Reinkarnacija mašinerije
Da su fudbaleri Olimpika iz Liona bili samo malo prisebniji, te da su iskoristili svoje prilike u polufinalu Lige šampiona, ovog teksta verovatno ne bi ni bilo.
MT
|
Međutim, pošto se to nije dogodilo, hvalospevi na račun minhenskog Bajerna su i te kako opravdani.
Naročito ako se uzmu u obzir neverovatne serije, statistički parametri, individualni i kolektivni.
Dovoljno je spomenuti niz od 21 pobede zaredom u svim takmičenjima, činjenicu da nemaju poraz od 7. decembra i gostovanja Borusiji Menhengladbah u Bundesligi ili, na primer, neverovatnih 55 golova Roberta Levandovskog u sezoni, koja još nije gotova.
Neverovatni podaci zaista.
Bavarski gigant u domaćim okvirima ovako dominantan nije bio nikada u klupskoj istoriji.
Bilo je dosta mini-serija i monopola u domaćem prvenstvu, ali ovih osam uzastopnih Bundesliga se ne pamti.
Od "rađanja" nove mašinerije 2012, Bavarci su osvojili i pet nacionalnih Kupova, te jednu Ligu šampiona.
U ovoj, 2019/20, nadmoć u Nemačkoj je ponovo potvrđena, a šansu da stignu do nove, šeste titule prvaka Evrope imaće u nedelju protiv Pari Sen Žermena u Lisabonu.
Začetnika Bajerna kakvog danas poznajemo treba potražiti u Jupu Hajnkesu.
Oni koji su donosili potvrdu dominacije u Nemačkoj bili su Pep Gvardiola, Karlo Ančeloti, Vili Sanjol i Niko Kovač.
Novi iskorak na kontinentalnom nivou doneo je sadašnji šef struke, mnogo potcenjeni Hans-Diter Flik.
Ovaj tekst biće posvećen upravo njegovom, ali i Hajnkesovom Bajernu.
"Srećan sam kad mogu da živim svoj život u tišini i miru. Ne moram biti na oku javnosti. Toliko je toga površno", rekao je Hajnkes nakon napuštanja klupe Bajerna 2013, posle dve sezone provedene u klubu.
Iskusni trener je tada bio na vrhuncu sa ekipom, osvojio triplu-krunu, između ostalog i poslednju Ligu šampiona ovog kluba.
Gore navedenu izjavu mogao je da da samo neko ko je dostigao najviše vrhove, prošao kroz sve i svašta, suočavao se sa kritikama, ali i primao pohvale.
"On bi mogao biti reklama za tablete za spavanje", rekao je o njemu i njegovoj smirenosti i kontroli nekadašnji trener Kristof Daum.
Bivši predsednik Bajerna i legenda Uli Henes, ga je opisao i označio kao "modela ambicije i volje, ali i čovečnosti."
Jup Hajnkens je oduvek bio i ostao veran sebi, ali je i istovremeno učio i tražio načine da se poboljša i napreduje.
On je profesionalnu trenersku karijeru počeo još davne 1979. godine, čak 10 je vodio svoj Menhengladbah, u kojem je proveo i više od jedne decenije kao igrač.
Prvi mandat u Minhenu proveo je od 1987. do 1991 i tada je osvojio dve titule u Bundesligi, kao i dva Superkupa Nemačke.
Nakon toga je promenio brojne klubove, njih osam čak. Mora se priznati da, osim jedne Lige šampiona sa Real Madridom 1998. nije imao naročito velikih uspeha.
Stoga je bilo dosta sumnje 2011. kada je po drugi put stigao u Minhen. Bajern je tog leta bio jako uzdrman, nije uspevao da uspostavi dominaciju.
Štutgart, Volfsburg, a zatim i zahuktala Borusija iz Dortmunda pravili su mnogo problema.
"Milioneri" su tih godina pod Jirgenom Klopom bili zaista ozbiljan rival, toliko ozbiljan da su u prvoj sezoni Hajnkesu "oteli" oba domaća trofeja.
Kap koja, na sreću iskusnog stratega, nije "prelila čašu" bio je poraz Bavaraca u finalu Lige šampiona od Čelsija na svojoj Alijanc areni, te 2012. godine.
Dakle, prva sezona po povratku Hajnkesa u klub prošla je poprilično loše. Ali, osnova je uspostavljena.
Naredna je imala totalno drugačiji ishod za Bajern.
Ona je bila jedna od najuspešnijih u istoriji kluba, u poslednjoj deceniji svakako najbolja.
Dva domaća trofeja osvojena su bez imalo muke. Kroz Bundesligu su protutnjali sa čak 91 osvojenih bodova. Imali su ogromnih 25 bodova prednosti u odnosu na Dortmund.
Kup Nemačke je, takođe, rutinski pripao njima, a do finala su, između ostalih izbacili upravo Klopove izabranike, glavne rivale.
Kruna sezone bila je borba za ušati pehar. I do njega su stigli i, da sve bude slađe, baš preko "milionera" iz Dortmunda. Još slađe, rezultat je bio minimalan, 2:1, na Vembliju.
"Ja sam perfekcionista", rekao je Hajnkes za sebe, a takav je bio i njegov drugi mandat u klubu.
Od njegovog odlaska, kao što je rečeno, dominacija u domaćim takmičenjima je nastavljena.
Bajern je sigurno i, uglavnom, ubedljivo stizao do trofeja, ali iskorak i novi uspeh u Evropi nije mogao da se napravi.
Bilo je tu i nekih ozbiljnih rešenja na klupi i imena u vidu Karla Ančelotija i Pepa Gvardiole, ali uzalud.
Najviše su uspevali da doguraju do polufinala, u četiri navrata, a po jednom su bili eliminisani u osmini, odnosno četvrtini finala.
Ove sezone su preskočili tu barijeru i to sa trenerom koji do preuzimanja ovog giganta nije bio naročito poznat javnosti.
U pitanju je Hans-Diter Flik, dugogodišnji pomoćnik Joakima Leva, selektora reprezentacije Nemačke.
Na toj poziciji je proveo čak osam godina, u leto prošle godine je postao asistent Nika Kovača u Bajernu, da bi nakon njegove smene, od novembra bio vršilac dužnosti trenera bavarskog velikana.
U aprilu je imenovan za stalnog šefa struke, dobivši ugovor do 2023. godine.
Debi na klupi Bajerna, Flik je imao protiv Olimpijakosa u grupnoj fazi Ligi šampiona. On je uspešno prošao, pobeda od 2:0 govori u prilog tome.
I dok je njegov prethodnik uporno odbijao da se prilagodi igračima, Fliku to nije padalo teško.
Uspeo je da od svoja dva velika prethodnika uzme ono najbolje. Od Hajnkensa tzv. totalni, a od Gvardiole fudbal koji se zasniva na posedu lopte, čekanju da se pronađe "rupa" u protivničkoj odbrani, a onda i nemilosrdno kažnjavanje.
Dakle, kod današnjeg Bajerna nema stajanja, dok god sudija ne odsvira kraj. To je na svojoj koži osetila Barselona, koja je demolirana u četvrtfinalu Lige šampiona sa istorijskih 8:2.
Treba reći i da su pojedini igrači su dobili nove uloge. Džošua Kimih nastavio je da se prilagođava i da na svakoj poziciji uspeva da dâ ono najbolje, bilo to desni bek ili zadnji vezni.
Leonu Gorecki konačno je pronađena prava pozicija, ona između veznog reda i napada, dok je Tijago Alkantara postao ključni igrač na sredini.
Na golu je i dalje neprikosnoveni Manuel Nojer, Alaba ima novu ulogu u odbrani, sada je štoper zajedno sa Džeromom Boatengom, desno je pouzdani reprezentativac Francuske Benžamen Pavar, dok je na levom boku pravo otkrovenje, mladi Alfonso Dejvis.
Zamene za dugogodišnje krilne napadače, Arjena Robena i Franka Riberija, pronađene su izgleda za stalno. To su Serž Gnabri i Kingsli Koman, kojima u završnoj trećini terena pomaže prekaljeni Tomas Miler.
Njegova pozicija izgleda da će ostati nepoznanica zauvek. Čovek nije ni napadač, ni krilo, ni veznjak, ali je uvek tu, na pravom mestu.
Koliko je ovaj Bajern jak, govori podatak da je jedan Filipe Kutinjo na klupi. On je na pozajmici do kraja sezone iz Barselone, a ni njegov učinak nije nimalo zanemarljiv – 37 odigranih utakmica, 11 golova i devet asistencija.
Na kraju, nekoliko reči i o poslednjem šrafu ove mašinerije, poljskom napadaču Robertu Levandovskom.
Kao što se može videti na fotografiji iznad, 31-godišnji špic je ove sezone postigao neverovatnih 55 golova na 46 mečeva u svim takmičenjima, a zabeležio je i devet asistencija.
Ovo je njegova najbolja sezona u dresu ovog kluba, za koji nastupa od 2014. godine.
Mnogi su mišljenja da je zbog otkazivanja dodele nagrade "Zlatna lopta" za najboljeg fudbalera sveta, najviše oštećen upravo Levandovski.
Poljski golgeter je od dolaska u klub gotovo svake sezone, izuzimajući debitantsku, uspevao da postigne 40 ili više golova. Ali, ovakvu sezonu, teško da će moći da ponovi.
Ako u tome ipak uspe, prestižna nagrada ga sigurno neće zaobići.
Bio je ovo kratak podsetnik o moći i dominaciji Bajerna, koji će, nadaju se njihovi navijači, biti potvrđen u nedelju od 21.00, kada će se na stadionu "Luž" u Lisabonu suočiti sa Pari Sen Žermenom.
Nemački predstavnik će tada igrati za svoju šestu, a francuski za prvu titulu prvaka Evrope.
Autor: Milan Tomić
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
