Blogosfera i etički kodeks

Internet može da otvori beskrajnu biblioteku u vašem stanu, ali i pitanja privatnosti i slobode govora u cyber prostoru. Svetlana Tomić Izvor: PolitikaOd davnih vremena ljudi su ogovarali, širili glasine i sramotili druge. Ali dok su ta romorenja ostajala u sferi usmene komunikacije, i to onih ljudi koji se međusobno poznaju, i ipak odlazila u zaborav, internet je postao monstruozna, &quot;gargantuelska digitalna arhiva&quot; koja neće izbrisati informacije o vama čak i ako nikada ne koristite internet, niti eksponirate svoj privatni život. U SAD samo tri odsto blogera traži dozvolu od ljudi za korišćenje informacija o njima, a dve trećine roditelja nije nikada sa svojom decom pričalo o mogućnostima zaštite informacija postavljenih on-line. U svojoj najnovijoj knjizi &quot;Budućnost reputacije &ndash; ogovaranje, širenje glasina i privatnost na internetu&quot; (&quot;The Future of Reputation. Gossip, Rumor, and Privacy on the Internet&quot;, Yale University Press, 2007), američki profesor i međunarodni ekspert za privatno pravo Daniel J. Solove čitaoce upoznaje sa opasnostima korišćenja interneta, razmatrajući veličanstvene ali i zastrašujuće implikacije rasta informacija. &quot;Internet može da otvori beskrajnu biblioteku u vašem stanu, omogući brzu komunikaciju sa ljudima iz najudaljenijih delova sveta i čini da, kao nikad pre, efikasno pošaljete informaciju, daje vam mogućnost da sebe izrazite na koji god način poželite i isto tako slobodno komunicirate sa drugim ljudima.&quot; Dok je u SAD 1999. bilo oko 50 blogova, 2006. bilo ih je skoro 50 miliona! Solove pokazuje u kojoj je meri internet promenio tenziju između privatnosti i slobode govora, same prirode privatnosti, vrline i mane ogovaranja i sramoćenja, načine na koji zakon, tehnologija i norme deluju jedno na drugo. Nove generacije ne razmišljaju isto o privatnosti kao one prethodne. Skoro 60 odsto korisnika Facebooka kaže da nikad ne razmišlja o privatnosti; ogroman broj ljudi na internetu postavlja informacije, fotografije i video-snimke o svom privatnom životu. Istraživanje Associated Pressa iz 2005. pokazuje porast kršenja društvenih normi, nekulturnog i necivilizovanog ponašanja, a 70 odsto ispitanika u SAD veruje da su ljudi nekulturniji u odnosu na prethodne generacije. S jedne strane ljudi sve više gube poverenje a sa druge društvene veze postaju difuzne &ndash; sklapaju se prijateljstva sa totalnim strancima, bez ikakvih adekvatnih informacija o njihovom ugledu i bez određenog protoka vremena, potrebnog da se ljudi istinski upoznaju i razumeju. I privatnost i sloboda govora važni su zbog individualne autonomije, demokratije i tržišta ideja. Sloboda govora ima najveću vrednost kada doprinosi javnoj diskusiji državnih i političkih pitanja, naspram čega je govor o privatnim stvarima nevažan. Zaštita privatnosti može da unapredi slobodu govora, a ne da je ograniči. Da bi osvetlio odnos našeg privatnog i javnog, života i prava, i ukazao na složenost ljudskog bića, jer &quot;ni privatni niti javni život prikazuje naše istinsko ja&quot;, Solove u svojoj knjizi uključuje psihologe, antropologe, sociologe, istoričare, pravnike, filozofe, književnike, &quot;network&quot; teoretičare. Problem sa internetom je taj što najčešće predstavlja fragmentarnu priču, bez konteksta i iscrpnih ispitivanja, i bez mogućnosti da se &quot;optuženi&quot; pozove i brani. Blogovi pokazuju koliko ljudi brzo i olako sude i sramote druge, zaboravljajući da veoma malo i parcijalno znaju one o kojima se govori. &quot;Ako drugima dopuštate privatnost, vi pokazujete sposobnost da poštujete ljude, ideje i ideale sa kojima se ne slažete. To je liberalnost naravi.&quot; Previše suđenja drugim ljudima vodi tiranskoj društvenoj kontroli, zbog čega će buduće generacije živeti manje slobodno i neprekidno ograničeno. Dok je moć obaveštavanja nekad bila u rukama malobrojnih profesionalaca, sada je u bezbrojnim rukama amatera koji, zbog moćnije i uticajnije tehnologije, postaju rivali velikim izdavačima. Blogovi su u najvećoj meri dnevničarski (u SAD 37 odsto) a ne novinarski, diskurs im je najčešće zajedljiv, bez stila, nemaju urednike niti lektore, objavljuju bez vremenske distance, ne nudeći uvek pouzdane informacije i ne poštujući etička pravila privatnosti. Blogeri u većoj meri uspostavljaju kontakte sa čitaocima i otvaraju debate. A kada ugledate netačnu informaciju, najbolje je da odmah reagujete argumentovanim demantijima i, uz pomoć moćnih linkova, proširite ih što dalje. Osim što zanimljivo izlaže raznovrsna znanja, argumentovano sagledava dobre i loše strane našeg tehnološkog čuda, Solove kao stručnjak privatnog prava, sučeljava dobre i loše strane (američkog) zakona, predlažući efikasne praktične mere i rešenja. Jer, zakon treba da reaguje kada ugrožavate drugoga. Zakon treba više da učini jasnim razlike između on-line i off-line širenja informacija, da proširi prepoznavanje privatnosti u više situacija, da napusti dvojak pogled na privatnost koji se bazira na starinskom shvatanju da, ako ste na javnom mestu, nemate prava na privatnost. Treba prepoznati da privatnost uključuje dostupnost, poverljivost, kontrolu. Zakon treba da proširi prepoznavanje obaveza poverljivosti, da zaštiti očekivanja poverljivosti i omogući ljudima veću kontrolu nad ličnim informacijama. A privatnost i sloboda govora mogu se, istovremeno, zaštititi ako dopustimo ljudima da govore anonimno. Zakon treba da poveća svest ljudi o posledicama svog govorenja. Blogosfera treba da uspostavi etički kodeks i mehanizme za zaštitu privatnosti ljudi, da briše komentare na zahtev ljudi, da traži dozvolu o korišćenju informacija i slika o drugim ljudima, o njihovim privatnim životima ili, ako to čini da ne otkriva njihov identitet i, nadasve, da ne sramoti druge ljude. U SAD postoji služba za odbranu ugleda (Reputation Defender), koja pomaže u nalaženju i brisanju uvredljivih informacija na internetu. A mnogi još uvek ne znaju da veliki deo interneta nije katalogizovan trenutno najmoćnijim pretraživačem informacija &ndash; Googleom, da deluje tek na površini mreže iako može da pretraži bilione web strana u deliću sekunde. I da se samo možemo pitati šta će se desiti kada se inženjerija pretrage unapredi.