Lamar Odom – smrt, droga i borba sa duhovima prošlosti
Pesma koja najbolje opisuje njegov život jeste ona od Kurtisa Džejmsa Džeksona III, čoveka poznatijeg pod alijasom 'pola dolara' – "When it rains it pours" (Kada kiša pada, onda lije).
Nemanja Đorđević
Ipak, imajući u vidu sve okolnosti koje su obeležile njegov život, ali i odluke koje je donosio i poteze koje je vukao, možda je on to bolje opisao citirajući čuvenog američkog muzičara Rika Džejmsa.
"Kokain je paklena droga".
Rođen je i odrastao u jamajkanskom kvartu u Kvinsu (South Jamaica, Queens), jednom od najopasnijih i najozloglašenijih kada je Njujork u pitanju, istom onom u kom je spomenuti '50 cent' upucan čak devet puta.
Otac Džo bio je težak heroinski zavisnik, pa je uglavnom vreme provodio za majkom Keti, ali ga je ona napustila kada je imao samo dvanaest godina – izgubivši bitku sa rakom debelog creva. Kako je otac većinu vremena provodio na sumnjivim mestima, sa sebi sličnima, uvek u potrazi za brzim, najčešće ilegalnim novcem i narkoticima, brigu o njemu preuzela je baka Mildred Merser, majčina majka.
Upravo je Mildred i najzaslužnija što je, pre svega, uspeo da ostane živ i završi školu, ali i da postane profesionalni košarkaš. Uspela je da ga usmeri tako da ostane u školi, a ne na ulici, dok mu je svojim potezima ukazivala kako bi trebalo da postupa kroz život. Odgajila je petoro dece i vratila se u školu u petoj deceniji života, kako bi sa 56 diplomirala.
Međutim, njena smrt 2003. godine predstavljala je novi, ogroman udarac, a šta tek reći za iznenadnu smrt šetomesečnog sina Džejdana svega tri godine kasnije? Ili za ubistvo mlađanog rođaka na ulicama 'Velike jabuke' 2011...
Iako mu porodica načinom vaspitanja nije dozvolila da upadne u kolotečinu afroameričkog predgrađa, već ga uz ogroman talenat načinila NBA šampionom, nije uspeo da se odupre 'duhovima iz prošlosti', kao što je to upešno činio u ranoj mladosti, kada je to i najteže. Danas se, ponovo, nalazi u grčevitoj borbi za život – iz kandži alkohola, droge i užasnog načina života, okružen svime onime što je prezirao, bez svesti i samospoznaje da li će se sutradan, ili kada već, uopšte probuditi.
"Smrt me je oduvek proganjala. Samo sahranjujem ljude, godinama unazad" – Lamar Džozef Odom.
|
Gubitak majke, gledano iz ove perspektive, imao je ogroman uticaj na njegov dalji put jer je utočište pronašao na lokalnom košarkaškom terenu, čuvenom 'Ozon Parku' gde se okupljala radnička klasa.
"Lamar je odrastao kao srećno i voljeno dete, iako je prežive strašne stvari, a da nije ni postao dečak. Učili smo ga da voli umesto da mrzi. Daće vam i pomoći će vam šta god mu tražili ili ga pitali. A, nikada ga nećete ćuti da priča loše o bilo kome. Nikada neću zaboraviti poslednje reči njegove mame, koje mu je uputila nedugo pred smrt – 'Budi dobar prema svima'", ispričala je Florens Odom, baka sa očeve strane porodice.
Osim tinejdžerskih bubica i ponekog manjeg incidenta, srednju školu završio je bez većih problema, dok je skautima prvi put za oko zapao sa 15 godina, najpre iz razloga jer tog leta porastao gotovo 15 centimetara.
Već tada bio je viši od dva metra. Istog tog leta, 1997, izabran je za igrača godine i člana najbolje državne petorke, dok je zajedno sa Kobijem Brajantom igrao na "Adidas ABCD" kampovima.
|
Upravo je posle konsultacije sa živom legendom Los Anđeles Lejkersa i jednim od najvećih takmičara ikada odlučio da ne žuri u NBA, osetivši da nije dovoljno spreman, za razliku od 'Crne mambe', pa je pokušao da ostvari svoju drugu veliku želju i postane učesnik Univerziteta Nevada.
Majka priroda dala mu je gotovo savršene atletske sposobnosti za bavljenje košarkom, dok je atraktivni i nesebični stil igre brzo pronašao mesto kod zaljubljenika u ovu igru, što je od njega napravilo jednog od najvećih talenata generacije.
Predvodio je loptu kao bek, šutirao kao profilisano krilo, kontrolišući situaciju u reketu na oba kraja terena i bio u stanju da čuva svih pet igrača iz protivničkog tima.
Ispunjavao je sve uslove i bilo je vrlo verovatno i da će zadužiti ormarić ekipe iz Las Vegasa, ali je tada na površinu izašla prva afera u kojoj je Lamar bio glavni protagonista. Čuveni časopis 'Sports Illustrated' objavio je priču koja dovodi u pitanje istinitost ACT testova, koji se polažu prilikom upisivanja koledža, posebno ističući Odomov sa osvojenih 22 od 36 poena.
|
Nedugo zatim ponovo se našao na svim vestima, ponovo kao udarna informacija pošto ga je policija u 'Gradu greha' privela jer je pokušao da angažuje prostitutku.
Rezultat svega bilo je odustajanje Univerziteta koji je odmah povukao ponudu jer Lamar nije želeo da sarađuje sa zvaničnicima istrage, a cela situacija probudila je sećanja na neka mračnija vremena, zbog čega se ponovo povukao u sebe. Na kraju je završio na Rod Ajlendu 1999. godine, ali ni po koju cenu nije želeo da košarka ispašta.
Nastavio je u istom ritmu, postepeno je razvijao svoju igru, pod posebnim nadzorom Džerija Degregorija, svog srednjoškolskog trenera, odnosno kasnijeg asistenta u Nevadi, i spreman dočekao novu sezonu. Ispostaviće se šampionsku.
Prosečno je beležio 17,6 poena, 9,2 skoka i nešto više od četiri asistencije po utakmici, Remsi su postali NCAA šampioni, a on pokupio još nekoliko individualnih nagrada.
|
Sada je definitivno bio spreman. Samo tri meseca kasnije, kao devetnaestogodišnjak prijavio se za Draft, gde ga Los Anđeles Klipersi biraju kao četvrtog pika. U čast bake uzeo je broj sedam, kao njen srećan i omiljeni broj.
Pozornice su se godinama menjale, ali je on uvek ostajao isti, tj. – šablon je bio istovetan. Na parketu je delovao tako da ga u životu ne zanima ništa više od košarke, ali se isto nije moglo reći i za vreme u kojem nije imao loptu u rukama.
Najboljim primer jeste njegov debi među najboljima, kada je ubacio 30 poena i uhvatio 12 lopti, istovremeno uredno pušeći travu sa ortacima iz kraja. Kako krajem prošlog milenijuma u NBA to i nije bio toliki problem, iako je svima bilo jasno da više od pola lige 'duva, u prvih nekoliko godina nije imao većih problema sa čelnicima disciplinske komisije.
Ipak, dosta toga se promenilo za samo tri sezone, pa se po prvi put našao pod suspenzijom zbog upotrebe opijata, kada je bio kažnjen sa pet mečeva pauze, a samo osam meseci kasnije ponovo je sankcionisan zbog istog prekršaja – ovoga puta na mesec dana.
|
"Upao sam u stvari i radio nešto što nikako ne bih smeo, blejao sam, išao na žurke, konzumirao alkohol...", samokritičan je bio Odom.
Zbog svega je odigrao samo 29 utakmica te sezone, a za četiri godine kao član Klipersa beležio je 13 poena, sedam skokova i 3,8 proigravanja po susretu. U leto 2003. godine postao je ograničeno slobodan agent, uprava Klipersa nije bila voljna da mu ponudi dugogodišnji ugovor jer je već obezbedila usluge Eltona Brenda, pa je Lamar postao saigrač rukija Dvejna Vejda, Kerona Batlera i veterana Edija Džonsa u Majami Hitu.
Prijalo mu je sunce Floride, gde je stigao do svog prvog tripl-dabla u karijeri, ali i prvi put zaigrao u plej-ofu, i to posle sezone u kojoj je Hit imao svega 25 pobeda na svom kontu. Mlađani članovi 'Vreline' su sa četvrtog mesta otišli u doigravanje, potom su izbacili Nju Orleans Hornetse u trileru kroz sedam utakmica, a malo je nedostajalo i da eliminišu prve nosioce Istoka – Indijana Pejserse.
Uspeli su da se vrate na 2-2 u pobedama, Odom se posebno istakao u dve partije sa preko 20 ubačenih poena, ali to nije bilo dovoljno za Redžija MIlera, Džermejna O'Nila i drugove.
|
Delovalo je da se snašao i pronašao u Majamiju, međutim – narednog leta usledio je novi trejd, kojim su u skorijoj budućnosti ispisane nove stranice istorije, a on ponovo postao stanovnik 'Grada anđela'.
Majami je za Šakila O'Nila u redove Los Anđeles Lejkersa poslao Kerona Batlera, Brajana Grenta i Lamara Odoma, i tim potezom svrstao sebe među glavne favorite za prsten. Neverovatni 'The Flash' pobrinuo se za ostalo nadrealnom partijom u velikom Finalu...
Istovremeno, momak iz Kvinsa sada je i zvanično bio saigrač Kobija Brajanta, ali i deo jedne od najslavnijih franšiza u istoriji. Za razliku od Floride, pri povratku u LA nije sve išlo kao podmazano – povreda ramena naterala ga je da propusti početak sezone. Iako je istu završio po prvi put sa dabl-dabl prosekom (15,2 poena, 10,2 skokova) 'Jezerdžije' tek peti put u svojoj istoriji nisu bile učesnici post-sezone.
Učinkom na parketu bio je zadovoljan, znatno više nego ishodom u odlučujućim mečevima, da bi novu veliku radost doživeo 2005. godine kada je supruga Lisa na svet donela Džejdena, njihovo treće dete, a drugog sina.
|
Nažalost, samo pola godine kasnije Lamara Odoma i njegovu porodicu zadesila je nova tragedija, pošto je upravo on pronašao šestomesečnog Džejdana mrtvog u krevecu.
Mališan je umro od 'Sindroma iznenadne smrti' (SIDS) koji nije moguće dijagnostikovati, ni lečiti, a krilni košarkaš ni dan nije uspeo da se izbori sa činjenicom da je ostao bez sina.
"To je bilo prestrašno, Lamar nije mogao da se smiri, odbijao je da pusti Džejdana iz ruku i tako prizna da mu nema pomoći. Nije mogao da veruje šta mu se događa, jedva je pristao da iz bolnice ode kući. Kada sada gledam na sve, više od deset godina kasnije, dobro je i živ šta mu se sve dogodilo", rekao je Džamal Džonson, jedan od njegovih najbližih prijatelja.
Dobio je veliku podršku porodice i NBA zajednice, a košarka je iznova bila ta koja mu je pružila spas. I dalje je bila jedino mesto gde je isključivo razmišljao kako da loptu probaci kroz obruč i da porazi protivnika.
|
"Ponekad i sâm zastanem kako bih se prisetio šta je sve taj momak prošao i koliko je toga izgubio. Verujem da u njemu postoji velika doza tuge i razočaranosti, ali mi apsolutno nije jasno kako je uspeo da zadrži takav stav prema životu. Uvek vedar, nasmejan i spreman da pomogne. Divim mu se zbog toga, on mi je jedan od najboljih prijatelja", bile su reči Dereka Fišera, čuvenog plejmejkera Lejkersa, kada je bio upitan do opiše svog saigrača.
Kako su svaki važniji segment njegovog života pratili specifični faktori, ni sada nije bilo različito. Uprava Lejkersa odlučila je da vrati legendarnog Fila Džeksona na klupu i tako, poput Majamija, trasirala sebi put ka novim titulama.
Tim je postepeno rastao i dobijao oblik, dok je ulogu 'učitelja života' preuzela ekipa Finiks Sansa uzastopnim trijumfima u prvoj seriji borbi za prstenje. Posebno je bila bolna prva godina kada su Lejkersi ispustili vođstvo u seriji od 3-1, a poraz od Boston Seltiksa 2008. u Finalu zaokružio je jako težak ciklus za 'zlatno-ljubičaste'.
Upravo se tada najviše i ogledao kvalitet trenera Džeksona, koji je nebrojano puta bio u sličnim situacija, i u patikama i u cipelama, ali se mora istaći svakako i povreda prvog pika Endrjua Bajnama, odnosno dolazak Paua Gasola sredinom sezone.
|
Kada je trebalo da potvrdi klasu i postane jedan od nosilaca igre, okrenuo se porocima i nesportskom načinu života, ali se i to ispostavilo kao još jedan od niza faktora koji su uticali na to da postane NBA šampion. Na trening kampu se pojavio dobrano van forme, zbog čega ga je Fil prebacio na klupu i načinio šestim igračem.
U takvoj situaciji, sa ugovorom koji ističe na kraju sezone, uradio je nešto što bi malo ko u današnjem sportu. Stavio je ekipu ispred sebe, podredio se timu i sjajnim partijama u obe faze igre naterao trenera da ga u februaru vrati među startere. Početkom plej-ofa ponovo se našao u ulozi prve opcije sa klupe i postao iks faktor u pohodu na prsten koji se čekao sedam godina.
Jedanaest poena, osam uhvaćenih lopti, tri asistencije, dve blokade i ukradena lopta bio je prosek Lamara Odoma u šampionskoj sezoni, u kojoj je u velikom finalu demoliran Orlando Medžik sa Dvajtom Hauardom (4:0).
"Ne možete da nađete igrača kao što je on, možda i možete, ali osobu kao što je on – sigurno ne. Sve što radi na terenu veoma je posebno, oseća košarku jer mu je u krvi i ne mogu da zamislim ekipu bez njega. Od velike je važnosti za našu igru, dok atmosfera u svlačionici ne bi bila ni približno dobra bez njega", rekao je Kobi tokom slavlja, a već nekoliko dana kasnije stavio dektret na njegov odlazak, tj. povratak, u Majami.
|
Lamar je dobio novi, višegodišnji ugovor vredan 33 miliona dolara, Lejkersi najboljeg šestog igrača lige, ali i još jednu šampionsku titulu, sa još boljim učinkom i uticajem Odoma na igru šampiona, da bi godinu dana kasnije i zvanično bio nagrađen zvanjem najboljeg šestog igrača lige, iako je, realno, tu nagradu zaslužio i sezonu pre te, i one pre te...
Nastavio je da igra u istom ritmu, međutim – još jednom nije moglo bez tragedije i košmara. Kao da je na svaku dobru i lepu stvar u njegovom životu išla i jedna mračna, pravilo koje je nastavljalo i nastavljalo da se ponavlja.
Između sezona 2011 i 2012 zadesila ga je nova porodična muka jer je sin njegove sestre ubijen na ulicama Kvinsa, jedan od rođaka s kojima je imao posebnu povezanost, da bi onda, potpuno neverovatno, prilikom povratka sa sahrane, džip u kome se nalazio na mestu suvozača smrtno udario biciklistu.
"Bilo mi je dosta svega posle smrti mog bratanca, nisam mogao više, a ono sa nesrećnim biciklistom me je samo dotuklo. Počeo sam da ludim jer zaista više nisam znao ni šta da radim, a kamoli šta da mislim. Nisam mogao da jedem, nisam mogao da spavam... Ništa nisam mogao da radim i bio sam veoma blizu odluke da odustanem od košarke. Da napravim pauzu jer nisam bio u stanju ni da mislim na košarku, a još manje da je igram", iskren je bio Lamar.
|
Isključujući možda tu prvu godinu u Meveriksima, bilo je jasno da se neće oporaviti od poslednjeg udarca koji mu je život zadao. Tako da su problemi sa marihuanom, alkoholom i lakim ženama izgledali toliko minorno da verovatno i on sâm želi da te probleme ima i danas.
Kako više nije igrao toliko značajnu ulogu, njegova prisutnost u medijima nije bila ni delimično približna onoj kada je bio na vrhuncu, a povratak na naslovnice 'zaslužio' je nečim što je još kao mladiću moglo da mu uništi karijeru.
Dvadeset i šestog avgusta 2013. godine porodica je, posle tri dana, prijavila njegov nestanak. Ubrzo je na površinu isplivala priča da se Lamar već dve godine bori sa narkoticima, daleko ozbiljnijim od marihuane, da bi sve šokiralo saznanje da je nekašnji član ruki tima godine i državni reprezentativac ovistan od kreka (!?).
Posle dve godine odvikavanja i povratka u NBA, činilo se da je još jednom uspeo da se izvuče, ali, nažalost, tako nešto ne može da se kaže ni sada, u ovom trenutku.
|
Nije mu pomogao ni brak sa Kloi Kardašijan, koja je i u trenucima kada su se razvodili vodila brigu o njemu, posle afere koja mu je uništila prethodni brak, shvatajući da je njen suprug tempirana bomba, pre nego što je dve godine posle prvog incidenta bio nikada bliže smrti.
Američki mediji objavili su tog 10. oktobra da je Lamar Odom pronađen bez svesti na 'Ljubavnom ranču', sto kilometara nedaleko od Las Vegasa, okružen prostitutkama, alkoholom i narkoticima – u besvesnom stanju prebačen je u bolnicu, dok su pojedini mediji preneli informaciju da je preminuo.
Na sreću, to se nije obistinilo, i pored toga što su mu lekari davali polovične šanse za izlazak iz kome. Ipak, ni ovoga puta nije 'izgubio', nekoliko dana kasnije probudio se, izvađen mu je respirator, a već sledećeg jutra prisutne je pozdravio osmehom, podignutim palcem uz srdačno dobro jutro bolničkom osoblju.
"Varao sam svoju suprugu Kloi Kardašijan. Ni sam ne znam koliko sam afera imao. Kokain je od mene napravio monstruma. Dotakao sam dno. Droga mi je ubila volju za treningom. Bio sam sam kući i bilo mi je dosadno. Želeo sam da se provedem i popio sam dosta. Jesam li se opijao ili drogirao? Nisam uopšte. Poslednje čega se sećam jeste da sam ležao u krevetu s dve žene i onda sam zaspao. Kada sam se probudio četiri dana kasnije, pokušao sam da uklonim cev u ustima", rekao je tada tridesetšestogodišnji Amerikanac.
|
Koliko je Lamar važan Los Anđelesu, kao i svojim prijateljima, oslikava i potez velikog Brajanta, koji je lažirao povredu kako bi bio uz prijatelja u bolnici.
"Samo želim da moj brat bude dobro. Molim vas, nemojte me više ništa pitati, ne želim ni da mislim na najgore. Samo želim da me pogleda, da se nasmeje i da ga snažno zagrlim. Sve ostalo je nevažno", rekao je vidno potreseni Kobi, pre ulaska u bolnicu.
Daleko od toga da bilo šta može da opravda ovakvo ponašanje nekadašnje NBA zvezde, uprkos svemu što je preživeo jer živimo u svetu gde se njegova priča može nazvati izuzetno tužnom, ali ne i strašnom – pre svega uzimajući u obzir činjenicu da ogroman broj ljudi, dok ja pišem, a vi čitate ovaj tekst, preživljava bez hrane, vodi i ostalih osnovnih potrepština za normalan život.
|
Upravo zbog toga ne postoji razlog kojim se može razumeti ono što se dogodilo u noći između nedelje i ponedeljka, kada je snimljen kako bez svesti leži na podu noćnog kluba 'Butsi Belouz', dok ga momci iz obezbeđenja pridižu, a on unezvereno gleda ljude oko sebe u VIP separeu, i sve to na svoj rođendan.
Zvanično objašnjenje – da je dehidrirao posle napornog trening – verujem da vređa i njegov intelekt. Ali, isto tako, ostaje nam da se nadamo da će ovo biti poslednji put da o njemu čitamo u rubrici hronike, a ne sporta. Jer, u pitanju je sjajan momak, odličan košarkaš i veliki čovek.
Bar on najbolje zna kakav stres, traumu i nesagledive posledice na nas ostavlja patnja nekog nama bližnjeg...
Nemanja Đorđević (@ElGrandeDiego)
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
