Valjevo: U zatvoru završio pravni fakultet

Mladić dečačkog lica, kulturan, elokventan. Teško da bi neko pomislio da je osuđen na dugogodišnji zatvor zbog krivičnog dela protiv slobode i prava čoveka i građanina. Tada je imao 19 godina.&quot;U Zavodu, jedinom ove vrste u Srbiji, trenutno boravi 330 osuđenika&quot;, kaže načelnica Službe za tretman. &quot;Najveći broj osuđenih na desetogodišnje kazne zatvora su maloletnici ili mlađi punoletnici. Većina zatvorenika nema srednju školu niti zanimanje jer potiče iz disfunkcionalnih porodica, iz teških socijalnih i ekonomskih uslova. Dolaze i narkomani, te oni sa psihijatrijskim dijagnozama i terapijama. Naš zadatak je da među osuđenima prepoznamo motivisane za školovanje i stručno usavršavanje. Tako je u protekle dve godine stotinak zatvorenika prošlo obuku iz mašinske, elektro i stolarske struke. U proseku, njih dvadeset pohađa i izdvojeno odeljenje Osnovne škole iz Obrenovca, koja već šest godina sarađuje s nama.&quot;Piše: Branko Puzović Izvor: Novosti.rs Boraveći u Kazneno-popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu dao je preostalih šest ispita na pravima, završio i master studije. Sada je diplomirani pravnik i već za mesec dana stiče pravo na uslovni otpust. Insistirao je na tome da mu se ne pominju inicijali, godine, niti iz kojeg je grada. &quot;Zavod mi je maksimalno izašao u susret omogućivši mi da završim studije, a boravak u zatvoru iskoristio sam i da dobro razmislim o onome što sam učinio, ali i o svojoj budućnosti. To mi je bilo prvo krivično delo u životu, a siguran sam i jedino. Svestan sam da je moje ponašanje dovelo do toga da se nađem iza rešetaka. To je najteži deo mog života. Planiram da postanem advokat, da pomažem onima koji su pošli stranputicom, da se vrate na pravi životni put...&quot; Boravak u Kazneno-popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu, gde izdržava tri i po godine zatvora zbog prodaje droge, opisuje i A. D.(23), iz Vrbasa. &quot;Ovo je kao ružan san. Ali boravak u zatvoru doprineo je tome da ostvarim san koji sam snevao na slobodi. Da završim srednju školu koju želim, što ranije, nažalost, nisam mogao, a pre svega da se bavim elektronikom i robotikom, što je moja ljubav još iz detinjstva. Ovde, iza rešetaka, počeo sam da pišem i udžbenik namenjen početnicima u elektronici.&quot; Iza rešetaka treba da provede još dve godine i tri meseca. To mu je, kaže, bilo prvo krivično delo. Počinio ga je jer nije imao novca, a mislio je da će prodajom narkotika lako doći do zarade. &quot;Za mene, ovo je životna škola, veliki nauk, da čovek uvek treba dobro da razmisli, da pazi šta radi&quot;, kaže A. D. &quot;Samo jedan pogrešan korak može da ga odvede u ponor, razočaranje, da njemu i njegovima uništi život. Meni su u Kazneno-popravnom zavodu u Valjevu mnogo pomogli da se bavim onim što najviše volim, što najbolje znam.&quot; Pre dolaska u zatvor uveliko je, kaže, pravio ozvučenja, led rasvetu za kafiće, čak i mašine za upravljanje proizvodnim pogonima, popravljao je televizore, kompjutere, matične ploče za računare, koje, inače, mnogi bacaju. U zatvoru se osposobio i za električarski posao. Vanredno pohađa srednju školu, treći stepen, upisao je drugu godinu, zanimanje elektromonter mrežnih postrojenja. &quot;Iako samouk za elektroniku, načinio sam nekoliko inovacija&quot;, kaže sagovornik &quot;Novosti&quot;. &quot;Upravo u zatvoru osmislio sam merni uređaj za upotrebu u elektrotehnici, mnogo praktičniji i jednostavniji za korišćenje od postojećih. Napravio sam i prototip.&quot; Načelnica Službe za tretman Nataša Stevanović kaže da će uprava ustanove pomoći da A. D. donatorskoj organizaciji &quot;Help&quot; dostavi projekat uređaja koji je osmislio. Nadaju se da će dobiti novčanu pomoć da nabavi opremu i materijal da taj aparat proizvodi, kad izađe na slobodu. &quot;Izuzetno je bitno da kod osuđenika, a ovde su svi mladi, pokrenemo promenu nabolje, da im pomognemo da se osnaže, da kad odu odavde više nikada ne počine novo krivično delo&quot;, kaže načelnica. &quot;Važni su međusobna iskrenost, uspostavljanje poverenja, jer na izdržavanje kazne dolaze osuđenici između 16. i 18. godine, što je izuzetno osetljivo vreme u životu svakog čoveka. A mi koji radimo u ovakvim ustanovama, ako stalno mislimo na ono šta je osuđenik uradio, zbog čega je u zatvoru, teško da možemo kvalitetno da mu pomognemo. Zato, gledamo unapred.&quot;