Srpski fudbal – ne daleko od očiju, ali daleko od srca
Godina na izmaku ostaće upamćena kao istorijska za srpski fudbal.
Nemanja Đorđević
Nacionalna selekcija naše zemlje plasirala se na Svetsko prvenstvo u Rusiji, prekinuvši osmogodišnji post neigranja na velikim takmičenjima, mlađe selekcije 'Orlova' takođe sjajno guraju ka završnim turnirima, dok su Crvena zvezda i Partizan polusezonu zaokružili prolaskom u nokaut fazu Lige Evrope.
Ipak, i pored činjenice da ćemo po prvi put u istoriji imati dva predstavnika tokom evropskog proleća, odnosno da će reprezentacija igrati u grupi sa Brazilom, Švajcarskom i Kostarikom – malo toga promenilo se na fudbalskim terenima širom Srbije. Praktično ništa.
I dalje više čitamo saopštenja nego što gledamo kvalitetne mečeve, uslovi na stadionima još uvek su veoma loši, da ne kažemo 'kriminalni'. Jer, jedan snežni talas dovoljan je da parališe dobar deo superligaša, a jedna sudijska odluka da fudbal završi u petom planu, pa i ne čudi da ogroman uspeh na više nivoa nije doneo ni onaj, valjda, najočigledniji, primarni boljitak – povratak navijača na tribine.
U ovom trenutku, prema podacima, jedinim dostupnim, sajta worldfootball.net – same brojke i prosta matematika donose razočaravajuć rezultat, ali ne i nešto na šta se nismo navikli.
Dovoljno je pogledati poslednjih nekoliko godišnjih izveštaja, gde prosek gledanosti naše lige, među onim respektabilnijim, najčešće u donjoj polovini, donje polovine tabele.
Ne računajući poslednje dve runde takmičenja, mečeve šesnaest članova naše najkvalitetnije lige pratilo je blizu 600.000 navijača, ili ti prosečno 1.888. Na prvom mestu je Crvena zvezda (deset mečeva – 99.470), drugi je Partizan (devet mečeva – 25.600), a treća Mačva (devet mečeva – 25.500).
Prethodnih nedelja na stranama našeg portala imali ste priliku da učestvujete u anketama koje su se bavile upravo spomenutom tematikom, pomoću kojih smo pokušali da utvrdimo šta je glavni razlog loše posete na stadionima širom naše zemlje.
Prva vam je donela ono najosnovnije pitanje,koji je to razlog zašto ne idete na utakmice voljenog kluba. Nešto manje od 11.000 glasova (10.756) iskristalisalo je dva odgovora – loš kvalitet fudbala i prisustvo huligana na mečevima.
Huligani su 'odneli pobedu' sa 2.583 glasa, dok je sâm kvalitet igre imao 111 klikova manje. Četvorocifren broj glasova imale su još tri opcije – za "nameštene utakmice" (1.192) i "sumnjiva lica na čelu klubova (1.046), kao i stav da vas "ne zanima srpski fudbal" (1.283).
Osim pobrojanih stvari, jedan od ključnih faktora svakako jeste i finansijski momenat, da bismo vas upravo iz tog razloga upitali koliko novca na godišnjem nivou potrošite na klub za koji navijate. Isto tako, cena samih karata nije glavni uzrok veoma loših poseta, već i sve ono što prati dolazak jednog navijača iz drugog grada ili druge zemlje na meč – prevoz, hrana, piće, putarina...
Potpuno očekivano, više od polovine odgovora (2.359) donosi opciju "manje od 5.000 dinara godišnje', dok je prvi sledeći odgovor "preko 20.000 dinara".
Imajući ovo u vidu, i ne čudi da prosečan navijač (1.007) godišnje pogleda do deset utakmica (379), ali samo nešto manji broj ne pogleda nijednu (313).
Međutim, naš poslednji upitnik govori da novac ipak nije isključivi 'krivac' za prazne tribine, pošto dvesta, trista dinara zaista ne može biti izgovor, barem kada su beogradski večiti rivali u pitanju, ili ostali superligaši iz glavnog grada, koji broji preko 2.000.000 stanovnika.
Četrdeset odsto (3.356) živi manje od dvadeset kilometara daleko od stadiona kluba za koji navija (1.169), dok je, mnogi bi pomislili i paradoksalno, ali kada se sagledaju sve okolnosti ovih prostora, gotovo identična brojka u pitanju kada se radi o opciji sa "preko 200 kilometara".
Poznato je koliko navijača večiti klubovi sa Topčidera imaju u susrednim nam zemljama, pa i ne čudi da najviše vas na utakmice ide 'sa ekipom' (295).
Jedina svetla tačka jesu mečevi koje su crveno-beli igrali kao domaćini u okviru svoje grupe H Lige Evrope, kada su na krcatu Marakanu redom dolazili BATE Borisov, Arsenal i Keln – što je zbirno i najveća gledanost u najobimnijem evropskom takmičenju (143.975), isped Arsenala (143.553).
Istovremeno, u grupi B, crno-bele je gledalo 12.659 navijača protiv Skenderbega, odnosno 20.524 u meču odluke sa Jang Bojsom, dok protiv kijevskog Dinama, zbog kazne UEFA, nije bilo navijača.
Iako smo ne tako davno imali periode, da li iz inata ili čega već tako srpskog, kada je na stadionu Crvene zvezde u domaćem šampionatu bilo i 40.000 navijača, a gledanost na godišnjem nivou bila blizu cifre od 2.000.000. Ipak, sve to bili su izolovani 'indcidenti', pokrenuti povremenim bljeskovima naših klubova na evro sceni.
Nažalost, dugoročno rešenje za jedan od samo nekoliko hroničnih problema srpskog fudbala za sada se ni ne nazire, i pored određenih ulaganja Evropske fudbalske unije i Fudbalskog saveza Srbije.
Glavne boljka svakako nisu estetske prirode, ali od nečega ipak mora da se počne...
Ostaje nam da vidimo, i da se po ko zna koji put nadamo, da li će ovo proleće napokon biti prekretnica ka boljitku najvažnije sporedne stvari na svetu u našoj zemlji.
Nemanja Đorđević (@ElGrandeDiego)
Buffalo fans become one with the bench. ⛄ #INDvsBUF https://t.co/qPl9qVXyEv pic.twitter.com/e4bqIhzsRG
— theScore (@theScore) December 10, 2017
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
