Povratak jednog šampiona

Povratkom Raikonena Formula 1 je dobila šestog šampiona koji će se takmičiti u šampionatu naredne godine. Zanimljivo je da su u pitanju svi vozači koji su osvajali titule od 2000. godine do danas – Mihael Šumaher, Fernando Alonso, Raikonen, Luis Hamilton Dženson Baton i Sebastijan Fetel. Ako se tome dodaju i drugi vozači Red Bula, Mercedesa i Ferarija, Mark Veber, Niko Rozberg i Felipe Masa, naredna sezona mogla bi da bude jedna od najuzbudljivijih u poslednjih deset godina.

Raikonen je kako svojom vožnjom, tako i svojim ponašanjem, osvojio armiju fanova. Na stazi je poznat kao pravi trkač, dok je van nje veoma opušten, miran i proračunat, zbog čega je i dobio nadimak ’Ledeni’. Takav je i u ponašanju prema medijima, i mnogo puta se njegovi odgovori sastoje od jedne malo duže rečenice. Poznata je i njegova izjava da bi Formula 1 bila pravi raj da nema novinara.

Ipak, baš mediji su u neku ruku pomogli da Raikonen postane toliko poznat, jer su ga još pre dolaska u Formulu 1 proglasili naslednikom Mike Hakinena. Šampion Formule 1 iz 1998. i 1999. godine jedini je mogao da parira Šumaheru na početku dominacije Ferarija, ali se povukao kada ga je dve sezone zaredom pobedio. Tačnije, tada je uzeo pauzu, uz reči da će se vratiti 2003. godine, ali se to, naravno, nije desilo.

I dok je njegov sunarodnik vladao Formulom 1, Raikonen je tek ulazio u auto-moto svet i to kroz karting. Uglavnom se takmičio u rodnoj Finskoj i na nekoliko trka širom Evrope, a 1999. godine počeo je i da se takmiči u formulama, od kojih je najzvučniji bio britanski šampionat Formule Reno. Za to vreme Raikonen je startovao na samo 23 trke u formulama, a 2001. je bez ikakvih problema dobio superlicencu za takmičenje u Formuli 1.

Na te 23 trke zabeležio je 13 trijumfa, što je bilo dovoljno Peteru Zauberu da mu ponudi mesto u svom timu. Raikonen je tu priliku u potpunosti opravdao i već na svojoj prvoj trci, Velikoj nagradi Australije, zaradio bod, iako su samo pola sata pre starta morali da ga bude. Te godine još sedam puta je bio među osvajačima bodova, a potom su usledile spekulacije oko prelaska u Ferari.

Ipak, kada je njegov mentor odlučio da malo odmori od Formule 1, jedino logično rešenje bilo je da će se Ron Denis okrenuti ka Raikonenu. Iako je bilo planirano da se u britanskoj ekipi zadrži dok se Hakinen ne vrati, on je tu ostao mnogo duže. Da sa Fincem nema šale bilo je jasno već na njegovom debiju u Meklarenu, kada je trku u Australiji završio kao treći i tako došao do prvog podijuma u karijeri. Te godine Meklaren je imao mnogo problema sa Mercedesovim motorom, ali je Raikonen uspeo da izvuče maksimum iz svog bolida i još tri puta se nađe na podijumu, ali je do prve pobede morao da čeka do 2002. godine.

Taj trijumf stigao je u Maleziji i bio mu je jedini te sezone, ali je i pored toga bio najbliži tome da ugrozi Šumahera u pohodu na šestu titulu, zahvaljujući tome što je još devet trka završio na podijumu. I naredne sezone imao je samo jednu pobedu, na legendarnom „Spa Frankoršampu“, ali je tada bio daleko od čela generalnog plasmana, pre nego što je 2005. godine bez sumnje imao svoju najbolju sezonu tokom vremena provedenog u Meklarenu.

Raikonen je te sezone bio odličan i bio je jedini konkurent Alonsu u borbi za titulu, ali su ga problemi sa bolidom onemogućili da se ispreči na putu Špancu. Finac je te godine slavio u Španiji, Monaku, Kanadi, Mađarskoj, Turskoj, Belgiji i Japanu, a baš taj trijumf u Japanu smatra se njegovom najboljom trkom u karijeri, ali i jednom od najboljih u Formuli 1 uopšte poslednjih godina.

Finac je tada na „Suzuki“ startovao kao tek 17, što je bila posledica loše procene u kvalifikacijama zbog izuzetno loših vremenskih uslova. Ipak, to za Raikonena nije predstavljalo posebno veliki problem jer je iz kruga u krug nizao preticanja i u poslednji ušao kao drugoplasirani, iza Đankarla Fizikele u Renou. Kao pravi trkač, nije se time zadovoljio i uspeo je da pretekne Fizikelu i dođe do najveće pobede u karijeri sa samo sekundom prednosti.

Broj pobeda Raikonen je te godine morao i da uveća, ali su ga već pomenuti problemi sprečili u tome. Mnogi pamte trku na „Nirburgringu“, koja se vozila za Veliku nagradu Evrope, na kojoj je odustao u poslednjem krugu, dok je bio u vođstvu, pošto mu je puklo vešanje i izleteo je sa staze. Te godine Finac je još dva puta imao odustajanja na trkama baš u trenucima kada je bio na prvoj poziciji, a svaki put na kraju je trijumf otišao u ruke Alonsa, kasnije šampiona.

Iako se očekivalo da će Raikonen godinu dana kasnije ponovo biti konkurent za titulu, ispostavilo se da je to bila jedna od najlošijih sezona Meklarena ikada, pošto tim nije zabeležio nijednu pobedu. Još pre početka sezone znalo se da će 2007. godine u ekipu doći Alonso, pa se mnogo spekulisalo gde će završiti Raikonen, a cela situacija dobila je epilog u Monci, kada je Šumaher objavio povlačenje i nagovestio da će ga baš Finac naslediti u Ferariju.

Upravo zbog njegovog temperamenta bilo je pitanje kako će se Raikonen uklopiti u Ferari, ali su sve dileme razrešene na njegovom debiju, u Australiji. Tada je osvojio pol poziciju, zabeležio najbrži krug i na kraju trijumfovao i postao prvi vozač od Najdžela Mensela, koji je došao do pobede na svojoj prvoj trci u italijanskoj ekipi. Raikonen je na narednu pobedu čekao do jula i trke u Francuskoj, a do tada su se glavni kandidati za titulu izdvojili Hamilton i Alonso, da bi potom došlo do razmirica unutar ekipe.

Pošto Meklaren tada nije hteo da bira koji od vozača će dobiti prednost, debitant Hamilton ili aktuelni dvostruki šampion Alonso, sve to im se obilo o glavu. Raikonen je tada vozio na svoj već uobičajeni način, a iako je pred poslednje dve runde sezone imao najmanje šansi da osvoji titulu, ona je otišla upravo u njegove ruke i to potpuno zasluženo. Jer, bio je najbolji kada je bilo najvažnije i iako je za mnoge to bilo iznenađenje, sve to je došlo kao nagrada za sve one probleme koje je imao tokom poslednjih godina.

Dve sezone koje su sledile nisu bile ni približno uspešne za Raikonena kao što se očekivalo. Godinu dana posle osvajanja titule više nije bio prvi vozač Ferarija, pošto je Masa bio taj koji se do poslednje trke sa Hamiltonom borio za naslov šampiona. Fincu su za utehu ostale pobede u Maleziji i Španiji, dok je u svojoj poslednjoj sezoni u italijanskoj ekipi trijumfovao samo u Belgiji i bio daleko od onog Kimija kakvog svi znamo. Te godine je izgledalo kao da ga Formula 1 više toliko i ne interesuje, što se posebno videlo u Maleziji, kada su tokom prekida zbog velikog nevremena svi vozači bili u svojim bolidima, dok je on otišao u boks, presvukao se i uživao uz sladoled.

Tada se već mnogo pričalo o Alonsovom dolasku u tim, pa kada je on i potvrđen jedino pitanje je bilo da li će se Raikonen povući ili preći u neku manju ekipu. Zato nikoga nije iznenadilo kada je objavio da će voziti u Svetskom reli šampionatu jer se zasitio Formule 1, uz reči da mu je potreban novi izazov. Kao vozač Sitroenovog junior tima debitovao je na Reliju Švedske, a do tada je učestvovao na samo jednom takmičenju u okviru najprestižnijeg reli šampionata.

Prve bodove Finac je osvojio u Jordanu samo nekoliko meseci kasnije, a najbolji plasman ostvario je petim mestom u Turskoj iste godine. Iako nije bio ni blizu pobede te sezone morao je da se zadovolji najboljim vremenom na jednom specijalu i to na Reliju Nemačke, ali ga to nije obeshrabrilo i iako je Sitroen ukinuo svoj drugi tim, odlučio je da se vrati u šampionat i 2011, ali sa svojim timom.

Ta vest nije nimalo obradovala sve ljubitelje Formule 1, ali je Raikonen tada govorio da i ne razmišlja o povratku, a tome su i svedočili dobri plasmani na prvih šest relija na kojima je učestvovao. U međuvremenu, Raikonen je napravio dugo očekivani izlet u NASCAR, i u Šarlotu je završio trku kao 27. U poslednja dva meseca sezone situacija se, što se tiče Raikonena, okrenula za 180 stepeni, i on je nanizao tri odustajanja na poslednja tri takmičenja sezone, a usledile su nove spekulacije oko njegovog povratka u Formulu 1.

Slična situacija bila je prošle godine, pa su mnogi skeptično pristupili u verovanju tim vestima, dok one nisu postale zvanične. Mnogi su zaboravili da se prošle godine mnogo brujalo o dogovoru sada Lotus Renoa, a tada samo Renoa, i Raikonena, koji je završen tako to je Finac rekao da tim koristi njegovo ime da bi dobio više pažnje. Ove godine, prvi tim koji je bio povezivan sa Raikonenom bio je Vilijams, ali kada je taj posao propao, čim je Lotus Reno ušao u tu priču, njegov povratak je postao zvaničan.

„Presrećan sam što se vraćam u Formulu 1 posle dvogodišnje pauze, a zahvalan sam Lotus Renou što mi je ponudio tu priliku. Vreme provedeno u Svetskom reli šampionatu je bilo veoma korisna etapa u mojoj karijeri, kao vozača, ali je moja glad za Formulom 1 u poslednje vreme postala prevelika”, rekao je Raikonen, “Bila je ovo laka odluka jer sam impresioniran ambicijama tima. Radujem se što ću imati važnu ulogu u napretku tima”.

Raikonenov povratak naišao je na različite reakcije kako sadašnjih, tako bivših, vozača Formule 1, a njegov bivši timski kolega Dejvid Kultard istakao je da veruje da će Finac biti bolji nego ikada sledeće sezone. Kultard je vozio uz Raikonena tri sezone i naglasio je da je šampion iz 2007. godine sada mnogo zreliji nego što je slučaj bio tokom svih godina prethodno provedenih u Formuli 1.

„Desile su mu se neke promene u privatnom životu i sada ima bolju perspektivu oko toga koliko je ovo fantastična prilika za njega. Setite se da je pravo iz Formule 1 došao u Zauber, od deseta je postao neko ko zarađuje neverovatne svote novca i mislim da je tada bio zaslepljen nekim stvarima. Ali, napravio je korak unazad, i nema sumnje da će sada mnogo bolje komunicirati sa svima, ali i da će dati sve od sebe na stazi“, istakao je Kultard.

S druge strane, Hakinen nije siguran koliko će vremena njegovom sunarodniku biti potrebno da se ponovo navikne na Formulu 1, a posebno njenu brzinu. Dvostruki svetski šampion kao jedan od problema koji čekaju Raikonena je nemogućnost testiranja sve do februara, a on već više od dve godine nije seo u bolid.

„Mislim da će za Kimija povratak biti veoma težak, neće imati mnogo prilike da testira bolid, možda samo pet ili šest dana do početka sezone. Ako izgubite jedan od tih dana zbog nekog problema, on se neće vratiti, dok smo ranije sedeli u kokpitu od jutra do večeri jer smo bili sve brži kako smo ulazili u ritam“, rekao je Hakinen.

Odgovor kakav će biti Raikonenov povratak biti ćemo dobiti tek sredinom marta, kada Velikom nagradom Australije startuje naredni šampionat Formule 1. Sigurno je da Finca očekuje malo lakši posao nego Šumahera pre dve godine, ali ako neko ima želju da pokaže da i dalje može da se nosi sa novom generacijom, to je sigurno Kimi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.