Opušteno uz Anu, histerija s Rafom, Patrik uzvraća

Možda je tako delovalo na prvi pogled, ali unutar Rolan Garosa nikada ne može da bude dosadno – unaokolo šetaju igrači i treneri, navijači su sve originalniji u svojim odevnim kombinacijama, pa pogled samo leluja sa jednog zbivanja na drugo.

Dan je počeo fenomenalno – sunce, Lenglen i Anina neočekivano laka i ubedljiva pobeda. Prvi meč dana, ne baš pune tribine i briljantna Ivanovićeva. Doduše, i Dona je igrala vrlo loše, pa se posle jednog od velikih promašaja čulo “jao, jao, jao, jao!“. Ana je bila tiša nego obično, ali stadionom se prolomilo “ajdeeeeee“ kada je spasla brejk loptu u završnici drugog seta, a po završetku meča pao je srdačan zagrljaj.

Prvi set Ana je dobila sa 6:0, ali tenis je takva igra da to ne mora ništa da znači za drugi set. Pitao sam Anu koliko je teško suzbiti prirodnu ljudsku reakciju da se malo opustiš pošto ne izgubiš niti jedan gem za ceo set.

“Kažu da je u tenisu najbolje imati kratko pamćenje, da zaboraviš šta se dogodilo u prethodnom poenu jer se sve brzo dešava. Pokušala sam da zaboravim prvi set i da krenem kao da je početak meča – nekada je vrlo teško to učiniti jer ste pod uticajem emocija, sada sam prvi set odigrala skoro perfektno. Neki put imam tendenciju da hoću još bolje, što nije uvek dobro, ali trudim se da ostanem u sadašnjem trenutku“.

Posle Aninog meča uputih se na teren broj 12 na kojem je trenirao David Ferer. Nikada ga nisam video toliko opuštenog, u laganom ritmu prebacivao je lopticu, bez ikakve tenzije i takmičarskog naboja. Logično je da trening bude manjeg intenziteta, samo mi je bilo neobično da vidim Davida u takvom izdanju.

Kojih desetak metara dalje, na terenu broj 18 trenirao je Endi Mari. On je već bio mnogo ozbiljniji, a teren na kojem je trenirao dostupan je gledaocima samo na jedan način – ako se popnu na tribine susednog terena. To je i učinilo pedesetak ljudi, pa su tako načičkani u dva reda gledali dok Mari prebacuje, uz uvek budnu Morezmo kraj njega.

“Đoković je prvi favorit“, rekao mi je jedan sedi gospodin na Marijevom treningu, a supruga ga je počupala za rukav i obratila se meni: “Ja ipak mislim da će Rafa da osvoji“.

“Nisam baš originalna, ali Novak je glavni favorit“, rekla mi je devojka koja za sebe kaže da je veliki Marijev obožavalac, dok me je neki Holanđanin ubeđivao kako je Vavrinka prvi kandidat za trofej. Delovalo je da se ne šali.

Prijatno me je iznenadio momak koji pušta ljude na teren u pauzi – naučio je “izvoli“ i “hvala“ na srpskom, a na licu mu se očitavalo zadovoljstvo kad je video moj osmeh. Lep gest.

Fino je bilo na Endijevom treningu, ali to je neuporedivo sa Rafinim na terenu broj 10. Tribine su bile punije nego i za jedan meč na tom terenu, dvadesetak ljudi popelo se na stepenice ispred Lenglena i pokušavalo da vidi preko ograde, a prava histerija nastala je kada se trening završio.

Oko 200 ljudi spremno je čekalo u zasedi, a obezbeđenje turnira je uzalud pokušavalo da ih udalji metar-dva od vrata kako bi čovek mogao nekud da izađe. Naročito uzbuđene su tri devojke koje su se izborile za sasvim dobru startnu poziciju u trci za Rafin autogram.

“Veoma smo uzbuđene, deset godina ga pratimo, a sada ćemo ga videti tek drugi put u životu“, kažu dok im se razvija osmeh od uha do uha.

Jeste li smislile šta ćete mu reći? “Te quiero (volim te)!“, kao iz topa odgovara jedna.

Nadal izlazi okružen obezbeđenjem i počinje stampedo – ne zna se ko koga gura, ni Rafa nije pošteđen, pod nos mu turaju blokčiće i lopte da se potpiše, grle ga za selfije, čuje se vriska. Guraju i mene, ne uspevam da napravim fotografiju kakvu sam hteo, ali ne dam se.

Ne dâ se ni Rafa, probija nekako prvi kordon obožavalaca, samo da bi ga sačekao drugi – tu daje još nekoliko autograma, a onda telohranitelji postaju malo odlučniji i izbavljaju Rafu iz kandži pomahnitale mase.

Gledam posle ljude – oznojeni, rumeni, neki mašu loptama sa potpisom, drugi tužni jer ga nisu ’uhvatili’. Haos.

Federerova konferencija za medije bila je manje burna, ali jednako zabavna. Smešno je kako moderatorka konferencije ima najveću moć u sobi – moć dodeljivanja mikrofona novinaru koji će postaviti naredno pitanje, kao čarobnim štapićem ukaže na tebe, a ti se onda istopiš od sreće.

Smenjuju se molećivi pogledi, šarmantni osmesi, žustro insistiranje visoko podignutom rukom, potvrda očima da je baš značajno da vi postavite pitanje itd.

Dadoh gol u nadoknadi vremena – pretposlednje pitanje na engleskom bilo je moje.

Kulminacija dana ipak je bio meč Monfis – Kuevas, u kojem je Gael čudesnim preokretom došao do pobede i meča sa Federerom.

Gledalište je postepeno ključalo, a u najuzbudljivijim momentima bila je to fudbalska atmosfera, čula se buka i na priličnoj udaljenosti. Bilo je i “meksičkih talasa“, spiker je dodatno podgrevao i tako odličnu publiku, a Gael je bio Gael – s tim što je uživo još veća neverica posle nekih njegovih poteza, i genijalnih i užasnih.

Crtice iz Pariza

- Ozmo vs Muratoglu, volume 2. Dok sam pisao blog, dobio sam SMS od izvesne Van-Ji, koja je po svemu sudeći njegova asistentkinja. Možda bude i nešto od intervjua. Excuse-moi, Patrick!

- Novinarima su već koji minut posle konferencije dostupni transkripti u celosti, a pretpostavljate da to nije nimalo lak zadatak. Za to su potrebne godine školovanja, a žena po imenu Linda Kristensen može da otkuca i po 260 reči u minutu.

Naša Ana Ivanović važi za jednu od teniserki koja najbrže govori, ali Linda je pohvalila i nju i sve ostale naše tenisere i teniserke.

“Sa Novakom, Anom, Jelenom i ostalima stvarno je lako jer savršeno govore engleski, u smislu gramatike i sintakse, pa mi to olakšava posao“, kaže Linda.

Najsporije govore Italijanke Sara Erani i Frančeska Skjavone, kao i Endi Mari, a Linda se požalila da joj poteškoće zadaju Australijanci, pre svih Kirjos i Kokinakis, pošto mnogo koriste sleng u govoru.

- Zamolili ste me da pitam Anu da li sama održava profil na Tviteru. Evo i odgovora: “Imam dosta obaveza, tako da mi moj menadžer pomaže sa održavanjem profila, ali pokušavam da ostanem u kontaku sa obožavocima“.

- I organizatori se trude da dodatno animiraju posetioce, pa smo tako danas imali priliku da vidimo dve devojke kako pevaju i đuskaju ispred jednog štanda. “Rekli su nam da pevamo jednu pesmu, ali mi smo osmislile ovu. Zove se ’Give me the ball’, ali ne mogu da ti kažem ceo tekst jer prvo hoću da je patentiram“, rekla mi je i prasnula u smeh simpatična, visoka devojka kovrdžave kose. A ritam pesme uistinu je bio zarazan, iako ni reč nisam razumeo.

- Za kraj, što bi rekao moj drugar, malo besramne samopromocije. Pročitajte intervju s Aleksandrom Dolgopolovom i tekst “Medijski duopol Federer-Nadal i Novakova borba“ u kojem su mi sagovornici bili dvoje iskusnih i uglednih novinara.

Sutra (subota) ujutru ne propustite razgovor sa Anom Konjuh o tome kako je “zaradila“ tetovažu, o školi, važnim stvarima u današnjem tenisu itd.

Veliki pozdrav iz Pariza,

Saša (ozmo_sasa)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.