El Klasiko – stari akteri, nove okolnosti

Ovaj, 164. po redu El Klasiko u Primeri (ukupno 219. u svim takmičenjima), igra se četiri kola pred kraj možda najjače evropske lige, a Real, koji je prokockao prednost od čak deset bodova s početka marta, na Kamp Nou stiže sa (svega) četiri boda prednosti i posle poraza od 3:1 na Bernabeu. Oba tima su stigla do polufinala Lige šampiona, oba su izgubila prvi meč u gostima, najbolji strelci oba tima su dali po 41 gol u Primeri ove sezone, a oba stratega su uverena da baš njihov tim igra najbolji fudbal na planeti. Pritom nismo još ni načeli sada već istorijsku priču o skandalima i koškanjima, diskutabilnim sudijskim odlukama i svim ostalim bizarnim faktorima koji El Klasiko čine, ne samo najvećim klupskim fudbalskim spektaklom, već i cirkusom u svetu zabave i tabloida.

Ali, da krenemo redom.

Sve je počelo ovako...

U 2011. smo gledali neverovatnih sedam okršaja Reala i Barselone, a stali smo kod susreta na Santjago Bernabeu 10. decembra, (sve o tome piše ovde) kada je Real pošteno nadigran i poražen 3:1. U taj meč Real je ušao kao favorit, pošto su fantastično počeli sezonu i imali 37 bodova iz 14 mečeva, ali je atomski fudbal pulena Pepa Gvardiole odradio svoje i brzim pasovima uspeo da poremeti odbranu domaćina, te da preko Aleksisa Sančesa, Ćavija i Fabregasa dođe do velike pobede i izjednači se na vrhu tabele (s utakmicom više). Meč je, šokantno, protekao bez većih incidenata, a Real, iako neverovatno efikasan, u Primeri nije pobedio Barselonu od maja 2008. (šest poraza i jedan remi) i sve u borbi za titulu ponovo je postalo otvoreno. Potom su se sreli u četvrtfinalu Kupa Kralja u januaru i Barselona prolazi ukupnim rezultatom 4:3 (1:2 u Madridu i 2:2 u Barseloni), uz nove trzavice.

Šta se dešavalo potom?

Sve što i vrapci znaju: Real je fluidnost igre doveo do savršenstva (osim povremenih divljaštva Pepea i Ramosa), oborio ili makar izjednačio sve rekorde i igra bez problema. Štaviše, jedini problem madridskog kluba ove sezone bila je upravo Barselona, od koje, uprkos svim naporima i doskora velikoj prednosti na tabeli, ne mogu da se odmaknu. S druge strane, Katalonci su sezonu počeli nešto slabije, ali su postepeno dizali nivo igre i sada ponovo iz nedelje u nedelju prezentuju atomski fudbal kojeg se plaši cela Evropa. Oba tima su se prošetala kroz grupnu fazu LŠ, Real s maksimalnih 18, Barselona sa 16 bodova. U osmini finala Barselona je demolirala Leverkuzen, dok Real nije imao problema s CSKA Moskvom, kao ni Apoelom u četvrtfinalu. Ipak, Barselona je u četvrtfinalu naišla na tvrd orah u formi Milana, a ponovo se poteglo popularno pitanje sudija koje navodno „pomažu“ Kataloncima da se plasiraju u završnicu LŠ već godinama. Naime, u revanšu su dosuđena dva penala za Barselonu, od kojih je drugi bio katastrofalna greška sudije Bjorna Kuipersa, koji je svirao dok je lopta bila van igre. Ovo je ponovo osvežilo sećanje na Markusa Merka, Masima Busaku, Toma Heninga Ovreba, Volfganga Štarka i još nekolicine sudija koji su u proteklih pet godina pravili u najmanju ruku čudne odluke u korist tima sa severa Španije.

No, bilo pa prošlo, oba tima su sada u polufinalu, s tim što na Kamp Nou stižu uz – dva poraza. Real je posle velike borbe i bezidejne, ali efikasne defanzive ipak poražen od Bajerna na Alijanc Areni 2:1, dok je Barselona na Stamford Bridžu takođe poražena rezultatom 1:0 od Čelsija, čija je defanziva bila jednako bezidejna kao Realova, ali za nijansu efikasnija (te nije bio remi). I dok ostaje da se vidi šta će dva najveća španska kluba smisliti za revanše sledeće nedelje, sada je unezverenost bez presedana i na lokalnom nivou, pošto je, posle nekoliko kikseva i remija Reala, Barselona nekako došla u poziciju da se bori za titulu. Pored svega, Barselonu 25. maja čeka i finale Kupa Kralja protiv Atletik Bilbaa.

Situacija pred susret je...

Napeta, kao i uvek. Murinjo je u subotu ujutru objavio da će definitivno ostati u Realu do 2014, tako da su utihnule sve spekulacije da bi mogao da se vrati u Englesku i nastavi aferu „Roman“, ili čak nasledi Fergusona na klupi Mančester Junajteda. „Specijalni“ je naglasio da mu je veliko zadovoljstvo da trenira Real i da planira da osvaja titule s timom, što je direktan znak Gvardioli da bi konferencije za štampu, ukoliko se ponovo ne povuče, mogle biti zanimljive narednih dana. S druge strane, tihi i odmereni Gvardiola ne dozvoljava maliciozne verbalne ispade svojim igračima, te je u taboru Katalonaca tiho. Najavu meča s izjavama pročitajte ovde.

O igri oba tima se zna gotovo sve (s tim što Murinjo još uvek može da nas iznenadi nekim taktičkim manevrom) i na to ne bi trebalo trošiti mnogo reči, ali ono što je u poslednje vreme postala udarna tema zapadnoevropskih medija jeste frustracija Reala, koji nije osvojio Primeru četiri godine, a Ligu šampiona čak deceniju. Murinjo je od dolaska u Madrid uradio apsolutno sve što je mogao, skupio je novi tim, dozvolio im da se razigraju i „popiju petardu“ u prvom nastupu s Realom na Kamp Nou, disciplinovao ih i učio tečnoj igri, pujdao Pepea i Ramosa protiv svakog protivničkog igrača (što mu nije bio najsjaniji potez), svađao se s novinarima da bi skinuo pritisak s igrača, doveo fluidnost igre do savršenstva i postavio rekorde u efikasnosti tima, ali sve to i dalje nije dovoljno da se suvereno vlada, da se osvoji ijedna titula, osim manje bitnog Kupa Kralja (koji je bio važan samo Kasiljasu, jer je to bio jedini trofej na planeti koji mu je falio). Uprkos svoj pompi koju je Real dizao gde god se pojavljivao, tim tihog i staloženog Pepa Gvardiole je rušio sve pred sobom i osvajao sve, usput opuštano kompletirajući po 800-900 pasova po meču (!!!). Omaleni Leo Mesi je do sada postigao 63 (!!!) gola u svim takmičenjima, od toga 41 u Primeri (koliko i Ronaldo, čiji je ukupni bilans 53 u svim takmičenjima) i ponovo pretenduje na Zlatnu loptu, čak i ako trofej Pičiči (za najboljeg strelca Primere) ode u ruke Portugalca.

Sada ostaje da se vidi da li će u subotu Mesi uspeti da izvuče Ramosa, Arbelou i Alonsa i sâm se probije do gola gostiju, ili će Ronaldo hrabro uspeti da nadmudri Valdesa i odbranu domaćih s 25 metara. Murinjo nije bio zadovoljan učinkom Dijare i Alonsa kao defanzivnih veznih prethodnih meseci, te je promenio koncepciju i sada vodi pet ofanzivnih veznih iza isturenog napadača. Oba tima se odlično znaju i izvesno je da će Barselona napadati, samo ostaje da se vidi u kojoj meri će se Real otvoriti i kako će portugalski strateg rasporediti igrače ovaj put.

Statistike kažu:

- Barselona je pobedila na poslednjih 11 mečeva u Primeri (gol razlika 33-8)

- Katalanci su do sada postigli 167 golova u svim takmičenjima, 15 više nego tokom čitave prošle sezone

- Barsa je nepobeđena na 54 uzastopna meča na Kamp Nou. Ovo je drugi najduži niz u klupskoj istoriji (rekord je 73 meča bez poraza u periodu 1973-1976)

- Lionel Mesi je postigao 29 golova na poslednjih 16 mečeva za klub i selekciju

- Real je neporažen na poslednjih 18 mečeva u Primeri (15 pobeda i tri remija). Zapravo, poslednji put su poraženi upravo od Barselone 10. decembra 2011.

- Real još nije pobedio Katalonce u Primeri otkako je Gvardiola postao trener

- .U 14 mečeva protiv Barselone u svim takmičenjima, Madriđani su slavili samo jednom (uz četiri remija i devet poraza)

- Ukoliko postignu gol u subotu, igrači Reala će prestići rekord od 107 golova u jednoj sezoni u Primeri (taj učinak su imali pod komandom Džona Tošaka u sezoni 1989/1990)

Sudija: Undijano Maljenko. Ovo su odlične vesti, pošto je Maljenko jedan od najiskusnijih i najpoštovanijih španskih sudija, čovek poznat po tome što je „težak“ na kartonima i dozvoljava veću slobodu timova, što je sličnije Premijer ligi nego Primeri. Poslednji put je El Klasiko sudio prošle sezone u finalu Kupa Kralja, kada je Real posle produžetaka pobedio 1:0 projektilom Kristijana Ronalda.

Maljenko je u Primeri 30 puta sudio Barseloni. Od toga, Katalonci su zabeležili 17 pobeda, 12 remija i samo jedan poraz, protiv Selte 2004. godine. Dosudio je sedam penala za „blaugranu“ i tri protiv.

Sa druge strane, Realu je sudio 32 puta u La Ligi. Od toga je „kraljevski klub“ zabeležio 21 pobedu, šest remija i pet poraza. Poslednji put je Realu sudio 12. februara, kada su Madriđani savladali Levante 4:2. Maljenko je u proteklih 12 godina dosudio sedam penala za Real i šest protiv.

Verovatne postave:

Barselona: Valdes, Alveš, Pike, Maskerano, Puyol, Ćavi, Buskets, Inijesta, Fabregas, Mesi, Pedro

Real: Kasiljas, Arbeloa, Pepe, Ramos, Marselo, Kedira, Alonso, Ozil, Kaka, Ronaldo, Benzema

U taboru Barselone problem je Aleksis Sančes, koji se blaže povredio u prvom meču polufinala LŠ protiv Čelsija u sredu na Stamford Bridžu. Osim njega, Pep Gvardiola nema više briga, pošto su mu na raspolaganju svi igrači, osim dugotrajno odsutnih Davida Vilje i Erika Abidala. U zadnji red „blaugrane“ bi trebalo da se vrati oporavljeni Pike, dok se očekuje da će Pujol igrati po levoj strani umesto polivalentnog Adrijana.

Mada se Murinjo nije izjašnjavao, verovatno je da će se Marselo ponovo naći u startnoj postavi Reala, dok lokalni mediji spekulišu da bi Portugalac mogao da uvrsti i Kaku u startnih 11 i krene ofanzivnije. Ćabi Alonso se vratio u tim posle jednog meča suspenzije, ali je verovatno da povređeni Rikardo Karvaljo (butina) i Lasana Dijara (zadnja loža) neće učestvovati.

Zaključak:

Uvek najnezahvalniji i najsubjektivniji deo teksta. Ovom prilikom, prognozirati konkretan ishod bilo bi preteško, jer se s ovim timovima nikad ne zna. Instinktivno i statistički, bilo bi razumno reći da će Barselona pobediti, da će nekih dvestotinak kompletiranih pasova Ćavija i besomučno ubacivanje Mesija i Sančesa u protivnički šesnaesterac barem kod neke frljotke na pet metara od gola uroditi plodom. Mada... od pet najefikasnijih strelaca lige, tri su iz Reala. Kristijano Ronaldo je proteklih meseci posebno letalan kod genijalnih udaraca iz daljine, dok su Iguain i Benzema (21, odnosno 18 golova u La Ligi ove sezone) dovoljno lucidni i snažni da se probiju pored Pujola i Pikea, čak i Alveša, a da ne posrnu.

Po svemu prikazanom ove sezone, može se samo reći da se, uprkos dominaciji Barse na svom terenu, Real neće obrukati, što znači da bi možda, gledano po igri, bilo najrealnije predvideti remi, ili pobedu Barselone jednim golom razlike. Ipak, ovo važi samo ako se oslonimo na fer-plej i lepršavi fudbal (nemojte misliti da će Murinjo potencirati katenačo, neće) i zanemarimo činjenicu da će meč, pre nego vrsni napadači, kad ova dva kluba igraju verovatno odlučivati bahati defanzivci. Predstavnici kladionice Vilijam Hil su objavili da su dobili na hiljade uplata kladioničara koji predviđaju da će Pepe biti isključen (kvota 2.5, na Alveša je čak osam), dok bi i periodična okrutnost Ramosa, ali i foliraža i incidenti Busketsa, Alveša i Maskerana, mogli direktno odlučiti broj kartona, isključenja, penala, pa i pobednika.

Ostaje nam samo da se nadamo da ćemo gledati meč kakav bi El Klasiko trebalo da bude – najbolji na svetu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.