Đoković: Uticajni su oni koji veruju u nemoguće

„Trudim se da uvek u životu polazim od sebe. Zato sam i o uticaju razmišljao pre svega na način ko su osobe koje su na mene i moj život i karijeru ostavile najveći trag. Osim porodice, tu je moj prvi trener Jelena Genčić, zatim Nikola Pilić, dugogodišnji tim: Marjan, Miljan, Gerhard... Tenis i danas igram s ogromnom ljubavlju i strašću, jer da nije tako sigurno ne bih mogao gotovo 80 mečeva svake godine da odigram, stotine sati da provedem trenirajući disciplinovano, stalno želeći da pomeram svoje granice. Ali bez ljudi koji su u mene verovali i uticali da se profesionalno posvetim tenisu, ne bih uspeo.

Činjenica je da me je tenisom opčinio Pit Sampras i da sam zbog njegovih uspeha počeo da sanjam svoje. Ali, da li je to bilo dovoljno da redovno treniram i zavolim ovaj sport i da nijedan napor i bol ne budu tako veliki da odustanem? Često mi prilaze roditelji koji kažu: "Da tebe nije bilo, moje dete danas ne bi igralo tenis." A ja kažem: "Ne, da nije vas." Jer, ja mogu još sto godina da igram, ali ako vi njemu ne date reket - kakav god, ako ga ne prevezete do terena, ako ga ne odvedete na trening, ako mu ne date dovoljno jaku podršku kada posustane i ne prenesete na njega ljubav prema sportu, bez velikog pritiska i velikih očekivanja - onda njemu ništa ne znači sto sam ja prvi, ili deseti, ili stoti.

S druge strane, veliko je pitanje da li će ikome značiti za deset godina što je Srbija osvojila „salataru", što smo bili na vrhu teniskog sveta i imali čitavu jednu generaciju fenomenalnih tenisera i teniserki, ako ne promenimo sistemski stvari i dopustimo da nam se uspesi dese, umesto da ih planiramo, pripremamo i realizujemo?

Ako današnji klinci budu prolazili trnovite puteve kao što smo Ana, Jelena, Viktor, Janko, Zimonjić, ja - ako i dalje ne budu imala centar, ako sve bude zavisilo od porodice, onda ćemo propustiti veliku šansu. Da bismo za nekoliko godina ponovo imali situaciju u kojoj imamo igrače u svetskom vrhu, moramo danas početi neke stvari da menjamo, da gradimo čvrst sistem i tim koji će znati da prepoznaje šampione. Koji će umeti s talentima. Da gradimo mesto na koje svi koji vrede znaju da mogu da dođu i da će dobiti podršku.

Ja danas u Srbiji vidim mnogo ljudi koji žele da pomognu. Koji guraju napred. Sve one koje na tom putu, a kasnije i u rezultatima, vode konstruktivnost i napredak, smatram jednako važnim i mislim da im mnogo dugujemo.

Voleo bih danas da svi zajedno nađemo uticajne ljude među onima koji menjaju stvari nabolje, koji guraju napred, koji ne odustaju nego su spremni čak i na ono što svima zvuči nemoguće i neizvodljivo. One koji veruju u svoje snove, u svoju decu, unuke. Sve one koji su pomogli, podstakli, spasli, odgovorili. Koji su znali gde su krenuli i kuda idu. Koji zastanu, odmere, razmisle, koji ne vređaju kad ne ide. Koji ne vole poraze, ni svoje ni tuđe, ali ih podnose pravično i dostojanstveno. I koji znaju da Srbija može i mora više. I svako od nas, svakako.“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.