Put do Rusije: Maestro Tadić dirigovao "orkestrom"
Fudbaleri Srbije vratili su se posle osam godina na glavnu scenu, a na tom putu su ostvarili šest pobeda uz tri remija i jedan poraz.
Evropa
Selektor Slavoljub Muslin je iskoristio činjenicu da već godinama razočarana javnost nije očekivala ništa od "Orlova", pa je na miru mogao da komponuje tim kroz koji je prošlo 26 igrača.
Na ruku mu je išao žreb i relativno laka grupa, jer iako su Vels i Irska bili dobri na EURO 2016, na papiru je bilo jasno da je daleko najtalentovaniji tim u grupi Srbija, te odličan raspored.
I kolo:
Srbija – Irska 2:2
Kostić 62, Tadić 69 – Hendrik 3, Marfi 81
Prvi meč je najavio novu frustraciju za navijače, remi kod kuće sa direktnim konkurentom u borbi za vrh tabele, koji je proizašao posle igre pune oscilacija. Tek oko 10.000 ljudi se našlo na tribinama "Rajka Mitića", što je bio jasan znak da navijači nemaju mnogo vere u "Orlove".
Bez obzira na pomenute oscilacije, ovaj susret je pokazao da Muslin ima momke na koje može da se pouzda u teškim trenucima. Srbija je uspela da preokrene rano vođstvo Iraca, ali je savršen start sprečio Marfi devet minuta pre kraja.
Muslinova formacija 3-4-2-1 pokazala je da će "Orlovi" konačno biti zanimljivi u napadu, ali da će za razliku od prethodnih godina odbrana biti slaba tačka.
Što se tiče pojedinaca, Kostić i Tadić su se odmah istakli kao nosioci igre, što su "overili" pogocima.
II kolo:
Moldavija – Srbija 0:3
Kostić 19, Ivanović 37, Tadić 60
Mesec dana kasnije usledilo je savršeno gostovanje, kod autsajdera grupe. "Orlovi" su maksimalno iskoristili priliku da opuštenom igrom i ubedljivom pobedom izgrade samopouzdanje. Izuzetno rastrčani Muslinovi izabranici su to upravo i u činili, te rutinskim trijumfom krenuli u napad na Rusiju.
Opet je blistao tandem Tadić-Kostić, pogodio je i kapiten Ivanović, a osim toga naš tim je stvorio još nekoliko dobrih šansi posle odličnih kombinacija pokazavrši da će forma da raste kako budu duže igrali zajedno.
III kolo:
Srbija – Austrija 3:2
Mitrović 6, 23, Tadić 74 – Sabicer 16, Janko 62
Bez obzira na neke kasnije vrlo bitne pobede, ovaj meč bi mogao da se okarakteriše kao prekretnica u ovim kvalifikacijama. "Orlovi" nisu blistali, mnogo su grešili u odbrani, ali su konačno bili tim koji ne pada posle kiksa i može da pobedi uprskos svim manama.
Na ovoj utakmici smo dobili i istinskog vođu selekcije – Dušana Tadića. Vezista Sautemptona je odigrao možda i meč karijere jer je bio zaslužan za sva tri gola. Prvo je namestio dva Aleksandru Mitroviću, a onda sam stavio tačku donevši pobedu "Orlovima" posle agonije nakon izjednačenja gostiju pola sata pre kraja.
Ova utakmica je podigla samopouzdanje ekipi na maksimum, a ujedno je probudila i navijače (15.000 na ovom susretu, na sledećem 46.000) čija je podrška takođe uticala na selekciju.
IV kolo:
Vels – Srbija 1:1
Bejl 30 – Mitrović 86
Usledilo je bitno i izuzetno teško gostovanje u Kardifu u kojem su "Orlovi" osvojili veliki bod. Gruba i na momente veoma prljava igra domaćina sprečila je naš tim da nametne svoj ritam, zbog čega su Muslivnovi izabranici često bili u podređenom položaju.
Mučili su se da organizuju konkretan napad, a da muka bude još veća svojom greškom su omogućili Velšanima da povedu u 30. minutu preko Gareta Bejla.
Međutim, veliki trud koji su uložili nagrađen je važnim golom Aleksandra Mitrovića.
V kolo:
Gruzija – Srbija 1:3
Kačarava 6 – Tadić 45p, Mitrović 64, Gaćinović 86
Godinama unazad Srbija je kvalifikacije gubila u "malim" utakmicama, duelima sa slabijim rivalima, pre svega selekcijama sa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza. Zbog toga je gostovanje u Tbilisiju u martu ove godine bilo od izuzetne važnosti.
Međutim, početak meča doneo nam je "deža vi" iz susreta sa Azerbejdžanom, Kazahstanom i Estonijom iz bliske prošlosti. Domaćin je poveo preko Kačarave, posle novog kiksa naše odbrane, tačnije Kolarova.
Ali, "Orlovi" su se opet izdigli iz problema i ponovo pokazali da raskidaju sve veze sa prošlošću, da predstavljaju novi talas srpskog fudbala.
Opet pod režijom Tadića koji je još jednom bio strelac i dvostruki asistent, preokrenuli su u Gruziji i trasirali put ka Mundijalu. Osim Tadića, u Tbilisiju se istakao i Mitrović, ne samo zbog novog pogotka, već izuzetnog doprinosa timskoj igri.
VI kolo:
Srbija – Vels 1:1
Mitrović 74 – Ramzi 35p
Meč koji je možda mogao da umnogome olakša Srbiji finiš kvalifikacija, ali "Orlovi" nisu bili na očekivanom nivou pred 45.000 navijača. Opet su dozvilili rivalu da prvi povede, opet svojom krivicom, ovaj put zbog loših reakcija Stojkovića i Milivojevića.
Međutim, i u ovom meču su uspeli da se vrate iz ponora, što u ranijim godinama to skoro nikad nije bio slučaj.
Ofanzivnom igrom su kontrolisali ritam meča i 15 minuta pre kraja su "Orlovi" opet nagrađeni, a ponovo je spasilac protiv Velsa bio Mitrović.
VII kolo:
Srbija – Moldavija 3:0
Gaćinović 20, Kolarov 30, Mitrović 81
Očekivana pobeda izvojevana bez problema uz lepu predstavu pred polupraznom Humskom. "Orlovi" su pokazali zrelost ne dozvolivši da se ponovi istorija i potceni otpisan rival.
Uprkos lošem vremenu zbog jake kiše Muslinov tim je pokazao klasu u odnosu na protivnika i nastavio da korača ka Rusiji.
Srpski tim je do trijumfa došao bez muke, sačuvavši snagu za ono što je predstojilo. Bio je to savršen uvod u ključni meč kvalifikacija.
VIII kolo:
Irska – Srbija 0:1
Kolarov 55
U utakmici kakva se i očekivala – teška, napeta, dosadna, pa i ružna, "Orlovi" su imali dovoljno znanja, strpljenja i sreće da osvoje Dablin.
U direktnom obračunu u borbi za prvo mesto Srbija je potpuno neutralisala domaćina i uradila ono što je retko činila u ranijim kvalifikacijama, iskoristila jednu od retkih šansi i osvojila tri boda tamo gde bi i jedan bio ogroman.
Aleksandar Kolarov je fantastičnim golom na asistenciju Kostića oduševio navijače i iskupio se za sve svoje i kikseve saigrača iz odbrane u minulim mečevima.
"Orlovi" su u Dablinu otvorili vrata Mundijala, ispred sebe su imali dve "meč" lopte.
IX kolo:
Austrija – Srbija 3:2
Burgštaler 25, Arnautović 76, Šaub 89 – Milivojević 11, Matić 83
Ne bismo bili ono što jesmo da bar jednom ne kažemo "hop" pre nego što skočimo. Ne bi to bio srpski fudbal da bar jednom unapred ne upišemo pobedu danima pre meča.
To se dogodilo pred gostovanje u Beču, protiv rivala koji nije imao ništa da izgubi, a poseduje kvalitet. Nažalost, nije pomogla ni domaćinska atmosfera.
Naravno, niko ne može zameriti igračima što je na njih uticao pritisak, ipak, nikad se nisu našli u sličnoj situaciji, a oko njih su svi pričali o tome gde će i kako će proslaviti plasman na Mundijal, u kom delu Beča, da li ćemo pobediti 3:0 ili 5:1.
To se obilo o glavu na terenu, a iako je Srbija povela na "Ernst Hapelu", sve vreme je bilo jasno da to nije onaj tim koji predvodi grupu, da to nije igra dostojna Mundijala.
Odbrana, koja je sve vreme kvalifikacija bila najslabija tačka i koja je bila ključ ovog meča, potpuno se raspala.
X kolo:
Srbija – Gruzija 1:0
Prijović 74
Beč nije mogao biti tako lako zaboravljen, a situacija u kojoj kiks može da sruši sve ono što je građeno godinu dana naravno da je opet "vezala" noge srpskim fudbalerima.
Poslednji meč kvalifikacija, meč generacije kako su ga neki najavili, pokazao je da uprkos svim pobedama i golovima, pred Muslinom je veliki posao do početka Svetskog prvenstva.
Da li je formacija sa trojicom defanzivaca pravo rešenje, ko je idealan partner Matiću u sredini, kome bi trebalo dodelili ulogu kreativca iza špica?
Minimalna pobeda golom Aleksandra Prijovića ne nudi odgovor na ova pitanja koja traže rešenje u narednih pola godine.
U ovih deset mečeva iskristalisala se kičma tima u formaciji 3-4-2-1, a čine je golman Stojković, štoper Ivanović, bočni igrači Kolarov i Rukavina, vezisti Matić, Kostić i Tadić, te napadač Mitrović.
Do SP će Muslin tražiti pravu kombinaciju odbrambene trojke, mestu u timu sa Ivanovićem je trenutno najbliži Nastasić, a konkurišu još Maksimović, Tošić, Mitrović.
U sredini terena Matiću će društvo praviti verovatno Milivojević, uz podršku Gudelja, a javnost se nada pozivu za Sergeja Milinković-Savića. Na bokovima su trenutno nedodirljivi Kolarov i Rukavina, a može značajno da pomogne Obradović.
Pored Tadića i Kostića, koji je propustio finiš kvalifikacija zbog povrede, trio iza centarfora bi mogao da zaokruži Ljajić.
Prvi izbor u napadu će skoro izvesno biti najbolji strelac naše grupe Mitrović, ali raduje gol Prijovića protiv Gruzije jer će selektoru svakako biti mnogo lakše kad zna da na raspolaganju ima nekoliko igrača koji mogu da reše meč.
Međutim, do Mundijala ima još dosta, nekim igračima će u međuvremenu pasti forma, drugima rasti, možda se probije neko novo ime, u mladoj reprezentaciji ima dovoljno kandidata za to (Grujić, Živković, Pantić, Radonjić), bitno je samo da ne bude bespotrebnih sukoba, svađa i prepucavanja ko bi trebalo ili ne bi da bude deo tima.
|
Vladimir Stojković – bez obzira što ima izuzetno talentovanu konkurenciju, opet je pokazao da je bez premca na golu Srbije. Veteran između stativa je unosio sigurnost u odbranu kada je ona bila najkritičnija, bilo je tu nekih kikseva, ali je skinuo mnogo više “zicera“ čime je omogućavao svojim saigračima da donesu pobede. Koliko je bio impresivan dovoljno govodi činjenica da je u jedinoj utakmici u kojoj je Srbija primila tri gola (Austrija 3:2), bio najbolji pojedinac tima.
Predrag Rajković – šansu je dobio samo dva puta, na premijeri protiv Irske u Beogradu, te protiv Moldavije, gde je zamenio povređenog Stojkovića. Njegovo vreme tek dolazi, Srbija ne mora narednih godina da brine o čuvaru mreže.
Matija Nastasić – momak koji će uz Ivanovića biti glavna uzdanica u odbrani u Rusiji, a posle Mundijala verovatno i ključni igrač defanzivnog bloka. Tokom celih kvalifikacija je bio jedan od stubova odbrane, van tima je bio samo zbog suspenzije. Bedem u defanzivi, važan faktor kod prekida u napadu.
Jagoš Vuković – igrač u koga Muslin ima veliko poverenje, često je bio starter, uglavnom je opravdavao ukazanu šansu, a posebno mu sme zaboraviti s koliko požrtvovanosti se bori za Srbiju. To je dokazao posebno u Dablinu gde je obavljao svoje obaveze i dok je hramljao. Zbog povrede ga nije bilo u Beču i protiv Gruzije.
Stefan Mitrović – sa Vukovićem se konstantno borio za treće mesto u startnoj postavi, imao je na nekim susretima problema sa bržim napadačima protivnika, često je ispadao u Beču, ali igrač koji može da donese stabilnost u zadnjoj liniji.
Nikola Maksimović – tek gradi svoje mesto u selekciji, kako skuplja minuta i iskustvo u Napoliju, tako dobija sve veći prostor kod Muslina. Žrtvovao se u Dablinu i faulom za crveni sprečio gol i verovatan gol rivala, zbog čega nije igrao u Beču, da bi protiv Gruzije pokazao da će biti glavni kandidat za startnu postavu u Rusiji uz Ivanovića i Nastasića.
Branislav Ivanović – kapiten i stub odbrane, jedini čije mesto u poslednjoj liniji nije upitno. Bez obzira s kim je činio štopersku trojku, Ivanović je bio najpouzdaniji igrač ispred našeg gola. Godine su učinile svoje, nije više hitar i upotrebljiv u napadu kao pre, ali i dalje zna da povuče i doprinese i sa druge strane terena. Bio je i strelac, u Moldaviji.
Duško Tošić – nakon premijere sa Irskom se nije naigrao, ali se profesionalno čekao i dočekao svoju šansu u finišu kvalifikacija. Protiv Gruzije vratio samopouzdanje poslednjoj liniji uzdrmanoj greškama u Beču. Njegovo iskustvo je bitan faktor u selekciji, u reprezentaciji je više od deset godina.
Antonio Rukavina – jedan od najstandardnijih u Muslinovom timu i jedan od ključnih u njegovoj formaciji 3-4-2-1 na desnom boku. Jednako bitan u odbrani kao i u napadu, neumorno je pokrivao desnu stranu terena, borio se za svaku loptu, istovremenu predstavljajući pretnju centaršutecima ka napadačima. Asistirao je Mitroviću za važan bod u Kardifu.
Aleksandar Kolarov – bilo je nekih kikseve, ali je Kolarov ipak bio jedan od najzaslužnijih za plasman u Rusiju. Ono što je Rukavina na desnoj, to je bek Rome na levoj strani terena, uz još veću doprinos u napadu nego njegov kolega. Sjajni prodori i fantastična ubacivanja u kazneni prostor su bitan faktor u igri „Orlova“. Strelac dva gola, od kojih nam je drugi otvorio vrata SP.
Ivan Obradović – povreda ga je sprečila da se izbori za veću minutažu u selekciji, neizostavna alternativa za Kolarova na levoj strani. Malo reprezentacija može da se pohvali sa tako kvalitetnom rezervom.
Filip Mladenović – starter na premijeri, posle je izgubio mesto u ekipi. Status u klubu će uticati na njegov put u Rusiju.
Nemanja Radoja – povrede su ga sprečile da se bolje nametne selektoru, koji ga je često zvao u tim. Mogao bi biti budućnost selekcije, neizvesno je da li će biti to Rusija.
Nemanja Gudelj – još jedan odlični zadnji vezni zbog koga će Muslin imati glavobolju na SP. Odlaskom u Kinu nije izgubio na nivou svoje igre, pouzdan u sredini terena opravdao je svaki put poverenje koje mu je ukazao selektor. Bez obzira da li je bio starter ili rezervista, njegovo prisustvo na terenu se umnogome osećalo.
Luka Milivojević – ustalio se u Muslinov tim, sjajno sarađivao sa Matićem na poziciji zadnjeg veznog, kvario igru protivnika, te bio izuzetno koristan u napadu. Iako je bio strelac u Beču, to mu je bio jedan od slabijih dana, pa je završio na klupi protiv Gruzije, ali nema sumnje da će biti u užoj konkurenciji za startnih 11 u Rusiji.
Ljubomir Fejsa – momak čiju su celu karijeru obeležile povrede je iz istog razloga bio u drugom planu i u ovom ciklusu. Kada je bio na terenu, radio je svoj posao bez greške. Ako bude maksimalno spreman na leto, Milivojević neće tako lako biti u prvoj postavi.
Nemanja Matić – kičma tima, igrač od koga sve kreće u ekipi i čije su igre oslikavale i rezultate reprezentacije. Kada igra Matić, igra i Srbija. Njega prate svi saigrači, šta on uradi zavisi šta će i oni. S druge strane, na njega su fokusirani i protivnici. Fudbalera na kojem će se bazirati igra u Rusiji. Jedini superstar među“Orlovima“.
Dušan Tadić – ako je Matić „motor“, onda je Tadić „mozak“ ovog tima. MVP kvalifikacija sa četiri gola i sedam asistencija. Bukvalno je sam srušio Austrijance u Beogradu u prvom meču, potom zablistao i u preokretu u Gruziji. „Vukao“ ekipu kada joj nije išlo, dominirao terenom, vođa navale, čovek kojem je ceo stadion skandirao. Ako se za nekog može reći da smo zbog njega u Rusiji, to je Tadić.
Filip Kostić – sjajan u tandemu sa Tadićem u prvom delu kvalifikacija, momak koji će u Rusiji biti jedan od „iks-faktora“ u napadu. Sa dva gola umnogome doprineo u osvajanju bodova. Muslin ima ogromno poverenje u njega, samo da ga zaobiđu povrede zbog koje je propustio finiš kvalifikacija, i nećemo morati da razmišljamo da li ćemo imati rešenje ispred gola rivala.
Zoran Tošić – jedna od ključnih rezervista, igrač koji uvek daje maksimum za reptezentaciju. Uglavnom je menjao Kostića, prethodnih meseci ostao bez minutaže zbog retkih natupa u klubu, ali povratkom u Partizan nema sumnje da će vratiti formu koja ga može odvesti u Rusiju. Momak koji je uvek uz nacionalni tim, iako je poređen, bio je uz saigrače i u Beču.
Mijat Gaćinović – Dva puta strelac, pogodio je odmah na debiju protiv Gruzije. Do Svetskog prvenstva će steći dosta iskustva u Bundesligi, jedan od igrača koji predstavljaju budućnost ovog tima. Međutim, veliki doprinos se očekuje već u Rusiji, pokazao je da može dosta da doprinese u rotaciji naših krilnih igrača.
Aleksandar Katai – imao je dosta prostora u prvom delu kvalifikacije, nekoliko puta bio i bitan faktor na terenu, ali manja minutaža u klubu ga je koštala i veće uloge u reprezentaciji. Igrač koji može biti važan šraf u mečevima u kojima je kontrola lopte od presudne važnosti i koji jednim potezom može da prelomi meč.
Adem Ljajić – tek u završnici kvalifikacija mu je selektor ukazao poverenje, uglavnom je bio rezerva, ali je tokom 60 minuta protiv Gruzije pokazao da bi u Rusiji mogao da bude jedan od nosilaca igre. Sjajni plejmejker, plesao je po terenu, sjajno sarađivao sa saigračima, podizao navijače. Potrebni su mu minuti sa Tadićem i Kostićem kako bi izvukao maksimum iz sebe. Tip igrača kakvog odavno čekamo da „ponese“ selekciju u napadu.
Aleksandar Mitrović – konačno se raspucao i sa šest golova bio prvi strelac naše grupe. Osim brojnih pogodaka, od kojih su dva protiv Velsa donosila bodove, bio je izuzetno koristan u timskoj igri naše selekcije, često proigravao saigrače u završnici napada. Tako je i asistirao za gol koji nas je lansirao u Rusiju. Nadamo se da će tokom sezone konačno dobiti više prostora i u klubu, sa dosta minuta u nogama mogao bi da bude jedno od otkrovenja Mundijala.
Andrija Pavlović – Nije uspeo da iskoristi šansu kao starter na početku kvalifikacija, golovima za klub je pokazao da može na njega da se računa. Nedostaje mu iskustvo velikih mečeva i jakih duela. Ima dosta prostora za napredak.
Aleksandar Prijović – džoker. U februaru postao reprezentativac, u oktobru odveo Srbiju na SP. Sjajni centarfor će biti bitan šraf u Muslinovom sastavu za Rusiju. Tip igrača koji razbija protivničke bunkere, mogao bi dosta da doprnese u mečevima u kojima će dubinske lopte biti od presudnog značaja. Osim što sjajno igra glavom, ima i fantastičnu tehniku, tako da lako može biti „double trouble“ za protivničke defanzivce.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
