Tanka je nit između ski skakača i bicikliste
Etapnim trijumfom na Điru d'Italiji 2016. godine skrenuo je pažnju na sebe, potom je godinu dana kasnije na Tur d'Fransu ispisao istoriju kao prvi Slovenac pobednik neke etape (na Turu), da bi na ovogodišnjem izdanju najprestižnije biciklističke trke na svetu pobrao srca mnogih zaljubljenika u ovaj sport.
|
Podijum mu je izmakao za samo 58 sekundi, međutim biti četvrti na Trci kroz Francusku, nakon što je biciklizmom krenuo da se bavi pre samo šest godina kao 22-godišnjak, neverovatan je uspeh i nešto što teško može da se opiše rečima.
Primož Roglič, biciklista LotoNl-Džambo ekipe, iza sebe ima veoma specifičan put do jednog od najboljih Grand tur vozača u karavanu i ukoliko nastavi ovim putem smeši mu se pobeda u ukupnom poretku na nekoj od tri najveće trke (Điro, Tur, La Vuelta).
Slovenac, koji je rođen 1989. godine u tadašnjoj Jugoslaviji, trebalo je da bude kolega u reprezentaciji braći Prevc, Jerneju Damjanu, Robertu Kranjecu, Juriju Tepešu... A, ne Stivenu Krujsviku, Robertu Hesinku, Polu Martensu i ostalim biciklistima u ekipi LotoNL-Džambo.
Sve je krenulo kako treba za Rogliča kao ski skakača, pošto je 2006. sa nacionalnim timom osvojio bronzu, a potom godinu dana kasnije i zlatnu medalju u juniorskoj konkurenciji.
Ali, put ga je nekoliko godina kasnije sa 'inruna' (zaletišta) odveo na drum, gde je skije zamenio biciklom, a kako volimo da kažemo 'bajs' će ga vinuti među najbolje vozača, rame uz rame sa Kristoferom Frumom, Nairom Kintanom, Vinčencom Nibalijem, ali i Gerantom Tomasom, pobednikom ovogodišnjeg izdanja Tur d'Fransa.
U rangu sa Šlirencauerom i strahovit pad
Roglič je odrastao u malom gradu Kisovec u Sloveniji u tadašnjoj Jugoslaviji, koje se nalazi blizu Ljubljane, a još bliže je reka Sava i lokalne planine. Kako su u ovoj državi ski skokovi nacionalni sport, onda ne treba objašnjavati njegovo interesovanje za 'letove'.
Popularni 'Rogla' sa 13 godina krenuo je da se bavi skakanje, a sa već 16, kao veoma talentovan, dospeo je do juniorskog nacionalnog tima.
Godine 2006. bio je deo tima na ekipnom Svetskom prvenstvu i sa skokovima od 107 i 102 metra pomogao je timu da osvoji srebro. U toj ekipi bio je, između ostalog, i Juri Tepeš koji će kasnije postati vrhunski ski skakač.
Sloveniju su pobedili Austrijanci koje je predvodio Gregor Šlirenzauer, a koliko je Roglič bio dobar kao junior govori podatak da je Šliri u finalu imao najbolje skokove od svih takmičara – 104,5 i 108 metara, što je malo bolje od Primoževih 107 i 102m.
Mladi tim Slovenije nije se zadovoljio srebrom u Kranju 2006. godine, pa je godinu dana kasnije u Italiji, predvođeni Rogličom i Tepešom, osvojio zlatno odličje. 'Rogla' je timu doneo najviše bodova (129p) sa skokovima od 93,5m i 97,5m.
Sve je išlo u savršenom pravcu za Primoža, međutim godinu dana kasnije na najpoznatijoj ski skakaonici na svetu 'Planici', 17-godišnji Slovenac doživeće težak pad.
Tokom leta je izgubio kontrolu, pao na glavu i u stanju bez svesti odvezen u lokalnu bolnicu.
Čudom nije imao ozbiljne prelome, već nekoliko hematoma, ali ovaj strahovit pad sigurno ga je omeo u daljem razvoju kao ski skakača. (PAŽNJA VIDEO JE UZNEMIRAVAJUĆ)
“Bila je to moja greška, nisam bio dovoljno spreman. Fizički stanje mog tela nije bilo toliko loše, mislim da sam polomio samo nos, ali sam imao prilično težak potres mozga“, rekao je Roglič u dokumentarcu televizije 'Eurosport' – “Primož Roglič – from Ski Jumper to Grand Tour contender“.
Ovaj pad dosta je uticao na mladog Slovenca.
“Mislim da je taj pad imao veliki uticaj, zato što je posle toga trenirao veoma jako naredne tri godine. Prema svim testovima oporavio se fizički i mentalno, ali nije mogao to da pokaže na ski skakaonici“, rekao je njegov trener Zvone Pograjac, dok je Roglič dodao:
“Mislim da mi je bilo svega preko glave. Kao da nisam imao motivaciju... Osećao sam da je možda vreme da nastavim dalje, ostavim to iza sebe i pokušam nešto drugo“.
Do 21. godine nije imao bicikl
|
I zaista, Roglič je nastavio dalje, a put ga je odveo do bicikla, koji kako kaže – nije imao do 21. godine.
“Sve je krenulo od lokalne brdske biciklističke trke“, ističe Primož, koji se u počecima pored biciklizma bavio i duatlonom i trijatlonom.
Biciklista iz Slovenije kaže da nije imao pojma ništa o biciklizmu, kako sve funkcioniše, kako se trenira, koji timovi postoje i razne druge opšte stvari.
“Krenuo sam da pretražujem na internetu koji je to dobar biciklistički tim iz Slovenije. Pronašao sam tim Adria Mobil, poslao sam 'mail' u kojem sam pitao kako mogu da postanem njihov vozač“, kroz smeh priča četvrtoplasirani biciklista na ovogodišnjem izdanju Tur d'Fransa.
“Adria“, koji je kontinentalni tim, mu je dala priliku i Rogla je to iskoristio na najbolji mogući način. U prvoj sezoni nije imao mnogo uspeha, a jedini top10 rezultat bio mu je na nacionalnoj trci gde je zauzeo deseto mesto.
|
Godina 2014. bila je mnogo bolja za Roglu koji je naučio kako sve funkcioniše i polako je krčio put ka svetskom vrhu. Tokom prve tri godine dosta je učio, međutim neverovatno je kako je brzo to radio, s obzirom da do 21. godine uopšte nije vozio biciklo, a onda je sa 26 osvojio generalni plasman na Trci kroz Sloveniju i Azerbejdžan.
Prekretnica u karijeri biće transfer u holandski tim LotoNl-Džambo 2016. godine. Loto nije znao tačno šta je dobio, što govori podatak da su na Điro d'Italiji, prvom Grand turu sezone, otkrili da je Rogla veoma dobar hronometraš.
Prema rečima sportskog direktora ovog tima bili su zatečeni drugom pozicijom na prvoj etapi Trke kroz Italiju, kada je svetski šampionu u ovoj disciplini Tom Dumulen bio bolji od Slovenca za samo jednu sekundu.
Roglič se nije tu zaustavio na Điru, pošto je devet dana kasnije na hronometru koji se vozio oko Ksantija osvojio prvo mesto, čim je došao do prve Grand tur pobede u karijeri.
Prvi Slovenac pobednik etape na Turu
|
U prvoj ozbiljnoj sezoni Rogla je pokazao veliki potencijal, a glavni ljudi Loto tima ukazali su mu veliko poverenje tako što su ga uvrstili u tim za Trku oko Italije. On im je odgovorio na najbolji mogući način tako što je osvojio etapu.
Ostatak 2016. godine biće manje-više uspešan za nekadašnjeg ski skakača, međutim uloga u timu mu je bila takva da nije mogao sav potencijal na brdima da pokaže.
Kako je naporno radio, godine 2017. izborio se za nešto veću slobodu i ulogu u timu, što je, kao i uvek, znao dobro da ceni i da još bolje uzvrati. LotoNl-Džambo ekipa ne spada među one sa najvećim budžetima, pa im tako etapna pobeda na Grand turu znači sve.
Rogla je to uspeo da im donese 2016, a onda je i godinu dana kasnije ponovo uspeh, a s obizrom da je došao na Tur d'Fransu, on se udvostručuje.
Kako je Stiven Krujsvik išao na Điro d'Italiju, čelni ljudi tima odlučili su da Robert Hesink i Džordž Benet budu glavni vozači za generalni plasman, dok je Roglič i dalje bio pomagač, ali je i dobio slobodu da ide u begove.
Baš takav jedan beg mogao je da mu se isplati na 15. etapi kada je završio četvrti. Nagrada za uložen trud došla je na 17. etapi.
Devetnaestog jula prošle godine Rogla je došao prvi na cilj s vremenom od 5:07:41, dok je grupa favorita predvođena Uranom, Frumom, Bardeom i Bargijom došla sa zaostatkom od minut i 13 sekundi.
Primož Roglič ispisao je istoriju na ovoj etapi, pošto je postao prvi Slovenac pobednik etape na Tur d'Fransu. Za pet godina Primož je doživeo neverovatnu transformaciju i došao do pobede na najvećoj sceni.
I dalje je bio daleko od borbe za pobedu na celoj trci jer je završio kao 38. u generalnom plasmanu, sa zaostatkom od preko jednog sata i 40 minuta za Krisom Frumom.
Na kraju takmičarske godine Rogla je uspeo da dođe do još jednog velikog uspeha, pošto je na Svetskom prvenstvu u hronometru završio kao drugi – sa 57 sekundi lošijim vremenom od Toma Dumolena.
Dokaz da spada među najbolje
Primož je dokazao da je odličan hronometraš, da može da se bori na brdima sa najboljima, ali nedostajao mu je još jedan korak kako bi mogao da bude konstantan tokom tronedeljne trke, kakvi su Grand turovi.
Od kada je počeo da se bavi profesionalno biciklizmom Roglič je svake godine napredovao, pa se tako očekivalo da će i 2018. godine. A ne da je napredovao, nego je napravio pravi bum u svetskom biciklizmu.
Osvojio je prestižne trke kroz Baskiju, Romandiju i nešto manje prestižnu, ali njemu i te kako dragu, Trku kroz Sloveniju. LotoNl-Džambo nestrpljivo je čekao početak Tur d'Fransa, pošto je u timu imao dva neverovatna vozača – Krujsvika i Rogliča.
Slovenac i Holanđanin opravdali su uloženo poverenje, međutim na kraju ostaje žal, pošto im je zamalo izmakao podijum – Roglič je završio četvrti, dok je Krujsvik bio peti.
Roglič iza sebe ima najbolji Grand tur u karijeri jer je konstantno bio u grupi favorita, a na 19. etapi uspeo je da se izdvoji i da neustrašivim spustom dođe do nove povede na Turu. Ovim trijumfom Primož je izbio na treće mesto sa 13 sekundi prednosti u odnosu na četvroplasiranim Frumom.
Ipak, ovo će ga koštati kasnije i podijuma. Iako mu je hronometar jako oružje, Rogla je na 20. etapi izgubio više od 60 sekundi u odnosu na Fruma, a sve zbog velike potrošnje u petak.
Ostaje velika žal što Rogliča nismo videli na Jelisejskim poljima pored Toma Dumulena i pobednika Geranta Tomasa, međutim i pored toga svi njegovi navijači moraju i sigurno jesu ponosni na 28-godišnjeg Slovenca.
U nekoliko navrata Roglič je uspeo da razbije monotoniju SKAJ ekipe, koji evo već sedmu godinu zaredom dominiraju na najprestižnoj biciklističkoj trci na svetu.
Rogla iz sezone u sezonu pravi veliki napredak ka najboljima na svetu u biciklizmu, a da mu je to cilj potvrđuju rezultati, ali i izjava njegove devojke.
“Odustao je od ski skokova zato što je bio svestan da ne može biti najbolji na svetu. Mislim da mu je to glavni cilj u biciklizmu, on voli da pobeđuje“.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
