Srećan vam Svetski dan sladoleda!
Nastao je u drevnoj Kini, koristili su ga i Rimljani, u Evropu su ga doneli Arapi, masovna proizvodnja počinje tek u 19. veku u SAD, a danas je jedno od omiljenih osveženja tokom vrelih letnjih dana. Danas se obeležava Svetski dan sladoleda.
Prvi recepti za ovaj slatkiš potiču još iz drevne Kine, gde je bio običaj da se na dvoru mešaju led i mleko, u Rimu je jedna od omiljenih poslastica bila mešavina leda i snega sa različitim vrstama usitnjenog voća. Evropljani su za ovu poslasticu saznali malo kasnije, tek u 17. veku i to od Arapa koji su na sicilijanskom dvoru naučili Italijane kako da zamrznu slatki krem što je u to vreme bilo potpuno neverovatno. Kruže legende da ga je engleski kralj Čarls Drugi toliko obožavao da je čak platio veliku sumu novca svom kuvaru da bi ovaj recept držao u tajnosti.
Iako je sve do 18. veka bio poslastica rezervisana samo za više slojeve, masovna proizvodnja sladoleda počinje u 19. veku kada se pojavila prva mašina za pravljenje sladoleda, međutim dostupni su bili samo neki oblici i ukusi. Tek razvojem tehnologija javljaju se novi ukusi i oblici kao što su sladoled u kornetu ili štapiću koji su i danas najbrže osveženje mnogih ljudi u letnjim danima.
Prvi kornet ili kako su je tad nazivali „jestiva čašica za sladoled“ izmislio je poslastičar sa Vol strita, Italo Marićoni, a prvi sladoled na štapiću osmislio je vlasnik jedne poslastičarnice u Ajovi, Kris Nelson. Njega je na ovaj korak inspirisao dečak koji je došao u poslastičarnicu i nije mogao da se odluči da li želi sladoled ili čokoladu pa je on spojio ove dve dečije omiljene poslastice i napravio sladoled na štapiću prekriven čokoladom.
Svetski dan sladoleda ustanovio je Ronald Regan za vreme svoje vladavine, i od tada ga svake godine obeležavaju mnogi zaljubljenici u ovaj slatkiš.
Onaj ko želi da proba sladoled od listića 23-karatnog zlata i kavijara moraće za ovaj užitak da izdvoji oko 1.000 dolara što je ujedno i najskuplji sladoled na svetu.
Najčudnija kombinacija ukusa za sladoled pravi se u Japanu i sadrži komadiće živog konjskog mesa, a u Italiji toliko neguju tradiciju ove poslastice da su čak osnovali Univerzitet sladoleda.
Iako je do skora za pravljenje sladoleda bilo potrebno vreme i do nekoliko sati jer je priprema podrazumevala i odlaganje u zamrzivaču bar na nekoliko sati, danas se sladoled sve više koristi i kao atrakcija za mušterije pa na internetu često možemo naći video-snimke na kojima poslastičari mešajući razne ukuse pred očima mušterija prave sladoled na hladnoj ploči za samo nekoliko minuta.
Istraživanja sprovedena među uživaocima u ovom slatkišu pokazuju da je, i pored mnogobrojnih ukusa i preliva koji su s vremenom nastali, i dalje omiljen sladoled od vanile, dok se kao preliv najviše koriste jagoda i čokolada.
Izvor: Danas.rs
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
