Formula 1: Vreme je za Monte Karlo!

Posle prošle sezone mnogi su predviđali da je pred nama još jedna sezona u kojoj će dominirati Sebastijan Fetel, ali su se očigledno grdno prevarili. Ovogodišnji šampionat preti da bude jedan od najuzbudljivijih u novijoj istoriji Formule i to s pravom, pošto smo na pet dosadašnjih trka videli petoricu pobednika iz pet različitih timova. Identična situacija je viđena 1983. godine, a sudeći po svemu viđenom od trke u Australiji do sada, velika je šansa da se takav niz nastavi u Monte Karlu.

Pre tačno 29 godina redom su trijumfovali Nelson Pike, Džon Votson, Alan Prost, Patrik Tambaj i Keke Rozberg, kao vozači Brebama, Meklarena, Renoa, Ferarija i Vilijamsa, na trkama u Brazilu, Sjedinjenim Državama, Francuskoj, San Marinu i Monaku. Taj niz prekinuo je na šestoj trci, Velikoj nagradi Belgije, Prost, ali je samo dve nedelje kasnije, u Detroitu, Mikele Alboreto za volanom Tirela omogućio da ljubitelji Formule 1 na sedam trka vide šestoricu vozača.

Sada su to ponovili od Australije, preko Malezije, Kine, Bahreina, do Španije, Dženson Baton u Meklarenu, vozač Ferarija Fernando Alonso, Niko Rozberg u Mercedesu, aktuelni šampion Sebastijan Fetel i vozač Vilijamsa Pastor Maldonado. Sigurno najveće iznenađenje priredio je Maldonado, koji je veoma smirenom vožnjom postao heroj pre deset dana na “Katalunji”, kada je postao prvi Venecuelanac koji je trijumfovao u Formuli 1.

Posle kvalifikacija u Španiji, sve je ukazivalo da će peta pobeda sezone otići u ruke vozača Meklarena Luisa Hamiltona, koji je u borbi za pol poziciju u potpunosti nadmudrio svoje rivale. Ipak, nekoliko sati kasnije došlo je do velikog obrta, pošto je Britanac zbog greške svog tima, pošto zbog manjka goriva nije dovezao bolid u boks, diskvalifikovan, a Maldonado je nasledio pol poziciju.

27-godišnji Venecuelanac je tako nasledio najbolje startno mesto i posle velike borbe sa Alonsom došao do najvećeg uspeha u svojoj karijeri. Maldonado je tako ujedno Vilijamsu doneo prvu pobedu posle sedam i po godina i trke u Brazilu 2004. godine, na kojoj je trijumfovao Huan Pablo Montoja. Međutim, iako je taj dan trebalo da donese samo radost britanskoj ekipi, požar u toku proslave trijumfa delimično je bacio senku na taj uspeh, pošto je nekoliko članova Vilijamsa, Fors Indije i Katerhema povređeno dok su ga gasili. Britanska ekipa ostala je bez velikog dela u požaru na “Katalunja”, ali su iz tima poručili da spremni dolaze u Monako, pošto su im rivali izašli u susret i pozajmili sve što im je potrebno.

Iznenađujući trijumf Maldonada u Španiji doprineo je tome da Hamilton, sedmostruki svetski šampion Mihael Šumaher, povratnik Kimi Raikonen i drugi vozač Red Bula Mark Veber ostanu najveći favoriti da budu sledeći vozači koji će se naći na najvišem stepeniku pobedničkog postolja, a da to već nisu uspeli ove sezone. Sva četvorica znaju kako se pobeđuje u Monte Karlu, a možda se među njima izdvaja Britanac, pošto svi smatraju da je više vreme da sreća ponovo bude na njegovoj strani.

Raikonen je takođe ozbiljan kandidat za trijumf, pošto je u poslednje dve trke, sa dva podijuma, pokazao da je sve bolji. Veber je veoma konstantan ove sezone, dok je Šumaher, ipak, daleko iza po šansama, iako ima već pet pobeda u Monaku, posebno jer je u Španiji pokazao da je sve nervozniji. To je rezultiralo incidentom sa Brunom Senom u Vilijamsu, i kaznom, zbog koje će biti pomeren za pet mesta na startu u odnosu na poziciju koju ostvari u kvalifikacijama.

Naravno, tu je i velika mogućnost da neko od vozača koji su već slavili ove sezone to učini i u Kneževini. Po formi, to bi mogao da bude Alonso, dok se velike šanse daju i Batonu i Fetelu, ali ne bi trebalo otpisivati ni Maldonada i Rozberga. Ipak, zbog svega što smo videli u protekla dva meseca, svi bi voleli da to ne bude niko od njih, već da se neizvesnost nastavi i posle Monte Karla, gde akcija kreće već u četvrtak.

Najprestižnija trka na svetu

Velika nagrada Monaka u Formuli 1 smatra se jednom od tri najprestižnije trke, a tu titulu još nose i 24 časa Le Mana i Indijanapolis 500, koji se sasvim slučajno vozi istog vikenda. Prva trka ulicama Monte Karla vožena je 1929. godine, daleko pre osnivanja šampionata, a jedna je od retkih koja se u kalendaru Formule 1 našla svake godine od njenog nastanka.

Trka u Kneževini se smatra duhovnim domom Formule 1, a njen sastavni deo je i glamur, zbog čega predstavlja društveni događaj sezone na Azurnoj obali. Zbog toga je magnet za svetske zvezde u mnogim oblastima, a dodatni plus za njih je i to što se filmski festival u Kanu gotovo svake godine održava u isto vreme.

Krug ulicama Monte Karla je dug 3.340 metara, zbog čega je to najkraća staza u Formuli 1, a na njoj vozači tokom trke pređu 78 krugova, odnosno ukupno 260.520 metara. Iako je to najkraći krug u poređenju sa ostalim stazama, veoma je zahtevan za bolide i zahteva jedinstvena podešavanja. Razlog za to je što krivine kao što su Raskas, Tabak i St. Devot veoma stavljaju veliki pritisak na kočnice, a uz to i broj promena brzina doseže 3.300, što je za 500 više nego na ostalim stazama.

Na ulascima u pojedine krivine kao što su Portije, brzine se smanjuju na 50 km/h, samo 45 odsto kruga se vozi pod punim gasom, od čega je najduži period devet i po sekundi u tunelu, koji je dug 360 metara. U tom delu staze vozači dostižu i brzinu od 280 km/h, a zanimljivo je da u Monaku tako beleže najnižu prosečnu brzinu u sezoni, pa motori nisu pod velikim opterećenjem.

Od aktuelnih vozača, čak sedmorica su slavili u Monte Karlu, a najuspešniji među njima je Šumaher, koji je zabeležio pet trijumfa. Odmah iza njega nalazi se Alonso, koji je bio najbolji u Kneževini 2006. i 2007. godine, dok po jednu pobedu imaju i Raikonen, Hamilton, Baton, Fetel i vozač Red Bula Mark Veber. Ipak, niko od njih nikada nije uspeo da vlada ulicama Monte Karla kao jedan jedini Aerton Sena, koji je na njima slavio rekordnih šest puta.

Aerton Sena, ‘princ Monaka’

Velika nagrada Monaka je trka na kojoj je legendarni Aerton Sena apsolutno vladao. Za sedam godina šest puta je trijumfovao na ulicama Monte Karla, a još na svom debiju na toj stazi pokazao je da ima posebnu vezu sa njom. Od 1987. do 1993. godine u Kneževini nije slavio 1988, a tih godina, kako mnogi vole da kažu, uopšte nije bilo pitanje da li će se on naći na najvišem stepeniku pobedničkog postolja, već na koji način će doći do trijumfa. Te 1988. godine Brazilac je bio na korak od trijumfa, ali pošto je ovde reč o njegovim uspesima u Kneževini, ta trka se s razlogom ne pominje.

Jednostavno, između Sene i Monaka uvek je postojao znak jednakosti, a tako je i dan danas. Za Senu su ulice Monte Karla bile ono što je za Najdžela Mensela “Silverston”, za Alana Prosta i Kimija Raikonena “Spa Frankoršamp”, a Žana Alezija “Monca”. Na toj stazi je pored šest pobeda još dva puta bio na podijumu, zbog čega je i dobio nadimak ‘princ Monaka’.

U Monte Karlu Seni niko nije bio ravan, a to se videlo još na njegovoj prvoj trci u Kneževini, 1984. godine. Tada je u bolidu Tolemana, tima koji bi danas mogao da se uporedi sa Katerhemom, startovao kao 13. pozicije i po kiši došao do drugog mesta i prvog podijuma u karijeri. Mogao je i do trijumfa, ali o tome više u delu o legendarnim trkama u Monaku.

Legendarni Brazilac je u Monte Karlu prvi put trijumfovao 1987. godine, pa je momentalno postao popularan u Kneževini. Zanimljivo je da je dan posle trke uhapšen jer je vozio motor bez kacige, ali je pušten kada su policajci shvatili ko je on. Možda svoju najbolju trku u Monaku, Sena je izvozao 1992. godine, kada je izjednačio rekord po broju pobeda u Kneževini koji je do tada držao Grejem Hil. Kada je naredne godine došao i do šestog trijumfa, Dejmon Hil, koji je trku završio na drugom mestu, rekao je da je njegov otac živ sigurno bi prvi čestitao Aertonu.

Priliku da po osmi put pobedi u Kneževini Sena nije imao, a trka 1994. godine je održana samo dve nedelje posle njegove pogibije na stazi “Enco i Dino Ferari” u Imoli. Svetska automobilska federacija je zato odlučila da prvi startni red u Monte Karlu ostane prazan u čast Sene i Rolanda Racenbergera, koji je život izgubio dan pre Brazilca.

Pet najboljih trka u Monte Karlu

Britanski magazin “F1 racing” svoje majsko izdanje posvetio je baš Velikoj nagradi Monaka, a poseban deo zauzelo je pet najboljih trka na ulicama Monte Karla. Izbor je odličan, a ljubitelji Formule 1 u potpunosti su se složili sa njim.

5. mesto – Velika nagrada Monaka 1970.

Trka na ulicama Monte Karla te 1970. godine ostala je upamćena po jednom od najneizvesnijih finiša u Kneževini, u kojem je Austrijanac Johen Rindt naterao Džeka Brabama da napravi grešku i to u poslednjoj krivini.

Posle starta sa pol pozicije te 1970. godine Džeki Stjuart je uspeo da se odvoji od rivala, dok su Brebam i Rindt bili daleko. Dok je Brebam uspeo da se probije do druge pozicije u 24. krugu, Škot je već imao 14 sekundi prednosti, ali mu je u roku od tri kruga ‘pukao’ motor, i vozač Brebem-Forda je nasledio vođstvo. Do polovine trke, Austrijanac je bio četvrti, ali je serijom brzih krugova u svom Lotusu uspeo da dođe do drugog mesta 15 krugova kre kraja.

Iako je tada bio 13 sekundi iza Brebama, Rindt se nije predavao i iz kruga u krug smanjivao je svoj zaostatak, da bi razlika na startu poslednjeg kruga iznosila samo jednu i po sekundu. Australijanac je tada pred sobom imao dvojicu vozača koje je morao da obiđe za ceo krug, a da bi sprečio Rindta da ga obiđe odlučio je da u poslednju krivinu uđe sa unutrašnje strane. Ipak, tako je otišao na prljavu stranu staze i udario pravo u zaštitni zid, da bi Austrijanac samo projurio pored njega, preuzeo vođstvo i trijumfovao prvi i poslednji put u Monte Karlu.

4. mesto – Velika nagrada Monaka 1992.

Kao i 1970. godine, finiš trke 1992. godine, bio je ispunjen dramom, ali ovoga puta nije bilo promena na vrhu kao tada. Te sezone je Najdžel Mensel u Vilijamsu trijumfovao na prvih pet trka posle starta sa pol pozicije i nadao se da će taj niz nastaviti i u Kneževini, ali se oko toga pitao i Sena.

Britanac je i u Monte Karlu zaradio najbolju startnu poziciju, koju je iskoristio, dok je Sena uspeo da se domogne druge pozicije pretekavši Rikarda Patrezea u prvoj krivini. U prvom delu trke izgledalo je da Mensela niko neće moći da izazove u borbi za trijumf, da će još jednom dominirati, pošto se za sekundu po krugu odvajao od Sene.

Ipak, sedam krugova pre kraja Britanac je počeo da gubi ritam zbog probušenog pneumatika, pa je neplanirano morao u boks. Sena je to iskoristio i preuzeo vođstvo tik ispred Mensela, koji je na novom setu pneumatika postavio najbolji krug, skoro dve sekunde brži od Brazičevog. Njih dvojica su se tokom poslednja četiri kruga borili na ulicama Monte Karla, ali Britanac nije mogao da pretekne tada još aktuelnog šampiona i trku je završio sa zaostatkom od dve desetinke, dok je Sena zabeležio svoju petu pobedu na ‘svojoj’ stazi.

3. mesto – Velika nagrada Monaka 1984.

Iako nije trijumfovao u Monte Karlu te 1984. godine, Sena je bio junak te trke. Pred sam početak trke u Monaku je pljuštala veoma jaka kiša, koja nije prestala da pada ni kada je dat znak za start. Od prvog kruga viđeno je mnogo udesa, a uprkos lošoj vidljivosti, Prost je došao do vođstva, dok je Mejdžel bio odmah iza u svom Lotusu, da bi ga pretekao u 12. krugu, ali je pet krugova kasnije udario u ogradu i oštetio bolid.

Sena, koji je startovao kao 13, već se probio do trećeg mesta, a potom i drugog, kada je pretekao Nikija Laudu. Brazilac je u tim trenucima bio oko 30 sekundi iza Prosta, ali je neverovatno brzim krugovima počeo da ga sustiže, pošto je bio za tri do četiri sekunde bo krugu brži od njega. Do tada su se vremenski uslovi dodatno pogoršali, a Prost je organizatorima na sve načine organizatorima pokušao da pokaže da prekinu trku. Sena je u 33. krugu uspeo da pretekne Francuza, ali je odmah potom prekinuta zbog nemogućih uslova za vožnju, a pobeda mu je izmakla zbog pravila da se prilikom prekida trke računa poredak iz prethodnog kruga.

2. mesto – Velika nagrada Monaka 1996.

Velika nagrada Monaka iz te godine ostala je upamćena po najmanjem broju vozača u istoriji koji su uspeli da završe trku, pošto su se samo trojica domogla cilja. To je ujedno bila jedina pobeda koju je Olivije Pani zabeležio u Formuli 1, a vozač Ližijea je tada trijumfovao ispred Dejvida Kultarda i Džonija Herberta.

Pani je na startu bio tek 14. i odlučio se za podešavanje za promenljive uslove, a ne za kišu, što se ispostavilo kao pun pogodak. Takođe, imao je sreću što su favorite za trijumf u Kneževini ili odustali zbog udesa ili problema sa svojim bolidima, zbog čega je napredovao kroz poredak. Već u prvom krugu viđeno je pet odustajanja, dok je nedugo Dejmon Hil završio trku zbog kvara motora.

Vođstvo je tako nasledio Žan Alezi, ali je on 15 krugova pre kraja naišao na probleme pa se parkirao u boksu, dok se Pani do tada probijao, da bi posle odlaska u boks bio šesti. Ubrzo se domogao četvrte pozicije, ali je umalo i on odustao, pošto je imao kontakt sa Edijem Irvajnom u Ferariju, a potom se okrenuo na stazi. Tada je imao 30 sekundi zaostatka u odnosu na Alezija, da bi posle njegovog odustajanja preuzeo vođstvo, a potom došao do nezaboravne pobede.

1. mesto – Velika nagrada Monaka 1982.

Najneizvesnija trka na ulicama Monte Karla vožena je te godine, iako je do tri kruga pre kraja to nije izgledalo tako. Od starta je poveo Rene Arnoa, koji je već posle nekoliko krugova ostvario veliku prednost, ali je sve to izgubio posle 15 krugova. Prvu poziciju je tada nasledio Prost, ispred Patrezea i niko nije verovao da će doći do promene na vrhu, ali je u samom finišu došlo do velikog obrta.

U 74. od 76. krugova, Prost je udario u zaštitnu ogradu i trka je bila gotova za njega, dok je Patreze preuzeo prvu poziciju. Ipak, tu nije bio kraj drami, pošto je Italijan proklizao i izgubio kontrolu nad svojim Brebamom, zbog čega mu je motor stao, a Didije Pironi u Ferariju i vozač Ferarija Andrea de Cezaris proleteli pored njega i preuzeli prve dve pozicije.

Ipak, pošto je stao u opasnom delu staze, redari nisu imali drugu opciju osim da ga pomere u bezbedniji položaj, što je Patreze iskoristio i pokrenuo motor. Zanimljivo je da bi u drugim situacijama sigurno bio diskvalifikovan zbog pomoći sa strane. U poslednji krug, Pironi je ušao kao vodeći, ali mi je nestalo goriva na polovini kruga, a iako je De Cezaris imao šansu da pobedi, i njemu je bolid stao. Patreze je tako došao do trijumfa, iako to nije znao u trenutku kada je prošao kroz cilj, a saznao je tek kada je na podijumu dobio pehar za pobednika. Pironi je bio klasifikovan kao drugi, a De Cezaris kao treći, pošto su jedini imali manji zaostatak od jednog kruga od Italijana.

Raspored Velike nagrade Monaka 2012:
četvrtak, 24. maj
10.00 slobodan trening
14.00 slobodan trening
subota, 26. maj
11.00 slobodan trening
14.00 kvalifikacije
nedelja, 27. maj
14.00 trka

Autor: Jelena Trajković (@zvezdica)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.