Best, Kantona, Bekam, Ronaldo – Memfis?

Argentinac, najskuplji igrač u istoriji Ostrva, nije opravdao očekivanja koja donosi jedan od najmistifikovanijih brojeva ne samo u najpopularnijem britanskom klubu, već i u fudbalskom svetu.

Posle samo godinu dana, uz obilatu ’pomoć’ supruge, napustio je kišni Mančester i zamenio ga svetlucavim Parizom. Ipak, ako se vodimo nekim od mnogobrojnih poslovica našeg naroda, neće dugo ostati u sećanju navijača sa Old Traforda.

Holanđanin Memfis Depaj stigao je na ’Teatar snova’ iz PSV Ajndhovena za 35 miliona evra, uključujući i bonuse, kao veliko pojačanje, a posle samo nekoliko mečeva u dresu 'Crvenih đavola' pokazao je zašto ga mnogi smatraju jednim od najvećih talenata u svetu fudbala. Šta više, s obzirom gde je fudbal ’otišao’, stiče se utisak da je Ed Vudvord, izvršni potpredsednik Junajteda, napravio posao veka.

Dvadesetjednogodišnji momak iz Mordehta, malog sela u blizini Roterdama, sin Ganjanina i Holanđanke, iako i dalje u fazi razvoja deluje kao neko ko savršeno zna šta želi i koliko može.

Možda nekima deluje možda prepotentno i arogantno – pre svega stavom, načinom oblačenja, ekstravagantnim i eksplicitnim izgledom, ali i ponašanjem na terenu – Memfis je daleko zrelija osoba nego što pobrojane stvari i ’površina’ ukazuju.

Stav na terenu počeo je da opravdava već u pripremnim mečevima kluba na turneji po Sjedinjenim Američkim Državama, kao i spektakularnim partijama u dresu ’Filipsovaca’ u prethodne dve sezone, da bi zablistao na nedavnom duelu plej-ofa za Ligu šampiona – kada je sa dva gola i asistencijom sâm doneo preokret Junajtedu protiv Klub Briža (3:1), a tokom sezone od njega se očekuju još bolje partije.

S druge strane, primera radi, na dresu ne nosi svoje prezime, već samo ime. Opet, iako se to može činiti kao potez građenja imidža i pravljenja statusa zvezde, ali i kao nešto što i nije toliko neuobičajeno u modernom fudbalu – taj čin za Memfisa ima daleko dublje emotivno značenje.

"Često može da se čuje – 'Šta on misli ko je? Da je neka zvezda? Međutim, ti ljudi nemaju pojma šta je iza cele te priče. Ona je veoma komplikovana za mene, iako razumem da većina igrača ima san da vidi svoje prezime na poleđini dresa, a ne ime", počinje priču Depaj, "Ali, raskol za mojim ocem je nepremostiv i to je jedini i glavni razlog zašto mi na dresu stoji ime. Ne pričam sa njim, nemamo apsolutno nikakav kontakt sa delom porodice sa očeve strane – niti ću ikada imati. On nije zaslužio da nosim njegovo prezime na dresu".

Sportska 'kabina' televizije BBC saopštila je posle duela Premijer lige protiv Totenhema – “Zamoljeni smo da novog momka zovemo Memfis, samo Memfis“.

Depajovi roditelji rastali su se kada je on imao samo četiri godine, tačnije – njegov otac napustio je majku i njega, a brigu o njima preuzeo je majčin otac Ses . U međuvremenu, njegova majka počela je da živi sa drugim čovekom, ocem petnaestoro dece. Malo je reći da se budući reprezentativac Holandije osetio kao '16. prase' i da nimalo nije bio srećan načinom na koji mu se život odvija.

Upravo je Memfisov deda bio najzaslužniji za put svog unuka, usadivši mu prave porodične vrednost i ljubav prema fudbalu. Njegova smrt – nekoliko dana posle 15. rođendana krilnog napadača – u potpunosti ga je skrhala i dodatno mu promenila pogled na život, a tetovaža posvećena njegovom uzoru zauzela je posebno mesto na njegovom telu.

"Kada mu je deda umro, Memfis je bio slomljen. On je bio taj koji mu je donosio stabilnost, imali su neverovatan odnos. Znam da ga Ces pazi odozgo, pogotovo će obratiti pažnju kada prvi put bude obukao crveni dres, a, isto tako, znam i kome će prvi gol biti posvećen", rekla je Jansa Šensema.

I, bila u pravu – Memfis je posle minijature, kojom je prevario kompletnu odbranu belgijskog tima, pogodio dalji ugao gola i uperio prst ka nebu, grizući se za usnu, dok su mu se oči polako punile suzama.

"Šta se tačno dogodilo u mom domu neću vam reći, ali ne jer nešto krijem, već zato što ne želim da me ljudi sažaljevaju. Mogu da pričam podosta o fizičkom i psihičkom dostavljanju, ali opet ne želim. U to vreme, želeo sam samo da preživim, jedino mi je to bilo bitno. Jednostavno sam morao da se borim da prođem kroz sve to“, objašnjava Memfis, "Meni je moj deda bio ceo svet. Dao mi je neverovatnu životnu snagu i insipraciju, a ujedno je vodio računa o meni. U tom trenutku, kada je umro, rekao sam sebi – ’Sada moraš da kreneš, znaš gde trebaš da ideš i znaš da si sposoban za tako nešto – za vrh’. Sada, posle prelaska u Junajted, pogledam se u ogledalo, dobijem motivaciju i kažem – ’Nisi još uvek tu, tamo gde želiš da budeš“.

U međuvremenu, i pored toga što je to delovalo gotovo nemoguće, stvari su krenule još gore po majku i sina. Novi dečko žene koja ga je rodila dobio je 'sedmicu' na lotou, a zatim ubrzo odlučio da mu Memfis i ona nisu više potrebni. Ponovo se beda vratila u njihov život.

Međutim, sve što mu se događalo tokom odrastanja ga nije omelo, niti sprečilo, da nastavi svojim putem. Posle početaka u lokalnom Mordehtu, gde je krenuo da se bavi najvažnijom sporednom stvari na svetu sa samo šest godina, prešao je u roterdamsku Spartu, da bi ga posle samo tri godine primetili skauti PSV i doveli ga u Ajndhoven 2006. godine, kao 12-godišnjaka. Pet godina kasnjije debitovao je za prvi tim, uporedo prolazivši i sve mlađe kategorije nacionalnog tima ’Oranje’.

Uzveši u obzir sve okolnosti i faktore koje su uticali na njegov mladi život, bilo je daleko više pozitivnih stvari koje su se izrodile iz silne negacije koja ga je okruživala, ali, naravno, i dobar broj onih ne toliko dobrih. Školu je gledao kao nešto totalno sporedno, iako je ispunjavao svoje obaveze, toliko da ga to ne sprečava da radi ono što najviše voli – trči za loptom. Ipak, kako kaže, najbolji deo dana mu je bio onaj kada sedi na klupici i čeka klupski kombi da dođe po njega.

Celokupna situacija uticala je i na njegov karakter, kao i na oblikovanje ličnosti i temperamenta. To je najuočljivije bilo u odnosu sa ’pretpostavljenima’, pošto je zbog ulaženja u konflikte sa trenerima i zaposlenima u klubu nekoliko puta izbacivan iz akademije, ali bi isto tako ekspresno bio vraćan. U stvari, ono što ga je svaki put stavljalo na pravi put bio je njegov ogroman talenat i nesporno ogromna želja za radom, napredovanjem i uspehom.

“Mislim da mi je fudbal pružio spas, od svega što me je okruživalo, ali me i ujedno sklonio sa ulice. Radio sam stvari koje nikako nisu bile dozvoljene – konstantno sam pravio probleme, smišljao smicalice... Ni o tome ne želim previše da pričam, jer sve loše stvari uvek ostavljam iza sebe. Ne zaboravljam ih, samo se trudim da ih eliminišem iz glave. Počeo sam da razmišljam, pošto se svako od nas zapita u određenom trenutku svog života – ’Ako te uhapse, možda više nećeš moći da igraš fudbal. Video sam veliki broj momaka koji su završili na pogrešnoj strani, nisu mogli da se okanu ulice. Ja sam želeo sve, samo ne to“, iskren je Depaj.

Priiku da ga vidi na delu imala je i publika u Srbiji, pošto je bio član šampionske generacije Holandije – koja je trijumfovala na Evropskom prvenstvu za igrače do 16 godina – postigavši nekoliko važnih golova tokom turnira, uključujući i jedan u finalu protiv Nemačke (5:2), uz asistenciju. Logično, uskoro se naprasno javio davno 'izgubljeni' otac, ali se Memfis nije ni 'okrenuo', a istu sudbinu doživeo je i polubrat iz Gane – koji je više od pola života proveo iza rešetaka.

Nastavio je u istom ritmu, ustalio se u prvom timu PSV u svojoj trećoj sezoni među ’matorima’, svakim novim mečom potvrđivao je reči tadašnjeg selektora Holandije, čoveka koji ga je i doveo tamo gde je sada, Luja van Gala – ’Memfis? Ogromna doza ’klase’ je u njemu’.

Golom u grupnoj fazi Mundijala u Brazilu postao je najmlađi strelac u istoriji svoje zemlje – sa 20 godina i četiri meseca – dok je u svojoj poslednjoj sezoni postigao čak 22 pogotka i namestio desetak. Veliki transfer i ’reflektori’ gotovo svih svetskih medija, kako to obično ide kada potpišete za jedan od najvećih klubova planete, doneli su nove velike promene u Memfisovom životu, ali i do promene odnosa sa ’prijateljima’ s kojima je često izlazio u mladosti.

"Video sam neke od mojih momaka kako napuštaju 'brod'. Može se reći da brod postaje sve lakši, a unutrašnji krug manji. Ja sam pošten momak, koji vodi računa od svojim prijateljima, pomaže im, izvodi ih na večere... Ali, kada neko prestane to da ceni, naravno, ne da mi ljubi stolala, već prosto ljudski da ceni – tada je gotovo – napuštate brod. Iskreno, u nekim trenucima, bila je i gužva. Kada ste usamljeni, radije ćete prihvatiti ljude u svoje okruženje... Ipak, na brodu je mirno sada – plovi brzo i skreće lagano", zaključio je u svom stilu Memfis Depaj, rekavši da mora da ide da prošeta svog psa Simbu, koga je krstio po omiljenom filmu – 'Lion King' (Kralj lavova).

Obratite pažnju na ovog momka u budućnosti jer bi od njega mogli da vidite velike stvari, strašan je dribler, poseduje neverovatnu brzinu, sjajne fizičke predispozicije i spektakularan šut. Takođe, kako je i sâm rekao, divi se Kristijanu Ronaldu i Lionelu Mesiju, pokušavajući da akumulira i upije sve ono što oni rade.

I da, u poslednje tri sezone, postigao je više golova iz slobodnjaka od trenutno dvojice najboljih igrača sveta.

Pred njim je veoma težak i komplikovan zadatak, jer je broj sedam u timu sa Traforda više od broja, statusni simblom, nešto što vas obeleži za celu karijeru, za ceo život...

Džordž Best, Erik Kantona, Dejvid Bekam, Kristijano Ronaldo.. Da li i Memfis Depaj?

Iskreno, kao veliki navijač njegovog novog tima, ali i gotovo uvek njegov menadžer na Football Manageru, nadam se da će uspeti da pronađe svoje Timona i Pumbu i povede Junajted ponovo ka krovu Evrope i sveta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.