Poslednji "crveni" šampion
"Brže, brže, brže, sve dok adrenalin ne pobedi strah od smrti"
Stefan Nikolić
Brzina je ono što se prvo primeti kod trkanja, to pitanje "ko je bio najbrži" nekako ne deluje uvek najispravnije. Da bi pobedio u jednoj trci, ne treba da budeš samo brz.
Moraš da budeš skoncentrisan, da ne grešiš, da budeš hrabar i da znaš kada treba rizikovati.
Da je samo brzina važna Dukati bi godinama bio apsolutni MotoGP šampion i niko im ne bi mogao ništa, ali činjenice kažu drugačije – oni su poslednji put bili šampioni 2007. godine.
Kako to kada imaju najbrži motocikl? Verovatno se pitate. Tako što tu aždaju niko ne može da obuzda. Nije mogao čak ni Valentino Rosi, ali je mogao on. Naš današnji junak.
Radi se o dvostrukom MotoGP šampionu, čoveku koji je bio "streptomicin" za Valentina Rosija. On dolazi iz Australije i zove se – Kejsi Stoner.
Znate, Dukati nikada pre i nikada posle Stonera nije bio šampion u MotoGP, a imao je fantastične vozače – ljude poput Valentina Rosija, Lorisa Kapirosija, Sete Žibernaua, pokojnog Nikija Hejdena, pa i sada Adnree Dovicioza koji uz sve napore ne može do titule.
Stoner je jedini uspeo da obuzda Dukati, da prigrli njegovu prkosnu narav i da od njega načini svetskog šampiona. Samo on i niko drugi.
Kejsi je rođen za trkanje. Njegov otac i njegova sestra vozili su karting i od malena je Kejsi bio opsednut trkama, njegov otac je pričao da se peo na male motocikle tek što je prohodao.
Sa samo četiri godine je Kejsi pobedio na svojoj prvoj trci – i od tog momenta više nije bilo povratka. Taj osećaj pobede, to kada ste u prašini ostavili sve, to nema cenu.
@chazdavies @Official_CS27 Casey Stoner and Chaz Davies, just a couple of kids having some fun at the weekend pic.twitter.com/dP7DP7LnOx
— Lawrence Peeney (@lolp63) January 5, 2017
Njegov raskošni talenat su videli svi, a sa sedam godina je napravio nešto što niko ranije nije video. Vozio je u pet različitih kategorija, po sedam rundi što mu dođe 35 trka. Šta mislite na koliko je pobedio? Čak 32!
Od tih pet događaja u pet kategorija, osvojio je svih pet šampionskih titula.
Mnogi su za Kejsija još tokom karijere govorili da je najtaletovaniji vozač koga smo ikada mogli da vidimo. Ne samo da je prekinuo dominaciju Valentina Rosija, već je uspeo nešto što on nije.
99% roditelja na planeti će vam reći da bi uradili apsolutno sve za svoje dete i da bi sve dali samo da ono bude srećno. Kejsijevi roditelji su u bukvalnom smislu dali sve.
Kada je svima bilo jasno o kakvom se talentu radi, Stonerovi su planirali selidbu u Englesku, kako bi Kejsi mogao da trenira u akademiji.
Prodali su sve što su imali (ubrzo posle Kejsijevog 14. rođendana) i uputili se u Englesku, gde je samo nastavio da napreduje i na Doningtonu 2000. godine zainteresovao je mnoge ljude iz automoto sporta.
"Bio je veliki problem što je Kejsi pobeđivao od tako ranog uzrasta i više nije imao konkurenciju u Australiji pa smo morali da se preselimo u Englesku. On je 2000. godine sa samo 15 godina na trkačkom motociklu u Doningtonu na Malori Parku bio briljantan, a već sledeće godine je vozio Španski i Britanski 125 šampionat", kaže Kejsijev otac Kolin.
Kejsi je momentalno privukao pažnju Alberta Puđa, nekadašnjeg MotoGP vozača i sadašnjeg direktora Honde. Puđ je bio oduševljen vožnjama Kejsija Stonera i preporučio ga Luki Čekinelu koji ga je doveo u svoj LCR da vozi na Apriliji te 2002. godine.
"Jednog dana sam mu rekao, slušaj me, ovaj mali Kejsi je više nego dobar i posle svega što je pokazao u Španiji jednostavno moramo da ga dovedemo do profesionalaca, biće opasan. Šampionski kalibar", tada je rekao Puđ.
Radi se o početku ere četvorotaktnih motora.
On je u LCR došao kao šampion u španskoj i engleskoj organizaciji u kategoriji od 125 kubika, da bi sa samo 16 godina pokazao svetu svoj raskošni talenat na duplo jačoj mašini.
U prvoj krivini je pao, pa je neke stvari morao da nauči na teži način. Reklo bi se kao većina nas na ovom svetu.
Verovali ili ne, ali na "velikoj sceni" je prvu pobedu upisao tek 2003. godine kada je već bio punoletan i stepenik po stepenik već su se Puđove reči obistinile i o njemu su svi živi pričali. Postao je "to", onaj vozač koji pomera granice, onaj vozač zbog čijeg potpisa biste uradili sve.
Kejsi je u MotoGP šampionatima dominirao na stazi Filip Ajlend u Australiji. O tome će više reči biti nešto kasnije, a on je upravo ovde upoznao svoju suprugu. Ona je bila jedna od navijačica koje su prišle da im se Kejsi potpiše na stomak i nešto je tu kliknulo.
Aprilija je 2005. godine u svom timu imala genijalnog Luiđija Dal Inju, a na sedištu fantastičnog Kejsija Stonera...
Kada je 2006. godine stigao u GP šampionat, stigao je u Hondu LCR, a ovo je bila godina u kojoj su se za šampionsku titulu borili Valentino Rosi i Niki Hejden.
Naš današnji junak je sezonu počeo pol pozicijom na VN Katra, da bi potom na trećoj trci sezone u Turskoj završio kao drugi. Ono što je bilo maestralno je njegova borba do poslednje krivine sa Markom Melandrijem, koji je uspeon da upiše pobedu na ovoj trci.
Izgubio je bitku, ali je dobio rat. Da se tako izrazim. Demonstrirao je da je vozač za velika dela i postojao je neko ko šansu da potpiše Kejsija nije ispustio.
Ono što Stoner nikako nije voleo bila je ta loša strana popualrnosti. Sva ta slikanja, konferencije, sponzori, obaveze, ništa od toga ga nije zanimalo. On je samo želeo da vozi i čekao je ko će mu dati upravo to – slobodu i snažan motocikl.
Honda je vodila glavnu reč u šampionatu. Hejden je bio aktuelni šampion i njihovi vozači su svake godine imali "savršeno podešeni" motockl i bili su jedni od favorita za osvajanje šampionske titule.
Od 1973. godine pa do 2007. je svaki put japanski motocikl osvajao šampionsku titulu, da bi došao jedan Kejsi Stoner i sve to prekinuo.
Kejsi je dobio priliku da vozi sa svojim prijateljem Lorisom Kapirosijem, a 6. januara je oženio dugogodišnju devojku Adrijanu, pa je čitava godina bila kao iz sna.
Katar je postao prva trka u sezoni, a na Losejlu je Stoner dominirao i sa 2 sekunde prednosti nad Valentinom Rosijem i 8,5 sekundi prednosti nad Danijem Pedrosom pobedio i sa 25 osvojenih bodova započeo magičnu sezonu.
Filipo Peciosi, tadašnji direktor Dukatija, rekao je da je Dukati za tu sezonu posebno radio na brzini i ubrzanju motora, a da je Kejsi samo odradio ostatak posla.
Kao što kaže drugi zakon termodinamike, proces pretvaranja toplote u rad nije jedini ishod već mora imati i druge rezultate. Tako se desilo i sa ovom sezonom, nije brzina samo donela prednost na pravcima, već je donela i titulu.
Kako? To samo Kejsi Stoner zna.
Pobedio je još u Turskoj, Kini, Katalunji. Ta trka u Kataloniji je bila vrlo napeta i teška za Dukati, koji godinama razmišlja samo o poenima na toj trci, nisu čak ni podijume imali u planu. Kejsi je sve te predrasude preskočio i doneo pobedu.
Taj poslednji krug je nešto što nikada neću zaboraviti, ono obilaženje Rosija pred start novog kruga i Kejsijevo ubrzanje na "pravcu". Da se čovek naježi...
Isto je bilo i u Velikoj Britaniji, SAD, Češkoj, San Marinu (Rosijevi tehnički problemi), Maleziji i naravno, svojoj omiljenoj, Filip Ajlend u Australiji.
Asen u Holandiji je bila jedna od najzanimljivijih trka te sezone. Posle velike borbe Rosi je trijumfovao, a Stoner trku završio kao drugoplasirani.
Niko na ovom svetu nije očekivao od Dukatija i dvadesetjednogodišnjeg Kejsija Stonera da se za nešto bori ove sezone. Niko nije očekivao da se oni domognu toliko postolja, a o šampionskoj tituli i da ne pričam.
Sve su preskočili. Sve kritičare i zlonamerne i dobronamerne i okitili se zlatom. Jedina generacija Dukatija koja je to uspela, jedina.
Motegi. Loris Kapirosi donosi Dukatiju pobedu po kišovitom danu u Japanu, a Kejsi Stoner završava kao šesti. Neuspeh...
Da, da, kako da ne. Kejsi Stoner je šestim mestom u Japanu osvojio šampionsku titulu! Niko u "crvenom" nije ni bio svestan šta se desilo. Bili su previše srećni i previše uzbuđeni da bi o bilo čemu drugom razmišljali.
Momak koji je tek napunio 21 godinu postao je svetski šampion u motociklizmu. Mladi momak je uspeo nešto što 44 godine niko nije mogao. Valentino Rosi, Dani Pedrosa, Melandri, Honda, Jamaha, svi su mu gledali u leđa.
Bio je šampion.
Naredne godine je imao nekoliko ljutih bitaka sa Valentinom Rosijem, a ono što će se večno pamtiti je ona fantastična trka u Laguna Seki. Onaj dvotočkaški rat Stonera i Rosija koji je Italijan dobio i Jamahi potom doneo zasluženi trofej.
Ostalo je zapamćeno da je da Stoner nije želeo "prljavom" Rosiju da pruži ruku posle ove trke, rekavši kako je za višestrukog šampiona izgubio svako moguće poštovanje.
To je ta njihova kompetitivnost, u Brnu je potom bilo sve u redu. Rukovali su se, smeškali na konferenciji. Iako je sezonu završio na drugom mestu, Stoner je osvojio 280 bodova što je bilo najviše osvojenih poena ikada, a da vozač nije bio šampion.
Posle velikog broja povreda i operacija Stoner je ispunio još jedan svoj cilj. Vratio se u Hondu, sada je bio član Repsol tima. Još na testiranjima u Maleziji te 2011. godine je pokazao koliko je bio motivisan i koliko je bio moćan vozač.
Bio je bolji od Lorenca i Pedrose i na motociklu nove ekipe osvojio Katar. Valentino Rosi je te godine vozio za Dukati, ali je sve za njega bilo katastrofalno te sezone. U Španiji je recimo oborio Kejsija Stonera u jednoj krivini i motocikl je pao na njega.
Najbolji opis Rosijevog perioda u crvenom...
Što se tiče Stonera to je bila jedina trka te sezone na kojoj je završio van podijuma. Za svako poštovanje.
Stoner je svoju prednost gradio i gradio i kada je na Filip Ajlendu ostvario petu uzastopnu pobedu bilo je jasno da će postati novi MotoGP šampion i ovo je bio drugi put da debituje na nekom motociklu i da te iste sezone postane svetski šampion.
Godina velikih iznenađenja, reklo bi se. Košarkaši Dalas Maveriksa su u NBA finalu 2011. godine pobedili Majami uprkos činjenici da je Majami bio veliki favorit i postali su šampioni...
Po okončanju sezone, kružile su priče da će Kejsi Stoner završiti karijeru. Više nije mogao da podnese sav taj pritisak medija, sponzora, paparaca. Takav ga život nije zanimao. Mada realno, ko još završava karijeru sa 27 godina?
Ipak, pred početak sezone 2012, Stoner je održao konferenciju za medije na kojoj je objavio da se povlači.
Ljudi su bili šokirani, nisu mogli da veruju, a Kejsi je imao samo jedan cilj. Da se povuče kao svetski šampion.
Ipak, zbog velikog broja padova i povreda to baš i nije bilo moguće, pa je Stoner sa dve lepe priče o šampionskim titulama završio svoju karijeru.
Neverovatno je koliko je bio mlad kada se odlučio za taj potez. Tokom svoje karijere je 45 puta bio pobednik trka, 17 puta je završio kao drugi, a 27 puta kao prvi uz čak 33 najbrža kruga u karijeri.
"Neću uvek čekati na kraj kao iz bajke", Kejsi Stoner.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
