Da li budućnost IT industrije zavisi i od Windowsa 10?

Windows 10 je vesnik nekog novog vremena. Opšti utisak nakon Microsoftovog zvaničnog obraćanja javnosti jeste da se Microsoft vraća proverenom Windows 7 receptu, proširenom na čitavu gamu Windows ponude, odnosno uređaja koji podržavaju Windows operativni sistem. Međutim, na to gledamo prevashodno u pozitivnom smislu, i želeli smo da sa čitaocima podelimo naše gledište na čitavu problematiku. Ovo neće biti tekst koji će se baviti pojedinačnim stavkama i karakteristikama dolazećeg operativnog sistema, koliko njegovim uticajem na celokupnu IT industriju.

Upravo ta IT industrija je posrnula u proteklim godinama. Nema potrebe da se pretvaramo, Windows više nije „in“, nije „kul“, nije interesantan, pa ako hoćete, nije ni naročito napredan. Noviteti i mogućnosti koje je Microsoft gromoglasno najavljivao sa osmicom, ili pak sa 8.1 verzijom su se pokazali promašajima, a kada je uredniku Benchmarka i autoru ovih redova dojadila „’oće-neće“ igranka sa famoznim Start menijem i obećanjima Microsofta da će u jednoj ili drugoj formi biti reintegrisan u apdejt 2, 3 ili koji već za Windows 8, pa da će doći u Windows 8.1, pa u neki apdejt za njega...možemo misliti kako se prema tome ophode obični korisnici.

Napraviti bombastičnu priču na uklanjanju različitih komponenti dotadašnjeg OS-a i uvođenjem novih, nedovoljno razvijenih je bila kobna greška. Iako su se mnogi trudili da nas uvere da je Windows super rešenje, istina je da je bukvalno naškodio PC industriji u svojoj iteraciji poznatoj kao „osmica“, destimulisavši brojne kupce od kupovine računara, sa kojim je trebalo upoznavati se iznova, iz koga su nasilno uklonjeni brojni elementi koji su do tada bili bitni, u koji su uvedene razne komponente koje možda same za sebe solidno funkcionišu, ali koje nemaju poente u novom okruženju ili pak nisu dovoljno sinhronizovane, niti je njihovo korišćenje bilo intuitivno u dovoljnoj meri.

Da ne dužimo dalje, postojao je otpor, posebno tradicionalne PC publike koja nije mogla da shvati zašto uspešan koncept Windows 7 operativnog sistema nije adekvatno nadograđen, već je bez potrebe menjan tako da se dobije hibrid koji niti je naročito pogodan za kontrolu putem dodira, niti je prihvatljiv za tradicionalne korisnike sa mišem i tastaturom bez radikalnih zahvata, doplaćivanja aplikacija koje su radile ono što je do tada bilo integrisano u Windows i tako dalje.

Kuda dalje? Windows 10 gledamo kao na korak u pravom smeru. Dojučerašnja „devetka“, a sada ipak „desetka“ jeste nešto što smo želeli od samog starta – nadogradnja dobrog iskustva i prakse iz Windows 7 OS-a. Naravno, štošta se može izmeniti do samog izlaska, ali stvari trenutno tako deluju. Fijasko i katastrofalno slaba prodaja osmice mogu da se porede samo sa Vistom. Tržištu je potreban dobar Windows, iz milion i jednog razloga. Opet, tržište nije spremno da guta Windows greške jednu za drugom.

Ovo je možda i poslednja prilika za Microsoft pre nego što krene nepovratnim negativnim trendom. Mac OS X i Linux napreduju i ne samo da uzimaju sve više tržišta i simpatija javnosti i kupaca, ali oni nisu faktor koji podstiče rast kompletne industrije, pošto se radi o zatvorenim ili pak specijalizovanim operativnim sistemima namenjenim užim krugovima potencijalnih korisnika.

Windows, sa druge strane, može da bude i jeste faktor koji će omogućiti rast drugih, jeste nešto što će pomoći i megakorporaciji kao što je HP da uveća svoj profit, ali i nekom anonimnom brendu da ponudi neko svoje rešenje na tržištu i probije se kroz dobar odabir i ponudu sopstvenih računara sa ovim operativnim sistemom. Ne zaboravite da važi i obrnuta relacija – bez uspešne tržišne formule partnera, nema ni Microsoftu uspeha, tim pre što se spisak globalnih igrača spremnih za nastup na najvišem nivou konstantno smanjuje...

Windows se nagriza sa svih strana. Ne radi se samo o konkurenciji na polju operativnih sistema, već o konceptu korišćenja elektronskih naprava u današnjem vremenu. Tableti su kanibalizovali prodaju laptopova, ne zato što mi želimo da dajemo prednost jednom ili drugom konceptu i formi, već je to prosta činjenica – korisnici su dobili neki novi vid interakcije i konzumacije sadržaja koja je za mnoge jednostavnija, pogodnija, kvalitetnija, i odlučili su da je vrednije uložiti pare u tablet. O tome koliko su smartfoni uneli promena u naše poimanje digitalnog sveta nema potrebe ni govoriti, budući da bi se o toj temi čitave studije mogle ispisati. Mnoge naše navike su se promenile.

Popularnost Windows računara je sve manja. Tu su sada Apple računari, tu je Linux, tu je mnoštvo specijalizovanih uređaja, kao što su konzole, koje su izuzetno popularne. Ne kažemo da je PC gejming u problemu, ali je očito da je ta industrija prepoznala da ne može da sebi dalje dozvoljava da se poistovećuje sa Microsoftom i da bude vezana za njegove tehnologije, te se traži način da se izbegne zavisnost od Windowsa, pa smo tako imali priliku da vidimo kako se razvija Steam OS projekat. Puno izazova je, možda i pomalo neočekivano, došlo sa svih strana.

Put izbavljenja

Na sve ove izazove Microsoft odgovara dvojako. Sa jedne strane, pokušava da donese Windows ili neki njegov derivat (kao što je to slučaj kod Xbox konzole) na sve uređaje. Koliko je takvo razmišljanje ispravno, ostaje diskutabilno. Indikativno je da se nigde ne beleži značajan uspeh van tradicionalnog PC tržišta, a i na njemu se ne beleže uspesi, koliko ublažuju porazi. Prodaja je slaba, interesovanje nije ni izbliza Sa druge strane, u nekim kategorijama se trudi da nametne pristup fragmentisanosti, nudeći uređaj koji bi u nekoj teoriji trebao da funkcioniše na više načina.

Problem je što i dalje ostaje diskutabilno koliko će to biti kvalitetno i upotrebljivo u praksi. Pogledajte samo invaziju hibridnih 2-u-1 uređaja, koji niti su naročito pogodni da se koriste u tablet režimu, niti su naročit sjajni ultrabukovi. Bitno je da ekran može da se rotira, da može da se kontroliše dodirom, zaboravljajući da je veoma diskutabilno koliko su takvi uređaji korisni u svakodnevnoj praksi. Na sličan način je i Microsoft pristupao, kao proizvođači koji zaboravljaju da spisak mogućnosti i specifikacija ne znači da su takve mašine naročito upotrebljive i korisne u svim tim režimima rada, iako je možda njihova mašina kada bi se ignorisali načini upotrebe današnjih uređaja, zapravo sasvim dobra i/ili zanimljiva. Na papiru.

Međutim, čini nam se da je Microsoft ipak izvukao deo pouka i da će načiniti pozitivan iskorak sa novim Windowsom. Apsolutno preovlađujući stav širom interneta je da je Windows 10 zapravo Windows 7 sa dodacima i za razliku od onih kojima je fokus na nekim drugim stvarima, pa sa strahovanjem gledaju na takav ishod jer se boje da će Apple, Google i ostali prevazići Microsoft, nama to deluje upravo kao pravi potez. Naime, Apple i Google su već prevazišli Microsoft na mobilnom polju! To je podatak koji nekima kao da ispada iz vida, ili ne žele da ga glasno izgovore, ili da ga prihvate. Ne u Microsoftu, već po medijima, i onda imamo lažnu sliku da Microsoft zapravo „ima nešto da izgubi“ na mobilnom polju.

Ovakvom strategijom sa opredeljenjima vezanim za novi operativni sistem, Microsoft će se najpre učvrstiti tamo gde je najjači – u domenu PC računara. On jednostavno ne sme sebi više da dozvoli da dođe u situaciju da korisnicima ponudi operativni sistem na koji stotine miliona korisnika Windowsa ne žele da pređu ili imaju otpor prema njemu. Tada bi negativni trendovi vrlo verovatno postali nepovratni. Microsoft sada mora da razmišlja o odbijanju napada na svoje najutvrđenije pozicije – da ponudi korisnicima jasne razloge zašto odabrati računare bazirane na Windows-u pre bilo čega drugog, uključujući tu i Chrome računare, Apple računare i slično.

U tom smislu, mogli bismo reći da je Microsoft mogao dosta da nauči od Stiva Džobsa, legende kompanije Apple. Međutim, mnogi Stivu Džobsu pripisuju liderske, inovacijske i vizionarske sposobnosti. Autor ovih redova, pak, smatra da je Džobs pre svega bio odličan menadžer. On nije bio vizionar kakvim ga prikazuju, mada se ne može poreći da je u mnogo čemu bio u pravu. Kada mu je donet iPod, uređaj koji je spasao Apple od propadanja, njemu se inicijalno nije svideo. Danas Apple svoj dalji rast bazira na smartfonima velikih ekrana i tabletima malih dijagonala, što je Džobs kategorički odbijao, smatrajući da korisnicima treba primarno telefon, pa onda sve ostalo, a ne nekakav digitalni asistent. I pogrešio je.

No, u jednom je bio itekako u pravu. Kada se vratio u Apple, najpre je analizirao portfolio kompanije i iz njega je od preko stotinu proizvoda uklonio sve osim pet! Jednostavno je rekao: „Zašto bismo se bavili nečim što ne ide, pokušavali da nametnemo nešto što tržište ne prihvata, nudili proizvode koje ljudi neće?“ Deluje nam da je sada Microsoft u sličnoj poziciji, samo što je njegov „novi start“ takav da se bazira na daleko širim i većim temeljima. Novo rukovodstvo kompanije, sa menadžmentom koji je osvežen i po širini i po dubini, ovo – makar nam tako deluje – jasno oseća i korisnicima želi da ponudi nešto novo, ali prepoznatljivo, nešto što se oslanja na najbolje što je Microsoft do sada izradio. Ne treba se folirati da bi se prikupili poeni kod lokalnog ofisa ili da bi se u javnosti održao oreol neutralnih procenjivača – najbolje što je Microsoft do danas predstavio jeste Windows 7, a ne Windows 8.

Već smo na stranicama našeg sajta pisali o posledicama koje su svi partneri Microsofta osetili sa forsiranjem novih uređaja, novog operativnog sistema, novog hardvera. Stiče se utisak da niko od njih ne radi dovoljno da informiše kupca, ili da ga ubedi zašto bi trebao da kupi određeni proizvod, već svi očekuju da će kupci sami prepoznati da im najednom treba potpuno drugačiji kompjuter/uređaj/proizvod, što je u startu velika greška. Rascepkanost kompletnog Windows ekosistema među brojnim partnerima je svakako jedan od uzroka, ali nije jedini. Fokus novih tehnologija se prebacio na uređaje na kojima Windows ne dominira, naprotiv. Na tabletima, smartfonima i sličnim spravama visokog stepena mobilnosti, Windows jednostavno nije uspeo da ostvari ozbiljniji udeo. I ne vidimo šta će se tu promeniti u dogledno vreme. Potrebna je neka nova redefinicija mobilnosti, performansi i ugodnosti u radu, i to je još jedna stavka koju bi Microsoft trebao da nauči od ljutih konkurenata i implementira je na specifičan način.

Neka nova praksa

Šta to u praksi znači? Verovatno ste već videli na stranicama našeg sajta da će sa novim Windows operativnim sistemom doći i poseban Store u kome će kupci moći da na jednostavan način kupuju različite sadržaje preko svojih Windows uređaja, ma o kom se tipu uređaja radilo – laptopu, tabletu, smartfonu, PC računaru. To je pravi potez – pod uslovom da se ostvari, naravno. Koherentnost naspram divergencije. Microsoft ne može da prodaje odvojeno (i naplaćuje višestruko) isti ili sličan softver za različite hardverske platforme. Koja je onda korist što imate Windows i na svom laptopu i na svom tabletu?

Ta vrsta pristupa je jednostavno neophodna, a onda će tržišni udeo sam doći, jer će korisnici shvatati da kompletnom linijom hardvera, softvera i sadržaja mogu i da ostvare unificirano (dakle, najjednostavnije) korisničko iskustvo i da na lak i efikasan način podmiruju svoje potrebe za digitalnim sadržajima, aplikacijama i slično. Gde to već postoji? Naravno, na iTunes servisu kompanije Apple. Njihovi korisnici su stekli naviku jer koriste Apple računare (iako Microsoft ne pravi Windows računare, suštinski ni Apple ne proizvodi svoje već za njega hardver pakuju u Kini, slično kao i kod Windows računara) na kojima je instaliran Apple operativni sistem da pomoću Apple softvera dolaze do sadržaja.

Kada se jednom korisnik uvuče u čitavu priču, on prestaje da gleda na proizvod kao na goli proizvod. Telefon više nije samo telefon, već mobilni uređaj za kompletno iskustvo. Zato takav korisnik ne želi da menja platformu, niti ga je lako ubediti da pređe na nešto drugo zato što neki telefon ima bolju kameru ili neki računar ima brži procesor ili grafiku. Da sve bude paradoksalnije, ukoliko bi Microsoft u dovoljnoj meri unifikovao iskustvo na svojoj platformi, korisnici bi imali više slobode u odlučivanju i izboru i zapravo bi mogli da biraju između, recimo, telefona X sa boljom kamerom ili telefona Y sa bržim hardverom a da to ne ostavlja posledice na osnovno iskustvo u korišćenju. Takvi korisnici bi se postepeno sve više vezivali za Windows kao platformu.

To nas dovodi do nove revolucije u razmišljanjima Microsofta. Izgleda da su u Redmondu shvatili da je prošlo vreme kad su operativne sisteme naplaćivali po 150 dolara, i bezbrižno dočekivali svaku narednu iteraciju svog najbitnijeg operativnog sistema da uvećaju profitnu marginu, pošto je tržište to jednostavno bezuslovno kupovalo. Da li korisnici Linux ili Mac OS X sistema razmišljaju o plaćanju svog operativnog sistema? Ne, naravno. Linux je slobodan softver po definiciji, a Apple je u protekloj deceniji što dramatično redukovao cene svojih operativnih sistema, što omogućio besplatno preuzimanje novih verzija svojim korisnicima. Isto važi i za mobilne uređaje. Koliko vlasnika iPad tableta košta da sa iOS7 pređe na iOS8, recimo? Nula.

Sve u svemu, to bi bila naša očekivanja od novog Microsoftovog operativnog sistema i njegovog efekta na kompletnu industriju. IT je u velikim problemima i potreban mu je novi koncept čija će osnova biti inovativna i koherentna platforma oko koje bi mogao da se razvija na pravi način. Naravno, tržište će dati poslednju reč, a do dolaska Windowsa 10 ima više nego dovoljno vremena da se situacija drastično promeni, a sa njom i naše gledište. Nadamo se da će Microsoft ostati dosledan svojim najavama i da će otklon od naredne iteracije po broju (podsećamo, do pre samo koji dan ovo je trebao da bude Windows 9) zaista biti plod želje da se zakorači u nekom novom smeru, kao što je najavljeno.

Bićemo potpuno iskreni: apsolutno i od sveg srca navijamo da Windows 10 zaista uspe! U uspehu Windowsa 10 vidimo jedini način da se IT industrija oporavi i krene ponovo uzlaznom putanjom. Da poželimo novi računar jer će buduća sjajna desetka raditi fenomenalno na novom hardveru, jer će doneti neke funkcionalnosti koje nismo imali do sada, ali ne po cenu raskida sa dotadašnjim načinom korišćenja. Da ponovo sa ushićenjem očekujemo takve dane, kao što je nekada bilo. Utopija? Možda...ali nadamo se. Jer ako toga ne bude, cela industrija naći će se u neverovatnom problemu, problemu čije su posledice nesagledive!

Često smo kritikovali Microsoft, nekako to činimo i u dobrom delu ovog teksta, svesni da je tim iz Redmonda prošli put aposlutno promašio temu. Ovog puta u nama imaju velike navijače i svim srcem navijamo da Windows 10 bude onaj pravi, Windows koji će ponovo pokrenuti industriju.

Izvor: Benchmark.rs

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.