One pomeraju granice nauke

Povodom obeležavanja deset godina osnivanja Evropskog istraživačkog saveta (European Research Council, ERC), koji dodeljuje jedan od najprestižnijih grantova u okviru programa Horizont 2020. Evropske komisije, Institut BioSens, Institut za fiziku u Beogradu i Univerzitet u Novom Sadu priključili su se institucijama širom Evrope u organizovanju niza događaja kojim obeležavaju dosadašnje uspehe.Majke i bebe u neolitu U okviru obležavanja decenije osnivanja ERC-a u petak u 14 časova u amfiteatru Centralne zgrade Univerziteta u Novom Sadu dr Sofija Stefanović na naučno popularan način govoriće o svom projektu, a nakon ovog predavanja, posetioce će provesti kroz izložbu pod nazivom &bdquo;Novo doba: Život majke i bebe u neolitu Balkana&ldquo;, koja je nastala na Institutu BioSens u okviru ovog projekta, a sadrži eksponate iz čak 12 muzeja. Vođenje je otvoreno za sve posetioce i ima dva termina u petak od 16 časova i u subotu od 19 časova. U zgradi Rektorata ova izložba biće do 2. aprila a otvorena je svakog radnog dana od 8 do 15 časova.Piše: D. Devečerski Izvor: Dnevnik.rs Tako je u Rektoratu UNS-a održana interaktivna radionica za naučnike zainteresovane da apliciraju za ove prestižne grantove, na kojoj su o svojim iskustvima govorile i obe njihove dobitnice iz Srbije, dr Sofija Stefanović iz Grupe za bioarheologiju Instituta BioSens i dr Magdalena Đorđević sa Instituta za fiziku u Beogradu. &quot;Cilj ovog programa je da Evropu ponovo učini atraktivnom za vrhunsku nauku i to tako što će nezavisnim istraživačima omogućiti da formiraju svoj tim i istraživanjima promene sadašnje naučne horizonte&quot;, rekla je dr Sofija Stefanović, koja je predstavila svoj projekat BIRTH, koji se bavi istraživanjem nataliteta u neolitu, a za koji je 2014. godine u kategoriji Starting, dobila ERC grant u vrednosti od 1,7 miliona evra. Interesantno je da je dr Stefanović ovaj projekat iz Beograda preselila u Novi Sad, u Institut BioSens, koji je takođe veliki pobednik evropskih fondova. Ovo preseljenje omogućila je činjenica da je vlasnik granta sam istraživač, koji uz opravdane razloge može da ga preseli s jedne institucije u drugu. Krajem prošle godine Institut BioSens je u prestižnom programu Teaming, za svoju transformaciju u takozvani centar izvrsnosti u polju biotehnologija i poljoprivrede osigurao 28 miliona evra. Dr Magdalena Đorđević, druga dobitnica ERC granta u Srbiji, a prva u kategoriji Consolidator, namenjenoj istraživačima sa više od sedam godina iskustva u svojoj oblasti, za svoje istraživanje kvark-gluonske plazme (u oblasti fundamentalnih svojstava materije) je krajem prošle godine dobila 1,4 miliona evra i zbog toga se iz Amerike vratila u Srbiju. Po njenim rečima, ovo istraživanje usmereno je na razvoj teorijskih i numeričkih metoda za istraživanje novog stanja materije koje nastaje na velikim temperaturama i pod velikim pritiskom, a pretpostavlja se da je u takvom stanju materija bila odmah posle velikog praska. &quot;Program ERC deo je Horizonta 2020. teškog 80 milijardi evra. Poznat po tome što ga je i teško dobiti jer, kao jedan od tri stuba Horizonta, finansira izvrsnost u nauci&quot;, rekla je nacionalna kontakt osoba za Evropski istraživački savet Gordana Vlahović. &quot;Za ovih 10 godina finansirano je preko 40.000 istraživača koji rade na 7.000 inovativnih projekata i nekonvencionalnim rešenjima pomeraju granice poznatog u nauci&quot;. U ERC-u postoji pet vrsta grantova. Oni koji se dodeljuju istraživačima koji su doktorat stekli u rasponu od pre dve do sedam godina, vrednosti su do dva miliona evra, na rok od pet godina. Istraživači kojima je od sticanja doktorskog zvanja prošlo između sedam i 12 godina, mogu da apliciraju za grant čija je maksimalna vrednost 2,75 miliona evra, takođe na pet godina, istraživačima sa iskustvom, na isti rok, namenjeni su grantovi maksimalne vrednosti od 3,5 miliona evra, dok vrhunski istraživači, ukoliko ih zajedno aplicira od dvoje do četvoro, mogu računati na maksimalno 15 miliona evra i to za projekte koji traju do šest godina. I konačno, ERC grant moguće je dobiti i više puta, jer i oni koji dobiju neki od ovih grantova, mogu konkurisati ponovo, kako bi obezbedili finansije za dokazivanje svog, na ovaj način finansiranog, otkrića. Prema rečima Gordane Vlahović vrednost ovog, za istraživače izuzetno udobnog i finansijski izdašnog granta je i u tome što podstiče mlade naučnike, koji čine čak dve trećine onih koji rade na ovako finansiranim projektima. Pored toga, ovi grantovi, koji nemaju ni nacionalna, ni starosna , pa ni ograničenja koja se tiču faze istraživanja, dobitnike čine izuzetno internacionalno vidljivim i priznatim, te privlače najbolje saradnike, ali i druge finansijere.