Na dva ili tri točka kroz grad
Ako frikombinujete najgore osobine saobraćaja u Beogradu, Rimu i Atini, sa crnogorskim smislom za brzinu i ako zamenite trake kojima se vozi (i Tajlanđani izigravaju Engleze) dobićete manje-više jedan običan "vozni" dan u Bangkoku. Sada, sva ta gužva nije neki poseban razlog da vam pričam o tome, ali zato jeste jedna neuobičajena upotreba motorcikala u taksi svrhe.
Ako želite zaista brzo da se prebacite kroz zakrčene ulice desetomilionskog grada, onda je motor-taksi pravo sredstvo za vas. Kao i uvek, ono što ućarite na mostu, izgubićete na ćupriji: brzina kojom vozači ovih motora prolaze kroz grad, sa vama koji na sve načine pokušavate da se održite u sedlu, odgovarajuća je centrifugi vaše veš-mašine, a slično se pretpostavljam i osećate. Iako vam se čini da je svako skretanje i poslednje, iako se fender-bender situacije događaju na svakih deset sekundi, za 40-90 bahta (1 evro=45 bahta) vi stižete u dogovoreno vreme na bilo koju destinaciju u gradu. Možda vam posle neće biti do sastanka, ali to je već druga priča...
Drugi slučaj je malo manje stresan, ali naglasak je zaista na "malo". Klasičan "Troter tricikl" na električni pogon, ali u polu-kabriolet varijanti, zgodan je za razgledanje i to je sasvim ok, da tokom dana (kada je razgledanje moguće) nivo smoga nije obrnuto proporcionalan količini kiseonika oko vas (rekoh već da kiseonika ima vrlo malo?). Ipak, i sa ovako malim brojem pozitivnih stvari ova vožnja ima neki neodoljivi šarm, a i značaj kiseonika u našim životima značajno je predimenzioniran. Turisti u Bangkoku ovo prevozno sredstvo zovu túk-túk, dok ga lokalci zovu apsolutno odgovarajuće saamlaw khreuang. Ako baš imate sreću, kao moj sapatnik Filip i ja, da naletite na besnog i agresivnog tuk (x2) vozača, onda vam jedino preostaje da sve vreme vičete "slower" i da molite boga da ga to neće dodatno uvrediti. Cena vožnje u túk-túk taksiju, apsolutno je podložna dogovoru, a čini mi se da je samo zbog toga što je Filip visok preko 190cm moja vožnja koštala 100 bahta. Posle mi rekoše da je u normalnim situacijama realna cena 60. Eto, nema poštenja među taksi vozačima ni na Tajlandu...
Saobraćaj u Bangkoku ima još jednu zanimljivost, ali ovoga puta ona nije ekskluzivna samo za ovaj deo sveta. Pešaka niko ne poštuje. Osim standardnog ignorisanja od strane vozača svih vrsta i afiniteta, pešaka ozbiljno u razmatranje nije uzeo ni onaj koji je projektovao saobraćajnice i postavljao semafore. Iz nekog nejasnog razloga na semaforima uglavnom nema signalizacije za pešake, tako da čak i kada se upali crveno za automobile iz jednog pravca, uvek iz nekog drugog smera neko nezadrživo nadire prema vama u nameri da vas oduči od hodanja. I nije to samo problem koji imaju stranci - automobila i prelaska ulica plaše se zaista svi koji imaju tu nesreću da nisu vozači...
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
