„Imali su katanac i čekali poziv“

Fudbalskim klubom Beri sada upravlja navijački konzorcijum, koji predvodi lokalni preduzimač Stjuart Dej. Novac koji su on i prijatelji uložili u maju, oko milion funti, spasao je gašenja ovaj klub duge tradicije.

Ono što je Beriju pretilo nije bilo ni najmanje apstraktno – jednog majskog dana dva čoveka sedela su u kombiju ispred kapije stadiona Gig Lejn sa katancem u rukama i čekale telefonski poziv. Kada je posle nekoliko sati telefon zazvonio, poruka je bila: „Vratite se, klub nastavlja da živi“.

„Klub je bukvalno bio minutima udaljen od gašenja. Nismo imali dovoljno novca da platimo advokata koji bi pomogao da se novim vlasnicima prebace prava na upravljanje“, kaže menadžer Berija Kevin Blekvel.

Beri je tokom proleća bio u situaciji da čak ni bankrot nije realna opcija – da nije spašen, klub bi bio ugašen.

Klub je nestabilnost platio ispadanjem u četvrtu ligu, ali bar je izvesno da će se i u budućnosti takmičiti. Tokom leta promenjen je gotovo kompletan igrački kadar, a nova sezona započeta je sa dva poraza u ligi, ali i neočekivanom pobedom nad trećeligašem Kruom u Liga kupu. Tako će Beri krajem meseca igrati sa premijerligašem Norič Sitijem.

Kako do tima sa trojicom igrača

Kevin Blekvel kao da se pretplatio na bizarne priče – bio je menadžer Lidsa u doba slobodnog pada tog kluba od polufinala Lige šampiona do treće engleske lige, a radio je i u Lutonu, koji je za tri i po godine od borbe za promociju u Premijer ligu stigao do Konferencije. U oba ta kluba, kao i u Beriju, pozadina problema bio je novac.

„Kad sam došao u Beri znao sam da nemaju mnogo novca, da nećemo dovoditi igrače od milion funti. Ali, na kraj pameti mi nije bilo da me čeka ovo“, kaže Blekvel.

„Znam dobro kakav je osećaj. U Lutonu se dešavalo da nekima od igrača pozajmljujem novac za rate kredita“.

Ovoga puta dešavalo se da neki igrači tokom proleća igraju besplatno.

„Sekretar kluba pokazala mi je ugovore iz 1925, kada su igrači plaćani 7 tadašnjih funti nedeljno. Ove 2013. nekima od momaka nismo plaćali ni toliko. Igrali su samo za održavanje svojih karijera. Rekao sam im – nemogu da vas platim, ali mogu da vam dam da igrate. Pristali su“.

Za Beri su prošle godine igrala ukupno 34 igrača, od čega 12 pozajmljenih, uglavnom od ekipa iz višeg ranga.

„Prošlo je vreme kada su ekipe ove veličine mogle da priušte sebi 22 sopstvena igrača. Pozajmice su sada ključne, i za nas, i za te momke koji dolaze, jer u matičnim klubovima teško da će dobiti priliku. Ja sam u ranijim klubovima trenirao neke kasnije reprezentativce i slao ih na pozajmice u treću i četvrtu ligu. To iskustvo mnogo im je pomoglo na putu ka vrhu“, objašnjava Blekvel.

Pošto je klub prošao kroz pravi pakao, ostao je i bez većine igrača – 16 od 22 člana prošlogodišnjeg tima. Statistika kaže da je bitno mesto u rotaciji imalo 17 prvotimaca (broje se svi koji su odigrali bar 25 posto minuta u ligi), od njih su ostala samo trojica.

Da bi mogao da započne pripreme Blekvel je u julu na probi imao 25 igrača sa svih strana sveta, od Ruande do SAD i od Brazila do Španije.

„Jedan od momaka mi je prišao da popričamo, jer je primetio da mu nisam zapamtio ime. Rekao sam mu: Vidi, sine, nikome od vas ja ne znam ime, ne samo tebi“, seća se Blekvel.

Za početak sezone Beri je potpisao 13 igrača, u rasponu od treće belgijske lige do Arsenala, a na pozajmicu je doveo 4 igrača, tri iz Čempionšipa i jednog od konkurenata u Ligi 2.

Beri – kratko upoznavanje

Gradić Beri smešten je na severnom obodu Mančestera, između Boltona i Ročdejla, ima oko 60 hiljada stanovnika, a sa okolinom taj broj raste i do 150 hiljada.

Fudbalski klub Beri osnovan je 1885, a u Fudbalsku ligu ušao je 1894. godine (zajedno sa Mančester Sitijem), pa je na listi njenih članova sa najdužim neprekidnim stažom na trećem mestu, ispred su samo osnivači Preston Nort End i Nots Kaunti.

Sledeće godine su u borbi za promociju u Prvu diviziju pobedili Liverpul. U narednoj deceniji Beri je dva puta osvajao FA kup. Najpre su 1900. pehar osvojili pobedom nad Sautmeptonom 4:0, a tri godine kasnijesavladali su Darbi Kaunti 6:0, što je i danas najveća pobeda u finalu kupa.

U najvišem rangu proveli su 27 sezona, poslednju još 1929. godine, a u drugoj ligi poslednji put su nastupali 1999.

Pre 11 godina Beri je proveo dva i po meseca u administraciji, kada ga je izvukla grupa navijača. Čak su i okolnosti bile slične – tog proleća oni su takođe ispali iz trećeg u četvrti rang.

Tadašnje ispadanje je bilo posledica pada u administraciju zbog finansijskih nepravilnosti, a u pozadini svega bilasu ulaganja bazirana na novcu od TV prava koji nikad nije isplaćen klubovima, zbog kolapsa kompanije ITV Digital, koji je pokrenuo velike finansijske probleme u engleskom fudbalu.

Ovogodišnju akciju spasavanja kluba predvodio je Nevil Nevil, rodonačelnik jedne od najpoznatijih sportskih porodica u Britaniji, koji je ceo život proveo u Beriju.

Nevilovi sinovi Gari i Filip godinama su bili reprezentativci Engleske, a u dresu Mančester Junajteda osvojili su desetine domaćih i međunarodnih trofeja; stariji je sada ugledni TV komentator, a mlađi se posle igranja za Everton ovog leta vratio u Junajted i priključio stručnom štabu.

Ćerka Trejsi (Filova bliznakinja) je bila engleska reprezentativka u netbolu (igra slična košarci popularna na Ostrvu), a supruga Džil zaposlena je u fudbalskom klubu Beri kao sekretar i generalni menadžer.

Bankrot i gašenje u engleskom fudbalu

Dugovi u engleskom fudbalu su enormni, jer klubovi neretko ulažu na osnovu očekivanih rezultata, koji zatim ne dođu.

Neke od najpotresnijih priča smo već naširoko obrazlagali, kao Lids, Vimbldon ili Portsmut. Upravo je priča o Pompiju najsličnija u ovoj fazi Berijevoj – zajedno su prošle sezone ispali iz L1, i jedne i druge preuzeli su navijački konzorcijumi, pa sada sa potpuno novim sastavima kreću u novi život, presrećni jer su izbegli katanac.

Zaključno sa ovim prolećem 52 od 107 klubova koji su nastupali u Premijer i Fudbalskoj ligi od 1992. do danas bankrotiralo je u nekom trenutku, neki i po dvaput, Luton i Portsmut po triput.

U nekim situacijama bankrot je bio i koristan – Lester se pre desetak godina tako lišio balasta dugova i skinuo embargo na dovođenje igrača, pa se brzo vratio u Premijer ligu. Baš je taj primer podstakao Fudbalsku ligu da uvede bodovnu kaznu za pad po administraciju, koja je najpre bila 10, a sada iznosi od 9 do 15 bodova (u zavisnosti od nekoliko faktora).

Kada su shvatili da se priča ponavlja – tim koji ispada iz Premijer lige brzo pada u ogromne dugove – čelni ljudi engleskog fudbala sproveli su zaštitne mere, pre svih „padobran“. Najpre dve, a danas i četiri sezone po ispadanju klubovi od Premijer lige dobijaju bonuse kojima pokrivaju visoke plate na koje su se obavezali u eliti.

Na taj način sprečeno je da bilo koji klub bude ugašen još od Njuporta, pre više od dve decenije. Njuport se u međuvremenu (u novoj inkarnaciji) vratio i prošle nedelje ponovo zaigrao u Fudbalskoj ligi. Njihov prvi rival bio je (simbolično i namerno) Akrington Stenli, naslednik kluba koji je pre pola veka postao jedini od 12 osnivača Fudbalske lige koji se ugasio (sadašnja verzija kluba osnovana je 1968).

Nije mnogo nedostajalo da ista sudbina zadesi i Nots Kaunti, najstariji profesionalni klub na svetu (1862) i klub koji je odigrao najviše ligaških utakmica na Ostrvu (poraz od Piterboroa 10. avgusta bio je njihov 4712. ligaški meč u 114. sezoni u kojoj igraju u Fudbalskoj ligi). U akciji spasavanja kluba 2009. učestvovali su pojedinci i institucije iz celog sveta, a među njima i FK Partizan, koji je uplaćenu pomoć obrazložio time što je posredno boju dresova nasledio od“Svraka“ iz Notingema (Juventus je preuzeo Nots Kauntijeve, a zatim Partizan Juventusove).

Naravno, život ne tretira sve isto. Neki klubovi su na ivici gašenja zbog duga od milion ili dva, a drugi se izvuku i sa stotinama miliona. No, po tome su sve zemlje na svetu slične.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.