrala emotivno nedoraslom braku.Jako dugo sam sama i eto,zaljubila se!!Najbliskija mi je prica o zajednickom napredovanju.Ako ste u raskoraku,tesko i mucno...
    (Zaljubljena, 13. jun 2008 16:27)

    # Link komentara

  38. prevarila me zena sa kojom imam decu, koja sada tvrdi da me voli i da se kaje. moja dilema je uzasna jer ne znam hocu li ikada moci da predjem preko toga, jos je gore to sto nisam siguran vise ni u sta sta ona govori ili cini. Ne znam sta je "drive" njenog sadasnjeg odnosa prema "nama". Kako joj je bilo tako lako staviti sve na kocku osim ako je stvarno volela tog coveka, a ako ga je volela, sta i koga voli sada.....Da li je u ovom slucaju razvod jedino resenje koje trajno moze da resi ovu moru u nasim zivotima? Molim zenski deo posetilaca ovog sajta da iznese svoje misljenje, jer vec znam sta ce muskarci reci o svemu, s druge strane ispada da zensku psihu, potrebe (ili dusu...sta vec) izgleda nikada nisam uspeo da razumem. Da se razumemo, sve sto sam mogao da zamislim da mojoj zeni treba, ja sam joj dao, stvarno nisam neki kreten koji je zapostavljao nju ili porodicu, naprotiv. Jedino sto sada mozda shvatam da joj nisam dao je nesigurnost da me moze garantovano imati, mozda me je bas to kostalo ovakvih razarajucih posledica. I nema ni jedne sekunde od tada da se ne pitam da li je sebicno prema nasoj deci da ovakav problem resavamo razvodom. It's a hard one....
    (MADMAN, 13. jun 2008 17:04)

    # Link komentara

  39. @MADMAN
    Verujem da si dao zeni sve sto si TI mogao da zamislis da njoj treba.Verujem takodje da je u tome bilo puno lepih i dobrih stvari.Pitanje je da li je to bilo ono sto NJOJ zaista i treba i drugo da li si nesto trazio zauzvrat?Mozda si davao jer ti je po prirodi lakse da dajes nego da trazis za sebe?Preispitaj prvo to sa sobom.Drugo, kazes da ne znas da li ces ikada moci da predjes preko toga-to nema veze sa poznavanjem zenske dushe i psihe nego sa poznavanjem sopstvene!Koliko shvatam tvoja zena ne zeli razvod.I koliko shvatam ti nju ne mrzis,nema nepremostivih razlika Znaci,poradi na sebi debelo i vidi da li mozes preci preko te prevare.Ne bih ulazila u analizu zasto je ona to uradila jer to ne mozemo znati.Ni ti a ni ona mozda.Razliciti su motivi i impulsi koji nas nagone na takvu stvar.Budi dakle iskren prema sebi,priznaj sebi sve u vezi samoga sebe i ako odlucis da joj oprostis znaj jedno :to joj se nece desiti nikada vise a mozda i hoce.Najvaznije je da znas ZASTO joj oprastas ako krenes ka tome-sto bi mene iskreno radovalo:-)
    Pozdrav
    (Mirjana, 14. jun 2008 13:49)

    # Link komentara

  40. Ovako ja jos nisam u braku ali vec duboko razmisljam o toj tematici..

    I sada cu Vam izneti svoje misljenje...
    Ja jednostavno ne zelim brak. Gledajuci ljude kroz sta prolaze u braku, nacin na koji se krece, i, nacin na koji se zavrsava, zaprepastili su me i naveli na duboko razmisljanje. Ako pogledamo u kakvom vremenu zivimo, i da osobina egoizma, zelja za licnim totalno sebicnim zadovoljstvom bez ich empatije i saosecanja, shvatamo da je vreme za drasticne antagonisticke promene.

    Ja sada samo zelim od braka decu i nista vishe. Nesto rekao bih kao samohrani otac. Voleo bih da budem u braku zbog dece i niceg vishe. Zapravo, sta bih voleo to je brak koji bi se zasnivao samo na deci. Ne zelim da ja budem prepreka nikom u zivotu. Ako ce moja zena imati potrebe, zasto bih im ja stajao na putu? Niko danas nece obaveze, svi hoce potpuno slobodu. Pa zasto ne bih imali? Zasto bi se obavezivali brakom? Da li ste se zapitali da li je u nashoj bioloskoj i dusevnoj osnovi brak zapravo predvidjen? Brak je samo "kreacija starog drustva". Ocigledno ova tema samo ukazuje na tu promenu, koju svi moramo da shvatimo. Uspesan brak je postao samo mit.
    O teoriji kako zamisljam "moderan brak" ne bih da komentarishem trenutno. Mozda u nekoj drugoj slicnoj temi.
    Toliko. Hvala.
    (Nikola, 14. jun 2008 17:37)

    # Link komentara

  41. @ MADMAN

    Seti se kako je bilo kada si je upoznao i koliko su se stvari promenile. Pokusaj opet da je "muvash" :)
    Zene totalno padaju na to :)
    Vremenom dodje do zasicenja i partneri pocinju jedno drugo da uzimaju zdravo za gotovo i to gusi zivot, strast nestaje... E to treba spreciti makar malenim stvarima... Ne opravdavam prevaru, ali cini mi se da joj je bilo potrebno da se nekom opet oseti lepom, pozeljnom... Misli u tom pravcu.
    (Smorock, 15. jun 2008 15:15)

    # Link komentara

  42. Nisam ja kukao, niti sam nekoga krivio. Samo sam pisao o svom iskustvu a slicna iskustva se prepoznaju. Mogao sam da napisem i na samom pocetku da sam ja kuvao, cistio, prao, prvi kupao nasu bebu, uspavljivao je, uplacivovao spa tretmane, kupovao nakit bez obzira na povod, kao sto je mnogo toga verovatno radio i MADMAN ali to nije sustina. Sustina jeste da ja jesam spreman na evoluciju a druga strana nije bez obzira na posledice. Ni ja kao ni MADMAN nisam znao da igram igre. Samo sam bio emancipovani muskarac i verovao na izgovoreno "da". I meni je bivsa zena rekla posle rezvoda da bi me varala i svasta mi radila da smo ostali u braku. Upravo kao sto je Mirjana rekla zato sto je ona imala druge potrebe od onoga sto sam ja "mislio" da sam trebao da dajem. Moja bivsa kaze da nisam trebao nista ni da radim, ni da poklanjam. Njoj je trebala podrska ali u smislu da ona gresi a da joj ja to aminujem i da joj tapsem. U smislu ja sam spora i treba mi vremena i neko ko ce da me bodri da se pokrenem. I nista drugo joj nije bilo vazno! A kada sam pitao gde sam tu ja ona je rekla da ce imati vremena za mene za jedno tri godine kada dete poraste! Znaci trebao sam da budem psihijatar. Ja to ne znam da budem. Nisam strucan. Ja sam to davno prosao. Ja sam hteo da uzivam u zivotu sa svojom zenom i decom i da mislim napred a ne da budem babica i svojoj zeni. Naravno ne zato sto ne mislim da ne treba da budem podrska svojoj zeni vec zato sto jednostavno ja nisam na tako rudimentarnom nivou razvoja niti je veza pre braka i posle braka sa decom isto imajuci u vidu sve obaveze koje bi trebalo zajedno da preuzmemo a ne da imamo slobodu da kazemo "ja to ne znam da radim" ili "ja to ne mogu". Pa ce se vec neko naci da to uradi umesto mene a ja cu pricati o tome koliko mi je dovoljno podrske i ljubavi. Ipak ja nisam imao snage da prekinem jer sam bio speman da nastavim da jedem ono sto se ne jede pa makar i po cenu da ne dobijem ista za sebe. To sto mi je bivsa rekla da bi me varala da smo ostali u braku ne bi bilo zato sto ona nije bila zadovoljna nasim ljubavnim zivotom. Naprotiv, to je bilo mozda i jedino sto je funkcionisalo, vec kao sto Mirjana rece zato sto nije dobijala ono sto joj je trebalo ma kako to meni zvucalo benigno. Ja verujem da je nju moja prevelika paznja cak i vredjala pa je morala nekako da me povredi da bi mi skrenula paznju na sebe. Pa je umesto evolucije izabrala revoluciju i rekla mi da joj ostavim dete i kola i odem. Valjda me ta njena bespomocnost i vezuje za nju ali to nije onda iskreno prema meni sto rece Mirjana. To onda nisam ja. To nisu moji ciljevi. Kao sto sam rekao ranije sada bih mozda drugacije ali ona nicim ne pokazuje da je njoj stalo do mene uopste. I dalje sam ja taj koji prasta a ne znam ni kome ni sta prastam. Ona ne vidi nigde svoju krivicu. Jednostavno kao sto se kaze uzeli smo se da bi se lakse rastali. To je razlika u odnosu na MADMANa. Njegova supruga se kaje i verovatno to ne bi vise uradila. Ali je potebno detaljno preispitivanje potreba jednog i drugog. Ako su njene potrebe drugacije od onoga sto si joj ti davao onda ces imati i snage da joj oprostis ako vidis da si gresio. Ali budi iskren i prema sebi pa priznaj da li i ti od nje dobijas sta ti treba. Prvi put se prasta zbog ljubavi, drugi put i ne postoji.
    (Dejan, 16. jun 2008 11:33)

    # Link komentara

  43. Dejane da li si razmisljao da se obratis Bracnom savetovalistu. Cak iako ne pomogne tvom braku, pomoci ce tebi da shvatis nacin na koji dozivljavas brak. Kroz razgovor sa terapeutom saznajes i spoznajes sustinu i uspevas da sagledas svoje greske. Na taj ces nacin mozda, lakse da prebolis i omogucis sebi zivot bez grize savesti. Otvorices se mozda nekoj drugoj osobi koja ce pri tom znati da ispuni tvoje neizrecene zelje.
    Ja sam prosla kroz savetovaliste za brak i porodicu i mislim da je to pozitivno iskustvo iako nije donelo boljitak mom braku. Mozda njemu i nije vise bilo pomoci. Tu sam saznala da sam, kao i vecina zena sa ovog podrucja, na brak gledala kao na svetinju, nesto sto je iznad svega, a sigurno iznad mojih licnih potreba i zelja. Greska, naravno. Moramo biti zadovoljni sobom i postovati sopstveno bice da bismo mogli da pruzimo ljubav drugima. To zvuci kao ópsta stvar, fraza preko koje se lako prelazi, ali zanemaris li je cinis neverovatno veliku stetu sebi i drugima. Krijes svoje pravo lice jer ne pokazujes prave potrebe. Tako krene da te izjeda nezdovoljstvo i ubija volju i ljubav, sve natenane. Guras svoje prohteve u neki dzep i pritiskas, pa puknes. Najcesce zbog banalnosti, gluposti, retko zbog orginalne potrebe.
    Za MEDMANa: moje saucese, jer to sto ti se dogodilo tesko se guta. Ipak je mnogo teze biti iznad i priznati svoj deo krivice u tudjoj prevari. Bez mnogo price, shvatiti da je i to deo zivota i braka mnogih parova. Da se desava, i to nekada nama a ne samo drugima. To sto bi dobio za uzvrat u slucaju da prevazidjes balkansku potrebu da je zena samo tvoje vlasnistvo, mislim da je vernost za dugi period, ako ne ceo zivot.
    Ukoliko smatras da ne mozes da predjes preko prevare, onda to saopsti i nemoj muciti, nemoj psihicki iscrpljivati i sebe i nju.Iz te igre izlaze samo gubitnici.
    (vedra, 16. jun 2008 14:47)

    # Link komentara

  44. za Madmana-a
    Procitavsi sve ovo, osecam se prozvanom da napisem par stvari i to zato sto sam bas ja, mozda, zena o kojoj pisete, ili se barem trenutno tako osecam.
    Ja sam prevarila svog muza,(10 godina smo zajedno od toga 4 u braku) moze se tako reci (nebih ulazila u detalje), a volela sam ga i idalje ga volim. Sama pomisao da bi mogli da se razvedemo i ostanemo jedno bez drugoga u meni budi tako stravicno osecanje, da mi dodje da se onesvestim.
    Ako bi me sada neko pitao ZBOG CEGA SAM GA PREVARILA, sigurna sam da pravi razlog nebih mogla recima da opisem. Krize se desavaju u braku, splet razlicitih okolnosti, danasnji zivot, konstantan stres, deca, trka za novcem, nemanje vremena za sebe ni druge....i tako godinama i onda samo jednog dana KVRC.
    Posle toga ostaje nevidjena praznina. Osecas se jos gore nego pre toga i mislis da nikada vise ne moze biti kao pre.
    Ali treba ipak biti optimista, ja sam prolazila kroz pakao kajanja i sludjenosti godinu dana, ali mislim da mi je bolje. Covek ne sme da gleda unazad, i da prevrce filmove po glavi. Treba iz toga izvuci pouku, popraviti ono sto se da popraviti, provoditi vise vremena zajedno, voleti se. Jer da jos uvek nema ljubavi, Madman-e niti bi ti pisao o tome, niti bi se tvoja zena kajala.
    Prema tome, glavu gore, ne gledajte unazad, nego samo pravo. A vreme ce pokazati da se ipak MOZE.
    (Noemi, 18. jun 2008 11:20)

    # Link komentara

  45. Naomi,

    samo nesto hocu da razumem, dok si varala svog muza, da li si znala da stvari vise nikada nece biti kao pre, i ako si znala da li je moguce da je tvoja zelja bila jaca od svesti o tome. Jesi li volela tog drugog coveka toliko jako da si bila spremna da sve razneses? To bi bar delimicno objasnilo vase postupke......ps. hvala za Smorock i Vedru.
    (MADMAN, 19. jun 2008 10:44)

    # Link komentara

  46. Madmane,
    Iskrena da budem, a mozda je to i najstrasnije od svega, nisam ga ni volela, to je mozda bila neka trenutna zaljubljenost, ili barem mi se tada cinilo da je tako.
    A cini mi se da ne moze biti kao pre zbog toga sto je moj muz u mene izgubio poverenje...i sto ce uvek sumnjati, mozda ce mu se jos jako dugo vrteti pred ocima slike njegove zene sa nekim drugim tipom. Priznajem, da smo kojim slucajem zamenili uloge, ni sama ne znam koliko bi mi samo nadljudskih napora trebalo da predjem preko svega.
    Vazno je da se iskreno kajem i nadam se da ce uspeti da mi oprosti ovaj put, drugog puta sigurno nece biti.
    A o tome da mogu da raznesem porodicu i koliko velike i nepopravljive posledice je sve to moglo da donese - o svemu tome verovatno u tom momentu nisam ni razmisljala.
    Nazalost....vreme ne mogu da vratim......eto....
    (Noemi, 19. jun 2008 17:35)

    # Link komentara

  47. Izgleda da sam ja najstarija i jos u braku!!
    Kako zivot, tako i brak je pun iznenadenja, i prastanja, a takode i radosti i patnje.
    Mnogo se treba voleti, ali to nikako nije dovoljno, mnogo se treba slusati jedno drugo i diskutovati, mnogo trebas misliti na dobrobit partnera. Treba uzivati u zivotu zajedno a kada deca stignu i zrtvovati mnogo stvari, ali ne zaboravit, birali ste i dobili u zamenu nesto mnogo lepse, jedan novi zivot, kome se radujete svakog dana, i sve vise dobivate!!
    Ja imam troje dece, jednog dana placem(mozda od tuge), sledeci mozda troduplo jace od radosti.
    Zato kada vam je tesko, mislite na ono lepo sto ste doziveli, setite se zasto ste se uzeli sa tom osobom, sta vam je sve ona lepo u zivotu pruzila. Za zajednicu je potrebno dvoje, i ako nemate nesto zajdnicko, ne kazem da sve mora biti isto, onda je tesko opstati u braku. Ako nema komunikacije, nema ni buducnosti.
    Za dejana, ko sto ti neko vec rece, sta je bilo bilo, nastavi zivot dalje, i pokusaj da imas dobar odnos sa njom zbog sina, i nikako ne ispustaj sina, zato sto vi niste mogli zajedno.
    Zelim vam puno radosti u zivotu, ja sam imala svoje troje, a hvala bogu sada imam i 3 unuceta, i ja i muz stalno delimo zajedno radosti.
    A redovno se i posvadamo, da bi mogli jedno drugog da prebijemo!!:)))
    (bakagaga, 19. jun 2008 18:09)

    # Link komentara

  48. Sta da kazem draga Noemi, jer i u tvom slucaju a i slucaju moje zene, vase prevare su bile izgleda u domenu igre (tako bar ti kazes tvojim odgovorom)….a sta bi bilo da ste imale dovoljno jak motiv ostaje veliko pitanje za mene i verovatno za tvog muza. Ja mislim da bi ste i jedna i druga bile u stanju da sve sprzite i odete za svojim ciljem, jer ako je ovo bilo tako lako uciniti, lako je zamisliti sta bi ste bile u stanju da uradite zarad neke ozbiljnije situacije. Zasto vam verovati da ce nesto biti ok kada ste pale na prepreci zvanoj “dosadno mi je” ili s druge strane “preopterecena sam” u zivotu (ne znam sta je tvoj slucaj od ova dva).
    Bez obzira na sve moje nedoumice, lepo je to sto mi odgovaras bas ti I hvala ti, jer negde prepoznajem i zelim da je ono sto ti govoris ustvari ono sto moja zena stvarno misli i oseca….iskreno, do kraja zivota u to nikada necu biti siguran. Nakon svega, kad stvari prodju na ovaj ili onaj nacin, kada emocije sagore, ostace onaj bljutav osecaj u grudima koji bi najbolje opisala fraza SFRJ terminologije iz kasnih 80-tih…….. “promasena investicija”, odnosno vecito pitanje koje cu postavljati sebi, da li je bila vredna icega?
    (MADMAN, 20. jun 2008 12:23)

    # Link komentara

  49. Madmane,
    potpuno razumem o cemu pises. Medjutim cini mi se da na stvari gledas malo isuvise fatalisticki. Nemoj da se ljutis....Niko od nas ne zna sta ce mu doneti sutra i niko ne moze da garantuje da se nesto slicno nece desiti tebi ili mom muzu.
    Vazno je da tvoja zena spozna i shvati sta je uradila. Mrzim da upotrebljavam floskule ali ipak covek se uci dok je ziv. I nadam se da je iz toga izvukla neku pouku.
    Verovatno si u pravu kada kazes da nisi siguran sta bi bilo da je to bio neko vredan "razaranja" porodice. Ali sta to znaci ? Ko je uopste vredan razaranja porodice...Po meni niko.
    Sada smogni snage, oprosti i voli je jos vise. Mislim da je to ono sto joj sada treba. A videces i tebi ce biti lakse.
    Drzim vam palceve.
    (Noemi, 20. jun 2008 15:44)

    # Link komentara

  50. Noemi,
    to sto govoris je verovatno istina i hvala ti na konstruktivnom stavu i ispada da lakse pricam s tobom nego sa njom, sto je priznaces banalno. Ona se od tada zatvorila i jako tesko je do nje dopreti. Ja hocu da dajem ali kao sto je Marija ranije primetila, izgleda nisam umeo da trazim sta mi treba, postavsi tako inventar u nasem zivotu kome je jos jedino falio bar kod. Ovo tek zvuci fatalisticki, kako ti kazes, ali kada sada vracam razvoj naseg urusavanja, sve ukazuje na to. Ja sam bio uvek tu, visio na civiluku..... Svakako, zelim ti srecu, ne znam kako se oseca tvoj muz i sta je u stanju da ucini za vas sada, ali ovo sto kazes da treba da radim je isto sto i traziti od bivseg idealiste da to ponovo postane. Stvarno tebi i tvom muzu zelim da uspete i siguran sam da ako uspete da prebrodite ovaj poraz, da cete kao sto se kaze "biti jedno" kakvi bi ljudi koji su se odlucili na brak i porodicu, trebali da budu. Cao
    (MADMAN, 20. jun 2008 16:41)

    # Link komentara

  51. Madman-e, evo iz mog zenskog ugla: prevari i ti nju jednom pa oprostite sve i nastavite. Za zene je seks vezan za zavodjenje i igru vise nego kao jednostavna potreba kako ga muskarci dozivljavaju. Zato i nije cudo da je tvoja zena popustila posle dugogodisnjeg braka. Iskreno ja se ne bih brinula mnogo da moj muz svrljne seksualno ali jeste problem ako bi bio zaljubljen u nekoga i vise se slagao sa tom drugom. Zasad to nije slucaj, a ako bude ja cu da mu pozelim srecan put. Prvo, nista nije vecno i ne treba da bude vecno ako nije dobro ali sa druge strane ako vec imate dobru (ne i idealnu ocigledno) vezu glupo je izgubiti to zbog jedne trenutne zaludjenosti.
    (Nisam muza prevarila, 20. jun 2008 16:48)

    # Link komentara

  52. Draga ''nisam muza prevarila''
    Oraspolozila si me svojim komentarom I nasmejala. Ja bih voleo da je tvoja sugestija resenje mog problema jer je u tom slucaju resenje vrlo jednostavno. Isto tako, ako bih tako resio svoj problem, znao bih da je u celom dogadjaju bila povredjena samo moja sujeta i
    da time sto uzvracam sexom sa drugom zenom samo zadovoljavam svoj povredjeni ponos. Moja zena je u emotivnoj vezi sa tim covekom i to najbolje pokazuje njeno sadasnje ponasanje. Ne znam…..prilicno je sve trulo. Svakako, hvala na sugestiji, dobar pokusaj, mada znam da ni ti iskreno ne mislis ovo sta si rekla. Ti bi samo da pomognes nekako. Cao
    (MADMAN, 23. jun 2008 13:46)

    # Link komentara

  53. madman-e,
    pa to je nesto sasvim drugo. Ako je ona u emotivnoj vezi onda znaci da je stvar ozbiljna. Ne znam, treba da razgovarate !Ako samo cutite i pustate da vreme curi , nista se nece resiti samo od sebe, tenzija ce samo rasti.
    Pokusajte....Bicu optimista!
    (Noemi, 24. jun 2008 09:54)

    # Link komentara

  54. Noemi i Vedra,
    hocu da se sklonim sa public-a. Ako hocete javite se na:
    madman7852@googlemail.com Pozdrav i hvala na podrsci.
    (MADMAN, 25. jun 2008 14:05)

    # Link komentara

  55. Madman
    mene je suprug prevario pre godinu dana i jos uvek se oporavljam. Bila sam ocajna, besna da se posle 8 godina to nama desi. Zajedno smo,imamo cerku i zelju da je zajedno odgajamo.Mnogo je tesko i bolno kada te neko izneveri.Jos uvek mi je sve to neprihvatljivo, svaki dan sam se pitala gde je nestala ta ljubav dok polako nisam prestala da na nasu vezu gledam iz proslosti. Sada pokusavamo da je gradimo na nekom drugom nivou, nije kao pre, nemam sve odgovore zasto i kako je to uradio, naporan je razgovor o tome i posle godinu dana. Cesto se zapitam da li smo trebali da ostanemo zajedno i da li ce vreme stvarno da pomogne bar malo.
    (Hana, 25. jun 2008 16:32)

    # Link komentara

  56. Hana,
    sta da ti kazem osim da, koliko god to defetisticki zvucalo, mislim da to sto osecamo nikada nece proci. Hoce prestati da bude fokus svake nase samoce, ali tesko cemo to obrisati. Da se plasticno izrazim, prilicno je sve to "gravirano". Mislim da je to realnost, koliko god pokusavamo da preusmerimo nase misli sa toga.
    (MADMAN, 26. jun 2008 09:33)

    # Link komentara

  57. Madman-e,
    sam sebe poznajes najbolje tj. ti znas da li mozes da zivis sa realnoscu (koja je uvek surova). Ja se djavolski trudim i imam ponekad tesku borbu sa sobom, sa njim.
    Razvesti se je prilicno lako uraditi i ta opcija je uvek na raspolaganju. Cini mi se da ako ima bar nesto zbog cega vredi pokusati ponovo i dati drugu sansu, daj je. Mora da postoji nesto sto je bilo dobro, samo da to nisu neke sitne slamke.
    Nikoga ne opravdavam za prevaru, ali sam nasla svoj mali doprinos celoj situaciji(nije mi lakse zbog toga), jer ipak u braku nas je dvoje.
    U okruzenju nemam nikog sa slicnim iskustvom, pa mi bas znaci da procaskam sa nekim o tome. I to jos decak.
    (Hana, 26. jun 2008 19:19)

    # Link komentara

  58. Hana,
    nemam ni ja nikoga u okruzenju sa slicnim iskustvom a i ja imam potrebu da ponekad procaskam s nekim o tome.
    Ako budes htela, ostavio sam svoj mail u nekom prethodnom komentaru, pa ako ikad budes htela da procaskas o tome a ti prospi neki mail. Otvori sebi neki mail acc., jer ne zelim da znam ko si ti, niti zelim da znas ko sam ja.
    Opet, nekad mislim da bi trebalo da pustim to i da
    ostavim da moji neuroni gurnu te slike negde odakle se tesko vade i sve se nadam da je vreme faktor koji bitno pomaze u tome, ali ako ti kazes da i posle godinu dana ne mozes da spakujes to, onda pomislim da mozda bas treba da pricam o tome s nekim, kad sa svojom zenom ne mogu. pozz.
    (MADMAN, 27. jun 2008 11:09)

    # Link komentara

  59. Evo, procitala sam sve komentare, pa evo i moga:
    Dejane , zbunio si svoju zenu, tu je problem, ...Ona ocigledno je se uljuskala u sve sto ti kazes da si joj priredjivao, pa kad si pokusao da se pobunis i nesto promenis , ups sta je ovo sad,,,u brak ulaze dve zrele izgradjene licnosti, koje se samo dopunjuju, niti ti treba da gradis nju , niti ona tebe , niti ti preuzimas sve na sebe niti ona na nju...a vi ocigledno to niste ukapirali od pocetka. Da li je stvarno volis, ili volis, rec ljubav i idila, ne znam da li me kapiras...meni se cini da si pravio sliku idile , ali da prave idile nikad nije bilo...a ti si uporno pokusavao da napravis svoju idealnu kucicu iz snova...ali, za to treba dvoje , u tvom slucaju , na osnovu recenog , bio si u jednosmernom braku.Treba imati hrabrosti i preseci, tu je i dete..i znas cini mi se da je tvoja zena ispala hrabrija, priznala ti svoje mane, rekla sta u stvari za nju predstavlja brak i rekla da to nema sa tobom..mozda je njeno vidjenje sebicno, ali makar te nije lagala i folirala se ..a to je samo plus, i desilo se na vreme , dok ste oboje jos mladi...ona ocigledno nije tvoja druga polovina, trazi drugu, a sa njom imas nesto sto ce vas vezivati celi zivot, i skocentrisi se na to da dete sto manje pati...za vas dvoje je kasno , ali detetu trebate....Madman, zatvori tu knjigu i kreni dalje, avantura , ajde da kazm pokusati, ali dvostruki zivot emotivna veza sa drugom osobom, tu ce uvek visiti znak pitanja i nikad vise neces biti srecan,, ko je kriv,- oboje- za sve treba dvoje kazu tako...muz koji vara zenu je u nasem drustvu normalna stvar, zena koja vara ili je mnogo nesrecna ili je zigosana kao k...., 95% zena vara kad je nesrecna u braku, i ne trazi avanturu vec utehu,razmisli o tome, jer 95 % muskaraca koji vara,ulazi u te avanture radi ispunjavanja svoga ega, lovackog duha, i bez mnogo emocija.. sa zenama je drugacije , varaju u znak protesta , traze paznju, alarmiraju zbog necega , a ako ostaju u toj drugoj vezi, nazalost brak ide u arhivu..Naravno ostaje 5% sa obe strane, muskarci koji u krevetu druge traze sve sto ne dobijaju kuci, i ne mislim samo na sex, i zene koje varaju jer su nezrele, ili vec zbog drugih epiteta, da ih ne ponavljam , neprilicno je...Mene je muz varao u kratkim avanturama prvu sam oprostila, i pripisala je trenutnom ludilu, kod druge sam se zabrinula, i krivila sebe , treca, je bila fatalna, nije trajala dugo dva tri vidjenja radi seksa, ali je bila alarm koji se u mom slucaju kasno upalio, bila sam u braku sa sebicnom osobom koja nije ni jednog trenutka mislila o tome koliko me povredjuje uz objasnjenje, da je najbitnije da se meni uvek vraca i da sam mu ja i deca svetinja, i da samo sa nama vidi svoju buducnost, i da imam sve , i kucu i kola i spa tretmane i garderobu, i izlaske i odmore, i muza koji me obozava , a to dokazuje time sto se uvek meni vraca i sto me cuva ko malo vode na dlanu...Leteo je namestaj po kuci , i garderoba i kola su ostala bez guma i farbe i leteli su koferi kroz prozor , kao u jeftinom filmu, vristala sam do neba i nisam znala gde sam pogresila, jer sam bila divna zena bas kao sto on kaze i nije mu jasno kako ne mogu opet da oprostim , pa on zaboga svaku noc sa mnom spava , to treba da mi je dovoljno. Bila sam u braku 9 godina , imam dvoje dece i za 20 dana cu dobiti i trece koje ce od pocetka biti dete samohrane majke , ali ja sam svoju odluku donela , trebala sam davno ali sam se zavaravala...poenta, ima slucajeva kad se treba boriti kao lav, da sve opstane , ali ima i onih drugih, tesko je biti pametan i znati kad i kako, ali jedno kajanje nam ne gine , pokusas i vidis da si samo jos vremena izgubio, ili ne pokusas i onda sa neke pristojne distance vidis gde je bio problem , ali gotovo kasno je , vreme je proslo zivot je prosao...Tesko nema sta, ali imajte herca pre svega i stanite iz svojih odluka ma kakve da su...Ne znam da li sam pomogla ili odmogla ili udavila , ali ovo je moja prica, i da Mary nije sve u celicnoj disciplini i trazenju savrsenstva , i nemoj biti babaroga , pa neka i odu na spavanje u devet i trideset, svet se nece srusiti, sedi sa njima zagrli svoga muza napravite neku ludoriju zajedno, ne pravi previse planove, jer zivot je ono sto se desava dok mi pravimo savrsene planove...cula si za ovu frazu, tako je istinita da boli...i daj Boze da mu je to jedina mana..pozdrav za sve u braku, za sve koji tek krecu u ovu pricu, za one koji su svoj brak stavili u arhivu i za one koji se jos uvek lome i ne znaju sta da rade...meni je moja baka stalno govorila, SLUSAJ SRCE , ONO TE NECE PREVARITI NIKADA....NE ZNAM DA LI JE BILA U PRAVU, MOJE JOS UVEK PUCA I TRESE GA TAHIKARDIJA, I BOLI ME JER SAM VOLELA KAO LUDA I NAJGORE OD SVEGA JOS UVEK VOLIM, ALI NAZAD NECU ,ARHIVA ..GRESKA ILI NE ZNACU BRZO, ALI STOJIM IZA SVOJE ODLUKE I NEMA MNOGO MOZGANJA NI PITANJA , E DA SAM OVO ILI ONO..GOTOVO ODLUKA JE DONESENA....
    (MIMA, 29. jun 2008 06:19)

    # Link komentara

  60. Mima hvala ti puno na ovim otreznjujucim savetima. Kao hladan pljusak. Bolno je ali je istina cela! Zelim ti od srca svako dobro!
    (Dejan, 30. jun 2008 11:11)

    # Link komentara

  61. Ne slazem se sa onima koji su iskljucivi i koji smatraju da je brak u startu propala stvar iako nisu nikad bili u njemu, ali mogu da razumem one koji su se razveli pa su razocarani. Mnogo stvari je u igri i utice na kvalitet braka i njegovo trajanje tako da je tesko tu nesto uopstavati. Bitno je koliko je to bila prava ljubav ili ne,a onda i sve ostalo:karkteri, prilike u kojima zive, da li samostalno donose odluke ili se mesaju baba, deda, tata ,mama i ostala mnogobrojna rodbina.(necete verovati koliko primera znam gde par ima sve uslove da samostalno zive svoj zivot a dozvoljavaju svima redom da im se petljaju).
    ja sam bila 5 godina u vezi koja se pretvorila u brak koji traje 4 godine. Znam ga od 6. godine zivota iz vidjenja, ziveli smo u istom kraju, nikad se nismo jedno drugom javljali a onda smo progovorili par reci i znala sam da je to "on". Zvuci pateticno,ali je stvarno tako,i ja inace ne volim ta romanticna sr...i nisam volela nikad te njanjave devojke koje placu dok gledaju te silne udadbe za princa iz bajke na filmu.Ali je on bio jedno predivno bice,vidjali smo se svaki dan i isto sam osecala, cak sam u pocetku bila na distanci i stalno sam se pitala "sta ovde nije u redu", prosto nam je bilo dobro u svakom smislu kad smo zajedno i taj osecaj nije prestajao ...ma desila mi se bas takva bajka iz filmova koji su mi bili pateticni.(ili sam samo glumatala dzambasa da se ne bih razocarala). Ja i dalje osecam isto ,sada imamo i dete i sve ovo pisem, ne da pricam o svojoj idili dok drugi prezivljavaju teske trenutke, vec da dam kratak uvod prici o tome kako u vezama gde si u brak usao milion % siguran da je to ljubav,koji su sklopljeni posle dosta godina veze jer ste tako zeleli,lako moze da se sklizne u to neko cudno stanje, ne znam kako bi to nazvala ali prosto da olako postajemo opusteni preko granice koju bi trebalo da prelazimo. To se desava tako tiho, podmuklo, uradis neku sitnicu ili mu kazes, koju da ste u vezi nikad ne bi, pocinjes manje da se trudis jer eto tu ste zajedno, izvalili ste se ispred tv-a, o.k. volite se, stalno ste umorni, pocinje sve da vas mrzi, sve se podrazumeva, ne pokazujete te fine drage znake ljubavi. U stvari svi oni saveti po novinama i tv-u koje smo culi milion puta da "ljubav mora da se neguje i cuva" koji deluju tako otrcano su u jedini odgovor.Onda se sutra posle svadja, teskih reci izrecenih sa obe strane zbog tako glupih razloga da je to neverovatno i prosto sramota i pomenuti,samo treba prisetiti bar na jedan minut zasto si to bice zavoleo, koje su to drage stvari koje su te osvojile, cak neke mane koje te nerviraju, pa mozda si se zato izmedju ostalog i zaljubio. ja sam bila fascinirana njegovom smirenoscu i odmerenoscu, jer sam ja histerik, a onda odjednom tu osobinu gledam kao neku manu,pa to odjednom postaje hladnoca, a ne smirenost(jer valjda bi svi trebalo da reaguju eksplozivno za svaku glupost kao ja i to je emotivnost).
    Sto se tice prevara i muskarci i zene nisu ravnodusni kad vide nekog koji im se svidi, a da nije njegov partner ili partnerka. Samo mislim da mi nismo zveri bez ikakve kontrole i ja licno ne bih nikad rizikovala predivan brak zbog neobaveznog seksa, a pozelela sam ga, i lako je skliznuti u iskusenje. Kao sto je neko vec napisao Madmanu javeci broj zena to uradi onda kada ne dobijaju dovoljno paznje ili im se ne pokazuje da su i dalje pozeljne svom partneru kao nekada. prosto osvajanje nikad ne sme da prestane ono samo menja formu. Ako se zena ali i muskarac shvata zdravo za gotovo potrazice potvrdu negde drugde. I ne znaci da ne voli svog partnera ako joj se jednom desila takva katastrofalna greska. Kajanje posle toga moze da bude gadno prokletstvo cak i ako partner nikad nije saznao da je prevaren. Takvi tesko da varaju opet. I da ne zaboravim da je sex ekstremno vazna stvar u braku a to postane najcesce prvi nagovestaj ili uzrok problema u braku. Samo cesce radite stvari koje ste radili u vezi, i ne radite i ne izgovarajte one koje u vezi nikada ne bi.
    (animusanima, 1. jul 2008 02:10)

    # Link komentara

  62. udala sam se sa 20 i već 9 godina sam u braku i verujte mi da se nekajem ni trenutka što sam se udala tako mlada.I moj muz i ja imamo potpunu slobodu ali niko od nas je ne zloupotrbljava,ne izlazimo jedno bez drugog što je za neke moje neudate drugarice nenormalno i tu ja greška ,sve one neudate koje poznajem očekuju da će se i u braku ponašati kao u vezi,da će ludovati po gradu sa drugaricama i da će im mame i svekrve kuvati ručkove dok one spavaju umorne od noćnih izlazaka.E tako se ne zivi i svi koji to očekuju od braka neće proslaviti ni prvu godišnjicu a takvih je nezalost mnogo.
    (ljiljana, 23. jul 2008 10:34)

    # Link komentara

  63. Ma kakvi Centri za ovo ili ono.Niko nista ne radi,briga ih je da slusaju tudje probleme a kamoli pomognu da se rese.To je moje iskustvo sa tim institucijama.Razveli smo se,imamo dvoje dece i sada mnogo bolje funkcionisemo nego kada smo ziveli zajedno i to samo zato sto smo sami nasli resenje.Nekad se ljudi vole ali nisu dovoljno mudri,vesti,podobni da bi ziveli jedno pored drugog.A za decu je najbitnije da znaju da su im i mama i tata dobro,da ih vole i brinu o njima.
    (svetlana, 24. jul 2008 18:24)

    # Link komentara

✕