"Oh, ne! Još jedan visoki beli Evropljanin..."
U Dalasu kažu da postoje samo tri sigurne stvari u životu – smrt, porez i odanost Dirka Novickog.
SAD
Devetnaest sezona, stotine saigrača, trojica trenera, jedna titula, jedan tim – 30.000 poena. A nije Amerikanac.
"Strpaću ga u džep u drugom poluvremenu", rekao je Skoti Pipen, jedan od najboljih defanzivaca u igri "jedan na jedan", Čarlsu Barkliju nakon što je 18-godišnji Dirk Novicki postigao 25 poena u prvom poluvremenu jedne egzibicione utakmice u Nemačkoj na kojoj su učestvovale NBA legende.
Mladi Nemac je na kraju imao 52 poena. A to je bila samo predigra momka koji će zauvek promeniti košarku i njene osnove.
Koreni
Poreklom iz sportske porodice, Novicki se kao dečak u rodnom Vircburgu bavio rukometom (otac bio reprezentativac) i tenisom, ali je ubrzo zbog svoje visine postao "nakaza" pa se okrenuo košarci. Tada ga je otkrio bivši reprezentativac Holger Gešvindner.
Dobio je dozvolju njegovih roditelja da radi sa 15-godišnjim Dirkom malo drugačije nego što je to bilo uobičajeno. Smatrao je rad na snazi i taktici nepotrebnim, a koncentrisao se na vežbe šuta i dodavanja. Uporedo je ohrabrivao Novickog da svira neki instrument i čita knjige kako bi postao kompletna ličnost.
Posle godinu dana bio je impresioniran njegovim napretkom i tada je imao ključan razgovor s njim. "Moraš da odlučiš da li želiš da igraš sa najboljima na svetu ili ostaneš lokalna zvezda. Ako želiš ovo drugo, prestaćemo sa treninzima jer to niko ne može da spreči. Ako želiš sa najboljima, moramo trenirati svakog dana", rekao je Gešvindner Novickom.
Posle dva dana razmišljanja Dirk je izabrao put ka zvazdama. Radio je sedam dana nedeljno sa lokalnim klubom DJK Vircburgom i budućim reprezentativcima Demondom Grinom i Robertom Garetom, da bi u leto 1994, kao 16-godišnjak postao prvotimac nemačkog drugoligaša.
Njegov prvi trener Pit Stal je ispratio Gešvindnerov sistem i koristio Novickog kao nisko krilo umesto centra kako bi unapredio svoj šut. Međutim, mladi Novicki je uglavnom bio rezerva šestoplasiranog tima lige i mučio se u školi, zbog čega je češće morao da uči nego da trenira.
Ipak, već u sledećoj sezoni je postao starter i redovno beležio dvocifren učinak na utakmicama, a kada je postigao 24 poena na jednom meču kojem je prisustvovao Dirk Bauerman, nemački selektor je rekao da je Novicki najveći talenat u poslednjih 10-15 godina.
To nije ostalo nezapaženo ni van Nemačke, Barselona ga je želela 1996, ali je on odbio poziv jer je želeo da završi školu. Vircburg se opet nije plasirao u Bundesligu, a Stala na mestu trenera menja Gešvindner. Odlazi i prvi strelac tima Kuisma, pa tu ulogu preuzima Novicki sa 19,4 poena po meču. Školu završava kao odličan učenik, ali je bio u obavezi da služi vojni rok.
Iste godine učestvovao je na pomenutom meču sa Barklijem i Pipenom na Najkijevom "Hoop Heroes Tour". Zakucao je preko "Velikog lajavca".
"Ko si dođavola ti? Moraš u vojsku? Visok si 210cm, šta ćeš ti u prokletoj vojsci? Ako želiš u NBA pozovi me", čudio se Barkli posle pomenute egzibicije, a 2012. je otkrio da je pozvao kompaniju Najki i rekao da će dati Novickom šta god želi samo da ga ubede da dođe na univerzitet Ouburn.
Ostao je u Nemačkoj i narastao još koji centimetar, prosečno beležio 28 poena i konačno uveo tim u prvu ligu. Proglašen je za najboljeg igrača Nemačke te godine. Godinu dana kasnije postigao je 33 poena uz 14 skokova i tri ukradene lopte na "Nike Hoop Summit", meču između najboljih mladih američkih i svetskih igrača.
Za SAD su igrali Rašard Luis i Al Herington. Novicki je imprsionirao kombinacijom brzine, kontrole lopte i šuterskog “arsenala”. Želelo ga je pola NBA klubova i cela Evropa. Odbio je ponude brojnih američkih koledža odlučivši da ode direktno u NBA gde su mu predviđali da će biti sedmi pik na draftu.
Posebno su ga pratili trener Bostona Rik Pitino i trener Dalasa Don Nelson. Posle 45-minutnog privatnog treninga sa Pitinom, on ga je uporedio se legendom Seltiksa Lerijem Birdom i obećao da će ga draftovati sa desete pozicije.
Međutim, u tok istorije se umešao Nelson i odveo ga u Teksas. Dobio je Novickog sa devete pozicije posle trajda sa Milvokijem i Finiksom na dan drafta. Meveriksi su u tom trejdu dobili i Stiva Neša iz Sansa. Novicki je NBA igrač postao 5. februara 1999. godine. Postigao je dva poena i to iz slobodnih bacanja, jer je promašio svih pet šuteva iz igre.
"To nije bila dobro veče za mene. I dalje je pamtim kao jednu od najgorih utakmica. Saigrači nisu uspevali da me pronađu na pravim pozicijama", našalio se Novicki.
Ipak, i dalje se seća svog prvog nastupa kao da je bio juče.
|
"Igrali smo u Sijetlu za koji je nastupao Detlef Šremf. Bila je gomila nemačkih medija. Bio sam mnogo nervozan. Išao sam da se pozdravim sa Detlefom pre podbacivanja, slikali smo se. Bio sam pun strahopoštovanja, osećao sam kao da ne pripadam tamo. Čudan osećaj. Sve je bilo novo, kao neko nadrealno iskustvo", rekao je Nemac.
U međuvremenu, Novicki je doveo Dalas do dva finala NBA lige i osvojio jedno, a on postao jedan od najboljih igrača svih vremena.
"Brzo je prošlo. U jednom trenutku si 20-godišnji nemački "vunderkind", a u drugom u 30-im i vidiš kraj tunela. Sada je taj kraj tunela blizu. Bilo je zabavno, veoma zabavno, ali vreme prolazi. Kraj dođe pre nego što shvatiš", istakao je Novicki.
Osim Novickog, još jedan čovek je bio bitan za uspon Maeveriksa u prvoj deceniji 21. veka. Sadašnji vlasnik tima Mark Kjuban. Kupio je Mevse u januaru 2000. za 285 miliona $.
Kada je Nemac stigao u NBA, bio je samo jedan u nizu vlasnika VIP sezonskih karata. Novi internet bogataš koji je na mečeve dolazio pre svega da bude "viđen". Mislio je verovatno isto ono što i većina nesrećnih navijača Dalasa krajem 90-ih. Video je kako Nelson dovodi mladog Nemca izblajhane kose u dres Meveriksa i pomislio na najgore.
"Nisam ga posmatrao mnogo pažljivo u ruki sezoni. Išao sam na utakmice da se zabavim, pijem pivo, izlazim sa devojkama. Iskreno, pre nego što sam kupio tim nisam obraćao pažnju. Mislio sam da je samo još jedan visoki belac iz Evrope koga je Neli doveo. Onda počneš da pratiš i shvatiš da je nešto posebno", opisao je Kjuban svoj prvi utisak o Novickom.
Ni Nelson nije zaista znao šta će dobiti od momka iz Vircburga kada je otišao u Nemačku da ubedi dugačkog i mršavog Novickog da izađe na draft 1998. Ali je znao da prepozna talenat kada ga vidi. A njega je bilo pregršt u Novickom.
"Kada smo doveli Dirka mislili smo da dobijamo igrača koji bi mogao da postane Ol-star i možda lider ekipe. Posle nekog vremena sam shvatio da imamo nešto posebno. Ali niko u svetu nije mogao ni da pomisli da smo dobili momka koji će postići 30.000 poena", rekao je Nelson.
"Nije posedovao atletske sposobnosti kao većina igrača, ali je imao veštinu kao retko ko. A njegove radne navike su tek bile izuzetne. Nikad nije prestao da radi na sebi", dodao je Nelson.
Pre Dirkenštajna
Možete li danas da zamislite NBA igrače da moraju da čekaju da se završi nečiji "termin" kako bi trenirali? To je bilo normalno za Novickog.
Novicki nije uvek bio zaštitni znak Meveriksa. Bilo je vreme kada nije mogao da uđe na teren za trening. U prvoj sezoni dosta je trenirao u Lendri centru, sali Kliničkog centra Bejlor univerziteta.
Bilo je to jedno od nekoliko mesta na koja su išli Novicki i njegovi novi prijatelji Stiv Neš i Majkl Finli da uveče dodatno vežbaju šut posle timskog treninga. Morali su da čekaju u redu. To je bilo nakon NBA "lokauta" koji je trajao do januara.
"Igrali smo 50 utakmica za oko 40 dana. (Trener Nelson) Neli me u nekima nije ni uvodio. A takve stvari izazivaju sumnju u sebe kod svakog igrača. Nastavio sam da radim sa Stivom i Majkom posle treninga. Bilo je večeri kada smo imali samo pet minuta na parketu jer su članovi kluba koristili teren. Oni izađu da odmore, mi uletimo. Pa se opet sklonimo. Bilo je to drugačije vreme, ali mi je drago zbog toga", kaže Novicki.
Ti večernji treninzi su postali tradicija za Novickog. I kada je postao redovni Ol-star i jedan od najboljih šutera NBA lige, provodio je hiljade sati u mračnim salama širom SAD.
Ponekad sa svojim mentorom Gešvindnerom, a ponekad sa bilo kim koga bi našao da mu dodaje lopte do beskonačnosti za još jedan šut. Bio je to put do savršenstva. A nema dobrog treninga bez dobrog oporavka. Ni to nije bilo lako ostvariti u to vreme.
"Nije bilo keteringa posle utakmica ili hrane posle treninga. Kasno uveče ništa nije radilo, pa smo išli u Lun (lokalni bar Loon) na sendvič sa piletinom ili burger i pivo da se oporavimo. Možeš da se izvučeš s tim (brza hrana) kad si mlad", kaže Novicki.
Sada u kasnim tridesetim je na strogoj dijeti jer mu samo to garantuje da će odigrati još koju utakmicu, još bar jednu sezonu. Danas se oporavlja uz pastu, proteine i možda salatu, bez ikakve varijacije ječma.
"Upravo sam popio jedan “Bad lajt” posle dugo, dugo vremena", častio je sebe Dirk za istorijski trenutak u Los Anđelesu.
Čovek koji je promenio igru
Posle plej-ofa 2002. i debakla Dalasa od Sakramento Kingsa, koji su na pet utakmica od 207 svojih koševa više od polovinu (115) oena postigli zakucavanjima i polaganjima, Meveriksi su se posvetili unapređenju odbrane.
To je ozbiljno shvatio i Gešvindner, koji je imao posebne planove za Novickog. Odveo ga je na trening najboljeg nemačkog mačevalačkog tima.
"Mačevaoci uvek moraju biti sto odsto koncentrisani na odbranu pre nego što krenu u napad", objasnio je Gešvindner svoju neobičnu metodu koja je umnogome uticala na jedinstvenu karijeru Novickog.
Jedinstvenu ne samo zbog toga što je prvi stranac sa 30.000 poena u NBA, već i zbog toga što je promenila pogled na to kako će da se vrednuju igrači viši od 210 centimetara.
Novicki je tip igrača koji nije postojao pre njegovog puta od Vircburga do Dalasa, a za sobom je ostavio nasleđe koje će zahvaljujući njemu dugo da živi. Takvi košarkaši, posebno oni iz Evrope, uglavnom su u NBA imali sekundarnu ulogu da "čuvaju" reket i "pokrivaju" atletski dominantne Amerikance.
Međutim, Nelson je kao i Gešvinder bio vizionar, pa umesto da Novickog stavi na centra, što bi učinilo 90% trenera u svetu sa igračem od skoro 215cm, on ga je pustio da igra tamo gde se oseća najslobodnije, kao nisko krilo koje se transformiše u krilnog centra.
Sve granice su pomerene, rođen je novi tip igrača. Novicki je postao pionir nečega što je bilo nezamislivo u NBA pre njega, a sada praktično standard ove lige i igre.
Novicki je otvorio vrata NBA ligi koja se u postdžordanovoj eri mučila sa forsiranjem izolacije. Nemac je uvuđenjem u sistem visokih defanzivaca van reketa otvorio prostor za bekove i niska krila koji im nije bio dostupan osim prilikom "pik-en-rol" varijanti.
Tako je počela era brzog izbačaja sa trojke i visokih lobova preko odbrane pod koš. Igra je ubrzana, košarka je postala estetski atraktivnija i pre svega zabavnija.
Novicki naravno nije jedinstveni razlog ove promene, ali je jedan od visokih igrača koji je omogućio da se promena brzo dogodi i donese brojne visoke igrače čiji napad nije zavisio samo od igre leđima.
Nemac je jedan od retkih igrača čiji pokreti dostižu esenciju savršenstva. On nije bio prvi visoki igrač koji je preuzimao ulogu predviđenu samo za bekove i krila, koji je "širio" prostor na terenu, ali je prvi koji je to radio iza linije za tri poena konstantno poremajući geometrijske granice igre.
Klasične "petice" i dalje egzistiraju u savremenoj košarci, ali oni koji su sposobni da "rašire" teren doveli su do mnogo zabavnije igre od one koji smo gledali pre nekoliko decenija.
Ne postoji empirijska metoda ili zvanična mera kojom može da se odredi nečiji tačan uticaj, ali je Novicki ostavio dubok trag u NBA mnogo dalje od Dalasa. Njegov "fejdavej" je skoro pa patent. Bilo je drugih igrača koji su ga koristili pre finala 2011, ali je nakon "tog" finala za trofej "Lerija O'Brajena" postao "mejnstrim".
Čak ga je i Kobi Brajant usavršavao u narednim sezonama. Međutim, mnogi mogu provesti stotine sati uvežbavajući taj šut, ali će razlika između njih i Novickog biti poput prakse i teorije.
Njegovo mesto u Kući slavnih je odavno zacementirano, već je rame uz rame sa najvećima svih vremena. Zahvaljujući njemu, budućnost NBA lige je svetla.
Kraj jedne ere
Već su se povukli svi igrači koji su mu bili glavni konkurenti tokom prethodne dve decenije – Tim Dankan, Kevin Garnet, Kobi Brajant. Ovaj kvartet je zajedno ostvario skoro 800 pobeda. Pol Pirs broji poslednje dane u NBA.
"Moraš igrati baš dugo da bi dostigao 30.000. Lebron Džejms će to verovatno ostvariti sledeće sezone i to je neverovatno. Ali za nas normalne ljude, nama je potrebno mnogo vremena", rekao je "normalni čovek" Novicki.
Normalan. Odličan način da se opiše ovaj Nemac. Ne voli da ga tratiraju kao superzvezdu ili poznatu ličnost. Često se šali na svoj račun. Obožava svoju porodicu. Voli Dejvida Haselhofa. A to što će u istoriju otići kao jedan od 20 najboljih igrača svih vremena za njega je samo bonus.
Novicki je u 11. sezoni stigao do 20.000 poena, kada je trener Mevsa Rik Karlajl procenio da će do kraja karijere dostići i 25.000. On je to uspeo za tri godine, a sedam kasnije je postao prvi neamerikanac sa 30.000.
Bio je Ol-star u 36, mogao je i u 37. ali je odlučio malo da uspori kako bi produžio svoju karijeru. Biće u NBA i u 39. kada će postati tek drugi igrač u istoriji uz Kobija Brajanta koji je proveo najmanje 20 sezona u jednom timu.
Naravno, 2011. godina će ostati zauvek upamćena u Dalasu, tada im je Novcki doneo prvu i jedinu NBA titulu, već na startu spustio na zemlju "veliku trojku" Hita sa Lebronom Džejmsom, Dvejnom Vejdom i Krisom Bošom, te izveo jedan od najlepših "fejdavej" šuteva u istoriji lige koji će se jednog dana možda postati logo u rangu Džerija Vesta.
Bez obzira kad će se povući iz košarke i šta će se do tada sve dogoditi u NBA ligi, titula iz 2011. će ostati jedna od "najkul" u istoriji lige.
Biti u društvu Karima Abdul-Džabara, Karla Melouna, Kobija Brajanta, Majkla Džordana i Vilta Čemberlena je ništa drugo do mesto među bogovima košarkaškog Olimpa. A on je tek jedan od trojice koji su prvih 30.000 poena postigli za samo jedan tim (Brajant, Meloun).
Zvanično, Novicki je ušao u istoriju u 1.377. utakmici regularne sezone i u 48.209. minutu svoje NBA karijere u dresu Dalas Meveriksa.
"Kada nekoga platiš 200 miliona, on mora biti odan", znao je da kaže Mark Kjuban. Međutim, Novickom nije bilo potrebno 200 miliona da bi bio lojalan Mevsima tokom cele karijere.
On jeste zaradio 245 miliona u karijeri, i dobiće još 25 miliona sledeće, svoje verovatno poslednje jubilarne 20, ali mogao je mnogo više.
Tokom karijere ostavio je Meveriksima skoro 80 miliona dolara koje je mogao da uzme kroz maksimalne ugovore, kako bi tim imao mogućnost da dovede igrače koje želi. Skoro celu karijeru je igrao na "popustu", a tako je i poslednjih sezona.
Ako je Majkl Džordan najbolji košarkaš svih vremena, Dirk Novicki je najbolji beli košarkaš svih vremena. Tačka.
A. Kovačević
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
