Opis igre: Far Cry 4

Ostavljamo vama da procenite. Jedno možemo garantovati, ko voli jednu Ubisoft igru, voleće ih sve – pod uslovom da mu ne dosade. Veoma dobro znamo zašto to kažemo, a o svemu ćete više saznati kroz tekst. Far Cry 4 je zanimljiv FPS, no da li je to dovoljno u današnje vreme, a posebno nakon prijatnog osveženja i ispoliranosti koju je sa sobom doneo Far Cry 3? To pre svega zavisi od vašeg stanovišta...

Far Cry serijal, otkako je Crytek prodao licencu Ubisoftu, nikako da dostigne slavu svog začetnika, makar u kvalitativnom smislu. Far Cry 1 je bila legendarna igra, od onih koje probijaju granice, ne samo zbog grafike i tehnikalija (mada su one naravno bile u prvom planu), već pre svega zbog stila igranja i načina prelaska misija, otvorenosti i ostavljanja slobode igraču da ostvaruje zadatke na način na koji to želi. Premda je tih godina grafika, daleko ispred svog vremena, svima bila u prvom planu, igra je sa sobom donela mnoštvo inovacima i pomaka na nivou gejmpleja, što je jasno kao dan ako danas probate da uporedite Far Cry 1 sa pucačinama koje su tada važile za vrhunske ili za najbolje na tržištu, uprkos tome što ni Far Cry 1 nije baš graciozno ostario.

Sa prelaskom pod okrilje Ubisofta i, slobodni smo reći, nakon promašaja sa Far Cry 2 naslovom, naizgled je delovalo da se stvari menjaju u pozitivnom smeru. Far Cry 3 je doneo dosta dobih novina, ali je istovremeno doneo i neke stvari koje su mnoge odvraćale od najboljih elemenata igre i destimulisale prelazak. Takođe, svet je takav da se ogromna prostranstva pokrivaju „more of the same“ sadržajima, čime se igrač stavlja u ulogu nekoga pred kime je otvoreni svet, ali ne tako raznolik. Takođe, tu je bio i veliki broj veštačkih prepreka poput potrebe za mnoštvom kraftovanja raznoraznih dodataka, koji su toliko dosađivali da je to bilo strašno. Morali ste ubijati tačno određene životinje da biste od njihove kože pravili svoju opremu. Međutim, tu se išlo toliko u sitna crevca da je postajalo veoma naporno. Primera radi, da biste uvećali kapacitet novčanika sa 6000 na 8000 dolara (koji to novčanik koji prima 6k ne može da primi 8k?) morali ste ubiti tri jelena – kao da novčanik koji ste prethodno napravili od jareće kože nije dovoljan – ili kao da su potrebna tri jelena da biste kraftovali novčanik.

Ovo je samo jedna od prepreka koje su dizajneri igra postavili u Far Cry 3 verovatno želeći da izbalansiraju izazove i akciju sa promišljenijim igranjem. Stvari su, međutim, otišle u suprotnom smeru i ovakvi dodaci – makar u tolikoj meri – praktično stvaraju veštačku barijeru igračima, postižući kontraefekat u odnosu na osećaj slobode i otvorenog prostranstva same mape. Na kojoj se ima i nema šta naročito pametno raditi, u zavisnosti od vaših želja da se bakćete sa dodatnim misijama, koje su najčešće čisto gubljenje vremena. Upravo je genijalni Far Cry 3 Blood Dragon, standalone ekspanzija i verovatno najbolja igra koju je Ubisoft napravio u poslednje vreme, što zahvaljujući specifičnom SF svetu kako smo ga zamišljali osamdesetih godina, što zahvaljujući ogromnoj dozi humora, što zbog toga što je upravo takve prepreke sveo na minimum, pokazao da postoji veliki potencijal u takvom konceptu, ukoliko se izvede na pravi način.

Stoga, Far Cry 4 ima pred sobom zadatak da ne samo održi postojeću bazu poklonika, već i da pomeri granice ostvarenog. No, da li to i čini, odnosno ima li ambicije da tako nešto sprovede u delo umesto da se zadovoljava već viđenim? Problem je nešto šire prirode i odnosi se na politiku štancovanja naslova koji eksploatišu koncept koji se u nekom trenutku pokaže uspešnim preko svake mere i ukusa.

Naime, Ubisoft je poznat po tome što ima tendenciju da ubrzava izbacivanje novih naslova. Recimo, više nije dovoljno ni to što imamo Assassin’s Creed svake godine, već je kompanija počela da izbacuje nekoliko Assassin’s Creed naslova svake godine, najčešće koristeći izgovor da se radi o „prologu“ glavnog naslova ili nekom međuperiodu koji treba popuniti. Far Cry 3 je izašao pre dve godine. Prošle godine smo dobili Far Cry 3 Blood Dragon, a ove godine – dabome, Far Cry 4. Da sve bude još „smućkanije“, Ubisoft igre dele mnoge gejmplej elemente i koncepte igranja i prelaska, iako se naizgled radi o različitim žanrovima. Sistem postepenog otkrivanja delova mape putem penjanja na određene lokacije (čitati: tornjeve) i ne deluje toliko loše i nelogično na papiru, ali u praksi se ponavlja iz igre u igru, pa tako isti sistem zatičemo i u novoj igri (koja će bez sumnje prerasti u franšizu sa mnogo nastavaka, majica, igračaka i svega što ide uz to), Watch Dogs.

Ta doza repeticije iz godine u godinu, od naslova do naslova, prilično usložnjava naš posao. Pokušavamo da sagledamo svaku igru što realnije, ali je zbog velikog broja sličnih naslova koje Ubisoft štancuje po nekom svom kalupu postalo veoma problematično gledati ih van šireg konteksta. Ukoliko svaku igru posmatramo za sebe, svakako da stoje bolje, ali zbog malog razmaka između njih se pomalo javlja osećaj kao da igrate jedno te isto, samo presvučeno u drugačiji skin. Zasićenje je neminovno, baš kao i poređenje četvrtog Dalekog Urlika sa prethodnikom. Far Cry 3 je, kad se sve sekundarno ostavi po strani, ipak bio zabavna igra. Da li je četvorka na tom nivou?

Da u startu odgovorimo na dilemu iz poslednjeg pasusa prethodne strane, lični utisak je da je Far Cry 4 išao na „siguricu“, čime smo dobili nastavak koji je u nekim stvarima isti, a u nekim gori od Far Cry 3. To ne znači da nema nekih unapređenja i/ili novina, kako u pogledu tehnikalija, tako i u novim mogućnostima koje donosi kooperativno igranje. Ipak, deluje nam da se nije želelo previše eksperimentisati ili unapređivati ništa sem onoga što je procenjeno da je potrebno remontovati što pre.

Tako, recimo, umesto nekoliko Co-Op misija koje je donosio Far Cry 3, sada možete u svakom trenutku igrati kampanju Online i prelaziti mape kooperativno sa svojim prijateljem. Istina, ne možete na ovaj način igrati misije kampanje (zato i koristimo izraz „prelazite mape“), čija je struktura i dizajn takva da predviđa da ih igrate sami, ali možete jednostavno istraživati, praviti haos po mapi, igrati Far Cry 4 kao da, u nedostatku boljeg izraza, igrate GTA, idući po velikim mapama i praveći haos. Tu je i multiplejer, sa svojim 5 na 5 okršajima, ali mišljenja smo da je kooperativni mod prava zvezda nove igre, posebno ukoliko imate prijatelja sa kojim biste skupa u kasnim večernjim satima delili pravdu po planinskim vestima Himalaja.

Far Cry 4 ima veoma dobro napucavanje, baš kao i njegov prethodnik, i tu srećom ništa nije dirano. Puno je načina za borbu i prelazak deonica, uključujući tu i stealth pristup, i direktnu makljažu, ali nama je definitivno metod naših starih „bolje kalašnjikov u ruci nego golub na grani“ najprimamljiviji. Mnogo toga po mapi eksplodira, puno je interaktivnih delova, a endžin omogućava visok nivo detalja i solidan nivo destrukcije, tako da ćete natprosečno uživati dok raznosite sve pred sobom poput junaka akcionih filmova. To je ujedno i najbolji kvalitet kompletnog serijala. Ukoliko se pak odlučite za stealth taktiku, tu je i nova opcija da vučete tela sa sobom, kako biste ih mogli postaviti na skrivenu lokacije da ih protivnici ne bi otkrili. Naravno, to znači i da je kompletna problematika zauzimanja baze nešto složenija, budući da su sada protivnici logičnije raspoređeni, brojniji, te i nešto pametniji – srećom, ne previše.

Naravno, koncept tornjeva i baza koje valja oslobađati je i dalje tu. Ovaj put je cela stvar „začinjena“ ubacivanjem kontranapada vaših protivnika. Drugim rečima, kada jednom oslobodite bazu, to ne znači da će ona zauvek ostati oslobođena, kao do sada, već će povremeno biti napadnuta, a vi možete da se odlučite da joj pomognete ili da ignorišete pozive u pomoć. Kompletna dinamika dešavanja je stoga uverljivija, ali isto tako, ukoliko baš i ne uživate u gunplay segmentu već više želite da se posvetite, recimo, tumaranjima ili izvršavanju klasičnih misija, može vam predstavljati ozbiljan izvor nervoze.

Kako budete napredovali kroz igru, otključavaćete setove skilova. Za razliku od tri osnovna seta iz trojke, ovde je „strimlajnovano“ na dva – Tigar i Slon. Tigar simbolizuje skilove koji su vezani za oružja, fizičke akcije, okršaje, dok Slon simbolizuje stealth pristup, lečenje, pripremanje i korišćenje brojnih napitaka koji vam mogu pomoći u okršajima. Naravno, ne morate se previše brinuti prilikom izbora jer vas sama igra neće kažnjavati ukoliko „zalutate“ sa skilovima. Neki skilovi se otključavaju nakon dostizanja određenog nivoa, za neke je potrebno obaviti neku akciju ili završiti misiju. Sve u svemu, ista meta, isto odstojanje.

Ukoliko budete u sumnji ili dilemi, postoji ogromna enciklopedija, tj. Tactics, koji vam svašta objašnjava. Pokriva najrazličitije elemente igranja i savetujemo svima da je proučavaju tokom igranja jer im može poštedeti dosta živaca. Osim toga, cela sekcija ima dosta korisnih saveta i propratnih objašnjenja, koja mogu pomoći u praćenju toka priče u Far Cry 4. Naravno, zarađivaćete i novac. Interesantno je da se odustalo od dolara, te ćete sada umesto da mukotrpno skupljate po 5-15 dolara na sve strane uzimati na hiljade i hiljade apoena valute koja se koristi u Kiratu. Iako je ovo konzistentno sa problematikom siromašnih zemalja i valutama male vrednosti, ne možemo da se otmemo utisku da je to učinjeno kako bi igrač imao doživljaj da zarađuje stotine hiljada i milione, dok se u trojci ipak morao pomučiti da skrpi par hiljada dolara. Dobar trik, nema šta.

Far Cry 4 je napravio nešto što bismo nazvali „otklonom od priče“ ili „pomeranjem ka sandbox izvođenju“, što nije nužno loša stvar, zavisno od vašeg gledišta. Prosto, postoji mnogo sadržaja i mnoštvo načina da igrate FC4, ali je pitanje u kojoj meri ćete to želeti. Igra nudi puno toga, ali malo motiva za igranje, jer zaista nismo mišljenja da je kompletiranje kolekcije od 45 bilo kakvih elemenata raštrkanih po čitavom Kiratu nekakav motiv u današnje vreme. Kao da igra želi da vas demotiviše, čak i kada ste voljni i spremni da sejete smrt na 1000 načina po čitavoj kraljevini zločestog Pagan Mina. Glavni motiv ćete ipak nalaziti u zabavnim okršajima i kooperativnom igranju sa prijateljima. Šteta što priča, likovi i okruženje ne prate visok nivo gejmpleja.

Sve u svemu, Far Cry 4 je dobra igra, ali isto tako igra koja donosi mnogo toga već viđenog. Ne pomera granice. Voleli bismo da kažemo da je lagana evolucija pre nego revolucija, ali to ne bi bilo sasvim tačno, budući da su neki elementi blago unapređeni, ali su neki elementi ili blago unazađeni ili im nije posvećeno dovoljno pažnje. Cela igra deluje kao Far Cry 3 smešten u malo drugačije okruženje (3.5), i to će odrediti vaš stav prema novom naslovu. Ukoliko vam se sviđao FC3, onda će FC4 biti sasvim pristojan naslednik. Ukoliko vas je nešto nerviralo u trojci, ne očekujte da je u četvorci to ispravljeno ili ozbiljnije promenjeno. Far Cry 4 je svakako jedan od boljih naslova koji su stigli na tržište u poslednje vreme, ali se ne možemo otarasiti glasa u malom mozgu da je serijal ostao tamo gde je i bio do sada. Far Cry 3 Blood Dragon nam je pokazao koliko je ceo koncept dobro osmišljen i koliko potencijala ima, samo kada se „štimuje“ kako treba...

Detaljan opis igre Far Cry 4 možete pročitati na sajtu Benchmark.rs

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.