Ako se po jutru dan poznaje...
Teška sezona je iza Crvene zvezde, sezona u kojoj je viđeno puno velikih pobeda, ali i poraza koji demorališu. Mnogo kritika, loših partija i na kraju – katastrofa protiv Budućnosti u finalu ABA lige, zbog koje crveno-beli neće igrati Evroligu prvi put posle nekoliko godina. Svi navijači i dalje razmišljaju o tome šta je potrebno za spas njihove mezimice, naravno da bi svi želeli da se vrati Dejan Radonjić, ali to se desiti neće, mada ono što je Zvezdi bilo potrebno vrlo moguće da je već tu.
Luka Nikolić
|
Kritičari su bili neumorni tokom sezone 17/18. Krivci su bili svi, počevši od Nebojše Čovića, preko Feldina, Antića, Bjelice... ali na kraju se ipak izdvajao jedan čovek koji je uvek dobijao najviše kritika, a to je bio trener Dušan Alimpijević.
Alimpijević jednostavno nije opravdao očekivanja koja su postavljenja pred početak sezone, što od strane navijača, ali još bitnije kluba. Možemo do kasnih noćnih sati polemisati o tome da nije fer staviti tako neiskusnog trenera u "vatru" i onda ga otpustiti, pričati o tome kako je dobro odradio posao ako uzmemo u obzir sve spoljašnje faktore, ali Crvena zvezda nije tim koji se ograđuje izgovorima, već tim koji je sklopljen da pobeđuje.
Alimpijević je imao pomalo "nabacan" tim, sa dosta znakova pitanja, i niko nije očekivao uspeh u Evroligi. Bilo je nekih velikih pobeda, najveće protiv Real Madrida u gostima, kao i protiv tog "prokletog" Olimpijakosa u Beogradu, ali očekivanja u EL nikada nisu bila ogromna, dok su ona u ABA bila... osvajanje titule, bez izgovora.
Sada je na klupi Zvezde čovek koji, za razliku od Alimpijevića, nikada nije vodio neki klub samostalno. Zvuči čudno da ona kažemo da on ima više iskustva od Dušana, ali Milan Tomić je proveo deceniju na klupi Olimpijakosa, gledao najveće evropske trenere kako osvajaju trofej za trofejom, a pre svega učio je od najboljih kako da u ekipu "ugradi" pobedničku kulturu, taj mentalitet da svi igraju za jednog i jedan za sve, i da se cela igra sastoji na sistemu.
To je bio recept za uspeh Dejana Radonjića i, koliko se do sada može zaključiti, Milan Tomić ide pravim putem.
Dosta promena se desilo u redovima kluba s Malog Kalemegdana. Tejlor Ročesti, verovatno najbolji igrač iz prošle sezone, napustio je klub, kao i drugi bitni "šrafovi" Džejms Feldin, Matijas Lesor, Pero Antić, Nemanja Dangubić, Alen Omić, Stefan Janković i Nikola Jovanović.
Ročesti je apsolutno nosio napad Zvezde tokom cele sezone, i na trenutke je izgledalo kao da jedini zna kako treba probiti odbranu protivnika. U Evroligi je doprinosio sa 13,4 poena i pet asistencija, a sada je rešio da najverovatnije okonča evropsku karijeru i pojuri novac prelaskom u Kinu.
Džejms Feldin je došao da bude nosilac igre iz utakmice u utakmicu, ali ono u čemu je bio najkonstantniji je bila nekonstantnost. Jedan meč bi "sasuo" 20ak poena, pa ga u drugom ne bi bilo na terenu. Za novac koji je zarađivao i očekivanja koja su bila postavljena to jednostavno nije bilo dovoljno, a ni on, kao i Zvezda, neće igrati EL sledeće sezone. Transfer u Gran Kanariju je propao, a sledeće godine možete ga gledati u Izraelu, u dresu Hapoela iz Jerusalima.
Nemanja Dangubić je konačno otišao, nakon par godina neizvesnosti. Nemanjina karijera obeležena je brojnim povredama, ali će mu svakako u igračkom smislu prijati staro društvo u vidu Dejana Radonjića i Stefana Jovića.
Alen Omić je bio verovatno najbolji igrač Zvezde u finalu ABA lige, donosio je žar i borbenost koja je nedostajala u brojnim trenucima, ali činjenica je da je on jako limitiran igrač.
Sve nazovi navijače Zvezde koji su ga "pljuvali" zbog veroispovesti ili nečeg sličnog ućutkao je svojim fantastičnim partijama i željom za pobedom u crveno-belom dresu, i zbog toga bi trebalo da ima poštovanje, zauvek. Omić je prešao u Budućnost i, iako je dosta doga doneo crveno-belima za kratko vreme, nije nezamenjiv.
Matijas Lesor je, posle dosta problematičnih partija, otišao u Unikahu, Nikola Jovanović je na pozajmnici u Trentu, dok je slučaj Stefana Jankovića i natezanja sa upravom Zvezde opšte poznat srpskoj javnosti, i jedino poznato u njegovoj sudbini je to da neće više biti košarkaš šampiona Srbije.
Zvezda je izgubila nekoliko bitnih igrača iz prošle sezone, ali ništa nenadoknadivo – najbitnije je to da je došao trener na kojeg bi trebalo da može da se računa na duže staze, ali tu su i neka nova imena, sa svojim jedinstvenim pričama.
Crveno-beli su se i pojačali, a došla su neka poznata, a neka i ne baš toliko poznata imena.
Na poziciji plejmejkera stigao je Amerikanac Džo Regland, snažni brzonogi plejmejker solidnog šuta, koji je prošle godine nastupao za Lokomotivu iz Kubanja Saše Obradovića. Nemojte se začuditi ako tamnoputog plejmejkera "proda" šut u trenucima ove sezone, jer mu to svakako nije najjače oružje, iako ga za sada odlično služi. Ipak, to bi trebalo da nadoknadi odličnim prodorom, veoma je jak u igri pod kontaktom i može da iznese loptu na obruč bez obzira ko je uz njega.
Bili Beron došao na poziciju Feldina, a trebalo bi da donese ono što su navijači Zvezde očekivali od Dominikanca. Svojevremeno je u Evrokupu, u dresu Spiru Šarloa, zatrpavao koševe protivnika sa 20,7 poena, a prošlu godinu je proveo u turskom Eskišehiru gde je bio jedan od ključnih igrača.
Povratnik u Zvezdu je nemački centar Majk Cirbes. Majk je tokom poslednje sezone u crveno-belom dresu bio, bez preterivanja, jedan od najdominantnijih centara Evrope. Labilan u odbrani, ali nezaustavljiv u napadu, nosio se sa najboljim dok je Zvezda igrala verovatno veoma atraktivnu košarku.
Poslednjih par sezona, što u Makabiju što u Bajernu, nije prošlo najbolje po Nemca, ali bi povratak u Beograd mogao da ga preporodi, i barem deo onoga što je postizao u svom prvom mandatu bili bi dobar posao za Zvezdu.
Grčki internacionalac Stratos Perperoglu je došao kako bi doneo preko potrebno iskustvo timu Milana Tomića. Od njega se ne očekuju neke „eksplozivne“ partije, ali konstantnost i smirenost, pogađanje otvorenih šuteva i korišćenje „prljavih“ trikova je sigurno što ćemo viđati tokom sezone.
Kod dovođenja Fajea izgleda da se radi o verovanju na reč Tomiću, koji je imao prilike da se susretne sa ovim anonimnim senegalskim košarkašem dok je bio u Pireju. 33-godišnji Faje u karijeri nije igrao ni za jednu veću ekipu, a nije bio ni na radaru nekog od evropskih giganta. Igrao je u grčkom prvenstvu, gde jeste imao neke ozbiljne statističke podatke.
U Fajea nije utrošeno previše vremena za skauting, niti novca, i sigurno je da Zvezda može da dobije solidan povraćaj na malo uloženog od ovog krilnog centra. Štaviše, pokazao je deo svojih veština, kada je posle demoliranja Budućnosti u ABA Superkupu proglašen za MVP.
Majkl Odžo, Nemanja Nenadić i Boriša Simanić prekomandovani su iz FMP-a. Odžo je projektovan da bude treći centar, ali čovek sa takvim fizičkim predispozicijama i željom za dokazivanjem sigurno se neće predati bez borbe.
Nemanja Nenadić je u drugom delu prošle sezone verovatno bio najbolji igrač "Pantera" iz Železnika, a u kratkom vremenu u crveno-belom dresu pokazao je šta sve može. U odbrani je čovek od zadatka, te može da čuva više pozicija, dok u napadu, pored iznadprosečnog šuta, poseduje i sposobnost kreiranja napada i otvorenih pozicija za svoje saigrače.
Usled odlaska Stefana Jankovića otvorila se pozicija, uz Fajea, na poziciji četiri. Simaniću je ova sezona ta u kojoj ima sve što je potrebno da pokaže svoj puni potencijal i opravda veru čelnika Zvezde koju mu ukazuju svih ovih godina.
Ako Boriša ispuni očekivanja koja je ispred njega postavila evropska javnost, crveno-beli mogu da dobiju pravu "zver". Ali, ta priča o njemu je više puta pričana.
Dušan Ristić vratio se u Zvezdu nakon završenog koledža Arizona. Supertalentovani Zvezdaš je odlučio da se sa Malog Kalemegdana preseli u Ameriku, a sada je rešio da se vrati. Momak rođen 1995. igra na poziciji centra, potpisan je na više godina, a "slučaj Nastić" je sigurno svima u glavi.
Ipak, Ristić je u malom vremenu u kojem je proveo u timu Milana Tomića pokazao da se radi o ogromnom potencijali i, iako više nije toliko mlad, svakako je zalog za budućnost. Mada, ako ove godine bude iznenadio, ne treba se začuditi.
Zvezdi je, ukoliko nema vere u Simanića, potrebna još jedna četvorka kako bi se adekvatno suprotstavila svima na oba fronta, ali i plejmejker. Filip Čović nije dovoljan da preuzme odgovornost u Evrokupu, dok, iako poseduju zavidne plejmejkerske sposobnosti, ni Nenadić ni Beron nisu prirodni "kečevi". A kad smo kod toga, nije ni Reglend, iako mu to jeste primarna pozicija.
Otišli su neki dobri košarkaši, došli neki, možda, još bolji, ali najveće pojačanje Crvene zvezde da sezonu 2018/19 je trener – Milan Tomić.
|
Gospodin Tomić nikada do sada nije vodio neki tim samostalno, a celu svoju trenersku karijeru proveo je na klupi Olimpijakosa. To bi možda bio problem, da je Olimpijakos neka osrednja ekipa, ali pričamo o jednoj od najuspešnijih evropskih ekipa ikada.
Gledao je, učio, upijao znanje, usavršavao se, pratio poteze koje su potezali oni najveći, poput Dušana Ivkovića, a sada je rešio da se oproba samostalno, u Zvezdi.
Iako je prošlogodišnji trener Dušan Alimpijević imao samostalno vođenje kluba iza sebe pre dolaska na Mali Kalemegdan, Tomić celokupno iskustvo Alimpijevića drži "u malom prstu". Toliko godina provedeno u ekipi koja poseduje pobednički mentalitet, porodičnu atmosferu i sistemsko gledanje na košarku pozitivno su uticali na Tomića, koji, evidentno je, planira sve to da prenese na beogradske crveno-bele.
I, počeci ugradnje njegovog razmišljana u Zvezdu videli su se već u Laktašima, kada se šampion Srbije prošetao do titule Superkupa.
Tomić je jedan od onih strogih, od trenera koji kada tim odigra dobar napad, i dalje razmišljaju zašto nije dovoljno dobro odrađena rotacija u odbrani u prethodnom napadu, koji je odbranjen. On je jedan od onih koji traže najviše, a to i očekuju bez pogovora.
|
Zvezda je u Laktašima igrala jako kompaktno. Odbrana je mnogo "zategnutija" nego prošle sezone, praktično neuporedivo, i iako se u timu ne nalaze neki defanzivni potencijali kao što su ranijih godina bili Jović, Dangubić, Kuzmić, Dženkins itd. sigurno je da manjka truda neće biti, jer ako bude – biće problema.
Očekivanja navijača su velika, kao i svake godine, a Zvezda se i dalje bori na dva fronta, u ABA ligi i Evrokupu. Mnogi misle o Evrokupu da je nižerazredno takmičenje, "Cipiripi kup" ili kako već, ali da je tako ne bi iz godine u godinu nivo tog takmičenja drastično rastao, a ne bi ni pobedničko postolje vodilo direktno u Evroligu.
Igraće Zvezda to takmičenje motivisana, a naći će se u grupi sa Galatasarajem, Monakom, Brešom, Ulmom, Monakom i Andorom. Svakako grupa u kojoj se mora ostvariti prolaz u narednu fazu takmičenja, neće biti lako to je sigurno, ali ako crveno-beli žele da povrate stari sjaj, biće neophodno.
Da se razumemo, prioritet je jasan, a to je povratak na "vrh Jadrana" tj. osvajanje ABA lige. Direktno učešće u najelitnijem klupskom evropskom takmičenju Evrolige je ono što je potrebno da bi neka ekipa dominirala regionom, a ono je trenutno u rukama Budućnosti iz Podgorice.
Ipak, Tomićevi puleni su pokazali koliko su "naoštreni" da Zvezdu ponovo dovedu na vrh kada su demonstrirali silu protiv Crnogoraca u finalu Superkupa.
Ako je taj meč merilo nečega i ako se, kao što se u narodu kaže, po jutru dan poznaje, onda bi ovo mogla da bude fantastična sezona za Zvezdu.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
