- Komentari -
B92

Kako izgleda Zemlja sa dalekih svemirskih destinacija?

Kad gledamo zvezde na noćnom nebu, mi zapravo gledamo u prošlost. Pošto je svetlosti potrebno mnogo vremena da pređe ogromna bespuća svemira, svaki nebeski objekat koji posmatramo, vidimo onako kako je izgledao u davnini. Ali kako izgleda Zemlja, posmatrana s tih udaljenih destinacija?

popsci.com
Pošaljite komentar
  1. Noze li mi neko reci kako je moguce otkriti postojanje drugih galaksija? Cime to ljudi otkrivaju!teleskopima ili??
    (Mr, 20. septembar 2017 23:16)

    # Link komentara

  2. (Nivi početak, 20. septembar 2017 19:31)

    Malo ti je racunica nejasna. Sta ima da delis rastojanje i brzinu, pa sam naziv "svetlosna godina" vec znaci da svetlost putuje jednu godinu. Pa onda mnozis vreme i udaljenost zvezda, sta bi to moglo biti? Hajde opet polako.

    Sto se tice osvetljenosti Zemlje i Meseca, imaj na umu da je puna Zemlja od 30 do 50 puta sjajnija od punog Meseca, sto zavisi od oblacnosti, dela Zemlje koji je osvetljen itd. Zato, zbog velikog kontrasta, "pepeljasta svetlost" Zemlje usled sjaja Meseca je teze osmotriva nego ona kod Meseca usled sjaja Zemlje.
    (Blazena Svetlost Nekomentarisanja, 20. septembar 2017 22:56)

    # Link komentara

  3. @nivi pocetak Deo meseca na kojem je noc se vidi sa Zemlje jer ga osvetljava svetlost sa Zemlje. Kada je noc na Zemlji osvetljava je Mesec, ali on je mnogo manji od Zemlje, pa baca i manje svetla. Zato se taman deo Zemlje ne vidi lepo.
    (T, 20. septembar 2017 22:38)

    # Link komentara

  4. @Nivi početak
    1) kao sto Punisa rece, brzina svetlosti je 3.600 puta veca od vrednosti iz tvog komentara
    2) svetlost predje avetlosnu godinu za godinu dana, zato se to rastojanje i zove svetlosna godina
    3) sta se dobija mnozenjem vremena i rastojanja koje pominjes? Koliko ja znam - nista. Verovatno je trebalo da delis rastojanje i brzinu svetlosti, pa da vidis da li ces dobiti beoj veci od 13,7 milijardi godina i da onda utvrdis da li je sve laz ili istina
     (Milanus, 20. septembar 2017 22:32)

    # Link komentara

  5. @ dsad
    niks nerviras,tebi su makar objavili komentar;)
    (svejelaz, 20. septembar 2017 20:55)

    # Link komentara

  6. Ljudi lazu vaaaas. Nasa nikad nije otisla u svemir, jeri nemoguce je u njihovim aluminijumskim krntijama proci van alenove pojase opasne radijacije i visoke temperature!
     (dzudza, 20. septembar 2017 20:54)

    # Link komentara

  7. Ravno!
     (iluminat43, 20. septembar 2017 20:51)

    # Link komentara

  8. @Nivi početak: verovatno ti je onda losa matematika ili logika. Zar ne mislis da postoje veci mozgovi od tebe (i mene) koji su to vec sve izracunali vise puta?
    (DaLanik, 20. septembar 2017 20:47)

    # Link komentara

  9. @ Nivi početak
    - Porediš fotografiju Zemlje sa gledanjem Meseca golim okom?? Vidi se i na fotografiji, samo primeni odgovarajući filter za kontrast. Još bolje, skokni do Meseca pa proveri.
    - Kroz prostorvreme se ništa ne kreće brže od svetlosti. Prostorvreme, sa druge strane, može da se širi kojom god hoće brzinom.
    - Brzina svetlosti je ~ 300.000 km u sekundi, a ne na čas.
    - Pre će biti da je svemir beskonačan, bar gledajući iz ove naše tri dimenzije.
     (Puniša, 20. septembar 2017 20:46)

    # Link komentara

  10. Kad gledamo zvezde na noćnom nebu, mi zapravo gledamo u prošlost. Pošto je svetlosti potrebno mnogo vremena da pređe ogromna bespuća svemira, svaki nebeski objekat koji posmatramo vidimo onako kako je izgledao u davnini.

    Nikad necu poverovati u ovo. Prosto nelogicno, koji djavo gledate u te potencijalno nastanjive planete pored drugih zvezda ako su mozda samo proslost, ma gluposti sta razmisljati, maltretirati mozak..
    (dsad, 20. septembar 2017 19:55)

    # Link komentara

  11. stvarno je fascinantan izgled zemlje sa meseca.
     (demarbel, 20. septembar 2017 19:36)

    # Link komentara

  12. Vise ovakvih tekstova, molio bih.
     (Srdjan, 20. septembar 2017 19:34)

    # Link komentara

  13. Ok, donekle mi je sve to jasno, medjutim ono šta nije je to, kako se na slici naše planete ne vide obrisi neosvetljenog dela polulopte, kao što se vide na mesecu iz naše perspektive.

    Drgo, smatra se da je kosmos nastao usled velikog praska pre više od 13 milijardi godina, pa sad, kako svetlost putuje brzinom od približno 300 h km/h
    a svetlosna godina je 9.454.254.955.488.000 metara, deljenjem ove dve cifre dobijamo vreme za koje svetlost prevali taj put. Kad to vreme pomnožimo sa udaljenošću nama golim okom najudaljenijih zvezda koje su možda i čitave galaksije dobijamo i vreme pre velikog praska koje je nastalo smatra se pre 13,7 milijardi godina. Kako ih onda vidimo?

    To znači da možemo slobodno odbaciti teoriju nastanka svemira usled velikog praska. To ne znači da velikog praska nije bilo, znači da je svemir postojao i pre njeg, ali da je tada svemir počeo da se širi, to možda.

    Međutim buni činjenica da se širi brzinom većom od svetlosti, jer u slučaju da nije tako, svetlost bi osvetlila njegove krajeve.
    Hm, a sta je iza kraja?
    (Nivi početak, 20. septembar 2017 19:31)

    # Link komentara

  14. A šta ako oni gledaju drugim spektrom?
     (2+2=5, 20. septembar 2017 19:20)

    # Link komentara

  15. Lep tekst
    (., 20. septembar 2017 19:11)

    # Link komentara

  16. Sjajan tekst!
     (postovalac, 20. septembar 2017 19:09)

    # Link komentara

  17. A onda je mrmot zavio cokoladu u foliju.
    (Vazi, 20. septembar 2017 18:53)

    # Link komentara

  18. Van pameti, ne posmatraju nas oni na isti način kao što su naša današnja saznanja. Njihova slika ka nama i obrnuto nisu iste ni po brzini prijema, ni po nivou razvijenosti tehnike...
    (Rade, 20. septembar 2017 18:49)

    # Link komentara

  19. Interesantno
     (Sham69, 20. septembar 2017 18:48)

    # Link komentara

  20. Mr. Spock bi rekao: "Fascinantno!"
     (mile rizik, 20. septembar 2017 18:46)

    # Link komentara

  21. Hvala vam za ovaj zanimljiv tekst!
    (Neko ili nesto, 20. septembar 2017 18:34)

    # Link komentara

✕