Perić Ranković za B92: Spremna sam za zlato u Riju
Stonoteniserka Borislava Perić Ranković kaže u razgovoru za B92 da je spremna da napadne zlato na Paraolimpijskim igrama u Riju.
NĐIzvor: B92
Posle osvajanja srebrnih medalja na Igrama u Pekingu i Londonu, samo joj još najsjajnija nedostaje.
"Kao i svaki sportista koji se kvalifikuje na Paraolimpijske igre, svima nama je želja da se domognemo barem nekog od odličja, u tom duhu svi mi spremamo četiri godine u paraolimpijskom ciklusu, svi mi potajno u neku ruku želimo da se domognemo odličja", počela je Borislava priču za B92.
Vlasnica je preko 200 medalja na zvaničnim međunarodnim takmičenjima, a može da se pohvali titulom najbolje sportistkinje na
planeti u kategoriji stonoteniserki sa invaliditetom, koju joj je dodelila Međunarodna stonoteniska federacija u Lisabonu 2015. godine.
"Jednostavno posvećujemo pažnju svakom detalju, taktičkom i psihološkom, u poslednje vreme neki mečevi se psihološki rešavaju, jer ko psihološki istraje u tom ratu živaca taj je pobednik, pravi manje grešaka ima više šanse da dođe do neke pobede ili prednosti u meču ili setu i što je posle na kraju jako značajno", ističe Perić Ranković.
S druge strane, ko zna u kom pravcu bi išao njen život da pre 14 godina nije uzela reket u ruke.
"Ono što je najpresudnije bilo, na nagovor prijatelja i selektora Zlatka Keslera zamenila sam košarkašku loptu stonoteniskim reketom i malom celuloidnom lopticom. U početku to nije bilo lako, ali se nadam da se sve isplatilo i da će se i u buduće isplaćivati i da ćemo pokazati ljudima koliko treba i upornosti i svega, ali kada dođe rezultat, sve to pada u zaborav", smatra Borislava.
Kako bi zadržala šampionsko zvanje naša stonoteniserka dva puta dnevno trenira u klubu Spin.
"Trenira se dva puta dnevno po dva sata , a ukoliko dođu gosti iz inostranstva onda ostanemo i po dva i po sata da ne bismo remetili nešto što smo započeli. Spontano se produže treninzi, na dva i po sata, spontano započnemo neki meč, pa nam je bezveze da ga prekinemo u pola, nego odigramo do kraja pa kad se trening završi".
Dvostruka paraolimpijska šampionka rođena je u Bečeju 1972, gde je završila Srednju trgovačku školu, upisala Višu školu za informatiku i našla posao u stolarskoj firmi.
Dve godine kasnije na nju su se sručile panel ploče i ostala je paralizovana usled teškog oštećenja kičme. Posle rehabilitacije počela je rekreativno da se bavi sportom.
A, da je šampion u svim kategorijama, dokaz je i to što je u tridesetosmoj godini rodila Draganu.
"Kako raste, sve više shvata ono čime se bavim, nadam se da će i u budućnosti da se ponosi maminim rezultatima i da sa ponosom ističe ko joj je majka. Takođe, da nije njihovog razumevanja sve ovo ne bi tako bilo lako i ne bi puno vremena mogli da izdvojimo za sve to, oni nam izlaze u szusret, sarađuju, pomažu, deca ponekad dođu na trening, skupljaju lopticeili nas bodre sa strane ako igramo mečeve", kaže naša paraolimpijka.
U sportu i zdravom životu vidi spas od svih problema sa kojima se ljudi sa invaliditetom suočavaju. Jer draž kada postignete i najmanji uspeh je jako velika, a ono što osetite u sebi je nemerljivo, kaže šampionka.
"Ja lično ne forsiram dete u ovaj sport, šta bude bilo, bitno je da je sport, ne bitno koja je sportska disciplina, da li će biti rekreaitvno ili profi, ne samo za svoje dece, već za svu omladinu i decu", zaključila je Borislava Perić Ranković priču za B92.
Petnaeste Paraolipijske igre počinju sedmog septembra i traju do 18.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
