Da li je besnilo u Srbiji otišlo u istoriju?

Rasprostranjenost besnila i napadi besnih životinja na ljude nagnali su Srbiju da još 1900. odine osnuje prvi Pasterov zavod u Nišu. Bio je to u ono vreme i prvi zavod takve vrste na Balkanu. Dvadeset jednu godinu posle toga, Pasterov zavod osniva se u Novom Sadu, tako da je u celoj Kraljevini SHS on posle 1928. godine, pa do danas, ostao centralna antirabična ustanova.Naredne nedelje, 28. septembra, Pasterov zavod u čast 95 godina postojanja i rada organizuje naučni skup &ldquo;Besnilo u Srbiji &ndash; istorija?&rdquo;. Prvi dan skup je na Novosadskom sajmu, a drugog dana stručnjaci iz sveta okupiće se u svečanoj sali Matice srpske. Trećeg dana učesnici su gosti lovačkog društva &ldquo;Čerević&rdquo; koji priprema gostinski lov. Istog dana u Kongresnom centru na Andrevlju biće održan akreditovani kurs o profilaksi besnila za lekare i veterinare.Piše: Ljubinka Malešević Izvor: Dnevnik.rs Pasterov zavod u Novom Sadu pre 95 godina, objašnjava za nedeljni &ldquo;Dnevnik&rdquo; direktor profesor dr Dušan Lalošević, osnovao je Novosađanin doktor Adolf Hempt, veliki naučnik i autor antirabične vakcine znatno bolje od Pasterove. &quot;Zidanje zgrade počelo je 6. septembra 1921. godine naredbom Građevinskoj direkciji kojoj je dodeljen kredit od 350.000 dinara. Na prvoj sačuvanoj fotografiji glavne zgrade Pasterovog zavoda iz 1922. godine , oko koje još stoji građevinski materijal, vide se dve table sa nazivima ustanova, i Bakteriološkog i Pasterovog zavoda. Dr Hempt navodi 1922. godinu kao početak rada Pasterovog zavoda u Novom Sadu, mada je on na mesto odgovornog referenta javno-zdravstvenog odeljenja Ministarstva zdravlja za Banat, Bačku i Baranju postavljen 9. decembra 1921. godine, a 24. novembra 1922. godine za upravnika novopodignutog Pasterovog zavoda u Novom Sadu&quot;, objašnjava dr Lalošević. Preko deset godina dr Hempt radio je naporno na razvoju nove vakcine protiv besnila. Za vakcinaciju pacijenata protiv besnila u početku koristio je mađarsku &ldquo;dilucionu&rdquo; metodu. Po njegovoj metodi vakcinacija je trajala samo šest dana, što je prema drugim metodama vakcinacija koje su trajale 14 do 21 dan bio revolucionarni napredak. Druga tekovina Hemptovog rada, objašnjava Lalošević, bila je da je vakcina sadržala potpuno mrtav virus, inaktivisan a očuvane imunogenosti, po čemu je bio prvi u svetu. Zato je njegova vakcina bila bezbedna i laka za primenu, u staklenim ampulama, dok su drugi Pasterovi zavodi spravljali svežu vakcinu i prilagođavali tretman svakom pojedinačnom pacijentu. &quot;Hemptova vakcina protiv besnila daleko je nadživela svoga autora. Od 1925. kada je praktično došao do forumacije svoje vakcine, njena proizvodnja u Jugoslaviji trajala je do 1983. a u Mađarskoj do 1989.godine. Većina zemalja Evrope prihvatila je njegovu vakcinu i niz decenija je proizvodila i za ljude i za životinje. Danas možemo reći da je Pasterovu vakcinu nasledila Hemptova, kao najbolja, sve do razvoja modernih vakcina sa kulture tkiva&quot;, ističe Lalošević. Sagovornik &quot;Dnevnika&quot; objašnjava da virus besnila, najstrašnije i uvek smrtonosne zarazne bolesti, može da inficira sve toplokrvne organizme, a prenosi se ujedom. Izvor infekcija za čoveka ranije je najčešće bio pas, a zadnjih decenija glavni vektor besnila u Evropi postala je lisica. &quot;Ranijih godina u Srbiji je bilo desetine besnih životinja koje su napadale ljude, međutim, poslednjih godina evropski projekat vakcinacije lisica protiv besnila praktično je iskorenio ovu bolest i u Srbiji. U Vojvodini sada nema ni jednog slučaja, a u centralnoj Srbije pronađene su za sada dve lisice. Ministarstvo poljoprivrede Srbije koordinira akciju vakcinacije lisica, tako da je Srbija na dobrom putu da bude slobodna od besnila. Za proglašenje neke teritorije slobodnom od besnila, potrebno je da prođe dve godine od poslednjeg slučaja, i Vojvodina već sada ispunjava te uslove. Poslednji slučaj besnila kod čoveka bio je 1980. godine na KiM&quot;, kaže Lalošević. Prvi čovek Pasterovog zavoda tvrdi da ukoliko se vakcinacija lisica protiv besnila nastavi u Srbiji, kao i u svim drugim državama Balkana, besnilo će u ovim krajevima otići u istoriju. &quot;Međutim, ne treba zaboraviti da i danas širom siromašnog sveta preko 50 hiljada ljudi godišnje umre od besnila. U zapadnoj Evropi nema više autohtonih slučajeva, ali ima besnila kod turista koji se inficiraju u Africi, Aziji ili Južnoj i Centralnoj Americi&quot;. Pasterov zavod u Novom Sadu u saradnji sa Institutom za transfuziju krvi Srbije radi na serumu protiv besnila &ndash; humanog antirabičnog imunoglobulina. &quot;Serum odnosno imunoglobulin protiv besnila predstavlja najsigurniju zaštitu posle ujeda besne životinje. Nosilac ove proizvodnje je Institut za transfuziju Srbije u Beogradu, a Pasterov zavod organizuje dobrovoljne davaoce, najviše su to novosadski studenti, a radimo takođe i određivanje jačine ovog preparata. Uvozna cena ovog preparata je oko 1.000 evra po pacijentu, tako da je domaća proizvodnja imperativ&quot;, ističe Lalošević.