Iker Kasiljas i potera za sreć(k)om
Nemanja Đorđević
Znate kako kažu – 'Kako misliš normalan? Pa, on je golman". I, istina je, većina čuvara mreže 'posebna' je na neki svoj ekscentričan način, pogotovo kada se radi o staroj gardi. Valjda to tako ide jer bi u suprotnom svako mogao da bude golman. Nije lako boriti se sa svim tim pritiskom koje sa sobom nosi stajanje na liniji. Biti protiv svih, braniti mrežu koju svi žele da zatresu...
Njihov položaj još je nezahvalniji od onoga u kome se nalaze članovi zadnje linije, poslednjeg bedema odbrane vlastitiog gola. Iako se i njima svaka greška posebno 'meri', i ume da potre sve ono dobro što su do tada uradili, čuvarima mreže još je teže. Štoper ili bek mogu da se iskupe na drugom kraju terena, dok za njih popravni ne postoji.
Možda upravo u svemu tome i leži gore spomenuta 'posebnost', odnosno njihova sklonost ka nekim stvarima koje i nisu baš sportske. Van terena to su alkohol, cigarete, kocka, brza kola, gomile tetovaža i sve što ide uz to, a na njemu momenti, tipa – kada odluče da je na crti baš dosadno, docrtaju nulu pored desetke na leđima i krenu u driblinge oko protivničkih napadača.
Ipak, već iz prve rečenice možete zaključiti da naš junak ne poseduje taj tip 'posebnosti', on je 'poseban' na potpuno svoj način. Na veliku scenu zakoračio je pravo iz srednjoškolske klupe, pošto je zamolio profesora da izađe sa šestog časa kako bi stigao da brani u meču Lige šampiona, da bi danas – tačno dve decenije kasnije – postao njen apsolutni rekorder. Na tom putu osvojio je sve, ali baš SVE – Iker Kasiljas Fernandes.
Rođen je u predgrađu Madrida Mostolesu 20. maja 1981. godine u porodici velikih navijača najvećeg kluba na svetu – madridskog Reala. Kako kaže njegov otac Hose Luis, već na fudbalu u kraju pokazao je ljubav prema rukavicama, iako je bio po prilično sitan i nizak. Hose je smatrao da će ga to 'proći' i da će, poput ostale dece, poželeti da zapravo igra fudbal, ali se to nikada nije dogodilo. I dobro je što je tako.
Sa devet godina našao se u trening centru 'kraljevskog' kluba 'La Fabrica', a tamo je i ostao narednih 25 godina. Međutim, veliko je pitanje da li bi se sve tako odigralo da jednog dana nije zaboravio da ode do kladionice i uplati tiket ocu.
Gospodin Kasiljas, inače u to vreme prosvetni radnik u ministarstvu, pogodio je četrnaest tačnih rezultata tog vikenda, Imao je više sreće o Dimitrija Mite Pantića u Tesnoj koži, ali je u nedelju uveče verovatno i sâm poželeo da je i u njegovom slučaju neko 'pogodio stativu'. Iker se zaigrao na lokalnom terenu, a njegova porodica ostala uskraćena za džek-pot u vrednosti od 1.200.000 evra.
Opet, gledajući iz ove perspektive, deluje da je ovako ispalo bolje...
Dvanaest godina po dolasku u klub, a četiri dana pred svoj šesnaesti rođendan, umesto na času biologije našao se na gol liniji voljenog kluba – slavnog Reala. U Madridu je gostovao Rosenborg u okviru grupe faze Lige šampiona, a usled povreda Boda Ilgnera i Pedra Kontrerasa trener Jup Hajnkes nije imao drugo rešenje.
Ni legendarni Nemac u tom trenutku nije mogao da pretpostavi šta je uradio. Kao i često, prečesto u životu splet okolnosti učinio je svoje, a fudbal je dobio novog heroja i brojne nove stranice istorije. Poslednju baš prošlog utorka, kada je stajao na golu Porta na gostovanju Juventusu.
Iako su Španci kroz istoriju imali nekoliko izuzetnih golmana, Kasiljasa su smatrali 'reinkarnacijom' Dina Zofa. Bio je samo tri centrimetra viši od čuvenog Italijana (185), a sličnost u njihovom golmanskom i mentalnom sklopu gotovo da je identična. Takođe, kao i 'Monumento' savršeno je tehnički i taktički iškolovan, baš po italijanskom modelu.
Pravovremeno postavljanje, munjeviti refleksi, brzina, konzistentnost i liderske sposobnosti učinili su ga nezamenjivim na golu kluba i reprezentacije. Praktično je nemoguće uhvatiti ga na 'krivoj' nozi ili mu proturiti loptu pored stajne kada bi vam ušao u šut, a kako je vreme prolazilo bivao je sve bolji i bolji. Jedino za šta su mogli da mu zamere bilo je to da ne napušta gol prilikom centaršuteva, narodski rečeno spada među 'linijaše', ali i pored toga retke su lopte koje nije uspeo da obuzda neverovatnim refleksima.
Za dve i po decenije u Realu, odnosno 16 godina u prvom timu, značajno je doprineo da njegov klub održi status koji ima u svetu – osvojivši čak 18 trofeja.
Pet La liga, dva Kupa kralja, četiri Superkupa Španije, tri Lige šampiona, dva UEFA Superkupa i dve titule Klupskog prvaka sveta, uz gomilu individualnih nagrada.
Samo je čuveni Raul Gonsales Blanko (741) više puta od njega branio boje Reala (725), a zbog svega što je uradio za tim sa Santjago Bernabeua i Španiju od navijača je dobio nadimak 'San Iker' (Sveti Iker).
Istovremeno, sa uspesima na klupskom nivou pisao je svoju legendu i u dresu 'Crvene furije', na čijem golu se našao takođe već kao golobradi mladić – i to na Svetskom prvenstvu 2002. godine u Japanu i Južnoj Koreji. A, i tamo je rekorder, sa 167 nastupa, i kapiten. Sa trakom na ruci doneo je svojoj zemlji prvu titulu prvaka Evrope posle 44 godine 2008, potom i još jednu četiri godine kasnije, dok je 2010. u Južnoj Africi stigao da uđe u društvo Franca Bekenbauera i Didijea Dešana.
|
Postao je tek treći čovek koji je kao kapiten podigao trofeje Lige šampiona, svetskog i Evropskog prvenstva visoko iznad glave, dok je prvi i jedini golman kapiten osvajač EURO takmičenja.
Nažalost, ni sve to nije bilo dovoljno da ga sačuva od mračne strane Real Madrida, pa je i on doživeo sudbinu svog velikog prijatelja Raula, ali i mnogih drugih živih legendi Madrida...
Na silu su ga odvojili od nečega što je voleo isto koliko i svoje najbliže, što se i moglo videti prilikom oproštajne konferencije na Bernabeuu. Iako će vam gotovo svi fudbalski fanatici reći da nisu reagovali isto kao Iker – budite sigurni da vas lažu jer bi tog dana i lopta proplakala.
Retki su oni kojima, gledajući kako se veliki Iker Kasiljas neuspešno bori za talasima emocija, nešto nije 'upalo u oko' za tih petnaestak minuta. Jeste Iker imao nekoliko netipičnih kikseva, jeste u nekoliko navrata imao i periode u kojima je bio značajno ispod svog nivoa, ali ništa ne može da opravda manir čelnika nesporno velikog kluba, manir tipičan za odvratni moderni fudbal.
|
S druge strane, koliko golmana znate koji nisu kiksali za vreme svoje karijere. posebno govoreći o onima koji su veći deo nje proveli na najvišem nivou?
U tom trenutku imao je 34 godine, što i nije neki problem kada su u pitanju čuvari mreže, šta više – oni što su stariji to su bolji. Nije želeo poput dobrog dela svojih vršnjaka da se preseli u Sjedinjene Američke Države ili Kinu, želeo je da ostane u Evropi i da i dalje igra ozbiljan fudbal.
Najbrži je bio Porto, pa je Iker u leto 2015. godine postao novi igrač portugalskih 'Zmajeva'. Sada, prošlog utorka, postao je aposlutni rekorder kada je evropski klupski fudbal u pitanju. Ekipa sa 'Dragaa' gostovala je na Juventus areni, a da sve bude dodatno simbolično pobrinula se sudbina.
Na crti preko puta njega, na drugoj strani terena stajao je još jedan njegov veliki prijatelj. Čovek koga neizmerno ceni, čovek koji istu dozu poštovanja gaji i prema njemu – veliki Đanluiđi Bufon. Po mnogima, Iker i Điđi važe za najbolje golmane svoje generacije, možda i svih vremena, a malo je onih koji će vam reći drugačije.
Bio je to njegov 175. nastup u evrokupovima, čime je sa prvog mesta večne liste skinuo još jednog pripadnika 'svoje vrste' i jednog od najboljih defanzivaca ikada Paola Maldinija. Njegovo dostignuće još je veće kada se zna da su iza njega igrači poput Ćavija Ernandesa, Klarensa Sejdorfa i Raula Gonsalesa...
Još od vremena jedinog osvajača Zlatne lopte, kada govorimo o golmanima, čuvenog Lava Jašina, pa preko Gordona Benksa, spominjanog Zofa, Edvina van der Sara, Olivera Kana.... Svaka era imala je po nekoliko fantastičnih golmana, ali niko od njih ne može da se pohvali biografijom kakvu ima Iker Kasiljas.
Nekima nedostaje Liga šampiona, nekima Svetsko prvenstvo, drugima EURO, dok neki od njih nisu ni došli u realnu priliku da to i ostvare. Ipak, osim trofeja, koji nisu baš uvek najrelevantniji faktor, ono što Ikera izdvaja od ostalih jeste način razmišljanja i njegov pristup fudbalu.
"Biti dobra je osoba je isto što i biti dobar golman. Nebitno je koliko golova odbranite, neki ljudi će i dalje pamtiti samo one trenutke kada to niste uspeli da učinite. Sve u svemu, poenta moje priče jeste da ne želim da me pamte kao dobrog golmana, već kao dobru osobu" -- Iker Kasiljas
Nemanja Đorđević (@ElGrandeDiego)
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
