Broj navijača na susretu prethodnog kola izmedu Partizana i Novog Pazara bio je gotovo trocifren. Kuda plovi brod srpskog fudbal i za koga se on igra? Stručnjaci kažu – zovite profesionalce da se bave tim problemom. Zasto navjiači izdaju ponovo srpski fudbal? Sada kada Zvezda igra najbolji fudbal u poslednjoj deceniji, Partizan je na pragu evropskog proleća, Čukarički i Borac su razdvojili večite, deca Vojvodine sjajno igraju predvođena talentom koji nije godinama nije viđen na srpskim terenima, a na jugu još od čuvenog Reala sa Nišave nisu bili bliži nastupu u Evropi. “Nema više gradova u kojima se za fudbal živi. Odavno nemamo atmosferu da se oko fudbala i lokalnog kluba živi, da se njegovi igrači prepoznaju i poštuju“, kaže Zoran Avramović, autor nekoliko knjiga koje vezuju fudbal i marketing. “Ja pre svega mislim da je veliki problem posećenosti na stadionima, problem koji je zadesio čitavu Evropu – a to je nasilje na stadionima“, smatra Dragan Životić, dekan na Fakultetu za sportski menadžment. Problem huliganizma rešava se u porodici, državi, ali i uz pomoć zakona koji se primenjuju. Ipak, šta klubovi mogu da urade i da li uopšte nešto rade? “Sve se svelo na proizvodnju dobrih igrača, koji se trude da što pre napuste zemlju kako bi obezbedili egzistenciju. Srbija je četvrta u svetu po izvozu igrača, iza Brazila, Argentine i Francuske. I to je jedini biznis kojim se oko fudbla ljudi u Srbiji bave“, kaže Avramović “Mislim da fokus treba da bude na međunarodnoj sceni, na evropskim takmičenjima. Tu vidim šansu naših klubova, a za to je potrebno da imate tim, a kako da imate tim kada svake godine prodate dva-tri mlada igrača i kukate kako morate to da radite jer nemate novca. I to je jedno zatvoreno kolo u kome ovi ljudi rade, a ne žele da prošire tu sliku“, nadovezuje se Životić.A ko se u našim klubovima bavi marketingom i jesu li to prepoznale lokalne sredine? “Surdulica, Pazar, Ivanjica , Subotica imaju priču sa navijačima, oni bi mogli da pokrenu taj marketing. Međutim, potrebno je da to rade ljudi koji su profesinalci. To odmah znači da oni moraju da budu plaćeni i tu nastaje problem. Kako i na koji način obezbediti novac za njihov rad“, kaže Avramović. “Ne može u marketingu da radi neko ko nema nikakvo znanje o tome. Neko ko nema biografiju. Eto. predsednik kluba mi je prijatelj ili rođak i stavi me da budem direktor marketinga. To je nauka koja se izučava“, objašnjava Životić. Na marketinugu mora da se radi svakodnevno – svi u našem fudbalu žele da se bave poslovima blizu fudbalera i terena, a mali je broj oni koji žele da rudare u ovoj industriji. Da bi navijači došli na stadion, moraju da prepoznaju fudbalere lokalnog kluba kao “svoje“. “Dok je Aleks Ferguson bio menadžer Mančester junajteda, igrači su imali obavezu da svakog ponedeljka posete neku školu, instituciju, da bi ih u Mančesteru svi prihvatili. Ali tamo oko kluba radi 800 ljudi, u Liverpulu oko 1000... To je ozbiljna industrija“, naglašava Avramović.“Znate, kada vidim da su najveći uspeh marketinga jednog kluba nove stolice za rezervne fudbalere ili potpisivanje ugovora sa knjižarom – to je smešno. Pa to je ozbiljan posao. Zvezda i Partizan moraju da imaju svoju televiziju. Van zemlje ima više od pet miliona Srba, neka samo pet odsto kupi karticu da prati šta se dešava u njihovim klubovima i benefit bi bio ogroman“, poručuje Životić. Iznad srpskog fudbala stoji senka koja običnog navijača tera od stadiona – prazne tribine, neredi, loši tereni, nikakva zabava oko stadiona i u njegovom okviru. A sve to može da se okrene jer ispod senke ne mora uvek da bude loše. Preduslovi za to postoje – dobri fudbaleri, emocije, mediji, jedino je neophodan... “...Rad. Ceo ovaj razgovor svodi se na priču o novcu. Ali do novca se ne može doći tako što ćete sedeti, kukati i čekati da vam neko nešto pokloni. Rad je privilegija i samo težak rad donosi sreću, koliko god to zvučalo apsurdno. A“ uz težak rad dolazi i novac. Realtivno jednostavno“, zaključuje Avramović. Posledica tog rada trebalo bi da bude učešće u evropskim takmičenjima, a od toga neće koristi imati jedino klubovi, već i gradovi, privreda i celokupno društvo.
