'Nepobedivi' idu na titulu prvaka Evrope

Rezultatski izuzetno visoko postavljene ciljeve Beograđana dodatno podgreva podatak da su poslednju, šestu titulu osvojili davne 1976. godine.

Proteklih godina bauk za 'crno-bele' bilo je četvrtifnale, a pogotovo dueli sa hrvatskim ekipama. Dva puta dubrovački Jug i jednom zagrebačka Mladost isprečili su se Partizanu na poslednjoj prepreci puta za najbolje četiri ekipe u Evrope. Revanš je uvek igran na gostujućem terenu na kome se izabranici Dejana Udovičića nikako nisu snalazili, mada je bilo situacija u kojima su po kvalitetu bili jači od rivala.

Da stvar po Partizan bude još gora, jedini put kada su učestvovali na fajnal-foru, 2007. godine u Milanu, u polufinalu ih je eliminisao Jug nakon boljeg izvođenja peteraca.

Prošle sezone 'crno-beli' su uložili velike napore da se domognu završne predstave u Rijeci, ali je Jug još jednom iskoristio nelogično pravilo u vaterpolu da bolje plasirani tim nema prednost domaćeg terena u revanšu i u Gružu slavio protiv našeg prvaka.

Odmah nakon povratka iz Dubrovnika, Udovičić je pondeo ostavku, a na početku sezone za trenera je imenovan po mišljenju mnogih naš najbolji vaterpolista svih vremena Igor Milanović.

Njegov glavni problem bilo je veoma skromno trenersko iskustvo, s obzirom da je u kratkotrajnoj trenerskoj karijeri predvodio samo beogradski Student prošle sezone.

S druge strajne, iznenađujuće osvajanje tirule svetskog prvaka na šampionatu u Rimu prošlog leta na polju samopouzdanja izuzetno je koristilo Milanovićevim pulenima, koji sačinjavaju gro državnog tima.

Dojučerašnji juniori i epizodisti na najbolji mogući način prevalili su smenu generacija vrativši se u klub sa daleko većim autoriteom, dok je problem malog broja jakih utakmica u domaćem prvenstvu rešen stvaranjem Evrointerlige sa najboljim klubovima Mađarske, Rumunije i Slovačke.

Sam Milanović uneo je brojne novine u radu, a igrači su posebno isticali veliku homogenost i sjajnu atmosferu, koja ih prati od početka sezone. Odbrana Partizana dovedena je skoro do perfekcije, dok je odlaskom levorukog Filipa Filipovića napad morao da se koriguje i izgradi na drugačiji način.

U svemu što je postigao do sada sa timom Milanović ističe zasluge svog mentora - Vlaha Orlića, koji se nakon razlaza sa čelnicima Vaterpolo saveza Srbije u potpunosti posvetio Partizanu.

'Crno-beli' su od početka Evrolige igrali u silovitom ritmu 'gazeći' zvučne protivnike bez ikakvih problema. Ubedljiva eliminacija mađarskog Egera u četvrtfinalu uverila je čak i najveće pesimiste da je srpski prvak konačno sazreo za velika dela.

U izuzetno jakoj konkurenciji u Napulju neće biti favorita, ali ni iznenađenja, jer objektivno svako može da pobedi svakoga.

Sastav Partizana:
Slobodan Soro, Luka Mirković, Nikola Rađen, Miloš Korolija, Duško Pijetlović, Slavko Gak, Andrija Prlainović, Živko Gocić, Marko Avramović, Stefan Mitrović, Vladimir Vujasinović, Milan Aleksić, Miloš Ćuk i Branislav Mitrović.

Trofeji:
Kup šampiona 6 puta (1964, 1966, 1967, 1971, 1975. i 1976),
Kup pobednika kupova 1990,
Kup LEN 1998,
Superkup Evrope 1990,
Mediteranski kup,
prvak Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i Srbije 23 puta,
osvajač nacionalnog Kupa 20 puta

Put do Napulja:
grupa
Budva - Partizan 3:9
Partizan - Hondved 12:7
Partizan - Olimpijakos 8:3
Olimpijakos - Partizan 9:10
Honved - Partizan 6:9
Partizan - Budva 12:6

četvrtfinale
Eger - Partizan 4:12
Partizan - Eger 10:5

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.