Čempionšip 2006/2007: Uzbudljiviji od Premijer lige

Pobeda Derbi Kauntija nad Vest Bromvič Albionom u „utakmici za 50 miliona funti“ na novom Vembliju označila je kraj velike borbe u Čempionšipu započete pre gotovo deset meseci. Jedna od najuzbudljivijih sezona u poslednjim decenijama drugoligaškog fudbala u Engleskoj završena je trijumfom učenika ser Aleksa Fergusona – direktan plasman u Premijer ligu izborili su Birmingem Siti Stiva Brusa i šampion lige Sanderlend, na čijoj klupi sedi debitant Roj Kin. Njima će se pridružiti pobednik sa Vemblija, dok su neuspešni u plej ofu bili još i Sautempton i Vulverhempton Vonderers.

Na suprotnom kraju tabele u niži rang seli se jedan od velikana engleskog fudbala Lids Junajted, koji je traumatičnu sezonu završio padom u administraciju. Njima će se u Ligi jedan od avgusta pridružiti Luton Taun i Sautend Junajted.

Iako drugoligaško takmičenje traje punih 46 kola, devet dana pre kraja samo su dve ekipe bile bezbedne od ispadanja i bez izgleda za plasman u plej of, a konačna odluka o rasporedu na tabeli pala je u poslednjim minutima sezone. Upravo su u tim trenucima srušeni snovi Prestona, ekipe koja je gotovo celu sezonu provela među 6 najboljih, ali joj je na kraju za plej of nedostajao samo jedan bod izgubljen u pretposlednjem kolu.

Kao i uvek drugoligaške terene ukrasili su mnogi talentovani igrači od kojih će se neki preseliti u Premijer ligu tokom leta. Jedan od najkvalitetnijih, Dejvid Njudžent iz Prestona, uspeo je da debituje za reprezentaciju i čak postigne gol protiv Andore (da ne ulazimo sada u to kako ga je dao).

Novi članovi Premijer lige

Borba za vrh tabele bila je izuzetno uzbudljiva i puna neočekivanih preokreta – posle dva meseca Kardif je bio ubedljivo prvi, kasnije ih je dostigla grupa timova, unutar koje su se klubovi menjali na čelu u stilu ravničarske etape Tur d’Fransa, da bi u finišu titulu izborio Sanderlend, koji je sezonu počeo sa 4 poraza.

Detaljnu analizu učinka „Crnih mačaka“ već ste mogli pročitati na ovom sajtu, a sada ćemo se zadržati samo na nekoliko komentara: promena uprave, na čije čelo je stupio legendarni Irac Najal Kvin, posle koje je usledila promena na klupi i dolazak Roja Kina, otvorila je novu eru za Sanderlend. Mudre kupovine (6 igrača poslednjeg dana letnjeg i isto toliko tokom januarskog prelaznog roka) dale su Kinu neophodne sastojke, koje je on spojio, usadivši celom klubu sopstveni mentalitet i nezaustavljivi pobednički duh.

Pred početak sezone Birmingem Siti je bio prvi favorit lige, a titulu je izgubio porazom u Prestonu, poslednjeg dana. Međutim, malo je verovatno da je na Sent Endruzu iko zažalio, jer je nedelju dana ranije obezbeđen ekspresni povratak u Premijer ligu. To je izuzetno važno iz više razloga, od kojih nikako ne treba prevideti finansijski. Naime, posle niza pravih tragedija koje su na startu novog veka zatekle klubove po ispadanju iz Premijer lige (znatno smanjeni prihodi terali bi ih u dug zbog velikih izdataka za plate) uveden je „novčani padobran“ (parachute money), specijalna pomoć za klubove koja traje dve sezone po ispadanju iz najvišeg ranga. Birmingem je već u prvom pokušaju uspeo da se vrati, a na viši nivo vodi potpuno drugačiji tim u odnosu na onaj koji je ispao 2006.

Promene su bile veoma opsežne tokom prošlog leta, kada se Brus opredelio za ekstremno podmlađivanje, pre svega u vidu Arsenalovih nordijaca Niklasa Bentnera i Sebastijana Larsona, a ključni detalj bilo je dovođenje Garija MekŠefrija iz Koventrija. Početak je bio dobar, a tokom užasnog početka jeseni (dva boda u pet utakmica) uprava je položila ispit, zadržavši poverenje u Brusa. Još pre Božića Bram je stigao do prvog mesta, dva odložena meča zbog nevremena zbacila su ih sa te pozicije i poremetila im formu, ali je do kraja sve došlo na svoje mesto, pa ćemo u Premijer ligi ponovo gledati emocijama nabijeni birmingemski derbi.

Derbi Kaunti je u drugom rangu engleskog fudbala proveo pet godina, a pre toga imao je status relativno stabilnog premijerligaša. Život u nižem rangu nije bio lak, prošle sezone pretilo je čak i ispadanje, pa je žestoko podmlađena ekipa bila kandidat za sredinu tabele. Međutim, dobri transferi (kupovina Stiva Hauarda iz Lutona, strelca većine ključnih golova, pozajmica Artura Lupolija iz Arsenala) doneli su veliki uspeh. Sezona nije počela dobro, ali je serija od šest pobeda krajem jeseni poslala „Ovnove“ u sâm vrh. Januarsko nevreme omogućilo im je da preuzmu vrh od Birmingem Sitija, a u finišu držali su se u trci za neko od prva dva mesta sve do pretposlednjeg kola i poraza od Kristal Palasa. Takav rasplet u ligi bacio je sumnju na mogućnosti Derbija u plej ofu, ali ponovo je tim Bilija Dejvisa pokazao veliki potencijal i uspeo da prođe kroz teške mečeve sa Sautemptonom (na penale) i Vest Bromom. Ključ cele sezone bila je fantastična igra odbrane predvođene veteranom Darenom Murom.

Ulazak tri veoma kvalitetne ekipe u viši rang, posebno medijski bučno propraćen uspeh Sanderlenda, značajno će uticati na Premijer ligu. Iz sezone u sezonu novajlije su po pravilu bile glavni favoriti za ispadanje u najvišem rangu engleskog fudbala, ali bi ovo mogla biti sezona u kojoj će se prvi put od 1992. sva tri promovisana tima zadržati u eliti. To će znatno pojačati pritisak na klubove kakvi su Vigan, Fulam, čak i Reding. Stiv Kopel je na vreme mislio o tome, odlučivši da svoju ekipu ne izloži ometanju u vidu Kupa UEFA.

Učesnici plej ofa

Borba za direktnu promociju je u poslednjih desetak kola svedena na samo tri ekipe. Iza njih ostala su tri mesta u plej ofu, a za njih se do samog kraja sezone borilo čak osam timova. Pored Vest Broma, poraženog u finalu, novu šansu izborili su Sautempton i Vulverhempton. Preston je posle cele sezone u prvih šest ispao iz zone plej ofa kolo pre kraja, pa mu ni pobeda nad Birmingemom završnog dana nije značila ništa. Osim Derbija, svi pomenuti klubovi bili su ozbiljni kandidati za vrh na početku sezone, a takav status imao je i Stouk. Preostale tri ekipe – Kardif, Šefild Venzdej i Kolčester – nadmašile su očekivanja, posebno poslednje pomenuti klub.

Vest Bromvič Albion ušao je u plej of posle gotovo cele sezone u prostoru između trećeg i šestog mesta. Ključni trenutak bila je promena menadžera u septembru, kada je otpušten Brajan Robson. Uticaj koji je dolazak Tonija Maubreja imao na sezonu bio je katastrofalan – iako uprava nije bila zadovoljna solidnim startom, „Vrećasti“ su za puna dva meseca uspeli da pobede dva puta (u gostima bez trijumfa od oktobra do januara), a vreme će pokazati da je tada propuštena prilika za direktan plasman u Premijer ligu. Forma se popravila u 2007. godini, pre svega zahvaljujući briljantnom Diomansiju Kamari, a u ključnom periodu sezone eksplodirao je Kevin Filips (WBA je najefikasniji klub u ligi). Rano je Vest Brom ispao iz trke za vrh u kojoj je ostao trojac, a pad forme pred sâm kraj (sada dva i po meseca bez pobede kod kuće) na trenutak je doveo u pitanje i mesto u plej ofu. Ipak, pravo na doigravanje je izboreno četvrtom pozicijom, a u polufinalu dobijen je veliki derbi sa Vulvsima. Finale na Vembliju pripalo je Derbiju, a Vest Brom će i u sledeću sezonu ući kao jedan od favorita.

Sautempton je do samog kraja gajio velike nade, bazirane na izuzetno talentovanoj grupi igrača, koju predvodi buduća zvezda Totenhema Garet Bejl. Velški tinejdžer je ispred sebe imao izuzetno moćnu napadačku liniju, koju su činili Poljaci Gžegorž Rašak (sjajan u prve dve trećine sezone) i Marek Saganovski (ogroman uticaj od dolaska u januaru), Šonov rođeni (i mnogo krupniji) brat Bredli Rajt-Filips i fantastični Kenuajn Džouns. Njihova snaga potvrđena je u mnogo navrata kanonadama u mrežama rivala (kruna u pobedi 6:0 u Vulverhemptonu), ali ih je suviše koštala nesposobnost da u svakom meču slome otpor rivala, kao i nemogućnost da naprave uspešnu seriju (samo dva puta po tri vezane pobede). Do plej ofa su uspeli da stignu ostvarvši plan menadžera Džordža Burlija – 9 bodova u poslednja tri meča. U doigravanju su izgubili kod kuće, pa pobedili u Derbiju, ali su konačno posustali na penalima. Poencijal je ogroman, posebno ako novac od Bejlovog transfera bude pametno uložen.

Vulvsi su klub koji iza sebe ima čitavu eru neuspeha – samo jedna promocija u 15 godina Premijer lige, iako su često imali daleko najveći budžet među drugoligašima. Na Molinou je još jednom izvršeno veliko spremanje, a menadžer Mik MekKarti je dovođenjem krila Majkla Kajtlija iz Grejs Atletika (za 25.000 funti) povukao jedan od najboljih poteza sezone,a  u istom rangu je još jedan transfer – Endi Kio iz Skantorpa (600.000). Oba igrača imaju po 21 godinu i zbirno su za klub dala 13 golova. Međutim, stadion koji je još pre pola veka ugostio madridski Real u Kupu šampiona, nije bio dovoljno čvrsto uporište za „zlatno-crne“. Previše izgubljenih bodova kod kuće (tek deseti u ligi po rezultatima na domaćem terenu) sprečilo je klub da se bori za direktnu promociju, a poraz od Vest Broma na istom mestu u polufinalu plej ofa (bez povređenog golmana Meta Mareja) pokazao se nenadoknadivim.

Kandidati za plej of

Grupu od pet klubova koji na kraju nisu uspeli da se plasiraju u plej of predvodi Preston Nort End. Dipdejl je prošao kroz veliku promenu prošlog leta, kada je menadžer Bili Dejvis otišao u Derbi, a Pol Simpson ga je zamenio sa promenljivim uspehom. Preston je posle prosečnog avgustovskog učinka vezao 11 nedelja bez poraza, a u decembru je čak bio na vrhu tabele na nekoliko dana. Katastrofa se dogodila u ključnom periodu, tokom proleća, kada je prvi šampion Engleske doživeo šest poraza u sedam utakmica. Njudžent je prošlog leta i u januaru odbio transfer u Premijer ligu, najavljujući da će u viši rang ući sa svojim klubom. Želja mu nije ostvarena, a gol na debiju za Englesku poslužiće kao mala uteha (gledaćemo ga na U21 Evropskom prvenstvu tokom juna na TVB92). Upadljivu ulogu ostvarili su levo krilo Dani Pju i bek-kapiten-penaldžija Grejem Aleksander.

Uz Preston, borba za vrh očekivala se i od Stouk Sitija, a „Keramičari“ su prognoze u potpunosti opravdali u prvoj polovini šampionata. Dobri nastupi igrača kakvi su Mamadi Sidibei Liam Lorens i najčvršće ligaške odbrane zaokruženi su briljantnom formom Lija Hendrija, koji je na Britaniji želeo da u 30. godini još jednom oživi karijeru, čiji je rok u Aston Vili očigledno istekao. Stadion „crveno-belih“ smešten je adekvatno na vrhu brda i predstavljao je u tim mesecima pravu tvrđavu. Ključni period bio je januar – Hendri se vratio sa pozajmice na Vila Park, veteran Duberi prodat je Redingu, a kada se mali plejmejker Vile ipak vratio krajem meseca, forma je nepovratno izgubljena. Nada je trajala do samog kraja, ali je Stouk sve vreme odavao utisak ekipe koja nema snage. Ipak, za ekipu Tonija Pulisa osmo mesto je najbolji plasman u poslednjih 11 sezona.

Da prvenstvo traje samo tri meseca Kardif Siti bi se sada spremao za devičansko iskustvo u Premijer ligi. Najbolji od velških klubova (šest ih igra u engleskom ligaškom sistemu, tri profesionalna i tri amaterska; Liga Velsa je po kvalitetu ispod nivoa Nacionalne konferencije) uleteo je u startni pucanj, stvorivši deset bodova prednosti još u oktobru. Ključ sjajne igre bio je u momku indijskog porekla dovedenom iz Njukasla – Majklu Čopri – koji je tresao mreže iz nedelje u nedelju. Onda se dogodila velika promena: Neverovatni Libanac Sem Hamam (poznat iz epizode sa Vimbldonom, ali i po neskrivenoj podršci huliganima okupljenim u Soul Crew) prodao je klub Piteru Ridsdejlu (poznat iz epizode: Propast Lids Junajteda; zanimljivo je da je upravo poraz u Kardifu pokrenuo tu propast). Tog trenutka, kao da je tlo izvučeno ispod nogu Plavih. Čopra mesecima nije mogao da pogodi mrežu, a Kardif je ušao u seriju od 11 mečeva bez pobede. Do tada su već pali izvan zone plej ofa, u koju će se još jednom vratiti na trenutak. Povrede su odigrale bitnu ulogu, ali ne veću od realnog nedostatka kvaliteta. Na kraju se velški klub našao na trinaestom mestu, što im je najslabiji plasman u sezoni.

Iznenađenje godine došlo je iz Kolčestera. „U’s“ su tek stigli u Čempionšip i počeli ga sa četiri poraza (baš kao i Sanderlend), ali su se još brže od Kinovog tima transformisali u ubistvenu mašinu. Napadački tandem Kris Ivelumo – Džejmi Kjuriton (četvrti i prvi strelac lige, 18+23 gola), potpomognut sjajnim Australijancem Ričardom Garsijom, uništavao je rivala za rivalom na minijaturnom Lejer Roudu. Najmanji stadion u ligi uživao je u seriji svojih ljubimaca: 13 pobeda i dva remija, ravno pola godine bez poraza kod kuće, dovoljno da tim Gerejnta Vilijamsa uđe u borbu za plej of. Da se čudo dogodilo, a zatim i produžilo do uspeha na Vembliju, bio bi to potpuni šok za celu Englesku. Najviše od svih za upravu kluba, koja bi za početak morala da smisli gde bi klub igrao. Kada je serija prekinuta izgubili su korak u borbi za plej of (samo dva boda u šest mečeva), ali su do kraja stigli da nanesu jedini poraz Sanderlendu u 2007. godini. Sjajna sezona završena je na desetom mestu, šest bodova ispod zone plej ofa.

Poslednji u nizu kandidata za plej of tom krugu se priključio u samom finišu. Šefild Venzdej je u sezonu ušao bez velikih ambicija, posle perioda u trećem rangu takmičenja i teške povratničke sezone. Pol Starok je već u septembru završio misiju u klubu (klub bio na dvadesetom mestu kada je smenjen), a bolje dane doneo je Brajan Loz. Godine velike krize su iza njih, finansije su oporavljene, a sa brojnim i odanim navijačima i petnaest i po decenija tradicije „Sove“ će vrlo brzo biti spremne za povratak tamo gde pripadaju. To vreme još nije stiglo, iako je pet vezanih pobeda u aprilu dalo nadu. Venzdej se izdvajao atraktivnim golovima, uz najveći procenat pogodaka postignutih izvan šesnaesterca u ligi.

Sredina tabele

Iako je tri kola pre kraja samo Plimut u celom Čempionšipu bio matematički lišen takmičarskih motiva, grupa od pet klubova na sredini na vreme je obavila posao za ovu sezonu. Preterano kvalitetni da bi ispali, ali bez uspeha u kontinuitetu, oni su svoje ozbiljne planove ostavili za neku drugu sezonu, a njihovi navijači će moći da pronađu utehu u pojedinim lepim trenucima.

Dva kluba iz Ist Anglije imala su velike planove pred ovu sezonu, ali su brzo morali da odustanu od njih. Ipsvič Taun je u sezonu ušao loše, ali se već u septembru obezbedio od ozbiljne opasnosti. Alan Li je golovima od početka do kraja sezone držao tim u sredini tabele. Nijednog trenutka „Traktor Bojsi“ nisu bili blizu zone ispadanja, a uspeh u duelu sa najvećim rivalom ostaće najlepša uspomena na 2006/2007. Podsećanje na neispunjene ambicije stiže iz Kolčestera, gde je dom šampiona istočne Engleske za ovu sezonu. Ipak, sa novim menadžerom Džimom Madžiltonom i podmlađenim timom Ipsvič ima razloga za optimizam.  

A najveći Ipsvičov rival je u drugoj sezoni po ispadanju imao jasan zadatak – iskoristiti poslednju sezonu „padobrana“ za promociju. Međutim, sve je krenulo loše od avgusta, a prava drama dogodila se u januaru, kada je nogu slomio Robi Ernšo. Minijaturni Velšanin je daleko najbolji napadač u Čempionšipu (četvrti strelac lige pošto je propustio više od trećine sezone), a bez njega mart je nosio ozbiljnu pretnju selidbe u niži rang. Srećom po Norič Siti, u ligi je bilo dovoljno slabijih ekipa, a forma se u finišu popravila, dovoljno za sredinu tabele.

Na jugu Londona Kristal Palas je morao da se snađe bez Iana Dauvija, koji je otišao desetak kilometara ka severoistoku u Čarlton, i Endija Džonsona, koji je dao sve od sebe, ali nije mogao da ekipi sâm obezbedi budućnost u Premijer ligi. Piter Tejlor je zamenio Dauvija, a da bi popunio rupu nastalu odlaskom Džonsona bivši U21 selektor dobio je sav novac koji je Everton isplatio za zvezdu kluba (osam i po miliona funti). Tokom sezone na Selhurst park je stiglo 12 fudbalera, uključujući i neka ozbiljna imena za Čempionšip (Kenedi, Skoukroft, Kort, Flečer, Vord). Napadački tandem sa klintonom Morisonom trebalo je da čini Šefki Kući, reprezentativac Finske rođen u Prištini. Sezona je počela odlično (tri pobede, prvo mesto), ali je serija bez pobede započeta krajem septembra prebacila "Orlove" na pogrešan kraj lige. Palas se u 2007. konsolidovao, ali njegovi navijači neće biti srećni osvajanjem 12. mesta.

Kada u Engleskoj govore o nečemu udaljenom, pomisle na Plimut. Tamošnji fudbalski klub nalazi se u specifičnoj geografskoj situaciji, koja im donosi pobede u nizu na domaćem terenu i poraz za porazom na strani. Dok klubovi iz Birmingema imaju po šest rivala u krugu od 70 kilometara, a navijači Kolčestera na 6 gostovanja mogu mirno da krenu sat pred meč, najbliži protivnici Plimut Argajla su Sautempton (243km) i Kardif (245km). Zato je svako putovanje naporno, zelenima iz grada, a ostalima u grad smešten na jugozapadnom kraju Devona. Dobri rezultati na Houm Parku bili su sasvim dovoljni da klub harizmatičnog Iana Koterila sve vreme drži stabilno mesto u sezoni. Bitnu ulogu odigrao je Mađar Akoš Bužaki, Bari Hejlz je doneo iskustvo, Čelsijev supertalenat Skot Sinkler i bivši junior Mančester Junajteda Silven Ebanks-Blejk atraktivne poteze. Silvenov prethodnik u istoj školi fudbala, švedski Srbin i nekadašnji igrač Crvene zvezde Bojan Đorđić ušao je u briljantnu formu u decembru, dao po gol u tri uzastopna meča, a onda se teže povredio.

Ambicije Koventri Sitija menjale su se tokom sezone. Solidan start probudio je ambicije, loši rezultati preko zime (0-2-7 u poslednje 3 nedelje prošle i prve tri ove godine) strah od pada u borbu za opstanak. Tada su na Riko Areni sprovedene promene, uključujući i onu na klupi: umesto Mikija Adamsa ekipu je preuzeo Ian Dauvi, sveže otpušten iz Čarltona. Severni Irac nije imao mnogo problema u obezbeđivanju opstanka, a sve iznad toga bilo bi previše za ekipu kojom raspolaže. Ekipa je dala 47 golova u sezoni (samo jedan više od Lidsa), a niko u klubu nije postigao dvocifren broj pogodaka. Najsvetlija tačka: Maltežanin Majkl Mifsud, januarsko pojačanje iz norveškog Lilestrema.

Borba za opstanak

Borba za opstanak potrajala je do dva dana pred kraj sezone, kada je uprava Lidsa izabrala očajnički potez, prepustila klub administratorima i dala odgovor na pitanje koja tri kluba idu u Ligu jedan. Sautend se mesecima herojski borio, ali nije uspeo, Luton se dnu približio kasno, ali je njihova trajektorija bila takva, da ih je samo Lidsova kazna odvojila od poslednje pozicije. QPR, Barnsli, a na kraju i Hal Siti uspeli su da obezbede još jednu sezonu u rangu dva, a na kraju su u borbu za goli život upale i ekipe Lestera i Burnlija, srećom po njihove navijače bilo je to samo ozbiljno upozorenje.

U Lesteru su se događale još veće promene nego u bliskom susedstvu. U februaru 2007. godine „Lisice“ su promenile vlasnika, pošto je posle dugih priprema novac u klub uložio Novosađanin Milan Mandarić. Biznismen koji je uveo Portsmut u Premijer ligu u i učvrstio ga tamo, pre nego što ga je prodao i omogućio da sa Rusom Gajdamakom dosegne novi nivo, obećao je sličan scenario i ekipi iz Midlendsa. Ne tako davno Lester Siti je igrao i u Kupu UEFA, ali bečki poraz od Zvezde bio je nagoveštaj da bez Martina O’Nila ništa neće biti isto. Dolazak Mandarića nije se dogodio na vreme za januarski prelazni rok, pa su kratkoročni efekti izostali, a ekipa je mimo svih očekivanja skliznula u donju trećinu lige i čak u jednom trenutku bila ozbiljno ugrožena. Lester je bio samo za dlaku efikasniji od Koventrija, i nesumnjivo će ozbiljan novac biti uložen u napad.

Burnli je prvu polovinu sezone odigrao izvanredno, bio čak u zoni plej ofa, ali je serija mečeva bez pobede dugačka čak 18 ligaških mečeva (cela 4 meseca od prvog decembra do 31. marta, rekord sezone) neočekivano ubacila lankaširsku ekipu u borbu za opstanak. Međutim, tada je bordo ekipa zaigrala odlično, vezala tri pobede (pet u šest mečeva, među njima i u Birmingemu), pružila sjajan otpor šampionu Sanderlendu i završila sezonu u dobrom raspoloženju.

Navijači Kvins Park Rendžersa takođe pamte dane u evro-kupovima i takođe se nerado sećaju Beograda. Rendžeri su već duže od decenije izvan Premijer lige, a u međuvremenu su bili i u trećem rangu takmičenja. Odlazak Iana Holoveja u Plimut prošlog februara stvorio je veliku rupu, koju je s mukom popunio Džon Gregori. Činjenica da u ekipi i dalje nastupa Stiv Lomas nije razlog za mir među navijačima, a Loftus Roud je dugo važio za omiljenu destinaciju većini ligaša (samo tri pobede kod kuće u prva četiri i po meseca). Najinteresantniji detalj cele sezone dogodio se sedmog februara, kada su se u prijateljskom meču sa selekcijom Kine potukli svi fudbaleri i dobar deo stručnih štabova dve ekipe. Proleće je donelo bolju formu, a niz pobeda u finišu (5 u 7 mečeva) zadržala je QPR u sigurnoj zoni. Dobre partije Dekstera Blekstoka (posebno u finišu), Lija Kuka i Martina Roulandsa najbolji su detalji sezone.

Hal Siti je preživeo dramatičnu borbu za goli život sa lokalnim rivalom Lids Junajtedom, pa će se na KC stadionu Čempionšip igrati i od avgusta. Međutim, najveći engleski grad koji nikad nije imao klub u prvoj ligi neće se rado sećati ove sezone. Tri meseca sve je funkcionisalo kako treba, ali je poraz u Kolčesteru (1:5) pokrenuo seriju neuspeha (karakteristika ovog ranga je da jedan debakl predstavlja uvod u seriju poraza). Polovina sezone provedena je ispod crte, ali je dramatični pad forme Lutona posle Nove godine omogućio ekipi sa Hambersajda da se nekako izvuče. Ispostavilo se da je ekipu spasao lokalni veteran Din Vindas, koji je u finišu postigao niz ključnih golova i tako obeležio povratak u matični klub posle 15 godina. Vindas je sa osam golova najbolji strelac ekipe (!), koja je u našem sećanju zadržala niz imena iz rubrike Gde su, šta rade? – Danija Milsa, Nikija Barmbija, Reja Parlora, Majkla Bridžisa.

Za dlaku (čitaj: jedan bod) bolji je bio treći lokalni klub – Barnsli. Ekipa iz siromašnog rudarskog mesta u jorkširskim brdima takođe se cele sezone nalazila među šest najslabijih u ligi (zbog dramatično loše odbrane, 85 primljenih golova, 4 više od Lutona), takođe je tokom zime morala da menja menadžera (Sajmon Dejvi u novembru zamenio Endija Ričija), ali se nešto pre „Tigrova“ iz Kingston apon Hala odmakla dovoljno od neuspešne trojke. Ako je Sautempton sprovodio poljsku revoluciju, u Barnsliju se odvijala mađarska: iz zemlje naših severnih suseda na Oukvel je u januaru stigao trio Ištvan Ferenci, Peter Rajci, Peter Šimek. Njihov učinak mnogi smatraju izuzetno bitnim (Ferenci dao 6 golova u 14 utakmica), ali je ključnu ulogu u borbi za spas imao još jedan momak koji je fudbal učio na Old Trafordu – Danijel Nardielo je dao devet golova u sezoni, od čega šest u poslednja dva meseca, a u odlučujućem meču u Sautendu njegova dva gola spasla su Tajkse. Nardielo i levi bek Robi Vilijams (heroj promocije Blekpula iz L1 tokom pozajmice) biće glavni aduti kluba u narednom periodu.

Klubovi koji su ispali

Priča o sezoni 2006/07 U Sautend Junajtedu imala je herojske i tragične elemente. Posle dve uzastopne promocije cilj je bio opstanak, a uzrok neuspeha leži u seriji od 17 ligaških mečeva bez pobede u finišu 2006. godine. Međutim, tokom te serije Sautend je ostvario nešto neverovatno – izbacio je iz Karling kupa Mančester Junajted pobedom od 1:0 na Ruts Holu. Strelac slavnog gola bio je Fredi Istvud, momak kojeg sada želi pola Čempionšipa i ne manje od pet klubova iz Premijer lige. Nije taj gol protiv tima u kojem su bili Ronado i Runi jedini razlog – Istvud je blistao početkom 2007, kada su „Račići“ nadoknadili debeo zaostatak za rivalima i čak uspeli na trenutak da izađu iz zone ispadanja. Nekoliko primljenih golova u samom finišu (Lids 88, Plimut 91, Šefild Venzdej 95. minut) stavilo ih je u nepovoljan položaj, a katastrofe u duelima sa Barnslijem i Lutonom (po 1:3 kod kuće) stavile pečat na treću uzastopnu promenu ranga. U klubu tvrde da se sa ostatkom tima u niži rang seli i Istvud (16 golova u sezoni).

Da je neko pre osam meseci rekao da će Luton glatko ispasti iz lige, tvrdim da bih se zapitao za njegovo zdravlje. „Šeširdžije“ su igrale veoma dobro, čak su tokom jeseni bile i u zoni plej ofa, a njihov trijumf nad Ipsvičom od 5:0 bio je znak da je tim Majka Njuela uspešno prebrodila prodaju prvog strelca Stiva Hauarda Derbiju i kapitena Kevina Nikolsa Lidsu.

Momenat kada je počela propast ovog kluba može se tačno odrediti – 24. oktobra izgubili su od Evertona 0:4 u Karling kupu, pet dana kasnije dotukao ih je Ipsvič u ligi – 5:0. Pre toga imali su 22 boda iz 13 mečeva, ali je usledilo osam poraza u nizu. Tokom te serije Njuel je izrekao čuvenu rečenicu o ženama i fudbalu i sve je krenulo naopako.  Mediji su pojačali pritisak i član Blekburnovog šampionskog tima iz 1995. morao je da ode iz kluba u martu (zamenio ga Kevin Blekvel). Sudbina im je do tada već bila zapečaćena: dobri rezultati bili su bazirani na veoma dobrim igrama napadača Rouana Vajna i desnog krila Karlosa Edvardsa. Neobjašnjivo, uprava je u januaru odlučila da jednog proda Birmingemu, a drugog Sanderlendu. Tim se nikad nije oporavio, a navijači su za katastrofu optužili pravog krivca, upravu, a ne menadžera.

Baš kao i šampion lige Sanderlend, klub sa začelja Lids Junajted zaradio je već poseban opširni tekst, u kojem je objašnjeno kako se ekipa za šest godina iz polufinala Lige šampiona premestila u opskurnost Lige jedan. Ovde ćemo dodati samo neke primedbe. Otpuštanje Kevina Blekvela na startu sezone bila je greška, dovođenje Denisa Vajza na klupu još veća. Ispostavilo se da je bivši igrač Vimbldona i Čelsija mnogo doprineo da poraženi finalista plej ofa sklizne na dno tabele. Ako je Sautend u ključnom delu sezone izgubio nekoliko bodova u samom finišu, za Lids je to bio lajtmotiv celog šampionata, a kulminacija je bila adekvatna – ispuštena prednost protiv Ipsviča u 88. minutu pretposlednjeg kola i upad navijača u teren. Lids nije imao loš tim, svakako ne toliko loš da bi uopšte trebalo da strepi za opstanak, ali je sličan odnos snaga bio i 2004, kada su ispali iz Premijer lige. Činjenica da je na Eland Roudu igrao Dejvid Hili, apsolutni heroj kvalifikacija za Euro 2008, nije pomogla „belima“, a dno sezone bio je kratkotrajni boravak Uga Ehioga u klubu, začinjen sa dva autogola u jednom meču.

Najbolji iz Lige 1

Najava nove sezone čeka vas u avgustu, kada Čempionšip počinje (mada će prava slika moći da se stekne tek prvog septembra, kada se završi prelazni rok), ali ćemo se na kraju pregleda sezone 2006/07 osvrnuti i na šest klubova koji će sledeće sezone nastupati u najjačoj drugoj ligi sveta (po broju gledalaca četvrta u Evropi, iza Bundeslige, Premijer lige i Primere, a ispred Serije A i francuske Lige 1; šesta po prihodu u Evropi, odmah iza pomenutih pet takmičenja).

Šampion Lige jedan u tek završenoj sezoni bila je ekipa Skantorp Junajteda. „Gvožđe“ (Iron), kako glasi nadimak debitanta na drugom nivou engleskog fudbala, najbliži je rival Hal Sitija (Hamber derbi), igra u bordo-plavim dresovima i bio je najveće iznenađenje niža dva ranga engleskog profesionalnog fudbala. Počeli su sezonu loše – u avgustu su iz pet mečeva skupili dva boda, ali ih je serija od 19 mečeva bez poraza (decembar – april, uključujući i sedam vezanih pobeda) dovela do vrha. Skantorp je sa uspehom preživeo i promenu menadžera, pošto je Brajan Loz u novembru otišao u Šefild Venzdej, a na klupu seo Najdžel Edkins. Tim je u januaru napustio Endi Kio, strelac 15 golova do tog trenutka (otišao u Vulvse). Ipak, u ekipi je ostao Bili Šarp, 21-godišnji superstrelac, koji je sezonu završio sa 31 datim golom (osam više nego pre godinu dana) i imao ključni uticaj u borbi za titulu.

Mesto iza njih osvojio je Bristol Siti, zahvaljujući raspletu u poslednjem kolu, kada je gubitnik sezone Notingem Forest propustio priliku. „Crvendaći“ su pobedom nad Roderamom 3:1 izbegli plej of dramu, i prvi put u ovom veku stigli su u drugi rang takmičenja. Ni njihov početak sezone nije bio slavan – pobeda nad Skantorpom pa četiri vezana poraza. Ipak, baš kao i šampion Lige jedan, odlučila je odlična igra tokom zime, dva i po meseca bez poraza,a  zatim nova serija od sedam pobeda u devet mečeva. U timu Garija Džonsona (bivši selektor Letonije) ističe se bivši Evertonov junior Fil Dževons, strelac 17 golova u sezoni. Najmračniji trenutak sezone je ispadanje iz polufinala Džonston's Pejnt trofeja (kup u kojem igraju klubovi iz treće i četvrte lige) od gradskog rivala Bristol Roversa, koji igra rang ispod (takođe izborio promociju).

Treće mesto pripalo je pobedniku plej ofa Blekpulu, ekipi koja je sezonu završila na četvrtom mestu, zatim lako izašla na kraj sa Oldamom (2:1 na strani, 3:1 kod kuće), i jednako lako sa Jouvilom na Vembliju (2:0, Jouvil u polufinalu šokirao Notingem Forest 5:2 u gostima, posle 0:2 kod kuće). „Mandarine“ iz Lankašira završile su sezonu sa preko 100 postignutih golova (76 u ligi) i deset uzastopnih pobeda, a pažnju su privlačile tandemom zvučnih imena u odbrani: Robi Vilijams – Majkl Džekson. Najveći zadatak pred upravom kluba biće angažovanje golmana (tri od četiri ove sezone bila pozajmljena). Bek Barker, irski ofanzivni vezni igrač Hulahan i škotski napadač Parker dobra su garancija da je pred Blekpulom bezbedna budućnost. Klub koji je engleskom fudbalu dao Stenlija Metjuza i Stena Mortensona, i u njihovoj eri osvojio FA kup, ušao u još dva finala i osvojio jednom drugo mesto u ligi, najmanje toliko zaslužuje.

Klubovi koji su ispali iz Premijer lige

Poslednje mesto u Premijer ligi zauzeo je Votford. „Stršljenovi“ nisu imali sreće u ovoj sezoni, zbog teške povrede Marlona Kinga, a prodaja Ešlija Janga još u januaru je obznanila da je klub spreman za brzi povratak u niži rang. Ejdi Butrojd ume da vodi klub kroz Čempionšip, a dobro ulaganje novca zarađenog od Janga stvorilo bi od Votforda ozbiljnog favorita.

Sasvim je drugačija situacija sa Čarltonom. Ekipa sa jugoistoka Londona nije uspela da preživi ono što po pravilu uzdrma klub – odlazak uspešnog trenera posle dugog boravka na klupi. Tri menadžera ukupno su se zadržala četiri meseca, Alan Pardju je izgurao do kraja, čak je u jednom trenutku izgledalo da će spasti ekipu, ali se to nije dogodilo. Prethodni klub koji je prošao kroz taj scenario – Vimbldon – više ne postoji (tj. preseljen je u američkom stilu u Milton Kinz i sada igra u četvrtoj ligi). Čarlton ima stadion i infrastrukturu, ali će za njih igra u Čempionšipu biti novo iskustvo.

Konačno, Šefild Junajted je doživeo totalni šok – iz dobijene situacije došli su u problem kolo pred kraj, a zatim su kod kuće poraženi od direktnog rivala i ispali iz lige. Još veći problem je odlazak Nila Vornoka iz kluba. Njegov naslednik Brajan Robson imaće ozbiljan posao, posebno ako po očekivanjima ekipu napuste ključni igrači. Ipak, Robsonove ambicije su ozbiljne, a baziraju se na dovođenju Kirana Ričardsona, Dejvida Hilija i Džejsona Kumasa. Naravno, još uvek postoji mogućnost da sud 19. juna donese odluku koja bi obradovala crveno-belu polovinu grada čelika...

Pred nama su dva meseca odmora. Kada stigne avgust počeće nova desetomesečna drama i novih 557 mečeva za uživanje u sezoni 2007/2008.

Igrači vredni vaše pažnje

Posle klubova, obratićemo pažnju i na najinteresantnije fudbalere, koji će u narednom periodu biti u žiži javnosti na terenima Premijer lige ili Čempionšipa, a koje do sada niste imali priliku da upoznate. Zbog toga na spiksu koji sledi nema igrača kakvi su Džejson Kumas, Din Vajthed i Kurtis Dejvis, koji iza sebe imaju bar po jednu ozbiljnu sezonu u Premijer ligi.

Majkl Kajtli (Vulvs)
Nadimak "Rajan Gigs konferencije", koji je Kajtli stekao igrajući za Grejs Atletik, najbolje opisuje o kakvom se fudbaleru radi. Kajtli je rođen 24. januara 1986, a fudbal je naučio u Totenhemovoj akademiji, gde je ostao do 15. godine. Prvi pokušaj da se bavi profesionalnim fudbalom propao je kada mu (inače fenomenalni) menadžer Sautend Junajteda Stiv Tilson nije produžio ugovor 2005.
Kajtli je otišao korak unazad, potpisao za Grejs Atletik i zaigrao tako da zaradi pomenuti nadimak. Najveća razlika u odnosu na mladog Gigsa je u strani na kojoj igra, jer je Kajtli dešnjak. Za manje od jedne i po sezone on je dao 24 gola za grejs, sa kojim je osvojio amaterski kup (FA trofej), a onda je usledio prelazak u Vulverhempton (dvomesečna pozajmica, pa otkup za bizarnu sumu od 25 hiljada funti). U dresu Vulvsa Kajtli je nastavio da trese mreže (8 golova i 6 asistencija od novembra do kraja sezone), demonstrirajući odlično kretanje sa i bez lopte i postavljanje pred golom u stilu Saše Ilića.
Jasno, to su primetili i brojni članovi Premijer lige, a sada ih najmanje tri stoji u redu ispred kancelarije Mika MekKartija. Priča se o sumi od oko tri miliona funti, što bi donelo profit od 120 funti na svaku uloženu posle samo šest meseci. Pitanje je samo da li će odlučiti sportski ili poslovni motivi uplave "zlatno-crnih".

Karlos Edvards (Sanderlend)
Trend fantastičnih krilnih igrača nastavlja zvezda Sanderlenda Karlos Edvards. Iskusni fudbaler, koji je došao u najzrelije fudbalske godine, Karlos Edvards će se tek u 29. godini upozanti sa Premijer ligom. Rođen na Trinidadu 24. oktobra 1978. Edvards se tek sa 22 godine preselio u Britaniju, i to u ekipu Reksama. Iako je sve vreme igrao za Soka Voriorse, punih pet godina nije ga kupio nijedan drugi klub, pa je tek po isteku ugovora prešao u Luton Taun, upravo promovisan u Čempionšip.
U centar pažnje Edvards je stigao odličnim igrama za reprezentaciju Trinidada i Tobaga na Svetskom prvenstvu, a usledila je briljantna sezona u Čempionšipu. Posle odličnih igara za Luton, uprava je drugog januara prihvatila ponudu Sanderlenda od milion i po funti. Edvards je već na debiju dao gol za "Crne mačke", a fenomenalne nastupe (5 golova, 5 asistencija) zaokružio je golom za preokret protiv Burnlija (3:2), koji je doneo promociju. Taj pogodak izabran je za gol godine u Čempionšipu, a mnogi smatraju da je upravo Edvards ključni delić Kinove slagalice.

Gari MekŠefri (Birmingem)
Momak iz Koventrija (rođen 13. avgusta 1982. godine) već se takmičio u Premijer ligi, u kojoj je debitovao sa 16 i po godina, februara 1999. Njegov matični klub prvi put je ispao iz najvišeg ranga 2002, a MekŠefri je status zvezde stekao tek 2005. godine. Pod vođstvom Mikija Adamsa Gari je veći deo sezone proveo na levom krilu, dokazujući sposobnost transformacije na terenu, zadržavajući visok nivo efikasnosti.
Posle mnogo spekulacija preko leta MekŠefri je sezonu ipak počeo u dresu Koventrija, dao dva gola u pobedi nad Sanderlendom prvog dana sezone, a Stiv Brus je shvatio da je vreme za akciju. Doveo ga je 16. avgusta za veliku sumu novca (ukupna vrednost transfera 4 miliona funti), ali mu se svaki peni isplatio. Het-trik u pobedi nad Prestonom u decembru potvrdio je Garijev kvalitet, ali i obezbedio Birmingemu mesto na čelu tabele.
U ekipi sa velikim brojem kvalitetnih ofanzivnih igrača (Larson, Vajn, Džeroum...) MekŠefri će imati dovoljno prostora i u duelima sa premijerligaškim odbranama. Njegov ovosezonski učuinak od 15 golova i 18 asistencija je najbolje upozorenje.

Dejvid Njudžent (Preston)
Rođen u predgrađu Liverpula 2. maja 1985, Njudžent je prvi engleski reprezentativac iz drugoligaškog kluba u poslednje četiri godine i strelac gola na debiju protiv Andore. Njudžent je za dve i po sezone u Prestonu dokazao veliki talenat, dovodeći ekipu prosečnog kvaliteta do plej ofa u jednoj i na bod od istog dostignuća u drugoj sezoni.
Fudbal je učio u Akademiji petostrukog šampiona Evrope, ali nikada nije prešao u trening centar u Melvudu (gde se pripremaju prvotimci i rezerve Liverpula), jer je proglašen nedovoljno talentovanim (sličnu sudbinu doživeo je i šest meseci stariji bek Vigana Lejton Bejns). Preselio se u Beri, gde je ostao do januara 2005. i transfera na Dipdejl.
Šanse da i sledeću sezonu provede u Čempionšipu gotovo da ne postoje.
Obratite na njega pažnju na Evropskom prvenstvu za mlade u Holandiji, gde će gotovo izvesno biti starter.

Bili Šarp (Skantorp)
U dve sezone iza nas Šarp je suvereno vladao terenima Lige jedan, trećeg ranga engleskog fudbala. Dva puta u nizu bio je najbolji strelac tog takmičenja (23 gola, jednako sa Istvudom, pa 31), i uveo mali Skantorp Junajted u Čempionšip. Jasno, odmah je za njim krenula potera velikih klubova tog ranga, a cena mu je već dostigla dva miliona funti.
Bili Šarp rođen je 5. februara 1986. godine u Šefildu, a fudbal je učio u školi Šefild Junajteda. Nil Vornok mu nije ukazao poverenje, iako je na pozajmici u Rašden&Dajmondsu dao 9 golova za tri meseca. Prodat je Skantorpu za 100.000 funti, a priliku je iskoristio na fantastičan način. Prelazak u viši rang uvek je ozbiljan test za napadača, ali se Šarp ove sezone snašao i sa promenom menadžera i prodajom partnera Endija Kioa (vidi pod: Skantorp), pa će i promena rivala verovatno proći bez problema.

Fredi Istvud (Sautend)
Ako je kod Kajtlija Tilson napravio grešku, sa Fredijem Istvudom to nije bilo moguće. Nekadašnji član slavne Vest Hemove Akademije (rođen 29. oktobra 1983; otpustio ga je najgori menadžer u klupskoj istoriji Glen Rouder) Istvud je proveo jednu sezonu u Grejs Atletiku (!), pre nego što ga je menadžer Sautenda doveo (najpre na pozajmicu!!) u oktobru 2004. Njegov dolazak pomogao je da tim u dve sezone izbori dve promocije, a Fredi je sa Bilijem Šarpom podelio titulu najboljeg strelca Lige jedan 2006.
Istvud je u sezoni za nama nastavio da nosi "Primorce" po terenima Čempionšipa, ali je vrhunac dosadašnje karijere doživeo sedmog novembra, kada je njegov gol iz slobodnog udarca izbacio Mančester Junajted iz Karling kupa. Istvud je ligu završio sa 16 golova i 8 asistencija, ali Sautend nije uspeo da izbori opstanak.
Tilson tvrdi da će ga zadržati i u sledećoj sezoni, ali Fredija žele čak i neki klubovi iz Premijer lige, a od avgusta igraće za selekciju Velsa. Jedini profesionalni fudbaler romske nacionalnosti u četiri profesionalne engleske lige pred sobom ima fantastičnu karijeru.

Garet Bejl (Sautempton > Totenhem)
Najmlađi igrač na ovom spisku postao je istinska zvezda još pre 18 rođendana. Za levog beka Sautemptona tukli su se veliki klubovi Premijer lige još u januaru, a Totenhem je dobio trku krajem maja za sumu od 10 miliona funti.
Garet Bejl je rođen 16. jula 1989. u Kardifu. Sa 16 godina napustio je školu i preselio se u Sautempton, debitovao iste sezone za klub i reprezentaciju Velsa, a već u drugom kolu sledećeg šampionata postigao prvi gol iz slobodnog udarca. To će postati njegov zaštitni znak, a sezonu je završio sa pet golova za "Svece" i dva za "Zmajeve". 
Njegova pojava pomoći će Velšanima da prebole kraj reprezentativne karijere Rajana Gigsa. A mladić najviše podseća upravo na Gigsa, sa kojim je razmenjivao neverovatne duple pasove u meču sa selekcijom Brazila, pokazavši još jednom da pritisak velike utakmice na njega ne utiče.
Bejl ima sve: brzinu, eksplozivnost, tehniku, samokontrolu, hladnu glavu i povrh svega – bio je najbolji izvođač slobodnih udarac u Čempionšipu. Ako sačuva zdravlje, nesumnjivo će biti zvezda svetskog fudbala.

Majkl Čopra (Kardif)
Rođen u Njukaslu 23. decembra 1983. godine Majkl Čopra je počeo karijeru u lokalnom premijerligaškom klubu, pošto je prošao školu fudbala Alana Širera. Već sa 17 godina počeo je da trenira sa svojim idolom, a pre 19. rođendana debitovao je za prvi tim Njukasla. Sa ekipom je leta 2003. gostovao u Beogradu, a sa klupe je gledao ispadanje svog tima od Partizana u kvalifikacijama za LŠ.
Čopra je prvi prvoligaški fudbaler u Engleskoj čiji je otac Indijac, a nastupao je za sve starosne kategorije engleske reprezentacije osim seniora. Ipak, u klubu nisu imali dovoljno poverenja u njega, i prošlog leta prodali su ga Kardifu. Igra velškog drugoligaša u potpunosti je zavisila od njega, pa ni 22 gola u ligi (drugi strelac) nisu bila dovoljna za plasman u plej of (vidi pod: Dejvid Njudžent).
Sezona iza nas pokazala je u punoj meri Čoprin talenat, pa ne treba sumnjati da ćemo ga uskoro ponovo gledati u Premijer ligi, sa Kardifom ili bez njega.

Vesli Hulahan (Blekpul?)
Jedina sporna stvar vezana za Veslija Hulahana je za koga će igrati sledeće sezone. Irac je proveo fantastičnu sezonu u Blekpulu, sa kojim je kroz plej of uspeo da izbori mesto u Čempionšipu. Tada je počela drama, jer je Irac "Mandarinama" bio pozajmljen od škotskog Livingstona, a sada je njegov transfer u isti klub osporen, jer su Škoti dobili i bolje ponude.
Hulahan je rođen 20. maja 1982. godine u Dablinu, a sve do 2005. nosio je dres Šelburna, sa kojim je osvojio tri irske titule i izbacio Hajduk iz kvalifikacija za LŠ. Proslavio se ove sezone u Ligi jedan kao ofanzivni vezni igrač sa sjajnom tehnikom, veoma dobrim pregledom igre i odličnim udarcem. Sezonu je završio sa 9 golova i 12 asistencija i kao član idealne postave Lige jedan.

Za kraj, evo i najbolje postave Čempionšipa u izboru profesionalnih fudbalera:

Met Marej (Vulvs), Grejem Aleksander (Preston), Garet Bejl (Soutempton), Daren Mur (Derbi), Kurtis Dejvis (Vest Brom), Džejson Kumas (Vest Brom), Karlos Edvards (Sanderlend), Din Vajthed (Sanderlend), Diomansi Kamara (Vest Brom), Majkl Čopra (Kardif), Gari McŠefri (Birmingem).

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.