Muratoglu za B92: Za Novaka nema granice, može do 14 GS

Pre skoro 20 godina osnovao je tenisku akademiju koja je u međuvremenu stekla veliki ugled, a tu će uskoro trenirati i najbolji teniser planete Novak Đoković.

Muratoglu nije našao vremena da intervju uradimo tokom Rolan Garosa (“u Parizu mi je uvek gužva, zbog emisije koju radim), ali se sada rado odazvao našem pozivu. Seli smo u hladovinu iza Henmanovog brda i razgovarali o brojnim temama – Sereni, Novaku, odnosu između trenera i igrača, Bagdatisu, grčkom ’genu za tenis’ itd.

U septembru će napuniti 34 godine, ali Serena je i dalje superiorna na WTA turu – ako osvoji Vimbldon, biće vlasnica sve četiri Gren slem titule u isto vreme. Logično, postavlja se pitanje – do kada Serena može da igra tako?

“Teško je odgovoriti na to. Trenutno postoje dve stvari koje je mogu zaustaviti – nezgodna povreda ili ako joj motivacija opadne. To će se u nekom momentu sigurno dogoditi, ali za sada je motiv definitivno tu. Novinari me pitaju da li sam iznenađen što je Serena pod stresom čak i sada kada igra prvo kolo Vimbldona. A ja im odgovorim: ’Ne, pod stresom je jer joj je mnogo stalo. Da joj nije stalo, ne bi bila nervozna’. Ako to nestane, onda će i prestati da igra. Znate, ovo nije previše zabavan život, sve vreme se putuje – kada se tek počinje, možda, ali posle 17 godina... Serena igra da pobedi i njen motiv jeste da osvoji što više Gren slem titula i da oseća da i dalje može da bude prva na svetu“, počinje Muratoglu priču za B92.

Najviše Gren slem trofeja u Open eri osvojila je Štefi Graf – čak 22. Međutim, mlađa Vilijamsova se opasno približava, trenutno je na 20 i deluje nezaustavljivo.

“Moguće je da je prestigne. Neće biti lako jer osvojiti Gren slem titulu jeste nešto veliko – posebno je uzeti i jedan najveći trofej, a ona mora da uzme još tri. Ipak, siguran sam da može to da uradi“.

Na pitanje šta je najteži zadatak u treniranju Serene, Patrik odgovara:

“Ne razmišljam o tome da li je teško ili nije, razmišljam o tome šta treba da uradim, kada je pravi trenutak za nešto... Po mom mišljenju, biti trener znači nemati sopstveni metod. Mislim da greše treneri koji se kruto drže svog metoda i žele da se igrači prilagode njemu. To obično ne funkcioniše – pravi način je potpuno razumeti potrebe igrača i njegovu želju da napreduje. Nikada nije samo tehnički, taktički, mentalni ili fizički, trenerski posao kombinacija je svega toga. Treba napraviti pravu slagalicu kako bi tvoj učenik bio što bolji – mi moramo da napravimo razliku između ’pre’ i ’posle’. Plaća te kao trenera da beleži bolje rezultate“.

Tenis je sport u kojem je igrač hijerarhijski iznad trenera – teniser je taj koji plaća i kojem se polažu računi za rad, što onda stvara pomalo neobičnu situaciju.

“To jeste nezgodno jer trener nekada mora da bude čvrst i da kaže stvari koje nisu fine, ali su neophodne jer pomažu igraču. Mislim da je najvažnije za trenera da se ne plaši da će izgubiti posao. Ako se plašiš, onda nećeš raditi ispravne stvari za svog igrača, a na kraju ćeš zbog toga svakako izgubiti posao jer ćeš izgubiti i poštovanje. Treba smetnuti s uma da vas igrač plaća – ’moram da kažem ovo, možda mu se neće svideti, ali mora to da čuje’. Ako imate odnos poverenja sa igračem, on će to prihvatiti. A ako ti ne veruje, i ne treba da budeš njegov trener“.

Novak Đoković je tri od poslednje četiri godine završio na prvom mestu na ATP listi, a Muratoglu smatra da srpskog tenisera čekaju još brojne titule.

“Mislim da za Novaka nema granice. Siguran sam da će jednog dana osvojiti Rolan Garos, uopšte ne sumnjam u to. Ima 28 godina i ne vidim zašto ne bi mogao da igra na najvišem nivou još tri-četiri sezone i da osvoji još dva Slema po godini. Dakle, ukupno još šest ili osam, ko zna. On je najbolji igrač na Turu – naravno, može da izgubi kao i ostali, ali je bolji od rivala. Moj je osećaj da je Novak neverovatno profesionalan – možda grešim, ali mislim da je jedini koji je toliko pažljiv u vezi sa svakom sitnicom, želi da sve bude savršeno. Takav stav pravi veliku razliku, a na terenu je glavno to što on nema vidljivu slabost“, kaže Muratoglu i detaljnije objašnjava Novakovu igru:

“Najbolje se kreće na Turu, fizički je najspremniji, brani se izvanredno, može da napadne iz kontre, ali i da diktira ritam i da bude agresivan ako rival ponudi kratku ili sporu loptu. Servis mu je izvrstan, nije impresivan kao kod nekih drugih igrača, ali pogađa sve zone servis polja i ima u svom repertoaru sve vrste spinova. Uz to, i dalje želi da napreduje. Jedina mala mana mu je mentalni aspekt – mislim da je i mentalno veoma jak, ali nekada izgubi konce. To je i normalno, niko nije savršen. Ako to popravi, mislim da može da osvoji i sva četiri Slema u godini. Ne kažem da će to učiniti, ali moguće je pošto je dobar na svim podlogama“.

Uz Đokovića, glavni favoriti za titulu jesu Mari i Federer, dok su na ženskoj strani to Serena, Kvitova, Šarapova... Ali ko su moguća iznenađenja?

“Mislim da Conga može da iznenadi – na Garosu je igrao na visokom nivou, a trava pogoduje njegovom načinu igre. Tu je i Dimitrov, koji je na travi posebno opasan. Vavrinku ne bih baš nazvao iznenađenjem, a i mislim da trava nije dobra podloga za njega. Kod žena mislim da Venus igra sjajno, ali je u Sereninom delu žreba. Dopada mi se Belinda Benčič, treba naravno obratiti pažnju na Lisicki, pogotovo jer je u donjem delu žreba koji je prilično prazan, kao i na Kamilu Đorđi“.

Patriku je otac Grk, a očigledno je da su Grci nadareni za tenis – Sampras, Kirjos, Kokinakis, svi oni imaju grčke korene.

“I Filipusis! Očigledno je da u Grčkoj nema mnogo dobrih igrača, a i ne znam kakva je tamošnja situacija u teniskoj federaciji i kako je sve organizovano. Tenis nije popularan sport u Grčkoj, u poređenju sa Hrvatskom i sada Srbijom – tu mnogo dece igra, a i talentovani su i igraju dobro uprkos tome što ima federacije nisu jake. U poređenju sa Francuskom npr, koja je velika teniska zemlja, imamo tri miliona ljudi koji igraju tenis i dosta Top 100 igrača, ali nikoga na tako visokom nivou. Glavni problem kod Grčke jeste što se deca uglavnom bave drugim sportovima, ali mislim da su u zemljama južne Evrope ljudi vrlo talentovani za sport. Siguran sam da su i grčka deca talentovana, a to je dobrim delom i zbog načina života – stalno smo napolju, igramo fudbal i sve druge sportove, a u Francuskoj su ljudi unutra i igraju ’plejstejšn’. To ubija sve“.

Muratoglu je bio trener Markosa Bagdatisa u trenutku kada je Kipranin napravio najveći uspeh u karijeri – plasman u finale Australijan opena.

“Markos je bio oko 60. mesta na svetu na početku te godine i igrao je u Dohi. Izgubio je u četvrtfinalu od Federera, nisam bio tamo sa njime, a on me je pozvao i plakao posle poraza. Pomislio sam: ’Ovo miriše na dobro. Vau, ovo je dobar znak jer misli da zaista vredi’. U to vreme je Rodžer bio miljama ispred svih... Sećam se kao da je bilo juče, potom je pozvao i rekao: ’Ako osvojim Australijan open, ući ću u Top10’. Mentalno je bio spreman, verovao je u sebe i u to da može da igra sa najboljima“, kaže 45-godišnji Muratoglu i objašnjava šta je pošlo po zlu u Markosovoj karijeri.

“Mislim da je skrenuo sa pravog puta. Razgovarali smo i želeo je da promeni mnogo stvari u načinu priprema i slično. Sećam se još tih naših razgovora, rekao sam mu: ’Markose, ti i ja znamo koji put je pređen od tvoje 13. godine do ovog finala. Zašto sada menjati kada funkcioniše?’. Da, ali sada znam kako treba da radim, odgovorio mi je. Tek je napunio 21, igrao je finale Gren slema i nije bilo nikakve logike da se bilo šta menja. Ako si u nevolji, naravno, ali sada sve ide kako treba. Rekao sam mu da ne verujem u to i rastali smo se, otišao je svojim putem i napravio solidnu karijeru, ali mislim da je mogao da bude Top 5 bar pet godina i da osvoji makar jednu Gren slem titulu“, zaključio je Muratoglu za B92.

Saša Ozmo (ozmo_sasa)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.