EURO 2012: Počinje rukometna fantazija

„Oduševljen sam što smo se vratili u Srbiju! RSS je uradio izuzetan posao organizacijom muškog EP i uveren sam da će i žensko prvenstvo Evrope u decembru da bude podjednako uspešno“, izjavio je predsednik EHF Tor Lian, po objavljivanju novog domaćina EP.

Holandiju, koja je kao organizator trebalo da učestvuje na prvenstvu „starog“ kontinenta, zamenio je Island, a žreb koji je trebalo da se održi u Roterdamu, premešten je u Monako.

Na ceremoniji u Monaku Srbija, koja je kroz kvalifikacije obezbedila učešće na EP, bila je smeštena u treći šešir, a žrebanjem je odlučeno da će nastupati u A grupi sa selekcijama Norveške, Ukrajine i Češke.

Zbog vanrednih okolnosti i kratkog vremenskog perioda za organizaciju prvenstva, kao gradovi domaćine izabrani su Beograd, Niš, Vršac i Novi Sad, koji su već gostili najbolje u Evropi, ali u muškoj konkurenciji.

Kako bi izašli u susret navijačima odlučeno je da reprezentacija Srbije igra u Beogradu, Makedonija u Nišu, Mađarska u Novom Sadu, a Rumunija u Vršcu.

Grupa A u Beogradu: Norveška, Ukrajina, Srbija, Češka

Grupa B u Nišu: Švedska, Francuska, Danska, Makedonija

Grupa C u Novom Sadu: Hrvatska, Nemačka, Mađarska, Španija

Grupa D u Vršcu: Rumunija, Crna Gora, Rusija, Island

Selektor srpskih rukometašica, Saša Bošković, bio je zadovoljan žrebom za EHF EURO 2012.

„Dobar je žreb, mi moramo da budemo zadovoljni sa svakom grupom. Ovaj EP nam mnogo znači u pripremi za Svetsko prvenstvo, ali s obzirom da smo domaćini, javnost i svi ostali će tražiti da napravimo čudo, što ćemo mi pokušati i verujemo u to", istakao je Bošković.

Tokom leta inspenkcija EHF obišla je hale i ostale objekte u kojima se održava EURO 2012. i izrazila zadovoljstvo postojećim stanjem stvari.

Niški „Čair“ rekonstruisan je tokom priprema za EP za muškarce, pa inspektori nisu imali zamerki, jer su tada postavljeni vrlo visoko standardi. Pohvale je dobio i novosadski „SPENS“, kao i vršački „Milenijum“.

U gradovima domaćinima formirani su i Lokalni organizacioni komiteti, kako bi organizacija kontinentalnog prvenstva protekla što bolje.

Želja Rukometnog saveza Srbije bila je da nacionalni tim nastupa u „Pioniru“, međutim to nije bilo moguće zbog utakmica koje su već bile zakazane u tom terminu, problema je bilo i oko iznajmljivanja „Arene“, ali organizatori su na kraju postigli dogovor sa rukovodstvom „Kombank Arene“.

Interesovanje medija za EURO 2012. je veliko, a zvanične brojke iznela je i EHF.

Preko 1.5 milijardi TV gledalaca i preko 300000 gledalaca u halama širom Srbije na prošlom prvenstvu, postavilo je nove rekorde i standarde u organizaciji takmičenja.

Signal iz srpskih dvorana, prenosiće se i van našeg kontinenta, tako da će ljubitelji rukometa u Brazilu, Australiji, SAD i na Bliskom istoku imati priliku da uživaju u majstorijama najboljih evropskih rukometašica.

„Imamo 70 televizija koje će prenositi mečeve iz 121 zemlje. Veliko interesovanje je i van Evrope za EHF EURO 2012. Zadatak je da na ovom velikom takmičenju imamo 1.5 milijardi gledalaca širom sveta“.

Evropsko rukometno prvenstvo koje se od. 4. do 16. decembra održava u Srbiji biće deseto po redu.

Prvo je organizovano 1994. godine u Nemačkoj i od tada se održava na svake dve godine, a ujedno služi i kako kvalifikacioni turnir za Svetsko rukometno prvenstvo.

Od osnivanja do januara 2011. svega tri reprezentacije osvajale su zlatnu medalju i titulu evropskog prvaka. Tu čast imala je Norveška, koja je pet puta bila prvak Evrope (1998, 2004, 2006, 2008, 2010.), i koja brani titulu. Zatim tu je Danska, koja je tri puta bila najbolja na „Starom“ kontinentu (1994, 1996, 2002.) i Mađarska, koja ima jednu titulu iz 2000. godine.

Srbija je imala zadatak da u izuzetno kratkom vremenskom roku, od šest meseci, uradi ono što se priprema godinama. Zbog toga će turnir biti kraći za dva dana, sve grupe će početi 4. decembra, a razlika u odnosu na muški turnir je to što se polufinale i finale igraju bez dana pauze.

Grupa A

Srbija:

Ženska rukometna eprezentacija Srbije u protekloj dekadi nije ostvarila zapaženije rezultate, ali nakon što je muška selekcija u januaru ove godine na domaćem terenu osvojila srebro, uspehu se nadaju i devojke. Poslednja medalja, bronza, osvojena je još 2001. godine pod zastavom Jugoslavije. Srbija se na EP plasirala kao druga u Grupi 2, a tokom kvalifikacija zabeležila je samo jedan poraz i to od susedne Rumunije.

Selektor Saša Bosković, koji je i trener prvaka Srbije Zaječara, preuzeo je odgovornost da izbori plasman na EP. Prvi cilj je ostvaren, a selektor Srbije nada se dobrom plasmanu i kada krene takmičenje.

Andrea Lekić, glavna je uzdanica srpskog tima. Za reprezentaciju nastupa već šest godina, i važi za jednu od najboljih svetskih rukometašica. U izboru EHF zauzela je četvrto mesto, a u Srbiji je tri puta proglašena za rukometašicu godine. Sa mađarskim Đurom plasirala se u finale EHF Lige šampiona.

Biljana Filipović dosta kasno se priključila srpskom timu, ali je tokom kvalifikacija postala jedna od ključnih igračica. Ima 26 godina i nastupa za turski Uskudar.

Sanja Damnjanović internacionalnu karijeru je započela 2006. na Trofeju Karpata. 25-godišnja rukometašica nastupala je za Zaječar sve do 2011. kada prelazi u hrvatsku Podravku. Iste sezone u EHF LŠ postigla je 39 golova za svoj tim.

Norveška:

Reprezentacija Norveške je najtrofejniji tim u ovom takmičenji. Od prvog EP 1994. kada su osvojile bronzanu medalju, konstantno nižu uspehe. U svojim vitrinama imaju pet zlatnih, dve srebrne i jednu bronzanu medalju, a od 2004. nisu izostale sa podijuma. Međutim, Norvežanke ne nižu uspehe samo na evropskom nivou, one su ujedno i prvakinje sveta iz 1999. i 2011. kao i olimpijske šampionke iz 2008. i 2012.

Selektor Torir Hergeirson uz reprezentaciju je od 2001. godine, prvo je bio pomoćnik, a 2009. preuzeo je kormilo nacionalnog tima. Od tada Norvežanke su objedinile tri titule evropsku, svetsu i olimpijsku i u Srbiju stižu kao glavni favoriti za zlato.

Najbolja rukometašica sveta Heidi Loke glavna je uzdanica Norveške. Talentovana igračica osvojila je sve što se osvojiti moglo i sa klubovima i sa reprezentacijom, a 2011. izabrana je u idealni tim svetskog prvenstva. Trenutno nastupa za mađarski Đur, finalistu Lige šampiona 2012.

Lin-Kristin Riegelhut Koren 2008. takođe je proglašena za najbolju rukometašicu na svetu. Nastupa za norveški Larvik sa kojim je 2011. osvojila rukometnu Ligu šampiona, a 2005. EHF Kup. Levoruka igračica nastupa na poziciji krila, jedna je od najiskusnijih u timu, a u oktobru je postigla 800. gol u nacionalnom dresu.

26-godišnja Marit Malm Frafjord je kapiten norveškog tima, koja nastupa za danski Vilborg HK, a za nacionalni tim debitovala je u martu 2005.

Ukrajina:

Od 1991. rukomet u Ukrajini ubrzano se razvijao, a ženska selekcija nije propustila nijedno kontinentalno prvenstvo, još od njegovog osnivanja 1994. godine. Ukrajinke su se okitile srebrom na Evropskom prvenstvu 2000. u Rumuniji, a četiri godine kasnije prvi put su se kvalifikovale na Olimpijske igre i iz Atine se vratile sa bronzom. Tokom kvalifikacija rukometašice Ukrajine takmičile su se u Grupi 7 i ostvarile skor od pet pobeda i jednog poraza.

Uz trenera Leonida Ratnera, sa kojim su stigli do medalja 2000. i 2004, a koji se 2011. vratio na klupu nacionalnog tima, Ukrajinke se nadaju novom odličju.

Tri ključne igračice ukrajinskog tima svakako su Anastasia Pidpalova, Natalija Parhomenko i Julija Managarova.

Pidpalova je prošle sezone sa Volgogradom osvojila prvenstvo Rusije, a na EP 2010. bila je glavna zvezda ukrajinskog tima. Visoka je 1.90m, ima 30 godina i veliku želju da uđe u idealan tim prvenstva.

Parhomenkova ima 33 godine i takođe igra u Ruskoj ligi, a za nacionalni tim debitovala je 2009. godine. Odličnu rolu pružila je u oktobru prošle godine na kvalifikacionoj utakmici sa Islandom, kada je Ukrajina u neizvesnoj završnici slavila sa 21:20.

Managarova igra na poziciji desnog krila i bila je jedan od najboljih strelaca tokom kvalifikacija. 24-godišnja rukometašica nastupa za rumunski Oltčim, koji je jedan od glavnih favorita za osvajanje EHF Lige šampiona.

Češka:

Reprezentacija Češke do sada nije imala zapaženije rezultate na Evropskim prvenstvima. Najbolji rezultat Čehinje su ostvarile 2002. godine na EP u Danskoj, kada su bile osme, a dve godine kasnije u Mađarskoj zuzele su 13. mesto. Ipak, nakon što je Jan Bašnji došao na mesto selektora, tim je podmlađen, a osnovu nacionalnog tima čine igračice iz domaćeg prvenstva.

Prvi rezultati došli su tokom kvalifikacija za EURO 2012. kada se Češka posle osmogodišnje pauze plasirala na evropsko prvenstvo. Čehinje su završile kao druge u Grupi 5, sa dva poraza od Švedske.

Tri ključne rukometašice u timu Češke su:

Barbora Ranikova, 27-godišnji golman reprezentacije, bila je član tima koji je u junu ove godine osvojio Svetsko univerzitetsko prvenstvo u Brazilu.

Iveta Luzumova je 2012. proglašena za najbolju rukometašicu u Češkoj, a bila je i najbolji strelac WHIL lige, u kojoj nastupaju češki i slovački klubovi.

Klara Černa je 27-godišnja rukometašica Slavije iz Praga, i ključni igrač reprezentacije Češke, tokom kvalifikacija. Na svakom meču najmanje četri puta zatresla bi mrežu protivnika.

Grupa B

Švedska:

Osvajanje srebrne medalje na EP 2010. u Danskoj i Norveškoj predstavlja najveći međunarodni uspeh Švedske. Glavnicu tima čine mlade igračice koje su 2012. osvojile Juniorsko svetsko prvenstvo. Iako na Igrama u Londoni nisu uspele da se plasiraju u četvrtfinale, Šveđanke veruju da imaju dobar tim koji može da iznenadi. Švedska se kvalifikovala za EP kao prva u Grupi 5 sa jedanaest poena iz šest utakmica.

Posle neuspeha na OI Švedska je ostala bez selektora Pera Johansona, a zamenio ga je Torbjorn Klingval.

Okosnicu švedskog tima čine Linea Torstenson, Izabela Gulden i Johana Alm.

Torstenson je jedan od glavnih strelaca tima, pošto je postigla preko 500 golova na 130 mečeva. Dva puta ponela je titulu sportista godine u Švedskoj, a 2010. EHF je proglasio za najkorisniju igračicu.

Izabel Gulden je ove godine proglašena za najbolju rukometašicu u Švedskoj, a nacionalnoj selekciji pridružila se pre Olimpijskih igara 2008. Zabeležila je preko 100 nastupa za nacionalni tim, a tokom prvenstva mogla bi doći i do svog 300. gola.

Johana Alm igra na poziciji plejmejkera, sa danskim Vilborkom osvojila je prvenstvo Danske i EHF Ligu šampiona. Jedna je od najiskusnijih igračica u Švedskom timu, a 2005. debitovala je za reprezentaciju.

Francuska:

Od 1999. rukometašice Francuske prisutne su na svim velikim međunarodnim takmičenjima, međuti , više uspeha imale su na svetsko nego na evropskoj smeni. Francuskinje imaju dve bronzane medalje sa EP 2002. i 2006, dok sa SP imaju jedno zlato 2003. i tri srebra 1999, 2009, 2011. Na Olimpijskim igrama u Londonu ispale su u četvrtfinalu, pa EURO 2012 vide kao novu priliku da uspešno završe godinu.

U kvalifikacijamaza EP takmičile su se u Grupi 4 i na šest mečeva zabeležile pet pobeda i jedan poraz.

Francuskinje sa klupe još od 1998. vodi Olivije Krumbol, koga je EHF 2010. proglasio za trenera godine.

Alison Pino, Siraba Dembele i Nina Kanto glavne su uzdanice trikolora. Pino je 2009. proglašena za rukometašicu godine, a karakteriše je dobra igra kako u napadu tako i u odbrani. Iako ima samo 23 godine Alison je bila utimu koji je 2009. i 2011. godine igrao finale Svetskog prvenstva.

Levo krilo Siraba Dembele član je reprezentacije od 2006. i ovo je njeno četvrto evropsko prvenstvo. Za nacionalni tim odigrala je 150 utakmica i postigla 469 golova.

Sa 160 nastupa za nacionalni tim 29-godišnjaNina Kanto jedna je od najiskusnijih rukometašica u Francuske. Od 2000. godine osam puta je osvajala prvenstvo Francuske, a šest puta Kup. 2012. proglašena je za najbolju odbrambenu rukometašicu u prvenstvu.

Danska:

1990. godine ženski rukomet u Danskoj bio je pred gašenjem, međutim 20 godina kasnije Danska je jedna od svetskih rukometnih sila. Dankinje su olimpijske šampionke iz 1996, 2000. i 2004. godine, na prvenstvu sveta trijumfovale su 1997, a evropsko prvenstvo osvajale su 1994, 1996 i 2002. Na Olimpijskim igrama u Londonu Danska je doživela neuspeh pošto nije uspela da se plasira u četvrtfinale, a selektor Pitlik nakon toga je podmladio tim i želi da ga vidi na pobedničkom podijumu.

U kvalifikacijama Dankinje su bile druge u Grupi 6, sa osam poena iz šest utakmica.

Selektor Jan Pitlik po drugi put je na klupi Danske. On je tim vodio od 1998. do 2005. godine i u tom periodu Dankinje su osvojile evropsko srebro i olimpijsko zlato. Kada je na prvenstvu Evrope 2006. Danska završila kao 11. Pitlik se vratio na kormilo reprezentacije.

Line Jorgensen jedna je od najboljih odbrambenih rukometašica na svetu i bitan deo danske reprezentacije. Iako na SP 2011. nije stigla do medalje Line je izabrana u idealni tim prvenstva.

En Grete Norgard je 29-godišnja reprezentativka Danske, koja igra na poziciji levog krila, a za nacionalnitim debitovala je 2007. godine. Odlikuje je izvanredno precizan šut, pa je dankinja na manje od 80 mečeva postigla preko 300 golova.

Treća zvezda Danskog tima je 24-godišnja Mia Augustesen. Za reprezentaciju je debitovala 2007. godine i ubrzo postala jedna od ključnih igračica u podmlađenom timu. Na prvenstvu Evrope 2010. bila je najbolji strelac danskog tima, međutim tada je usledila povreda, pa nije mogla da učestvuje u borbi za bronzu.

Makedonija:

Makedoniji je ovo četvrto Evropsko prvenstvo, od kada nastupa kao nezavisna držav, a najbolji rezultat ostvarila je kao domaćin EP 2008. godine, kada je bila sedma. Rukometašice Makedonije dugo su bile u senci muške reprezentacije, i jedini veći uspeh zabeležio je ženski rukometni klub Kometal iz Skoplja, koji je 2002. osvojio EHF Ligu šampiona. Međutim, od organizacije EURO 2008, ženski rukomet u Makedoniji doživeo je preporod.

Makedonija se kvalifikovala na EURO 2012 nakon što je završila kao drugoplasirana u Grupi 4, odmah iza Francuske.

Selektor Makedonije Gino Strezovski preuzeo je reprezentaciju 2010.godine, a svoje nade najviše polaže u Tnju Andrejevu, Mirjetu Bajramovsku i Draganu Pečevsku.

Andrejeva koja golman nacionalne reprezentacije u rukometu je već 18 godina, a tri godine za redom proglašavana je za najboljeg golmana u domaćem prvenstvu i Kupu Makedonije. Za reprezentaciju je debitovala 1998. godine, a kapitenska traka pripala joj je 2009. godine.

Bajramovska je pripadnik nove mlade generacije makedonskih rukometašica, i još uvek stiče iskustvo na svetskoj sceni, ali u nekim ključnim trenucima odigrala je odlučujuću ulogu. Glavno oružje joj je precizan šut sa devet metara.

Dragana Pečevska igra na poziciji levog krila i najiskusniji je član makedonske reprezentacije. Sa Kometalom je igrala finale EHF Lige šampiona 2005, a sa ekipom Budućnosti osvojila je EHF Kup šampiona. Specijalista je za kontranapade i zna kako se stiže do lakih poena.

Grupa C

Hrvatska:

Rukomet je jedan od najpopularnijih i najtrofejnijih sportova u Hrvatskoj još od osamostaljenja. U proteklih par godina ženska rukometna reprezentacija izašla je iz senke muške selekcije. Najbolji rezultat na Evropskom prvenstvu ostvarile su 2008. godine u Makedoniji kada su bile šeste. Na Svetskom prvenstvu 2011. godine i godinu dana kasnije na Olimpijskim igrama u Londonu stigle su do četvrtfinala. To su svakako uspesi koji bi ih mogli ohrabriti u borbi za medalju na EP u Srbiji.

Dobru formu hrvatske rukometašice prikazale su i tokom kvalifikacija za EURO 2012, pošto su završile kao prve u grupi 6, sa maksimalnih 12 bodova i bez ijednog poraza.

Hrvatice će sa klupe voditi Vladimir Čanjuga, koji je na čelo reprezentacije stao 2010. godine.

Najveće uzdanice hrvatskog tima su Lidija Horvat, Andrea Penezić i Kristina Elez.

Lidija Horvat je stub hrvatske reprezentacije već godinama. 28-godišnja Zagrebčanka posebno je opasna u napadu, zahvaljujući svojoj visini i snazi.

Andrea Penezić tri puta birana je za najbolju rukometašicu u Hrvatskoj, a u sezoni 2011/12 EHF je proglasio za najboljeg strelca Lige šampiona, sa 78 postignutih golova. Međutim, nastup Penezićeve na EP u Srbiji još uvek je pod znakom pitanja, pošto se hrvatska rukometašica povredila za vreme olimpijskih igara i još uvek se oporavlja.

Levoruka Kristina Elez je uz Horvat i Penezićevu najbitnja karika hrvatske reprezentacije. Karakteriše je izuzetan šuti to sa različitih pozicija. Trenutno nastupa za mađarski Erdi VSE.

Nemačka:

Nemačka je redovan učesnik evropskih prvenstava još od 1994, međutim najbolji rezultat ostvarila je upravo 1994, kada je kao domaćin osvojila srebrnu medalju. Četiri puta reprezentacija Nemačke stizala je do polufinala, međutim, čak tri puta medalja joj je izmicala i morala je da se zadovolji četvrtim mestom. Poslednju medalju rukometašice Nemačke osvojile su na prvenstvu sveta 2007. godine, a posle neuspeha na Evropskom prvenstvu 2010. i Svetskom prvenstvu godinu dana kasnije, podmlađeni tim nada se dobrom plasmanu na gostovanju u Srbiji.

Razlog za optimizan daju im i odlični nastupi tokom kvalifikacija za EURO 2012. pošto su završile kao prve u Grupi 1. jedini poraz kroz kvalifikacije nanela im je reprezentacija Mađarske.

Hajne Jensen jedini je inostrani selektor koji je vodio reprezentaciju Nemačke, a 35-godišnji stručnjak biće i najmlađi trener na ovom evropskom prvenstvu.

Glavne zvezde nemačkog tima su Klara Voltering, Stefani Melbek i Nadja Nadgornaja.

KlaraVoltering je golman nacionalnog tima, a znanje je sticala od najboljeg golmana nemačkeAndreasa Tila, koji je poznat i po nadimku „čarobnjak“. Klara je prošle godine sa podgoričkom Budućnošću osvojila trofej EHF Lige šampiona, a za nacionalni tim nastupila je 140 puta.

Stefani Melbek jedna je od najstarijih, ali i najiskusnijih, rukometašica u nemačkom timu. Na 223 nastupa Melbekova je postigla 483 gola za reprezentaciju i ovo će joj biti četvrto Evropsko prvenstvo.

Nadja Nadgornaja novo je lice u Jansenovom timu, ima 24 godine i rođena je u Kijevu, međutim sve što zno o rukometu naučila je u Nemačkoj. U nacionalni tim pozvana je 2011. godine. Sa Turingerom je dva puta za redom osvajala nemačko prvenstvo, a ove godine imaće priliku da se pokaže i u Ligi šampiona.

Mađarska:

Mađarska je jedini tim koji je u proteklih 18 godina uspeo da prekine dominaciju Norveške i Danske na evropskim prvenstvima, 2000. godine u Rumuniji osvojili su evropsko zlato. Rukometašice Mađarske još dva puta su se našle na podijumu, bronzanu medalju osvojile su na EP 1995. u Holandiji i 2004. kada su bile domaćin EP. Sa svetskih prvenstava imaju dva srebra, jedno iz 1995. kada su zajedno sa Austrijom bili domaćini, i drugo sa SP u Rusiji 2005. Na prvenstvu sveta 2003. u Hrvatskoj reprezentativke Mađarske osvojile su bronzu. Mađarice su se u nekoliko navrata okitile i olimpijskim medaljama, na Igrama u Atlanti 1996. uzele su bronzu, a 2000. u Sidneju bile su srebrne.

Medalja u Rusiji bila je poslednja koje su rukometašice Mađarske osvojile. Usledilo je nekoliko loših godina po žensku reprezentaciju, a sve je kulminiralo kada nisu uspele da se plasiraju na Svetsko prvenstvo u Brazilu i Olimpijske igre u Londonu. Međutim novi selektor, 47-godišnji Norvežanin, Karl-Erik Bon uneo je svežinu u mađarski tim, a na EP u Srbiji nada se bar prolazu u narednu rundu.

Mađarska se na EURO plasirala kao druga u Grupi 1, sa deset bodova.

Zita Sučanski, Anita Gurbic i Monika Kovačic biće glavne zvezde mađarske reprezentacije.

25-godišnja Zita Sučanski čitavu karijeru provela je u mađarskom FTC, sa kojim je osvajala Kup EHF 2006. i Kup šampiona 2011. i 2012. Najveća vrlina joj je liderski duh.

Gorbic je 2005. proglašena za rukometašicu godine u Mađarskoj, a sa nacionalnim timom osvojila je tri medalje, bronzu na EP 2004. i SP 2005, kao i srebro na SP 2003. igra na poziviji pleja i najbolji je strelac mađarskog tima.

Monika Kovačic je najiskusnija rukometašica u reprezentaciji Mađarske, ima 29 godina i igra na poziciji desnog krila. Sa danskim Viborgom dva puta je osvaljala EHF Ligu šampiona 2008. i 2010, a sa trenutnim klubom FTC Budimpešta osvojila je Kup šampiona 2011. i 2012. Za nacionalni tim debitovala je 2004. godine i ima više od 110 nastupa za reprezentaciju.

Španija:

Španija na Evropsko prvenstvo u Srbiji stiže sa bronzanom medaljim sa Olimpijskih igara u Londonu, a to je ujedno i najveći uspeh španskih rukometašica. Prvu medalju osvojile su 2008. na EP u Makedoniji, tada su se okitile srebrnim odličjem. Na Svetskom prvenstvu u Kini 2009. bile su četvrte, a dve godine kasnije u Brazilu uzele su bronzu. Dobri rezultati u poslednje četiri godine bili su posledica napornog rada i truda, uz koji su rukometašice izašle iz senke mnogo uspešnije muške reprezentacije.

U kvalifikacijama za EURO 2012. Špankinjama su bile dovoljne dve pobede iz šest mečeva, da se kao druge u Grupi 7, plasiraju na prvenstvo Evrope.

Horhe Dunjas selektor je reprezentacije Španije od 2007 i jedan je od najzaslužnijih za dobre rezultate. Španski stručnjak uspeo je da od nekoliko izuzetnih individualaca, stvori pobednički tim.

Silvija Navaro, Makarena Agilar i Marta Mange, glavne su zvezde španskog tima.

Navaro je golman reprezentacije, visoka je samo 1.70m međutim izvanredno čita šut protivnika. Odlične igre pružila je na SP u Brazilu, a na Olimpijskim igrama proglašena je za drugog najboljeg golmana na turniru.

Makarena Agilar je oličenje španskih uspeha proteklih godina. Njeno ime je sinonim za naporan rad i izvanredne preformanse na terenu. Uspeh tima stavlja ispred ličnih interesa i konstantno napreduje i razvija se kao igrač. 27-godišnja Agilar je nezaustavnjiva u napadu i igri jedan na jedan.

Marta Mange je mozak španskog tima, organizator igre i osoba koja preuzima stvar u svoje ruke u kritičnim situacijama. 29-godišnja rukometašica, glavna je pretnja za protivnički gol, a na OI u Londonu proglašena je za najboljeg srednjeg beka.

Grupa D

Rumunija:

Rumunski nacionalni tim ima dugu i bogatu tradiciju. Od skorijih uspeha imaju srebro sa Svetskog prvenstva 2005. u Rusiji i bronzu sa Evropskog šampionata 2010. u Danskoj i Norveškoj. Rumunke su bile domaćini EP 2000. godine i tada su završile takmičenje kao četvrte. Nisu uspele da se plasiraju na svetsko prvenstvo 2011. i Olimpijske igre u Londonu, međutim u kvalifikaijama za EURO bile su prve u Grupi 2, na šest mečeva imale su samo jedan poraz.

ĐorđeTadići selektor Rumunije veoma je uspešan u svom poslu. Sa reprezentacijom je stigao do srebra na SP, a odlične rezultate beleži i na klupskom nivou.

Najače oružje Tadićija na ovom EP biće Julija Kurea, Paula Ungureanu i Adrijana Nečita.

Kurea je 30-godišnja rukometašica koja igra na poziciji levog krila, a kao junior igrala je i na poziciji golmana. Sa svojim Oltčim Rm. Valcea u sezoni2009/10 igrala je finale Lige šampiona, a dva puta ispadali su u polufinalu. Sa istim timom osvojila je EHF Kup šampiona 2006/07.

Paula Ungureanu je prvi golman rumunske reprezentacije još od 2009. godine. tokom internacionalne karijere nastupala je za austrijske, mađarske i hrvatske klubove, a 2099. vratila se u Rumuniju i nastupa za Oltčim Valceu.

Adrijana Nečita u Rumuniji je poznata na terenu i van njega. 29-godišnje krilo rumunske reprezentacije radi i kao reprezenterka na televiziji. Javnosti je poznata i zbog veze sa rumunskim fudbalskim reprezentativcem Florinom Kosteom. Od 2000. nastupa za rumunski Oltčim.

Crna Gora:

Rukometašice Crne Gore na Evropsko prvenstvo u Srbiji stižu pune samopouzdanja, pošto su letos na olimpijskom turniru uzele srebrnu medalju. Bio je to ujedno i prvi veliki uspeh crnogorske reprezentacije od osamostaljenja. Međutim, osvajanje nove medalje biće pravi izazov pošto su dve glavne igračice, Bojana Popović i Maja Savić, posle Igara u Londonu završile karijeru.

Ipak, Crnogorke su u kvalifikacijama za EURO završile kao prve u Grupi 3, sa pet pobeda i jednim porazom iz šest mečeva.

Selektor Dragan Adžić najzaslužniji je za skorašnje uspehe crnogorske reprezentacije. Na čelo nacionalnog tima stao je 2010. godine, a dve godine kasnije Crna Gora postala je olimpijski vicešampion. Adžić uz reprezentaciju trenira i podgoričku Budućnost, sa kojom je ove godine osvojio EHF Ligu šampiona.

Nakon povlačenja Popovićeve i Savićeva ulogu lidera u crnogorskom timu mora će da preuzmu Ana Đokić, Milena Knežević i Katarine Bulatović.

Đokićeva je debitovala za nacionalni tim 2009. godine trenutno nastupa za ruski Rostov, a kao jedna od najiskusnijih predvodiće tim na EP u Srbiji.

Pomoć će joj pružiti i Milena Knežević, srednji bek crnogorske reprezentacije i član evropskog klupskog šampiona Budućnosti. Jedna je od najmlađih u nacionalnom timu i verovatno nosilac igre na predstojećim takmičenjima. Bila je član juniorske reprezentacije koja je na Svetskom prvenstvu u Koreji osvojila bronzu.

Levoruka Katarina Bulatović, rođena je u Srbiji i jedna je od najvećih zvezda crnogorskog tima. Bila je jedna od ključnih igačica na olimpijskom turniru, gde je ponela titulu najboljeg strelca.

Rusija:

Uz reprezentaciju Norveške, Rusija je jedini tim koji je bio podjednako dominantan u periodu od 2001. do 2009. godine. Tokom ovih osam godina rukometašice Rusije su četiri puta bile svetske prvakinje (2001, 2005, 2007, 2009), a na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. osvojile su bronzu. Uprkos brojnim trijumfima Ruskinje još uvek nemaju evropsko zlato. Na EP u Švedskoj 2006. osvojile su srebro, a dve godine kasnije u Makedoniju bronzu. U poslednje dve godine rukometašice Rusije nisu uspele da se plasiraju u polufinale velikih takmičenja EP 2010, SP 2011 i OI 2012. Tim je sada podmlađen, pa se Ruskinje novom odličju nadaju na EP u Srbiji.

Četiri pobede iz šest mečeva u kvalifikacijama za EURO bile su dovoljne da se kao druge u Grupi 3, plasiraju na prvenstvo „Starog kontinenta".

Posle 13 godina na mestu selektora Evgenija Trefilova zamenio je Vitalij Krokhin. Krokhin je za selektora postavljen 10. oktobra, a važi za jednog od najiskusnijih trenera u Rusiji i već je radio za reprezentaciju kao Trefilovov pomoćnik.

Što se rukometašica tiče sve oči biće uprte u Ljudmilu Postnovovu, Tatjanu Kmirovu i Emiliju Turej.

Postnova je ključna figura u timu Rusije, glavni organizator igre i najbolji strelac. Tri puta je bila svetska prvakinja i član tima koji je osvajao medalje na olimpijskim igrama i evropskim prvenstvima. U nekoliko navrata nominovana je za najbolju rukometašicu sveta u izboru EHF.

Tatjana Kmirova sa 22 godine već ima četvorogodišnji staž u reprezentaciji. Sa timom Rusije 2009. bila je svetska prvakinja, a sa EP ima Bronzu. Sa svojim klubom, Dinamom iz Volgograda četiri puta je bila prvakinja Rusije i osvajač EHF Kupa Pobednika 2008.

Emija Turej rukometom se bavi od 11. godine, a za juniorsku reprezentaciju je zaigrala sa 18 godina i osvojila zlatnu medalju na SP. Igra na poziciji levog krila i sa danskim Slagelsom 2007. osvojila je EHF Ligu šampiona.Trenutno nastupa za rusku Astrakanočku.

Island:

EURO 2010 bio je prvi veliki međunarodni turnir za žensku rukometnu reprezentaciju Islanda. Zuzele su 15. mesto na EP, što je bilo i očekivano, međutim, kasnije su uspele da se plasiraju na Svetsko prvenstvo u Brazilu. Na iznenađenje mnogih prošle su u naredni krug takmičenj, ali tada je Rusija stavila tačku na nade Islanđanki. Rukometašice Islanda godinama su se borile da izađu iz senke mnogo uspešnijeg muškog tima, ali im loši rezultati to nisu dozvoljavali. Poboljšanje je usledilo nakon što su islandske rukometašice počele da igraju za inostrane klubove.

U kvalifikacijama za EURO 2012 završile su kao treće u Grupi 7 iza Španije i Ukrajine, a nakon što je Holandija odustala od organizacije prvenstva Island je zauzeo njeno mesto.

Agust Johanson preuzeo je reprezentaciju Islanda u maju 2011. i svega tri meseca kasnije ostvario najveći uspeh obezbedivši im plasman na Svetsko prvenstvo u Brazilu. 35-godišnji trener već 13 godina je u rukometu i trenirao je muške i ženske timove Islanda i Norveške.

Stela Sigurdardotir ima samo 22 godine i već je jedna od ključnih igračica u timu. U kvalifikacionim mečevima bila je najbolji strelac reprezentacije. Iako je odigrala ključnu ulogu u plasmanu na EURO 2010. Stela nije mogla da nastupi na turniru zbog povrede.

Gudni Dženi Asmundsdotir je 30-godišnji golman islandske reprezentacije i od izuzetnog je značaja za tim. To se pokazalo i na svetskom prvenstvu u Brazilu 2011. jer je zahvaljujući njenim odbranama tim izborio plasman među najboljih 16.

Hrafnhildur Skuladotir igra na poziciji desnog krila ima 35 godina i 150 nastupa za nacionalni tim. Igrala je za klubove na Islandu i u Danskoj, a 2011. proglašena je sportistu godine u Rejkjaviku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.