Start sezone u znaku Dalasa i "vidovitog" Nelsona

Sigurno je prica broj 1 dosadasnjeg dela prvenstva vezana za partije koje pruzaju aktuelni sampioni. Lakersi su ispod 40%, a dugo ocekivani povratak "neodbranjivog" nije doneo bog zna sta...barem za sada. O `Neill se vratio, ali se i dalje igra"sareno", a ekipa za koju se zna da nema posebne "hemije" ove sezone najgore funkcionise od kako se gospodin Prsten nastanio na Pacifiku.Otvorene kritike Brajanta na racun ostatka ekipe, bez Seka naravno, nisu ostale bez odgovora. Malo kurazniji su se dobro brecnuli, pa i odgovorili na opaske da igraju kao da ih nista ne zanima. Zanimljivo je da se , jos uvek, naveliko ne komentarise O`Neillova odluka o operaciji "koja vise ne moze da ceka". Covek je "ladno"cekao celo leto, onda naprasno saznao da sve to mora da se obavi, a on ce , nazalost, morati da propusti njegov "omiljeni" deo sezone - pripremni - i nesto utakmica na startu...tek toliko da bas svima bude jasno da se bez njega ne moze. Brajant je u novu sezonu usao sa 7 kila najnovijih misica i izgleda kao zver. Takmicar kakav, zaista, jeste , sigurno tesko "vari" sve ovo ( najbolje potvrde svega toga su pomenute prozivke saigraca ), a izgleda mi kao da svi cekaju "cudo" koje Zen-maestro ( Jackson ) treba da spremi. Da je omiljen kao pre, i nije, narocito posle letosnjeg "obracuna" sa Red Auerbachom, legendom Bostona i NBA. Mediji su veliko vecinom na strani starijeg, koji jednostavno ne priznaje trenersko umece oponenta, i pored 9 titula. Jackson je, kao i obicno, dugackog jezika i pun sebe, ali i dalje bez pravog odgovora na opaske da je uvek "dolazio" na gotove igrace i selektirane timove.Komsije iz LA nisu na nivou na kom bi morale da budu...ukoliko bi Gentry i dalje da putuje sa njima . Vlasnik "hottest" fotelje u NBA ce morati da svoje momke odvede do playoffa. U protivnom, pomenuta fotelja ce se usijati, morace da ustane i "ohladi" se malo. Posto sam bez ambicija da idem od tima do tima, pozabavio bih se malo Dallasom, ekipom br 1 u ovom trenutku. Posle 4 godine, izgleda je selekcija zavrsena . Naravno, ne u potpunosti, ali je pitanje kostura reseno. Dallas ima 3 all-star igraca ( Nowicki-Finley-Nesh ), gomilu "specijalaca" na svim pozicijama, ludog gazdu i trenera koji je menjao kosarku, a bogami i sada to u dobroj meri cini.Nelson je "video" igru za koju misli da je pobednicka, pre 4 godine uzeli su superanonimnog Nemca ( u konkurenciji Piercea), playmakerski posao prepustili neuglednom Kanadjaninu, prikljucili im igrace za koje se ne moze reci da su se bas svi otimali za njih i...tece sezona kakvu nikad imali nisu. Nowicki je ove sezone najbolji "gastarbajter" NBA, Nash je najbolji "gazda" na terenu ( a ko je barem jedanput gledao Paytona ili Kidda zna koliko je tesko biti bolji od njih ), a posebna prica je ono sto strucni stab sprema protivnicima iz utakmice u utakmicu.Verujem da je svima poznato da je zona vracena u opticaj ( mada zaista nikad nije ni izasla iz upotrebe...i pored svakojakih pravila ) prosle godine, ali nije bilo puno timova koji su se odlucivali za takve defanzivne varijante. Razlog vise nego jednostavan - veliki broj trenera nije imao nikakvog iskustva sa tim delom zanata, samim tim nije ni bilo previse zelje za experimentima koji bi prerasli u sisteme. E upravo se to ove godine dogodilo - Nelson je malo stao u stranu, prepustio da se time pozabavi njegov pomocnik Harris ( vrhunski poznavalac i inovator ovog dela kosarke ) i rezultati su vise nego ocigledni. Dallas ima vise od 90% pobeda, osnovna igra u odbrani su zonski sistemi. Sve "rupe" i nedostatke sakrivaju sa vise zonskih i match-up odbrana, sto ponajvise prija Bradleyu, koji posle proslogodisnje katastrofe ima odlicnu sezonu. Verovali ili ne ( gledao sam ih na 3 utakmice do sada ), protivnici su kao "gorile u magli" - igra im se svede na suteve spolja ili neka individualna izivljavanja, nema ni tragova sistema u napadu. Naravno, ono sto Dallas odvaja od drugih, barem onoliko koliko i pomenute odbrambene novotarije, je napad u kome dominira brza igra, puno poena iz kontranapada, puno tacnih i preciznih dodavanja,odlican sut ( 46 %), ali i pozicioni napad bez igre ledjima ka kosu. Ne samo da nije retkost, vec je pravilo da svaki od pet igraca na terenu moze da pogodi za tri poena...e to treba braniti. Naravno, nosioci "pozicije" su Novicki i Finley, kao i Nashova Pick-n-roll igra. 103 poena po mecu ( sledeci je Orlando sa 100,5 ) je za respekt, ali cela prica dobija na tezini kada se izvede sledeci podatak - Mavsi u proseku protivnike dobijaju sa 13 poena razlike i po tome su ubedljivo najbolji u ligi ( u proseku primaju tek 90 poena ).Ipak, ekipa koja se najradije gleda je, i dalje, Sacramento. Iako kubure sa povredama nosilaca igre ( Bibby jos nije istrcao na parket, Stojakovic malo igra, malo ne igra ), proslogodisnji Br.1 posle regularnog dela sezone i ove godine igra dobro. Kuci , naravno, bez poraza, u gostima tek 50%, ali je i to dovoljno da se bude br 2, bez velikog zaostatka. Igra je ista - ubitacna kontra, u kojoj svi ucestvuju, a onda pozicioni napad u kome je sve, na prvi pogled, lako, a onda se covek zapita - pa sto onda i ostali timovi ne igraju nesto slicno? E pa...znate onu " i tata bi sine "...Sacramentu je "lako" da sve izgleda tako kada imaju najboljeg dodavaca u ligi na poziciji broj 5 ( Divac ), najboljeg dodavaca u ligi na poziciji broj 4 ( Webber ), spoljnjake od 205 cm ( Stojakovic, Turkoglu ) i playmakera cija je ZAMENA medju 5 najboljih ove sezone u ligi. Naravno, radi se o Bobby Jacksonu, koji igra fenomenalno, pa se nedostatak Bibbyja lakse "prezivljava". Kao i u nekoliko prethodnih sezona, Kingsi imaju najduzu klupu u NBA - ove godine pojacanu extra atletom Clarkom ( ex Toronto ) free agentom koga su mnogi zeleli medju svojim STARTERIMA, koji moze da se uklopi u Adelmanovu igru i na poziciji 5 i na poziciji 4. Igru bez "izolacija", sa puno kretnji, blokada, dodavanja, "urucenja " ( zasluge idu na racun legende Pete Carilla, Adelmanovog asistenta, oca Sacramentovog Hi post offense-a ) - da ponovim : ono sto rade Kingsi ne pokusavati kod kuce, preduslov su dodavacke sposobnosti i masta Divac-Webber nivoa - ove godine su obogatili sa vise pick-n-roll igre, znaci jos jedna briga za protivnike.Igra u kojoj svi ucestvuju i u kojoj bi svi da obraduju nekog drugog ( citaj : ASISTENCIJA ) ih je i dovela na vrh upravo te liste, uz standardno odlicne suterske partije ( 45,6 %...Indiana prva sa 46% ). Houston igra mnogo bolje nego se predvidjalo. Mozda i zbog igre Yao Minga, koji daje mnogo vise nego se ocekivalo. Rocketsi su zaista i zasluzili da im Kinez "vrati" nesto, posle svega onoga kroz sta su prosli da bi ga obukli u svoje boje ( cela ta "akcija" zasluzuje da se dokumentuje ). Sigurno je da ce proslogodisnji pick br 1 biti bolji kako liga bude odmicala, a rutina i iskustvo se skupljalo. U dobrom je timu ( nema kvalitetne konkurencije ) uz saigrace koji vole da igraju sa njim, i uz trenera koji zna sta bi i kako bi sa dominantnim centrom .Nikakvo cudo ne bi bilo da do kraja lige zadrze pravo da se svrstavaju medju najodbrane NBA - protivnici dolaze tek do brojke od 86,7 poena (samo su Detroit i San Antonio bolji ).Memphis je prvi uradio ono sto se ocekuje od mnogih klubova u toku ili posle ove sezone - promenjen je prilicno neuspesni Sidney Lowe. I ako se za taj potez moze reci da se mogao predvideti, ono sto je usledilo ostavilo je bez reci 99% ljudi u NBA, o navijacima da i ne govorimo. Kao novi coach predtsavljen je Hubie Brown, sigurno strucnjak sa imenom i prezimenom, ali bez posla vec 15ak godina, u toku kojih je radio kao NBA specijalac za vodece medijske kuce Amerike i kao predavac na klinikama sirom sveta ( nosilac nezvanicne titule najzahvalnijeg predavaca u poslu ). Da je bilo ko drugi povukao ovakav potez, u najmanju ruku bi ga "isekli", ali Browna je doveo licno Jerry West, a kada je on garant necega, to ima velike sanse da uspe i opravda poverenje. West je u poslednjim sezonama sakupio sasvim dobru ekipu mladica, talentovanih i zeljnih dokazivanja ( prosle sezone Gasol dignut sa neocekivano visoke trece pozicije, a odabir Goodena , naj rookieja dosadasnjeg dela sezone( 15,1 poena ) je jos jedna potvrda da covek zna da odabere ). Sagledao je stvari ( vreme ce pokazati da li na pravi nacin...ali ponavljam ,njegovo ime je garant uspeha ) , zakljucio da njegovi klinci trebaju, pre svega, ucitelja i bas takvog je i doveo. Nije se zaleteo i postavio nekog na pocetku karijere ( uostalom, to su uradili Golden State i Denver, ali rezultata i boljitka nema ), vec je odabrao coveka koji ce ih najbolje moguce spremiti za ono sto se od njih ocekuje ( a ocekuje se puno ). Naravno, ocekuju se i pobede, ali treba dati vremena i jednoj i drugoj strani da se naviknu na zajednicki rad. Najteze je, a tako ce biti i ubuduce, Gasolu, koji se kod prethodnog trenera bas "doobro" razmazio - bio je prvo i poslednje resenje u napadu, maltene sve sto uradi je ocenjivano kao dobro. Posto je takav pristup kolektivnom sportu pocetak kraja istoga i sigurno ne predtsavlja pristup ekipe koja bi da pobedjuje, Brown je potpuno promenio igru u napadu i ukljucio sve ostale u kretnje. Od igraca se ocekuje da igraju u zavisnosti od ponasanja odbrane ( da "citaju" odbranu ), da ne nalaze resenja unapred, da igraju kolektivno. Gasolove brojke su u padu od pocetka Brown ere, ali Spanac mora da pokaze "da li je nindza ili...". I Isiah Thomas (Indiana) je pred prvenstvo imao prilican broj problema na vratu. Pre svega, trebalo je naci resenje za neigranje povredjenog Millera, a mediji i navijaci nisu imali previse strpljenja, zeleli su da se ono sto je obecao vec jedanput i desi. Kako u svojim obecanjima nije stedeo ni sebe , a ni ostale, Thomas je suocen sa potencijalnim "zahvaljivanjem na uslugama " ukoliko Indianu ne odvede tamo gde ih je poveo - u veliko finale.Ovogodisnje partije su na najvisem nivou, reklo bi se da se kockice slazu. Indiana igra kao tim, sa dobrim ucinkom celog kolektiva, u kome vise nego se ocekivalo pruzaju Artest i Harrington. Pozicije su malo izmesane ( pre povratka Millera ), ali visa postava je dala rezultate - Indiana je br 1 u ukupnom procentu suta, br 1 po broju asistencija, br 2 po broju skokova i br 6 po efikasnosti, tako da skor od 13 pobeda iz 15 utakmica (u ovom trenutku ) i ovakve brojke najbolje dokazuju da se igra timski. New Jersey je prosle godine napravio cudo, a onda bas zapeo da to cudo vise ne ponovi. Slicno potezu od pre nekoliko godina , kada je prvo skupljena, pa potom i rasturena grupa odlicnih igraca ( Cassel, Gill, Williams, Van Horn itd ), proslogodisnji finalista je promenio ekipu i prekrsio zlatno pravilo da se tim koji dobija ne menja. Glad za titulom ih je povela u potragu za resenjem problema od 218 cm i 150-plus-ko-zna-koliko kilograma, sa boravistem u Los Andjelesu. Mozda je bilo pametnije sacekati kraj karijere pomenutog , ali su u NJ hteli sad i hteli sve. Sve sa ubedjenjem da rade ne znam kako pametnu stvar, poslali su dva startera u najboljim godinama, i to dva bela startera ( ko misli da se i to ne broji, onda ne zna puno o Americi ) u zamenu za Mutomba, igraca koga su skloni da markiraju kao jedinog koji je u stanju da zaustavi dominantne centre. U Iversonovo drustvo su poslati Van Horn i McCullogh, i utiska sam da je Philadelphia tu bolje prosla. Larry Brown je trazio resenja na duze staze, igrace koji bi mogli da rasterete Iversona , koji na terenu izgleda kao da su ga "sastavili" da odigra samo jos ovu utakmicu, ali mu to ne smeta da bude drugi strelac lige sa 29,9 poena u ovom trenutku i da svoj tim predvodi u drugom rezultatu na Istoku. Jordan prvi put u zivotu u igru ulazi sa klupe, ali i dalje prelomne trenutke svake utakmice provodi na parketu. Nezadovoljan ponasanjem, stavom i kosarkaskim pogledima Hamiltona, Jordan ga je "zamenio" za Stackhousea, velikog takmicara i strelca, koji ponekad zna da predje liniju "dobrog ukusa" kada je selekcija suta u pitanju, ali je tesko tako igrati kada si sa BEST OF THE BEST covekom u istoj ekipi. Jordan je insistirao na Doug Collinsu, stvaraocu Chicago Bullsa, u cije znanje i nergiju ima poverenja. Slicno Mempphisu, i Washington je nagomilao talente kojima malo ko moze da parira...ali tek za nekoliko godina. New York ima probleme, i to nikoga ne cudi. Opet bez "mesa", opet bez playmakera iz vrha NBA, opet sa parama koje razbacuju. Najnovija akvizicija McDyess,posle problema sa kolenom, ponovo ima probleme sa kolenom. Na sve to, Sprewell je ko-zna-sta-uradio sa suterskom rukom, a na sve to je jos i "sakrio" povredu, do pred sam pocetak takmicenja. Scott Layden , GM Knicksa, bi da ga menja, ali kako stvari stoje, niko ga nesto "ludo" ne zeli...a i ponovo se pojavljuju price koje podsecaju na njegovo cuveno reagovanje na rasisticke prozivke tadasnjeg trenera. Detroit se odrekao usluga prvog strelca, koji ruku na srce i nije bio bas najomiljeniji lik u ekipi, a Carlisle je sa ciljem da opravda proslogodisnju titulu trenera godine usporio igru, raspodelio poene na vise igraca i odlucio se za tvrdu odbranu. Detroit ne daje puno koseva - tek su na 25.mestu sa 86,1 - ali je i to dovoljno za pobede, jer primaju najmanje poena u ligi - 83,3.Problemi vezani za skok igru su,do sada, ne reseni. Boston igra bez klasicnog playmakera ( mada je pitanje sta bi moglo pod time da se podrazumeva ), tim se poslom ove godine uglavnom bavi Antoine Walker. Nadasve hrabra i zanimljiva taktika Jim O Briena, ali Walker pokazuje zadovoljstvo ispunjavanjem novih zadataka, koji potpuno rasterecuju igrace koji bi formaciji trebalo da igraju na poziciji br. 1. Kako su njihove realizatorske sposobnosti, izgleda, bolje od organizatorskih, logika O Briena da im ne uskracuje poene se moze pokazati kao odgovarajuca. I za kraj, Tracy McGrady. Igrac broj 1 dosadasnjeg dela lige. Prvi strelac , sa 31, 9 poena po mecu, prvi kandidat za zvanje MVP igraca sezone( trenutno je i tu broj 1 ). Sacekao je da zaigra sa Hillom u paru , koji mu apsolutno ne smeta, za razliku od rodjaka Vincea, sa kojim nikkako nije islo za vreme Toronto-godina. Sigurno je da igra lakse i rasterecenije nego ranije, jer Orlando sada ima vise opcija u napadu. T Mac igra licem, igra ledjima, trci napred-nazad, pogadja trojke,zakucava sve moguce i nemoguce, i ne moze da se brani individualnom odbranom.Pokazalo se da je Toronto, ipak, lose procenio odabirom Cartera. I ovako bih zavrsio. Ponavljam, nije mi ni bila ideja da pisem o svim timovima. Do neke druge prilike...