Ćao, Super Sić!

Marko Simončeli. To je ime na čiji mi se pomen do pre samo nekoliko nedelja razvlačio osmeh od uveta do uveta. Onda je usledio potpuni šok, zatim nevera, a potom me je i realnost konačno pogodila. Dve nedelje mi je bilo potrebno da shvatim šta se desilo, a sada mogu da kažem da sam opet u tom stadijumu da mi se smešak razvlači na svaki pomen njegovog imena, ali uz dozu tuge. Jer, ipak sam svesna da nikada niko od nas neće videti šta je sve Marko mogao. A mogao je mnogo...