Bilbao: Simbol tradicije u modernom fudbalu

Atletik živi odvojenim životom od savremenih fudbalskih principa, odričući se mogućnosti da promeni politiku “samo Baskijci u baskijskom klubu”. Zahvaljujući tome je ekipa, koja je poznata po odličnoj fudbalskoj školi, provela prošlu deceniju daleko ispod mesta na koje je navikla u španskom fudbalu.

Ipak, prošla sezona donela je potpunu promenu – Bilbao je privukao veliku pažnju igrama u Ligi Evrope, posebno totalnom dominacijom u dvomeču sa Mančester Junajtedom, a utisak je da bolja budućnost čeka klub sa San Mamesa.

Međutim, pre te budućnosti treba pregurati sadašnjost, a ona nije naročito svetla.

Slučaj Havi Martines

Klub je već odavno bio spreman da se oprosti od uticajnog Martinesa, koji nastupa na poziciji štopera ili zadnjeg veznog.

“Mi smo znali da on želi da ode iz kluba još pre Evropskog prvenstva”, rekao je Hosu Urutija, predsednik kluba sa San Mamesa. “Mi smo klub sa vrlo specifičnom kulturom i svaki od naših navijača i partnera u klubu smatra da smo najbolji na svetu. Ono što me boli je što nijednom nije pomenuo da bi voleo da ostane”.

U eri kada je globalizacija fudbala dovela dotle da klubovi izlaze na teren sa svih 18 stranaca u protokolu, Atletik bilbao simbol je lokalpatriotizma. Klub sa San Mamesa i dalje se drži politike da ne dovodi igrače koji nisu Baskijci (u obzir dolaze svi ljudi rođeni na tlu četiri baskijske pokrajine u Španiji – tri u Zemlji Baska (Biskaja, Alava, Gipuskoa) i Navare – kao i oni koji su baskijske nacionalnosti u inostranstvu, pre svega u Francuskoj i Latinskoj Americi).

Zbog toga se tim koji je bio konstantno u vrhu španskog fudbala (8 titula, 23 kupa) poslednjih godina dosta mučio, ali je u upravo završenoj sezoni predvođen sa klupe Marselom Bjelsom stigao do finala Kupa Kralja i Lige Evrope, posle niza briljantnih partija koje su im donele brojne navijače širom sveta.

Taj tim je značajno oslabljen odlaskom Martinesa, koji je bio pravi stub ekipe, ali srećom po klub niko drugi nije otišao.

“Znam da navijače boli njegov odlazak i potpuno ih razumem”, kaže Urutija, koji podseća da je Martines imao klauzulu i da nije bilo načina da ga zadrži.

Novac koji je stigao mogao bi srednjoročno mnogo da znači ekipi iz Bilbaa. Dobar deo će izvesno biti uložen u omladinsku školu Lezama, koja je oslonac kluba, ali će nešto biti dato i za pojačanja ,jer priličan broj solidnih baskijskih igrača igra u preostalim regionalnih klubovima (Osasuna, Sosijedad, Alaves, Eibar), a mnogi i u ostatku Španije.

“Imaćemo u januaru mesec dana da pronađemo adekvatna pojačanja, ali će dobar deo novca biti uložen u bazični nivo. Imamo sistem i organizaciju kojima smo veoma zadovoljni i pred nama je veoma lepa godina”, zaključuje Urutija.

Pretpostavlja se da će deo novca biti uložen i u popravljanje ugovora sa igračima, koji zarađuju srazmerno malo u odnosu na kolege u klubovima slične veličine.

Slučaj Fernando Ljorente

Tokom leta iz Bilbaa je želeo da ode i napadač Fernando Ljorente, ali srećom po klub on će i dalje nositi crveno-belo-crnu kombinaciju.

“Ljorente je Atletikov igrač, ali mora da se trudi i daje sve od sebe za klub. Što se tiče ostalih igrača, mogu da vam kažem da Markel Susaeta i Fernando Amorebieta ostaju u klubu, završili smo sa njima pregovore i potpisaće nove ugovore”, kaže Urutija.

Pregovori sa Ljorenteom razbesneli su ceo grad i regiju. Gradonačelnik Injaki Askuna nazvao je zahteve igrača opscenim “u ovakvim vremenima”, a ljuti su i drugi političari i biznismeni, koji stoje iza ponosa Baskij, kao i obični navijači.

“Igrači koji prođu kroz Lezamu ne smeju da se ponašaju tako. On je u klubu od 11. godine, Atletik mu je dao sve, zahvaljujući njemu je stigao do reprezentacije. Od našeg juniora očekujemo da se ponašaju pristojno i sa poštovanjem prema klubu. Možda bi bolje bilo da ga pošaljemo na tribine na jednu sezonu”, kaže predstavnik navijača Injigo Olmos.

Zajednička stvar za oba igrača je da nisu iz Zemlje Baska, već iz Navare, i to onog dela te pokrajine, u kojem živi veoma mali broj Baska. Iako su potekli iz slične sredine, putevi su im od starta razdvojeni. Olmos objašnjava zašto Martinesov odlazak nije bio toliki problem.

“Njega smo doveli iz Osasune. Trebalo je da i on ostane, jer je igrao za najbolji klub na svetu, ali je razumljivo šta se dogodilo – pojavio se neko sa 40 miliona evra i odveo ga, baš kao što smo mi učinili Osasuni”.

Ljorente je, međutim, u klubu od 11. godine, prošao je kroz sve starosne kategorije i navijači ga tretiraju kao jednog od njih, pa se od takvog igrača očekuje da razmišlja ovako: nema tog novca koji je dovoljan da se ode iz najboljeg kluba na svetu.

Igrač, međutim, nije baš toliko impresioniran, pogotovo kada su mediji počeli da ga povezuju sa nakim od najvećih svetskih klubova, kakvi su Barselona, Mančester Junated, a u finišu ovog leta posebno Juventus.

U međuvremenu smo saznali i da je Liverpul u januaru prošle godine, odmah po prijemu 50 miliona funti za Fernanda Toresa, prvo stupio u kontakt sa Baskijcima, ponudivši za njega tri petine te sume. Tek posle odbijanja okrenuli su se Njukaslu i toliko prepričavanom dovođenju Endija Kerola za 35 miliona funti. Rasuđivanje u cajtnotu retko je kristalno jasno.

Navijači za takvo razmišljanje nemaju razumevanje. sredinom avgusta u trening kampu Atletika njih 1000 zviždalo je dvojici dojučerašnjih heroja, a 20 najekstremnijih raširilo je tranparent „Plaćenici napolje“.

Baskijski mentalitet je neobičan, Ivan Kampo svojevremeno nije hteo da priča o veličini madridskog Reala uz kratku, ali vrlo jasnu rečenicu – “Ne mogu da pričam o njima, sva rodbina mi je i dalje u Baskiji”.

Ipak, vernost nije privilegija Baskijaca. Romine glavne zvezde Frančesko Toti i Danijele De Rosi odbile su sve ponude, ovaj drugi astronomsku od Mančester Sitija pre samo dve nedelje.

Možda bi i pristao da ode, da ga je umesto novokomponovanog giganta sa Etihada zvao neko od tradicionalnih engleskih klubova, koji imaju doživotno verne igrače, kakvi su Gigs, Skols, Nevil, Džerard, Karager, Teri.

Stivi Dži će verovatno završiti veliku karijeru, tokom koje je bio smatran jednim od najboljih igrača svoje epohe, bez ijedne titule, jer Liverpul u to doba nije bio dovoljno dobar. Ipak, i on sâm je pre neki dan pričao o tome kako nije prešao u Čelsi ili Mančester Junajted, iako je poziva bilo.

“Pričao sam o tome sa Garijem Nevilom. Nema šanse da bih igrao za njih, rivalitet naših klubova je prevelik. Isto tak oni on nikad ne bi igrao za nas. Jednostavno, u pitanju je srce”.

Možda je moderni fudbal doneo mnoge promene, ali je za mnoge od nas fudbal i dalje pitanje srca.

Put ka razrešenju

Kad se sve svede na brojeve, situacija sa Ljorenteom je jednostavna: ako ne potpiše ugovor, odlazi sledećeg leta bez obeštećenja.

Njegova plata nije mala – tri miliona evra godišnje – ali ako uporedite to sa pet miliona, koliko dobija reprezentativni kolega Alvaro Negredo u Sevilji, jasno je zašto je nezadovoljan.

Prepreku na kraju predstavlja milion evra razlike – klub je Ljorenteu ponudio 4,5 miliona po sezoni, on je tražio pet i po.

Da li će se uprava i igrač naći na pola puta ili ne, videćemo u narednih nekoliko meseci. Ne treba zaboraviti ni faktor Rusije, gde prelazni rok traje do sedmog septembra, a novaca ima koliko god je potrebno (videti pod: Hulk, Vitsel).

Avgust nije bio dobar za Baskijce ni na terenu, jer su loše počeli prvenstvo, sa dva poraza. Situacija se malo smirila posle rutinskih 2:0 protiv Valjadolida prvog septembarskog vikenda.

“Nadam se da je ovo polazna osnova za dobru seriju, jer u suprotnom na ovo možemo gledati samo kao na trenutni prekid serije neuspeha. Nismo imali normalno leto, tenzije su bile velike, a loši rezultati na startu su ih pojačali”, kaže Marselo Bjelsa, čiji igrači u narednoj rundi igraju sa Espanjolom.

Bjelsa mnogima izgleda kao savršen čovek za Bilbao,fanatično posvećen poslu kojim se bavi. To ga je dovelo i u bizarnu situaciju početkom leta – umalo se potukao sa šefom firme, koja rekonstruiše Atletikov trening centar, jer smatra da ta firma namerno radi sporije, da bi od kluba izvukla što više novca.

Sa njim na klupi Bilbao je prošle sezone ponovo privukao pažnju celog sveta i dobrim igrama, a ne samo time što se tvrdoglavo drži svojih pravila igre.

Vernost publike nije sporna (San Mames sa 40.000 mesta konstantno popunjen), a kada se klub u leto 2014. preseli na novi stadion, kapaciteta 55.400 gledalaca, dodatnih 40 posto prihoda od ulaznica omogućiće klubu sigurno i veće ugovore za igrače.

Sada samo treba pregurati te dve sezone i po mogućstvu ostati u vrhu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.